B I L T E N V E S T I
17. OKTOBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
SRJ-KANADA: Micunovic primio novoimenovanog kanadskog ambasadora
BEOGRAD, 15. septembra 2002. (Beta) - Predsednik Veca gradjana
Savezne skupstine Dragoljub Micunovic primio je danas novoimenovanog
ambasadora Kanade u SRJ Donalda Meklenana, sa kojim je razgovarao o
mogucnostima za unapredjenje bilateralne saradnje, saopstila je sluzba
za
informisanje Savezne skupstine.
U razgovoru je ocenjeno da postoje mnoga podrucja u kojima
Jugoslavija i Kanada mogu da saradjuju u obostranom interesu i da dve
drzave treba da omoguce u narednom periodu da se ta saradja odvija
nesmetano, kao i da promovisu njen razvoj. U tome vaznu ulogu treba da
ima
brojna populacija jugoslovenskih iseljenika u Kanadi.
Kako se navodi u saopstenju Savezne skupstine, Meklenan je
istakao
da Kanada podrzava procese politicke, ekonomske i socijalne tranzicije u
SRJ i izneo utisak da su u kratkom vremenu u Jugoslaviji ostvarene mnoge
pozitivne promene.
On je rekao da je kanadska vlada spremna da preko svoje izvozne
banke osigurava poslove svojih preduzeca prema Jugoslaviji i da daje
kredite jugoslovenskim firmama koje izvoze u Kanadu.
U razgovoru je iskazan poseban interes za kanadske investicije
u
razvoj poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije u SRJ, kao i
za
izvoz ovih proizvoda na trziste severnoamerickih zemalja.
Po oceni sagovornika, prioritet u daljem razvoju saradnje mora
da
ima uspostavljanje avio saobracaja izmedju dve zemlje.
Micunovic je izrazio zahvalnost kanadskoj Vladi na pomoci koju
je
uputila za rekonstrukciju zgrade Saveznog parlamenta odmah posle
5.oktobra,
kao i za sredstva koja je kanadska agencija za medjunarodni razvoj
(CIDA)
namenila za modernizaciju skupstinske biblioteke.
SRJ kopredsedavajuci Prvog radnog stola Pakta za stabilnost
BEOGRAD, 16. oktobra 2002. (Beta) - SR Jugoslavija je zvanicno
preuzela kopredsedavanje Prvim radnim stolim Pakta za stabilnost
Jugoistocne Evrope (JIE), saopstio je danas savezni sekretarijat za
informisanje.
Na ceremoniji odrzanoj u Atini 11. oktobra, nacionalni
koordinator
Pakta za stabilnost JIE Jovan Ratkovic preuzeo je od Turske
kopredsedavanje
Prvim radnim stolom, koji se bavi pitanjima demokratizacije i ljudskih
prava.
Uz Grcku, koja je stalni predsedavajuci Prvog radnog stola, SRJ
ce
na ovoj funkciji biti do 1. jula 2003. godine, stoji dalje u saopstenju.
Sastanak radnih grupa Prvog radnog stola Pakta za stabilnost
JIE,
takodje je odrzan u Atini 11. oktobra. Prvi radni sto obuhvata sedam
inicijativa povratak izbeglica, razvoj lokalne demokratije i
prekogranicne
saradnje, mediji, obrazovanje i mladi, ljudska prava i manjine, zenska
pitanja i parlamentarna saradnja.
Tokom mandata SRJ, prioritet Radne grupe za povratak izbeglica
bice pronalazenje odrzivog resenja za jos 100.000 izbeglica u regionu.
Za prolece 2003. godine zakazana je Regionalna donatorska
konferencija za resavanje stambenih pitanja problema izbeglih i interno
raseljenih lica.
U oblasti razvoja lokalne demokratije i prekogranicne saradnje
prioritet je obezbedjivanje donacije za regione prekogranicne saradnje,
u
koje je SRJ ukljucena Dunav 21 (ZajecarVidinKalafat), DunavDravaSava,
DunavKisMorisTisa, NisSofijaSkoplje, Juzni Jadran (Herceg
NoviDubrovnikTrebinje).
Na listi prioriteta Prvog radnog stola Pakta za stabilnost i
dalje
se nalazi reforma obrazovanja u skladu sa evropskim standardima, a za
sledecu godinu najavljeno je donosenje Nacionalne omladinske strategije.
U oblasti medija prioritet je donosenje odgovarajuce medijske
legislative za sta je, pod okriljem Pakta za stabilnost, dobijena
donacija
od IREXa.
Prioritet Radne grupe za ljudska prava i manjine u sledecu
godinu
dana bice potpisivanje bilateralnih sporazuma izmedju zemalja u regionu
o
statusu manjina.
BUSEK: NEMA DRUGOG PUTA OD ONOG KOJI VODI U EVROPU
BERLIN, 16. oktobra (Tanjug) - Koordinator Pakta za stabilnost
jugoistocne Evrope Erhard Busek ocenio je da nema drugog puta za
balkanske
drzave od onog koji vodi u Evropu, ali da bi EU uz jacanje svog
angazmana
na Balkanu, trebalo da ukaze da medjunarodna zajednica nece vecno
placati
troskove balkanskih problema.
U intervjuu za list "Berliner cajtung", Busek je, komentarisuci
dobar plasman nacionalista na izborima u Srbiji i Bosni i Hercegovini,
ocenio da ishod glasanja treba shvatiti kao izvesno upozorenje. Prema
njegovim recima, u Srbiji jasna prednost Vojislava Kostunice i Miroljuba
Labusa u odnosu na Vojislava Seselja ostavlja nadu da je i nakon
neuspeha
drugog kruga izbora moguc kompromis izmedju njihovih tabora, ponajpre
zato
sto ne postoji nikakva alternativa evropskoj integraciji.
Busek, naime, smatra da je u Srbiji vecina biraca jasno
sagledala
da nema drugog puta do onog koji vodi u Evropu, dok je u BiH, medjutim,
situacija nesto teza, jer su se tamo, tokom sedam godina navikli da
medjunarodna zajednica placa cenu neresenih problema. Isticuhi pozitivne
rezultate koje je postigao Pakt za stabilnost Jugoistocne Evrope, u koje
je
ubrojao i mirni tok izbora u Makedoniji, Srbiji i BiH, Busek se kriticki
osvrnuo na politiku EU na Balkanu, priznajuci da EU nije dosad stvorila
zajednicku viziju buducnosti regiona, sto upravo i daje zamah
nacionalistima.
SRJ-UN: SRJ I DRUGE ZEMLJE NASLEDNICE TRAZE DA UN OTPISE DUGOVE SFRJ
NJUJORK, 16. oktobra (Tanjug) - Svi materijalne obaveze za koje
Ujedinjene nacije terete bivsu SFR Jugoslaviju, do dana uclanjenja SR
Jugoslavije u svetsku organizaciju, trebali bi da se otpisu jer je za
njih
obavezna drzava koja je prestala da postoji, ocenio je ambasador SRJ pri
UN
Dejan Sahovic.
Sahovic je na sednici Komiteta za administrativno-finansijske
poslove UN govorio u ime svih nekadasnjih republika SFRJ, a sadasnjih
clanica UN. "Zadrzavanje SFRJ, drzave koja se rasformirala, na listi za
utvrdjivanje obaveza prema UN bio je pogresan pristup, koji ne bi
trebalo
da ima pravne posledice za druge drzave-clanice", rekao je Sahovic,
precizirajuci da je nuzno ukloniti i sve negativne finansijske posledice
po
drzave naslednice, nastale iz SFRJ.
U jucerasnjem obracanju Komitetu, Sahovic je podsetio da je
drzava
koja je imala naziv SFRJ, prestala da postoji i da su je nasledile pet
ravnopravnih drzava naslednica, od kojih ni jedna nije nasledila pravni
identitet SFRJ. Savet bezbednosti i Generalna skupstina UN potvrdili su
rezolucijom 1992. godine prestanak postojanja SFRJ, i mada je kao takva
trebalo da "ipso facto" prestane da bude clanica UN, nekadasnjoj SFRJ su
i
dalje pripisivani dugovi za kontribuciju, koja je obaveza svih clanova.
Sahovic je ponovio zajednicki stav svih pet drzava-naslednica
SFRJ, da se problem mora resavati kao veoma osetljiv i da sve naslednice
SFRJ smatraju da je potrebno doneti politcku odluku, kojom ce se
otpisati
ovi navodni dugovi fiktivnog duznika. On je precizirao da se nestajanje
SFRJ odvijalo u razlicitim fazama, kao i da su nekadasnje republike
sticale
samostalnost u razlicito vreme, ali da su nakon prijema u clanstvo UN,
same
preuzimale placanje kontribucija budzetu UN. Buduci da je problem
odrediti
tacan datum prestanka postojanja SFRJ, dugovi za kontribuciju SFRJ
uvecavani su sve do prijema SR Jugoslavije u clanstvo UN, novembra 2000.
godine, kad su dostigli oko 16,2 miliona dolara.
SRJ-POLJSKA: Potpisan sporazum o kreditu vrednom 50 miliona dolara
VARSAVA, 16. oktobra 2002. (Beta) - Vrsilac duznosti saveznog
ministra za finansije Veroljub Dugalic i predstavnik poljskog
ministarstvu
finansija Risard Mihalski (Ryszard Micalski) potpisali su danas sporazum
o
kreditu koji je Poljska odobrila SRJ.
Kredit od 50 miliona dolara, pod veoma povoljnim uslovima,
Poljska
je dodelila SRJ za obnovu privrede. Sredstva ce biti utrosena za remont
energetskih blokova u elektranama Kostolac, Nikola Tesla i Morava, kao i
za
modernizaciju rudnika uglja.
Ministar Dugalic izrazio je zadovoljstvo rezultatima pregovora,
u
kojima su otklonjene neke prepreke, koje su smetale obnavljanju odnosa
izmedju dve zemlje.
Tako je Poljska otpisala stari jugoslovenski dug u iznosu od
2,6
miliona dolara, tretirajuci to kao svoj doprinos Paktu za stabilnost
jugoistocne Evrope.
"Potpisani sporazum predstavlja dokaz da se odnosi izmedju dve
zemlje normalizuju", rekao je Mihalski i naglasio da "saradnja ne
pocinje
od nule, nego se oslanja na dugogodisnja iskustva i prijateljske
kontakte
dve zemlje".
SRJ-SLOVENIJA: SLOVENIJI VAZNI DOBRI ODNOSI SA SRJ
LJUBLJANA, 16.oktobra (Tanjug) - Slovenija ce sa odobravanjem
prihvatiti rezultat predsednickih izbora u Srbiji bez obzira na to koji
kandidat da pobedi, izjavio je na konferenciji za novinare u Ljubljani
slovenacki ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel.
Sef slovenacke diplomatije izrazio je zadovoljstvo sto su
izbori
za predsednika Srbije prosli bez ikakvih problema, ali je dodao da posao
ministra spoljnih poslova nije da daje prednost jednom ili drugom
kandidatu, posebno zato sto izbori jos nisu zavrseni.
Predstavljajuci dokument slovenacke vlade o smernicama spoljne
politike, Rupel je rekao da je Slovenija zainteresovana za
intenziviranje
privredne saradnje sa Kosovom, narocito nakon posete visokog
predstavnika
medjunarodne zajednice Mihaela Stajnera Ljubljani.
Nastavak dobrih odnosa sa SR Jugoslavijom je za Sloveniju vazan
kako iz politickih, tako i iz ekonomskih razloga, navodi se u dokumentu
slovenacke vlade, i istovremeno istice da ce Slovenija postovati odluku
Srbije i Crne Gore o oblicima njihovog buduceg suzivota. Srbija i Crna
Gora
ce zbog svojih prirodnih i privrednih potencijala bivati sve vazniji
politicki i privredni faktor u regionu zbog cega je prisustvo slovenacke
privrede na trzistu SR Jugoslavije posebno znacajno, precizira se u
dokumentu slovenacke vlade pod nazivom Adekvatna spoljna politika.
Slovenija je takodje spremna da Jugoslaviji pomogne da se brze
ukljuci u medjunarodne organizacije kao sto su Savet Evrope, Svetska
trgovinska organizacija i narocito Evropska unija, a kao clanica EU
Slovenija ce pozitivno uticati na priblizavanje Jugoslavije tom savezu
drzava, najavljuje se dalje u dokumentu vlade o smernicama spoljne
politike
Slovenije koji ce se, po svemu sudeci, uskoro naci na glasanju u
slovenackom parlamentu
SRJ-ALBANIJA: ISAKOV RAZGOVARAO SA FATOS NANOM U TIRANI
BEOGRAD, 16. oktobra (Tanjug) - Albanski premijer Fatos Nano
primio je danas u Tirani delegaciju SR Jugoslavije koja ucestvuje na
Konferenciji Pakta za stabilnost Jugoistocne Evrope o pitanjima
bezbednosti, saopstila je Sluzba Savezne skupstine za informisanje.
U razgovoru sa sefom jugoslovenske delegacije, potpredsednikom
Vlade Srbije i potpredsednikom Odbora Veca gradjana za spoljnu politiku,
Miodragom Isakovim, izrazeno je obostrano zadovoljstvo poboljsanjem
bilateralnih odnosa, koje je rezultiralo davanjem agremana za
novonaimenovane izvanredne i opunomocene ambasadore posle vise godina
diplomatskih veza na nizem nivou i cak prekida u periodu 1999-2001.
godine.
Pored bilateralne, razmenjena su misljenja o unapredjenju
dobrosusedske saradnje u regionu sto, kako je zajednicki ocenjeno, treba
da
se odrazi i na stvaranje multietnickog drustva na Kosovu i Metohiji, uz
nemesanje u unutrasnje poslove i postovanje Rezolucije UN 1244. Isakov
je
istakao da bi dobrosusedski odnosi i saradnja Srbije i SRJ sa Albanijom,
mogli pozitivno da uticu na stabilizaciju prilika na Kosovu i Metohiji,
kao
i u citavom regionu, dok se Nano zalozio za izbegavanje postupaka koji
ometaju zajednicki cilj integracije u Evropu i ocenio pozitivnom ideju o
formiranju Parlamentarne skupstine zemalja Jugoistocne Evrope.
REPUBLIKA SRBIJA
OKRUGLI STO O ULOZI NEVLADINIH ORGANIZACIJA U RAZVOJU DEMOKRATIJE
BEOGRAD, 16. oktobra (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
ocenio je danas u Beogradu da su nevladine organizacije odigrale
znacajnu
ulogu u uspostavljanju civilnog drustva i sprovodjenju reformi u Srbiji
i
da da to treba uvazavati.
Ucestvujuci u radu okruglog stola o ulozi nevladinih
organizacija
u razvoju demokratije, Djindjic je rekao da demokratske promene u Srbiji
nisu bile politicki projekat, vec dogadjaj u kojem je ucestvovalo celo
drustvo organizovano i u nevladine organizacije. On je naglasio da u
Srbiji
ne postoji dovoljno razvijena svest o potrebi postojanja tih
organizacija
kroz koje gradjani mogu izrazavati i ostvarivati svoje interese, jer
civilno drustvo nije bilo dovoljno razvijano, prvenstveno zbog cestih
istorijskih kriza koje su gradjane upucivale ka drzavi.
"Mozemo se nadati da ulazimo u mirniji period u kojem ce doci
do
razvoja gradjanskog drustva", ocenio je premijer, isticuci da razvoj
demokratije ne mogu da obezbede politicke elite vec brojne organizacije
gradjana kroz koje ce oni sticati naviku da zive demokratski i da
postuju
demokratiju. Premijer Srbije je istakao da se "demokratija ne uvodi
zakonskim sankcijama vec unutrasnjim moralom". "Mi smo jos u ranoj
gradjanskoj fazi u kojoj se uspostavljanje javnosti cesto mesa sa
uvodjenjem privatnih egoizama na javnu scenu", ocenio je Djindjic.
KOSOVO-METOHIJA
KOSTUNICA SA DELEGACIJOM KOSOVSKIH SRBA
BEOGRAD, 16. oktobra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica razgovarao je veceras sa delegacijom Srba sa Kosova o njihovom
polozaju u pokrajini i ucescu na lokalnim izborima zakazanim za 26.
oktobar, saopsteno je iz kabineta jugoslovenskog predsednika.
U saopstenju se navodi da je na sastanku, kojem je prisustvovao
i
predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsa Covic, "ponovo
ukazano
na potrebu davanja cvrstih i nedvosmislenih garancija za
decentralizaciju
na osnovu dogovora i uvazavanja predloga srpske strane", te da je
"naglasena spremnost za dalje razgovore kako bi se postigli elementarni
uslovi za izlazak Srba na izbore.
Na sastanku je zakljuceno da nedavni tragicni dogadjaji u Peci
i
Klokotu "jasno ukazuju na to da Srbi u velikom delu Kosova i Metohije i
dalje zive bez elementarnih uslova za ostvarivanje ljudskih prava i
bezbednosti, kao i da se ne radi dovoljno da bi im se omogucio
povratak",
dodaje se u saopstenju.
DJINDJIC: UCESCE U INSTITUCIJAMA UVEK BOLJE
BEOGRAD, 16. oktobra 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je danas, povodom predstojecih lokalnih izbora na Kosovu, da je
"ucesce u institucijama uvek bolje".
Kako je saopsteno iz Vlade Srbije, Djindjic je u razgovoru sa
sefom UNMIKa Mihailom Stajnerom kazao da ce ponovo razgovarati sa
predstavnicima Srba sa Kosova kako bi razmotrili mogucnost izlaska na
lokalne izbore u toj pokrajini.
U saopstenju se navodi i da je Stajner premijeru Srbije
"izlozio
koncept decentralizacije vlasti" koji bi srpskim opstinama omogucio
visok
stepen samostalnosti", ali uz uslov da izadju na lokalne izbore.
JAKOVENKO: UCESCE SVIH ZAJEDNICA NA KOSOVSKIM IZBORIMA
MOSKVA, 16. oktobra 2002. (Beta) Portparol ruskog ministarstva
spoljnih poslova Aleksandar Jakovenko izrazio je danas nadu da ce
lokalni
izbori na Kosovu, 26. oktobra, proteci u mirnoj atmosferi, uz ucesce
biraca
svih nacionalnih zajednica.
Jakovenko je u pisanoj izjavi ocenio da bi to doprinelo
formiranju
multinacionalnih lokalnih organa vlasti.
Predstojeci izbori bi trebalo da postanu nova polazna tacka u
realizaciji rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja predvidja
stvaranje
istinski demokratskog i multinacionalnog drustva, u kojem bi se
postovala
prava svih stanovnika pokrajine, nezavisno od etnicke pripadnosti, naveo
je
ruski diplomata.
Moskva ocenjuje da se to moze postici samo uz uzimanje u obzir
legalnih interesa razlicitih zajednica i na osnovu usaglasavanja i
zajednickog dejstva UNMIKa, jugoslovenskih i srpskih vlasti, i
legitimnih
predstavnika pokrajinskih i lokalnih organa vlasti na Kosovu, kazao je
Jakovenko.
"Masovni neredi u Peci koje su isprovocirale pristalice vodecih
partija kosovskih Albanaca, na nacionalnoj osnovi, potvrdjuju nameru
ekstremistickih elemenata na Kosovu da destabilizuju situaciju uoci
izbora", ocenio je portparol ruskog ministarstva i dodao da se ne sme
dozvoliti da takva dejstva, koja zasluzuju medjunarodnu osudu i
adekvatnu
reakciju, bace senku na izborni proces.
ANTONIJEVIC: BEZ KONACNOG DOGOVORA O IZLASKU NA IZBORE
BEOGRAD, 16. oktobra 2002. (Beta) Na vecerasnjem sastanku
predstavnika Srba sa Kosova sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom
Kostunicom i sefom Koordinacionog tela za Kosovo Nebojsom Covicem nije
postignut konacan dogovor o izlasku Srba na lokalne izbore u juznoj
srpskoj
pokrajini.
Funkcioner Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Vuko
Antonijevic rekao je nakon sastanka da je dogovoreno da konsultacije
budu
nastavljene na Kosovu "u slicnom ili sirem sastavu", ali nije mogao da
precizira kada ce to biti.
Antonijevic je agenciji Beta kazao da su predstavnici kosovskih
Srba na sastanku predocili argumente za i protiv izlaska na izbore,
odnosno
da su kazali da "u vecem delu Kosova ne postoje nikakvi uslovi" da se na
izbore izadje.
On je kazao da Srbe na Kosovu posebno zabrinjava "talas nasilja
koji se siri" pokrajinom uz "pojacanu pricu o nezavisnosti Kosova" koja,
kako je kazao, Srbe odvraca od ucesca na izborima.
Antonijevic je kazao da se situacija na Kosovu "promenila na
gore
od proslogodisnjih parlamentarnih izbora, iako su tada postojale pismene
garancije koje se ticu bezbednosti, povratka Srba i drugih stvari koje
bi
im kolikotoliko poboljsale polozaj".
Podsecajuci da im je Kostunica ranije preporucio izlazak na
izbore, Antonijevic je istakao da kosovski Srbi "postuju poziv
predsednika", ali i da od srpskih i jugoslovenskih drzavnika, pre svega,
ocekuju podrsku za odluku koju ce sami doneti, a ne da na njih vrse
pritisak u bilo kom pravcu.
"Moj utisak je da su Kostunica i Covic razumeli situaciju u
kojoj
se nalazimo", rekao je Antonijevic, koji je i poslanik u Skupstini
Srbije.
Vecerasnjim razgovorima u Palati federacije, koji su trajali
vise
od dva sata, osim Kostunice, Covica i delegacije kosovskih Srba,
prisustvovali su i predstavnici Srpske pravoslavne crkve.
STAJNER NEMA PODRSKU SPC ZA IZLAZAK SRBA NA IZBORE
GRACANICA, 17. oktobra 2002. (Beta) Eparhija raskoprizrenska
saopstila je da sef UNMIKa Mihael Stajner (Micael Steiner) nije dobio
podrsku Srpske pravoslavne crkve za izlazak Srba na lokalne izbore na
Kosovu, i da mu je predoceno da odluku o tome treba da donesu oni koji
na
Kosovu zive.
Mihael Stajner danas je u Beogradu, nakon razgovora sa
patrijarhom
srpskim Pavlom, izrazio zadovoljstvo sto je patrijarh ohrabrio kosovske
Srbe da ucestvuju na lokalnim izborima na Kosovu 26. oktobra.
"Clanovi Svetog Sinoda i patrijarh Pavle sasvim razumljivo nisu
pristali da daju blankopotvrdu politici koja vec tri godine nije u
stanju
da zastiti crkve i groblja od skrnavljenja i vandalizma", navodi se u
nocasnjem saopstenju Eparhije raskoprizrenske.
Eparhija ocenuje da sef UNMIKa gresi kada poistovecuje svoj
plan
sa srpskim planom decentralizacije pokrajine, uz obrazlozenje da predlog
Koordinacionog centra za Kosmet predvidja rekonstrukciju opstinske
vlasti
na "celoj teritoriji pokrajine, cime bi se Srbima omogucilo da
neposrednije
i slobodnije ucestvuju u resavanju svojih problema i ocuvanju svoje
etnicke, duhovne i kulturne posebnosti".
Stajnerov plan, dodaje se u saopstenju, usredsredjen je na
pitanje
Kosovske Mitrovice i nacine da se severni deo tog grada, naseljen
vecinom
Srbima, integrise sa juznim, u kojem vecinu cini albansko stanovnistvo.
U saopstenju se ocenjuje da "uslovljavanje povratka prognanika
'dekorativnim' srpskim ucescem u lokalnoj adminstraciji predstavlja
svojevrstan ultimatum kojim se odgovornost za neuspeh UNMIKa pokusava
prebaciti na kosovske Srbe, koji bi po toj logici bili sami krivi za
svoj
tezak polozaj".
Povratak prognanika je jedini nacin da se obezbedi normalno
ucesce
Srba u administraciji na Kosovu, a ne obrnuto, zakljucuje se u
saopstenju
eparhije raskoprizrenske.
PAKT STABILNOSTi: Ukljuciti Kosovo u regionalnu saradnju
BEOGRAD, 16. oktobra 2002. (Beta) - Sa trece Parlamentarne
konferencije Pakta stabilnosti jugoistocne Evrope danas je upucen poziv
UNMIKu da obezbedi uslove neophodne da bi se promovisalo ucesce Kosova u
regionalnoj saradnji.
Ucesnici konferencije koja je danas zavrsena u Tirani pozvali
su i
da se stvore uslovi za dobrovoljan povratak izbeglica i raseljenih, kao
i
za zastitu manjina.
Predstavnici nacionalnih parlamenata zemalja clanica pakta,
predstavnici Evropskog parlamenta i Parlamentarne skupstine Saveta
Evrope
pozvali su u zavrsnoj deklaraciji na sto skorije zavrsavanje
infrastrukturnih projekata Pakta stabilnosti.
Upucen je i apel da se uspostavi mreza 21 regionalnih sporazuma
o
slobodnoj trgovini pre dogovorenog roka u decembru 2002, te da se
odgovarajucim ugovorima omoguci sloboda kretanja ljudi sirom regiona, da
se
intenzivira borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, ukljucujuci
sverc ljudi, droge i oruzja.
Konferenciju, ciji je domacin bila Skupstina Albanije,
organizovala je Parlamentarna skupstina Saveta Evrope koja trenutno
predsedava parlamentarnom trojkom Pakta stabilnosti, u kojoj su pored
nje i
Evropski parlament i Parlamentarna skupstina OEBSa.
REPUBLIKA CRNA GORA
PEROVICEVA RASPISALA IZBORE ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
PODGORICA, 16. oktobra 2002. (Beta) Predsednica Skupstine Crne
Gore Vesna Perovic raspisala je veceras izbore za predsednika republike
za
22. decembar.
Peroviceva je novinarima u Podgorici rekla da "rokovi za
vrsenje
izbornih radnji" pocinju danas, a da se predlozi kandidata za
predsednika
Republike mogu podneti Republickoj izbornoj komisiji do 2. decembra.
Predsednica crnogorskog parlamenta novinarima se obratila samo
kratko, a oni nisu imali mogucnost da postavljaju pitanja u vezi sa
njenom
odlukom.
Po Ustavu Crne Gore, predsednicke izbore raspisuje predsednik
parlamenta, a izbori moraju biti odrzani najmanje 60, a najvise 90 dana
od
dana raspisivanja.
Petogodisnji mandat sadasnjem predsedniku republike Milu
Djukanovicu istice 16. januara 2003. godine.
ZAKLJUCENO U 13:30 C.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
