|
Armija "uzaludno" �kolovanih
Dok su u U�icu mladim lekarima iz Srbije nudili i posao i stan, na�i diplomirani medicinari su pakovali kofere za svet. Posle najmanje pet godina u�enja niko nije �eleo da zavr�i u centru Zlatiborskog okruga. Ali, zato su bili spremni da te�ko ste�enu diplomu �rtvuju za mesto medicinskog tehni�ara u Norve�koj. Mnogi su tako oti�li veruju�i da �e uspeti da u toj ledenoj zemlji "dou�e" jo� petnaestak ispita razlike i kvalifikuju se za obavljanje presti�nog lekarskog poziva u toj imu�noj zemlji. Zorica Ivani�evi� je ve� uspela. Ona je dodu�e imala i vi�e sre�e, jer su je Norve�ani odmah prihvatili kao doktora - ali samo zato �to je u Beogradu specijalizirala radiologiju, oblast o koju se norve�ki diplomci (iz zdravstvenih razloga) ne otimaju. Naravno, smeli srpski radiolog je za mesec dana na�la i kompletno opremila stan. Ima dobru platu, ali i planove i ve�u �ansu za odlazak u neku atraktivniju dr�avu. Suficit ekonomista I Zorica je, kao i mnoge njene kolege, izabrala ba� ovaj put, jer za �ekanje na svetliju budu�nost u Srbiji vi�e nije imala strpljenja. Uz to, na�a zemlja zaista ima lekara za izvoz. Prema podacima Republi�kog zavoda za tr�i�te rada, osim lekara imamo suficit ekonomista (!), pravnika, trgovaca, poljoprivrednih stru�njaka, ne samo sa diplomama fakulteta, nego i sa srednjom �kolom. I po�to nam je �kolski sistem bio takav da su potpuno ignorisane potrebe tr�i�ta rada (poslednjih decenija rast obrazovnog nivoa stanovni�tva nije pra�en odgovaraju�im ekonomskim razvojem) desio nam se apsurd - kvalifikaciona struktura nezaposlenih ve�a je od kvalifikacione strukture zaposlenih. Posebno kada je re� o poljoprivredi, rudarstvu, ma�instvu. - Prema tome, trebalo bi da Srbija ne strahuje da li mo�e da ra�una na svoje kadrove. Potrebno je samo praviti kvalitetnu selekciju i kroz �kolu usmeravati ljude na deficitarna zanimanja. Jer na�a zemlja u ovom trenutku kao da ne zna �ta �e sa "vi�kovima" - konstatuje Igor Bo�ovi�, nezaposleni in�enjer ma�instva. Pogotovu �to su se armiji "uzaludno" i�kolovanih pridru�ili i vi�kovi zaposlenih. Otkaz doktorima Prema poslednjim podacima, bez radnog mesta ostalo je oko osam hiljada visokoobrazovanih ljudi. Me�u njima je 48 doktora nauka. Tako je sada u Srbiji oko 780 hiljada nezaposlenih. Najve�a stopa nezaposlenosti, prema broju stanovnika, evidentirana je u Jablani�kom okrugu, podaci su Dragana �uki�a, na�elnika Odeljenja za analize, istra�ivanje i statistiku Republi�kog zavoda za tr�i�te rada iz prve polovine godine. Tamo je u radnom odnosu oko 50 hiljada ljudi dok je vi�e od 33 hiljade prijavljeno kao nezaposleno. U brani�evskom kraju je jo� i najpovoljnija situacija kada je re� o uposlenosti kadrova, budu�i da je na 36.000 zaposlenih na evidenciji Biroa za zapo�ljavanje 8.700 osoba. Po�to na�i stru�njaci i dalje sanjaju da se profesionalno doka�u ba� u prestonici, trebalo bi da znaju da je u toku pro�le godine stopa nezaposlenosti u Beogradu iznosila 20,3 odsto - dok je 483 hiljade gra�ana imalo posao, njih 123 hiljade bezuspe�no je tragalo za radnim mestom. Vi�e od �etvrtine nezaposlenih u Srbiji su osobe od 18 do 25 godina starosti, dok je njih gotovo 210 hiljada (od 31 do 40 godina) u najboljem stvarala�kom dobu. Me�utim, na tr�i�tu rada nema osposobljenih za zanimanja koja se prakti�no ove godine "uvode" kod nas. Menad�eri iz inostranstva Gotovo su nam nepoznate oblasti odnosa sa javno��u (ono �to se kod nas podrazumeva pod pojmom "pablik rilej�n" samo je mali deo posla koji obavljaju pi-arovi na Zapadu) ili razvoja komunikacija. Neophodni su i dobri poznavaoci marketinga (brend i marketing menad�eri), stru�njaci u oblasti menad�menta ljudskih resursa, razvoja kadrova, onih koji se bave edukacijom, softver in�enjeri, eksperti informati�kih tehnologija, kao i ljudi koji imaju razvijene op�te sposobnosti i ve�tine upravljanja projektima. - Ono malo ljudi koji su osposobljeni za ovakve poslove, zauzimaju presti�nu ulogu na tr�i�tu i njihove usluge su skuplje nego pre dve godine. Budu�i da mladi koji su se �kolovali u inostranstvu imaju bolji potencijal od svojih vr�njaka ovde (zato �to nemamo takve �kole), kod nas odmah dobijaju menad�erske pozicije na koje na Zapadu ne bi mogli da ra�unaju - ka�e Sonja Cagronov, vlasnica prve na�e agencije za "lov" na kadrove "Top karier", osnovane pre sedam godina. Na�a je sre�a, me�utim, �to su na�i mladi snala�ljivi, spremni da brzo
u�e i da mnogo br�e napreduju nego u nekim drugim zemljama u tranziciji
(ve� za godinu i po do dve preska�u prvu stepenicu u hijerarhiji firme),
iskustvo je na�e sagovornice koja se kadrovima bavi ve� 16 godina. Zato je
ovda�nje tr�i�te ljudskih resursa jako interesantno za strane kompanije.
Unosan lov Pronala�enje kadrova u svetu je veoma isplativ posao. "Lovci na glave" za jednog stru�njaka napla�uju od 10 do 20 hiljada funti ili 30 odsto njegove bruto zarade. Agencije koje se ovim poslom bave kod nas pojavile su se tokom 1995.
godine, i trenutno ih ima manje od deset. Me�utim, ovakve zarade na�i
"lovci", kako tvrde, mogu samo da sanjaju. Bez jezika i kompjutera Analize Republi�kog zavoda za tr�i�ta rada pokazuju da vi�e od polovine nezaposlenih ne zna �ta je CV (biografija sa podacima o obrazovanom i radnom iskustvu), a gotovo niko ne zna da ga sastavi. O lo�em poznavanju jezika (pa i engleskog, koji je prakti�no nezaobilazan kod ogla�avanja bilo kog posla) i rada na kompjuteru da ne govorimo. Jelica Antelj | |||
<<vrati.gif>>
