PATRIOT (Republika Srpska), broj 37, 21.oktobar, 2002.
http://www.patriotmagazin.com/media/001.htm
Bogdan Tirnanic, clan biblioteke, u seriji tekstova za Patriot
Spoljni poslovi: Preko reke, pa u sumu
Jakobinci su stigli
Kada u Srbiji propadnu predsednicki izbori, onda ni drzava nije vise
na sigurnom. Ali, to je vec bilo. Zvalo se Francuska revolucija i kako
je ona pojela svoju decu
Iz posiljke nekolicine minulih brojeva Patriota, koja je upravo
pristigla na moju adresu, saznajem da
se i dalje najavljujem kao clan biblioteke, licno sam to smislio. I to
je, svojevremeno, bila doskocica:
ako se neko potpisuje kao clan G17 plus, sta meni fali da budem makar
clan biblioteke?!
Ali je, zapravo, rec o istini: biblioteka mi je u blizini, njen sam
stari clan. Uzmem knjigu, ne citam,
ostavim da skuplja prasinu, ne pada mi na pamet da je vracam. Ko ce da
primeti da knjige nema?
Male su plate za toliku revnost!
Zauzet ovih meseci svim poslovima, nadao sam se ozivljavanju takve
slobodne aktivnosti. Mislio
sam - samo da jos ovo prode. Onaj 29. septembar, dan kada je trebalo da
dobijemo novog
predsednika. Pa je to, zbog kise, odlozeno za 13. oktobar. Opet nista.
Kostunica jeste pobedio, ali
je, zapravo, izgubio; Labus je izgubio, ali se oseca kao pobednik. Eto
kakve komsije imam!
Opsta gungula. A opsta propast?
Pomislih tada da cu se malo odmoriti do sledecih izbora, bar jedno
mesec dana. Tu sam se grdno
prevario. A o tome sta se sve, posle neuspelih predsednickih izbora,
dogada u Srbiji, shvatio sam
posredstvom jedne televizijske vesti, koja je nekim cudom stigla bas iz
Banjaluke. Naime, tamosnje
bosnjacke partije (oprostite sto nisam zapamtio njihove sluzbene
nazive) dovele su u pitanje grb,
zastavu (i - valjda -himnu) Republike Srpske, jer, kao, one nisu
usaglasene sa republickim/drzavnim
standardima, to jest, nisu dovoljno bosanske. Nisu turbo-folk. Srpsko
stanovnistvo grada misli da
neka promena ne dolazi u obzir. Buduci da bi to predstavljalo
narusavanje suvereniteta RS. Jedan
mladic, prilicno zgodan, pristojno odeven, izjavio je u kameru da ce se
oni (Bosnjaci) ujediniti i sa
crnim davolom samo da ostvare ono sto zele.
Eto, tako je, otprilike, u Srbiji, danas i ovde. Doduse, ono malo
Bosnjaka sto ih imamo dobilo je svoj
univerzitet ili medresu, nisam tacno zapamtio. Sada svako na svoje
radno mesto da siju farmerke.
No, dilema je sta sa ovdasnjom vecinom, sa Srbima. Sve deluje kao pred
veliku kafansku tucu. Samo
se ceka da neko ugasi svetlo. Tako je, na primer, Republicka izborna
komsija (RIK), i pre nego sto
je okoncan zakonom predvideni rok zalbi i prigovora, proglasila izbore
uspelim, odnosno propalim,
mada se vecina zamerki o kojima ce sudske instance raspravljati odnose
bas na njen rad, nimalo
razlicit od onog iz vremena Milosevica, kada je glavnu rec u kradi
vodila neka Arezina, trenutno u
zatvoru. Najpre je, kao sto znamo, sporan biracki spisak: RIK nije taj
koji o njemu treba da odlucuje,
niti je ovlascen da ga krije k'o zmija noge. Pretpostavlja se da se na
tom spisku naslo preko pola
miliona mrtvih dusa. Sloba nije priznavao smrt.
S druge strane, Evropa i njene institucije insistiraju da se novi
predsednicki izbori raspisu do 22.
oktobra (utorak), ali - sa bitno izmenjenim zakonom koji ovu oblast
gradanskog prava regulise. Jer je
postojeci zakon cist anahronizam. I vise od toga. Pa je, cuvsi to,
ostatak DOS-a, jedno malo
kafansko drustvo, predlozio hitnu sednicu Parlamenta u smislu vanrednog
postupka. Spikerka
Parlamenta - ona koja je glasala sama za sebe - sednicu je i zakazala.
Onda je DOS (ostatak) povukao
svoj predlog za imenu zakona pre nego sto se mastilo osusilo. Natasa
Micic je, duboko odahnuvsi,
otkazala zurku. Nema nista od brzih promena. Srbija je na dobrom putu.
Zatvorena vrata
Ali su pozivi za zasedanje vec bili odaslani svim poslanicima. I onima
iz redova DSS-a, koje je
Savezni ustavni sud privremenom merom vratio u poslanicke skamije.
Seselj tvrdi da je taj sud
Kostunicin privezak, njegova zardala kasika za cipele, dok onaj koji
predsedava srpskim sudom iste
namene, izvesni Slobodan Vucetic, nekada prvi do Slobe (kasnije se
naljutio i presao u disidente),
tvrdi da Grubaceva institucija nije nadlezna u ovakvim slucajevima.
Nego je nadlezan Robin Hud?
Krcag ide na vodu dok se ne razbije.
Sta je, po Vuceticu, trebalo da uradi DSS? Da se zali Vrhovnom sudu,
nego. Ali je vreme za zalbu
proslo. Otkuda, medutim, to da Vrhovni sud odlucuje u prvoj instanci?
Ne znam, nisam studirao tu
nauku. Prema tome: DSS je izbacen iz Parlamenta i - gotovo. Ceda
Jovanovic Krcun je pobedio.
Poslanici ove stranke tvrde da ce na zasedanje, kada jednom ono stvarno
bude zakazano, doci u
kompletnom sastavu. Imaju pozivnice. Nece ih pustiti da udu. Tako ce se
steci konkretan povod da
se DSS okrene javnim protestima, gradanskoj neposlusnosti. Valjda imaju
nekog iskustva. Eto!
Da li vas ovo na nesto podseca. Nije u pitanju 5. oktobar, ali je u
pitanju revolucija i kako ona jede
svoju decu. Sticajem okolnosti, obnovio sam ovih dana svoja znanja o
velikoj Francuskoj revoluciji.
Bile su, zapravo, dve revolucije: 1789. i 1792. godine. U prvoj su
ucestvovali svi: sirotinja, svalje i
veserke, sitni trgovci, advokati, novinari, nekoliko plemica, mnogo
popova. Opsta gungula. I opsta
propast. Koja je danas francuski nacionalni praznik (14. juli).
Tako je druga revolucija, ona iz 1792. godine, srusila monarhiju,
buduci da su se u meduvremenu
rasute snage promene politicki organizovale. Ako jesu. Nazivi
politickih grupacija nastali su po mestu
u parlamentu svih staleza. Oni koji su sedeli u parteru bili su
zirodinci, dakle ljudi iz bare, kreketuse.
Odlucna sila sankilota okupljala se u svom diskusionom klubu. To su
bili jakobinci, nesto nalik
modernim teroristima.
Onda su poceli da se medusobno tamane. Na jednoj strani Robespjer,
Sen-Zist, Kutom; na drugoj
strani svi ostali, cak i Danton. U ime odanosti vrlini osnovan je
Revolucionarni sud (ili Konvent,
sasvim svejedno), ciji je tuzilac bio Fukje-Tenvil, svetski rekorder u
izricanju smrtnih presuda.
Osudio je na gubiliste cak i samog sebe. Jer, kada su rascistili teren,
pobivsi ono sto je imalo da se
pobije, jakobinci su se transformisali u Nove Ljudozdere, prozdiruci
sopstveno telo. Na kraju niko
nije ostao. Osim giljotine.
Takva sprava u Srbiji ne postoji. Kao sto je u Srbiji ukinuta smrtna
kazna. Ali, istorijski poruke su
istorijske poruke. Zato imam jedan savet za ovdasnje politicare: knjigu
u sake! Postanite clanovi
biblioteke. Ne ove u kojoj sam ja, neke druge. Posto sam literaturu
koja vam je potrebna davno
otudio od drustvenog vlasnistva. Tako se radi u tranziciji!
*************
http://www.patriotmagazin.com/media/015.htm
Posle neuspelih predsednickih izbora Srbija pred novom politickom krizom
Drzava bez predsednika i parlamenta
Niko sa sigurnoscu ne moze da utvrdi koliko Srpski parlament zaista
ima poslanika. Kostunica je dobio duplo vise glasova, ali su za uspeh
izbora nedostajali glasovi 300.000 biraca. "Ukoliko ne bude
dogovora, ulazimo u otvorenu politicku konfrontaciju koja ce
izazvati krizu, a ona ce morati da se zavrsi vanrednim
parlamentarnim izborima", smatra Zoran Stojiljkovic, politicki
sociolog
pise: Nenad M. Stevanovic
Srbija je trenutno najbolji primer psuedodrzave koja finkcionise mimo
ustava, zakona i institucija
sistema. Ima predsednika (Milutinovica), a u sustini ga nema, ima
parlament, ali ni Bog ne zna koliko
broji poslanika i ko su oni. Neuspeh predsednickih izbora u Srbiji, ali
i rezultat koji ostvario Vojislav
Kostunica osvojivsi dva miliiona glasova, u potpunosti su
zakomplikovali i do sada nejasnu politicku
situaciju u Srbiji. Naime, jos uvek se ne zna kada bi mogli izbori za
predsednika Srbije da budu
ponovljeni, jer se u politickim krugovima pominju dve mogucnosti.
Potpredsednik Skupstine Srbije i
potpredsednik DS-a Gordana Comic tvrdi "da izbori mogu da budu odmah
raspisani, ili da se novo
glasanje saceka dok se u Skupstini Srbije ne promene izborni zakoni".
"I za jednu i drugu varijantu postoje argumenti 'za' i 'protiv', ali
mislim da cemo u narednih nekoliko
nedelja u Skupstini Srbije postici potreban dogovor o tom pitanju",
objasnila je Comic stav
Demokratske stranke, koju je Kostunica optuzio za "tihi" bojkot drugog
izbornog kruga.
O tome da dogovor u Skupstini nece biti lako postignut, govori
cinjenica da sa sigurnoscu niko ne
moze da utvrdi koliko Srpski parlament zaista ima poslanika. Mandati
koje je DOS oduzeo
poslanicima DSS-a jos uvek su predmet rasprave, pa
se zasada ne moze zakljuciti kada ce i u kom sastavu Skupstina
zasedati.
Lider Koalicije Sandzak, koja je clanica DOS-a, Rasim Ljajic objasnjava
da je u ovom trenutku
najpotrebniji dogovor DOS-a i DSS-a i da je sasvim izvesna jaka drzavna
kriza ukoliko do
sporazuma ne dode.
"Kostunica je na predsednickim izborima osvojio dva miliona glasova i
to pokazuje da je trenutno
najpopularniji politicar u Srbiji. Ukoliko DOS ne bude napravio dogovor
sa Kostunicom, to ce naneti
veliku stetu drzavi, ali i samoj koaliciji DOS.
To znaci da u Skupstini Srbije moraju da budu vraceni mandati
poslanicima DSS-a, a da se nakon
toga izmene izborni zakoni koji datiraju jos iz vremena vladavine
Slobodana Milosevica. Za nesto
takvo zalazu se i predstavnici SAD, Evropske unije i mnogih drugih
medunarodnih organizacija. U
protivnom imacemo zemlju sa nelegitimnim parlamentom, bez predsednika i
sa vladom koja nema
podrsku biraca", ocenio je Ljajic.
Celu pricu o izborima i Skupstini i mandatima, komplikuje i usvajanje
Ustavne povelje nove drzave
Srbije i Crne Gore, koja je najavljena u Srpskom parlamentu a usvojice
se, u narednih nekoliko
nedelja. To znaci da, i ukoliko DSS i DOS postignu odredeni dogovor,
izmene izbornih zakona
morace da sacekaju usvajanje Povelje, koja je, prema recima zvanicnika
vlasti - prioritet.
Presudila dijaspora
U meduvremenu saopsteni su podaci koje je izneo OEBS - da se na
birackim spiskovima u Srbiji
nalazi izmedu 400 i 500 hiljada ljudi koji nemaju mogucnost da ostvare
svoje zakonsko pravo i
glasaju. Medu njima najvise je nasih drzavljana koji zive u
inostranstvu i jedino ako dodu u zemlju,
mogu da glasaju.
Strucnjaci se slazu da neuspeh drugog kruga izbora treba traziti i u
ovoj nelogicnosti, jer pod
pretpostavkom da su ti ljudi imali nacina da glasaju, izbori bi se,
najverovatnije, zavrsili i Srbija bi
imala predsednika.
"Ukoliko uzmemo kao pretpostavku da tih ljudi ima oko pola miliona, i
pod pretpostavkom da
njihova izlaznost prati prosecnu izlaznost u Srbiji (oko 45 odsto),
izbori bi uspeli, jer je nedostajalo
oko 300 hiljada glasova", smatra Dorde Vukovic, koordinator projekata u
Centru za slobodne izbore
i demokratiju.
Nas sagovornik smatra da je u pitanju pravna nelogicnost jer ti ljudi
imaju zakonsko pravo da glasaju,
ali zakon ne regulise glasanje u konzulatima, te je izvesno da ti
ljudi, zapravo, nemaju zakonske
mogucnosti da glasaju, sem ukoliko ne dodu u zemlju.
Iako se prema izjavama vodecih politicara moze zakljuciti da je
dijaspora vazan i znacajan element
srpskog izbornog tela, do sada niko nije preduzeo konkretne korake za
resenje ovog problema.
Nedavno je, da podsetimo, srpski premijer Zoran Dindic izjavio u Cirihu
da ce dijaspora na sledecim
izborima dobiti pravo glasa, a ni Vojislav Kostunica u obracanju
novinarima u izbornoj noci nije
zaboravio da se osvrne na ovaj problem. I OEBS je dao preporuku da se
ovo pitanje resi
organizovanjem izbora u ambasadama i konzularnim predstavnistvima.
U Republickom i Saveznom zavodu za statistiku receno nam je da nema
stroge evidencije koliko ljudi
sa jugoslovenskim drzavljanstvom ima mesto boravka u nekoj stranoj
zemlji. To ce se, prema
informacijama koje smo dobili, znati tek posle obrade podataka sa
ovogodisnjeg popisa jer je u
sklopu ankete bilo i pitanje drzavljanstva.
Procenat pokvario slavlje u DSS-u
Dva predsednicka kandidata su, inace, potpuno razlicito "prezivela"
drugi predizborni krug.Veliki
broj stranackih funkcionera, poznatih licnosti i
predstavnika medija rezultate drugog kruga izbora za predsednika Srbije
cekali su u Stabu DSS-a.
Objavljivanje prvih rezultata koje je postigao lider DSS-a Vojislav
Kostunica, prema kojima je
ubedljivo pretekao svog protivkandidata Miroljuba Labusa, donelo je
dobro rapolozenje u
prostorijama DSS-a u Pariskoj ulici u Beogradu. Domacini iz
DSS-a potrudili su se da pred predstavnike medija, osim sokova, kafe i
sendvica, iznesu i viski, sto
je, prema procenama mnogih, govorilo o ubedenosti stranke da ce
Kostunica odneti ubedljivu
pobedu. Ipak, pobednicku atmosferu pokvarila je tokom popodneva vest
koja je prostrujala kroz
DSS - da je na izbore izasao neocekivano mali broj gradana i da
predsednicki izbori nece uspeti.
Kostunica je dobio duplo vise glasova, ali su za uspeh izbora
nedostajali glasovi 300.000 biraca.
"Eto ti sad. Pobedis sa rezultatom 2:1, a onda neko ponisti utakmicu",
prokomenarisao je kratko
jedan od funkcionera DSS-a. Potpredsednik DSS-a Dragan Marsicanin nakon
objavljivanja prvih
zvanicnih rezultata procenio je da izbori nece uspeti, ali "da je
Kostunica osvojio dva miliona
glasova, sto govori u prilog cinjenici da gradani Srbije zele novi
ustav, prevremene republicke izbore,
novi parlament, i na kraju, novu vladu".
"Gradani su se jasno opredelili za politiku DSS-a i to posle ovih
izbora niko ne moze da porekne.
Kostunica je osvojio isto onoliko glasova koliko je u septembru 2000.
godine dobio jedinistveni
DOS", rekao je potpredsednik DSS-a.
Sledeci primer potpredsednika DSS-a ili ne, tokom izborne noci
stranacki funkcioneri i mnogobrojni
gosti, do sredivanja svih rezulata, vise su govorili o osvojenom broju
glasova nego o cinjenici da
izbori za predsednika Srbije nisu uspeli.
Labus ravnodusan
Sa druge strane, protivkandidat Miroljub Labus se, izgleda, u startu
pomirio sa porazom. U atmosferi
guzve i medijske ljubopitljivosti nije bilo neizvesnosti osim u jednom
- kako ce Labusovi saradnici,
koji su ga zdusno podrzali u ovoj trci, objasniti milion glasova
prednosti protivkandidata.
Novinari su naisli na prijatno iznenadenje, jer ni Mladan Dinkic, ni
Predrag Markovic, ni Goran
Svilanovic nisu izbegavali neprijatna pitanja o porazu. Cak su delovali
rastereceno, kao da je i njima
laknulo sto se najzad sve zavrsilo. Delicevu ulogu od proslog puta da
strpljivo komentarise za
televizije preuzeo je, svecano obucen u odelo, guverner Narodne banke.
Ministar finansija se ovoga
puta, bas kao i prvi covek jugoslovenske diplomatije Svilanovic, obukao
neuobicajeno neobavezno
(farmerke i dzemper), sto su mnogi protumacili kao siguran znak da je
Labus
porazen.
Jedini koji nije odustao od vec izgradenog imidza bio je Miroljub
Labus, koji je izjavu dao u drustvu
najblizih saradnika, supruge i jedne od kceri. Novinarske simpatije
Labus nije zadobio samo
cinjenicom da ih nije pustio da cekaju sitne sate, iako je izborni
neuspeh bio ocigledan, vec i
spremnoscu da i nakon zvanicne izjave ostane na raspolaganju
ljubopitljivim kolegama. Medu njima
su pogotovu dominirali novinari iz hrvatskih medija, koji nisu
propustali obavezno pitanje o Hagu, na
sta je raspolozeni Labus primetio "da su imali vise srece sa haskim
optuzenicima od nas". Ako je
tacna procena da je atmosfera u Labusovom izbornom stabu bila iskrenija
u odnosu na prvi krug
izbora, onda je ona posledica izostanka glumaca i medijskih licnosti,
koji u nastupima cesto nisu
umeli razgraniciti svoju profesiju od politickog angazmana. Dakle, nije
bilo Lazara Ristovskog,
Branislava Lecica, niti Duska Kovacevica, dok je, inace govorljivi,
potpredsednik Republicke vlade
Zarko Korac izbegavao novinare.
Guverner NBJ i jedan iz grupe gradana koja je predlozila Labusa za
predsednika Mladan Dinkic
izjavio je da je Srbija ocito ponovo dala sansu Seselju da se u novom
izbornom procesu kandiduje za
predsednika. "Zao mi je sto izbori nisu uspeli. Mi smo sve ucinili da
drugi krug uspe i ocito je da se
jedan broj gradana nije odazvao na pozive nekih stranaka na bojkot, jer
su Labus i Kostunica zajedno
sada dobili 900.000 glasova vise nego u prvom krugu. Mislim da je i
lose vreme uticalo da nekoliko
procenta glasaca manje izade na izbore", izjavio je Dinkic u izbornom
stabu Miroljuba Labusa nakon
sto su vec bili poznati rezultati o neuspehu drugog izbornog kruga.
Dinkic je naglasio da u izbornom zakonu treba izbrisati ogranicenje od
50 odsto izaslih biraca i da on
licno nece savetovati Labusu da ponovo ucestvuje na predsednickim
izborima s obzirom na to da je
Kostunica u drugom krugu ubedljivo
pobedio.
Predrag Markovic, predsednik politickog saveta "G-17 plus", dao je
najkontroverzniju izjavu
povodom buduceg izbornog ciklusa za predsednika Srbije iznoseci svoje
misljenje da ubuduce nece
biti izbora za predsednika. Markovic smatra da ce se Skupstina Srbije u
narednom periodu baviti
promenom Ustava i izbornih zakona i da ce te promene biti takve vrste
da ce iskljuciti izbore za
predsednika republike. On je, medutim, na insistiranje novinara da
pojasni taj svoj stav samo kratko
odgovorio da je to njegovo misljenje i da u Srbiji vise nece biti
organizovani izbori za predsednika.
Politikolozi skepticni
Raspisivanje novih predsednickih izbora u Srbiji po starom izbornom
zakonu uvod je u veliku
politicku krizu, smatraju politikolozi.
"Ovo je bio jasan test za politicke odnose u Srbiji jer bi dogovor o
izmeni zakona znacio da je
moguce postici kompromis politickih aktera koji bi bio u opstem
interesu.
Ukoliko se takav dogovor ne postigne, ulazimo u otvorenu politicku
konfrontaciju koja ce izazvati
krizu, a ona ce morati da se zavrsi vanrednim parlamentarnim izborima",
smatra Zoran Stojiljkovic,
politicki sociolog.
Ljiljana Bacevic iz Instituta za drustvene nauke smatra da je
raspisivanje izbora pre promene odredbe
po kojoj je u drugom krugu neophodno da izade 50 odsto biraca upisanih
u biracki spisak plus jedan
i neazuriranja birackih spiskova - besmislica.
"U takvoj situaciji potpuno je izvesno da ce se naredni izbori zavrsiti
kao i prvi, odnosno da nece
uspeti. Pitam se onda sta je svrha. To je zloupotreba izbora, koja nas
kosta novca, i, sto je mnogo
vaznije, energije gradana i vremena, jer to podrazumeva odlaganje svega
i na unutrasnjem i na
spoljasnjem planu", upozorava Bacevic i nada se da ce Skupstina imati
toliko odgovornosti i da
izbori nece biti raspisani prema starom zakonu.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
