|
by 
Datum: 27 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
RIA "Novosti" : KOREJSKI FIJASKO VASINGTONA
Ruska informativna agencija RIA “Novosti”
specijalno
za Artel-Geopolitiku
Los-Kabos, Meksiko, 27. Oktobra 2002.
godine
Dmitrij KOSIREV, politicki komentator RIA
“Novosti”
“Korejski sizze” svakako se pokazao najinteresantnijim od svih
koji su dominirali ovde izvan okvira foruma Azijsko-pacificke ekonomske
saradnje. Kao sto je poznato, ova organizacija, koja objedinjuje ekonomiku
Azijsko-pacifickog regiona, formalno ne bi trebalo da se bavi politickom i
vojnom problematikom. Medjutim, svaki put predsednici i premijeri, kao i njihovi
ministri inostranih poslova koji dolaze na forum, jedni sa drugima razmatraju i
druga pitanja, koja se ne odnose na dnevni red Azijsko-pacificke ekonomske
saradnje.
Uostalom, pitanje o nuklearnom programu DNR Koreje tice se
direktno mnogih tihookeanskih drzava, narocito suseda Severne Koreje, tojest,
Rusije, Juzne Koreje, Kine i Japana. Zato su svi lideri navedenih drzava ovde
vodili pregovore medju sobom i sa predsednikom i drzavnim sekretarom SAD po
pitanju sta da se cini sa perspektivom pojavljivanja nuklearnog oruzja u
Severnoj Koreji. Jer forum APES u Meksiku bio je i prva mogucnost za pregovore
po tom pitanju na najvisem nivou. Prva nakon sto je postalo poznato da je DNR
Koreja, toboze, razradjivala ili razradjuje svoj nuklearni program.
Prema
svim spoljasnjim znacima Vasington je ovde izvojevao pobedu. Na primer, na
trostranim pregovorima predsednika SAD i Juzne Koreje sa premijerom Japana,
odrzanim u subotu, usvojena je zajednicka izjava, kojom se trazi da DNR Koreja
hitno odustane od nuklearnih razrada i da to bude podlozno kontroli. Medjutim, i
kod ovog susreta, kao i kod drugih pregovora u Meksiku na korejsku temu, postoje
i ne narocito vidljive specificnosti. One primoravaju da se izvede zakljucak, da
su u Meksiku propali pokusaji Vasingtona da monopolizuje pravo na bilo kakve
odluke o Severnoj Koreji. Doziveli su fijasko pokusaji Vasingtona da izoluje
Pjongjang od drugih drzava regiona, tojest, da lissi rusku, japansku, kinesku i
juznokorejsku diplomatiju samostalnosti u korejskom pitanju.
U onom sto se
tice reci, tojest, izjava na adresu DNR Koreje, svi ucesnici pregovora – pe
svega Japan i Juzna Koreja – nacinili su nekoliko koraka unazad pod pritiskom
Vasingtona. Zavrsna deklaracija lidera APES ukljucuju formulacije tipa:
“obustaviti nuklearni program”. Ruska diplomatija se borila protiv toga. Na
primer, na susretu Mihaila Kasjanova i japanskog premijera Djunitira Koidzumija
ruski premijer je podsetio sagovornika da Rusija ne poseduje cinjenice da
nuklearni program u Severnoj Koreji i zaista postoji. Koidzumi je potvrdio da ni
Japan takodje ne poseduje takve cinjenice, i da samo Amerikanci o njima govore.
Pa ipak ni Japanci, ni Korejanci, a ranije ni Kinezi, nisu dali americkoj
diplomatiji da prekoraci kriticnu granicu, koju je Vasington pokusavao da
probije.
Tako su se pre nekoliko dana u toku posete predsednika NR Kine
Djijang Cemina Sjedinjenim Drzavama i njegovih pregovora sa Dzordzom Bussom
obijica predsednika zalozila za “nenuklearni status” Korejskog poluostrva i
dogovorili da deluju zajednicki u tom pravcu. A sta, zapravo, oznacava ta
formulacija? Jer, poznato je da americki kontingent u Juznoj Koreji, koji broji
38 hiljada vojnika, poseduje takticko nuklearno oruzje. Tokom sedamdesetih i
osamdesetih godina bilo je tusta i tma informacija o americkim nuklearnim
minama, postavljenim u zemlji na granici izmedju dve Koreje. Mada se SAD u toj
situaciji pridrzavaju standardne politike da ne potvrdjuju niti negiraju
postojanje nuklearnog oruzja na svojim vojnim objektima u zemlji i u
inostranstvu. Ispada da se o tome ne zna nista vise nego o severnokorejskim
nukleranim razradama. Prema raspolozivim informacijama, americki saveznici i
partneri – mada ne i na najvisem nivou, i ne na pregovorima sa Bussom –
izrazavaju nezadovoljstvo zbog toga sto i ova najnovija korejska kriza,
verovatno, i uopste nema osnovu. Sve sto postoji do danasnjeg dana jesu reci
zamenika ministra inostranih poslova DNR Koreje, da njegova zemlje “stvara ne
samo nuklearnu bombu, nego i ponesto gore”. Sasvim je moguce da je neocekivana
severnokorejska izjava i uopste bila diplomatski blef, “trgovina
vazduhom”.
Japanski eksperti ovde dopustaju mogucnost da je izjava
severnokorejskog diplomate data radi toga, da se podstakne, da se najzad izvuce
Vasington iz visemesecne paralize, kada su svi kontakti SAD sa DNR Korejom bili
zamrznuti. Tojest, radi se o eventualnom pokusaju Pjongjanga da razmeni
nepostojeca nuklearna istrazivanja za americku pomoc u zapocetim u zemlji
ekonomskim reformama.
Ako je to tako, onda se Pjongjang preracunao. Ali se
preracunao i Vasington. U Meksiko su americki lideri doputovali sa
corsokak-politikom: “najpre razoruzanje Severne Koreje, a potom pregovori”.
Medjutim, takva politika moguca je uz jedan uslov – da ostali partneri SAD
nemaju posla sa DNR Korejom bez saglasnosti Vasingtona. A oni su upravo to i
odbili. U trostranoj izjavi Seul i Tokio su precizirali, da ce i dalje voditi
dijalog sa DNR Korejom.
Spomenute vec cetiri kljucne drzave regiona, svaka
na svoj nacin, izjavile su u Los-Kabosu da ce najpre voditi pregovore, a potom,
ako zatreba, razoruzati DNR Koreju. Tu americku politiku, samo obrnuto, japanska
diplomatija je nazvala “podelom rada” na Korejskom poluostrvu. Tojest, Dzordz
Buss je dobio samo “snaznu izjavu” trojice lidera – i to je sve.
Uostalom,
Sjedinjenim Drzavama ipak ostaje mogucnost da vrsi pritisak na DNR Koreju. 500
hiljada tona goriva godisnje – takav je bio americki doprinos severnokorejskoj
ekonomici. Cetvorka pacifickih drzava bi zelela, medjutim, da te isporuke
ostanu, jer smrznuta i u tami DNR Koreja nije u njihovom interesu. Uzgred
receno, u Los – Kabosu bilo je i preliminarnih, nezvanicnih razgovora o tome, ko
bi Pjongjangu mogao isporuciti energiju umesto
SAD.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
