KAKO UBRZATI STANOGRADNJU
Klju� za jeftinije
stanove
Izgradnja jeftinijih stanova
podrazumeva saradnju lokalne vlasti, gra�evinskih firmi, banaka i gra�ana. -
Stambeni krediti mogu�i od polovine decembra. - Novi Sad priprema nove lokacije,
legalizaciju naselja Jugovi�evo i novi model izgradnje
stanova po ni�im
cenama
U
Novi Sad se doseljava mnogo gra�ana, �to ote�ava re�avanje stambenih problema,
pa tako glavni vojvo�anski grad, uz Beograd, postaje najve�e steci�te
podstanara.
Gradona�elnik Novog Sada Borislav Novakovi� ka�e da se
stanogradnja u ovom gradu, �to ilustruje �injenicom da je do avgusta ove godine
ure�eno 63.000 kvadratnih metara gra�evinskog zemlji�ta. To pred gradsku upravu
postavlja zadatak da prona�e na�in za �to jeftiniju gradnju stanova, a da se pri
tome ne gubi na kvalitetu, ve� da se zadr�i onaj nivo na koji su Novosa�ani
navikli. Valja naglasiti da je ovaj model u Beogradu ve� za�iveo.
|
Slamaricama treba motiv Premijer Srbije dr Zoran �in�i� rekao je na nedavnom susretu s novinarima, gra�evinarima i bankarima, da gra�ani u slamaricama imaju jo� oko �etiri milijarde dolara, koji se, dakle ne nalaze u zvani�nom prometu banaka i investicijama. Kada bi bilo jasnih garancija, novac bi se, prema njegovoj oceni, zasigurno aktivirao, jer je ulaganje u stambeni i poslovni prostor najatraktivnije. Me�utim, gra�ani ne �ele da kupuju na nevi�eno. �in�i� je naglasio da �tednja gra�ana nije pasivna kategorija, ali, da ih treba motivisati. |
-
Mislim da bi trebalo promeniti pravne akte u Zavodu za izgradnju grada i
osposobiti jedno na�e javno preduze�e, a prirodno je da to bude ZIG, da gradi
stanove - izjavio je Novakovi� prilikom nedavnog gostovanja na Novosadskoj
televiziji. - Nadalje, treba razmisliti o svim vrstama pogodnosti . Uobi�ajeno
je da se gra�evinsko zemlji�te dodeljuje na licitacijama. Gradska uprava mo�e
odabrati odre�ene lokacije za izgradnju jeftinijih stanova , a to bi bile one
ne�to udaljenije od centra, u kojima ne�e biti poslovnog prostora. Predlog ZIG-a
je da to bude na Novom naselju.
Grad bi mogao da se odrekne dela rente po
osnovu ure�enja gra�evinskog zemlji�ta i dela doprinosa onih koji grade. Zatim
bi zajedno sa ostalima - me�u kojima su nezaobilazne banke, trebalo izabrati
model dugoro�nog kreditiranja.
- Idealna varijanta, koja se ve� koristi u
nekim gradovima jeste da se mese�no otpla�uje suma koja bi se, ina�e, pla�ala za
podstanarski stan, s tim �to bi stanar sada imao klju� u rukama i pla�ao za svoj
vlastiti - ka�e Novakovi�. - To bi bilo izme�u 300 i 500 maraka. Ne mogu da
ka�em da smo u Novom Sadu prona�li formulu za tako ne�to. Beograd ima ve�i
bud�et, iz kojeg su uspeli da za taj projekat izdvoje 200 miliona dinara, za
koliko je onda jeftiniji kvadratni metar. Ali, mislim da smo na dobrom putu da i
mi osmislimo takav model i da �e stanovi koje bude gradila gradska uprava biti
jeftiniji.
Gradona�elnik Novakovi� obe�ava da �e se i Novi Sad uklju�iti u
izgradnju svih kategorija stanova - od komercijalnih, socijalnih, do onih za
izbeglice. On ka�e da su ve� po�eli s re�avanjem problema izbeglica. Izabrani su
placevi na rubu Stepanovi�eva i u narednih pet-�est meseci pravno �e se privesti
nameni a neki �e se ustupiti za individualnu stambenu gradnju, uz vo�enje ra�una
o minimumu ekonomskog interesa, jer ne mo�e da se ulazi u gubitke.
|
Banke na potezu Guverner Narodne banke Jugoslavije Mla�an Dinki� nedavno je izjavio
da je nekoliko doma�ih banaka , me�u kojima su Vojvo�anska banka,
Nacionalna �tedionica, Delta banka i Komercijalna banka, spremno da
gra�anima odobri stambene kredite za kupovinu stanova i ku�a. Preduslov za
novi program stanogradnje Republi�ke vlade je osnivanje nacionalne
korporacije za osiguranje stambenih kredita, �iji bi vlasnik bila Vlada
Srbije. Korporacija bi trebalo da bude osnovana do polovine novembra, a
prvi krediti mogli bi da se dodele polovinom decembra. |
Banke
�e u ovom poslu imati veoma va�nu ulogu, jer treba da finansiraju i gra�ane i
izvo�a�e radova. Novakovi� ka�e da su banke uklju�ene u “beogradski model” .
Me�utim, obim novosadskog bud�eta to ne omogu�uje u Novom Sadu, ali i banke
imaju razloga da ula�u, jer se prvi put nalaze u situaciji da imaju vi�ka novca,
i valja prona�i na�in za pametne investicije. Banke �e morati da ulaze u
kreditni odnos, ukoliko budu �elele da aktiviraju svoj kapital i da ga pove�aju.
Kako �e to uraditi, stvar je njihove poslovne politike. Ali, stvaraju�i dobru
poslovnu atmosferu, i uslove za stanogradnju, mogao bi se s bankama posti�i
dobar komercijalni ugovor.
Me�u projektima biv�eg re�ima je izgradnja 10.000
stanova godi�nje, koja je zapala u �orsokak. U Novom Sadu je zapo�eto vi�e od
300 stanova u Jugovi�evu, od kojih su neki gotovo zavr�eni, a do danas nisu
useljeni. Neko ka�e da je (ne)izgradnja u nadle�nosti Gra�evinske direkcije
Srbije, neko da pripadaju Vojsci, ali, evidentno je da se u toku cele
ovogodi�nje gra�evinske sezone nije gradilo ni�ta.
Gradona�elnik ponavlja da
nad ovim stanovima gradska vlast nema nikakvih ingerencija, jer je izgradnja
i�la preko biv�e direkcije za obnovu i zapo�eta je na lokaciji koja nije bila
predvi�ena za stanogradnju. Gradu nisu pla�eni doprinosi i ni�ta nije ura�eno na
pravno valjan na�in, tvrdi gradona�elnik. Ali i ovaj kao i druge probleme za
koje nisu formalno-pravno nadle�ni, poku�avaju, da re�e.
- Kada sam posetio
Novosadski korpus, razgovarao sam s generalom Milomirom Miladinovi�em, koji mi
je predo�io da na Jugovi�evu imaju 342 vojna stana, a ostalo su stanovi
policije, elektrodistribucije, �TP-a i drugih koji su u njih ulagali i nalazili
svoj interes u tome. Ono �to mi mo�emo da uradimo jeste da svemu damo pravnu
formu. To zna�i da �e Skup�tina grada doneti regulacioni plan i omogu�iti da se
ti stanovi legalizuju, a onda zapo�eti razgovore s investitorima koji su
u�estvovali u izgradnji i poku�ati da re�i problem nadoknade gra�evinskog
zemlji�ta. Ali, ostaje problem zatvaranja finansijske konstrukcije. I dalje je
Direkcija za stanogradnju nadle�na da doinvestira te stanove.
Kao �to smo
ve� pisali, od 342 stana 56 je zavr�eno oko 95 odsto i oni bi mogli biti
useljeni za �etrdesetak dana. Ostali stanovi izgra�eni su s oko tridesetak
procenata i u istome stanju su jo� od septembra 2000. godine. Ovo se obja�njava
time �to se svi ovi objekti tretiraju kao bespravna izgradnja, zapo�eta na
vojnom zemlji�tu za specijalne namene. Za sada, nema nijednog komunalnog
priklju�ka, a �im Skup�tina grada donese regulacioni plan i zemlji�te postane
gradsko gra�evinsko, ste�i �e se uslovi za komunalne priklju�ke.
Me�utim, jo�
uvek je neizvesno �ta �e u�initi Gra�evinska direkcija Srbije. Prema najnovijim
informacijama, u toku su razgovori koji najavljuju povoljno re�enje, koje zna�i
nastavak radova i zavr�etak svih zapo�etih stanova. Me�utim, pitanje je koliko
�e uspeti da se uradi ove gra�evinske sezone, jer jesen odmi�e.
