B I L T E N V E S T I
28. OKTOBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
SVILANOVIC OTPUTOVAO U PARIZ NA SASTANAK OECD
BEOGRAD, 28. oktobra (Tanjug) - Savezni ministar za inostrane
poslove Goran Svilanovic otputovao je u Pariz, gde ce danas predvoditi
jugoslovensku delegaciju na zavrsnom sastanku u Organizaciji za
ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD) povodom razmatranja Ekonomskog izvestaja OECD o
SR
Jugoslaviji. Pored ministra Svilanovica, u sastavu jugoslovenske
delegacije
su i vice-guverner Narodne banke Jugoslavije Radovan Jelasic, ministar
za
ekonomske veze sa inostranstvom u Vladi Republike Srbije Goran Pitic,
ministar ekonomije i finansija u Vladi Republike Srbije Vozidar Djelic
kao
i ministar ekonomije Vlade Republike Crne Gore Darko Uskokovic.
Pored jugoslovenske delegacije, na sastanku ce ucestvovait
predstavnici svih zemalja clanica OECD, kao i Medjunarodnog monetarnog
fonda, Svetske banke i Evropske komisije. OECD je medjunarodna
medjuvladina
ekonomska organizacija, koja je osnovana 14. decembra 1960. godine i
cije
su clanice najrazvijenije zemlje sveta, koje predstavljaju 16 odsto
svetske
populacije i na koje otpada dve trecine svetskog proizvoda. Za SR
Jugoslaviju je od izuzetnog znacaja sto je OECD, krajem 2001. godine,
prihvatio njen zahtev da izradi Ekonomski izvestaj o Jugoslaviji,
imajuci u
vidu da se vlade zemalja clanica OECD i poslovni krugovi u znatnoj meri
oslanaju na ocene i preporuke OECD prilikom donosenja razlicitih
poslovnih
odluka, ukljucujuci i procene o ulaganjima, saopstilo je Savezno
ministarstvo za inostrane poslove
PORTPAROL SOLANE: EU POZDRAVLJA SVE KORAKE KA POVELJI
PODGORICA, 27. oktobra 2002. (Beta) Evropska unija bi volela da
Ustavna povelja buduce zajednice Srbije i Crne Gore bude usvojena
pocetkom
novembra, izjavila je danas Kristina Galjak, portparol visokog
predstavnika
EU Havijera Solane.
"EU bi volela da Ustavna povelja bude usvojena pre nego sto
Savet
Evrope odluci o prijemu (SRJ) pocetkom novembra i zbog toga svi koraci
koje
preduzimaju Beograd i Podgorica, a koji idu u korist pozitivnog ishoda,
imace podrsku EU", izjavila je Galjakova Televiziji Crne Gore.
Ona je kao vazno istakla to da te korake podrze svi politicki
subjekti i u Crnoj Gori i u Srbiji.
Sto pre te dve strane postignu sporazum, to ce pre narodi te
dve
drzave na Balkanu biti blizi EU, rekla je Kristina Galjak.
Galjakova je rekla da ce EU pozdraviti sve korake koji
doprinose
konacnom usvajanju povelje.
BILT: KADA CETE UCI U EU ZAVISI SAMO OD VAS
BEOGRAD, 28. oktobra 2002. (Beta) Bivsi premijer Svedske Karl
Bilt
izjavio je danas da ce Jugoslaviji biti potrebno "puno vremena" da udje
u
Evropsku uniju i NATO, ali i da duzina tog perioda zavisi pre svega od
toka
unutrasnjih reformi.
"U vasim rukama je odgovor na pitanje da li ce taj period biti
kraci ili duzi. Za sada ne postoji rok, jer to ne zavisi od EU. Ako
reforme
ovde budu napredovale, siguran sam da ce EU pozeleti da zapocne razgovor
o
realnim rokovima za prijem Jugoslavije. Ako reforme ne budu dovoljno
napredovale, nema smisla de se postavljaju bilo kakvi rokovi", rekao je
Bilt agenciji Beta.
Bilt je istakao da je "impresioniran" tokom ekonomskih reformi
u
Srbiji, ali da ga "brinu" unutrasnjepoliticki konflikti, nesiguran ishod
razgovora o formiranju nove zajednice Srbije i Crne Gore, neuspeh
predsednickih izbora u Srbiji i oduzimanje poslanickih mandata
Demokratskoj
stranci Srbije.
"Sve te stvari stvaraju politicke razmirice i potrese koji
prete
da uspore reforme i da se tako odraze na integraciju. Paket ekonomskih
reformi u Srbiji bio je jedan od najimpresivnijih u citavoj centralnoj i
jugoistocnoj Evropi, i to je veliki plus. Medjutim, politicki zastoji
koje
smo potom videli jesu veoma negativni", rekao je Bilt.
Bivsi premijer Svedske ucestvuje na dvodnevnoj medjunarodnoj
konferenciji: "U susret evroatlantskom partnerstvu", koja je jutros
otvorena u beogradskom hotelu "Hajat".
REPUBLIKA SRBIJA
REFORME U SRBIJI TEKU BRZE NEGO STO JE PLANIRANO
BEOGRAD, 27. oktobra (Tanjug) - Ekonomske reforme u Srbiji u
2002.
godini odvijaju se brze nego sto je planirano, sto se ogleda u nizoj
stopi
inflacije od planirane, visim prosecnim zaradama i bruto nacionalnom
proizvodu po glavi stanovnika iznad ocekivanja. U Vladi Srbije se stoga
barata se procenom rasta godisnjeg drustvenog proizvoda od 10 odsto u
periodu od 2005. do 2007. godine.
Krajem 2001. godine ministar finansija Bozidar Djelic najavio
je
da ce inflacija u 2002. godine dostici nivo od 20 odsto, da ce bruto
drustveni proizvod po glavi stanovnika biti 1.400 dolara, a u 2005. oko
1.800 dolara. Medjutim, vec sada se procenjuje da inflacija nece biti
visa
od 15 odsto, bruto drustveni proizvod po glavi stanovnika distici ce
1.800
dolara do kraja 2002. godine, a u 2003. godini oko 2.000 dolara. Djelic
je
tada procenio da ce prosecna plata u ovoj godini iznositi oko 120 evra,
a u
2005. oko 160 evra. Dogodilo se da je umesto 120 - prosecna zarada u
Srbiji
vec dostigla 157 evra.
Sto se tice realnih zarada u 2003. godini, okvir za njihov rast
predstavljace planirani rast godisnjeg bruto proizvoda od pet odsto,
uvecan
za stopu inflacije od devet odsto, sto iznosi oko 180 evra, ali je
sasvim
moguce da budu nesto iznad 200 evra. Pokazalo se da su se ove godine u
praksi odvijali dogadjaji mimo svih Djelicevih ocekivanja, a podsecanja
radi, on je prosle godine najavio da inflacija u 2003. godini ne sme
biti
veca od 12 odsto, oko osam odsto u 2004. i oko sedam procenata u 2005.
godini. Sada se vec zna da je zadati okvir inflacije za sledecu godinu
oko
devet odsto, a 2004. godine oko tri odsto. Kada je rec o projektovanom
rastu drustvenog proizvoda, Djelic je jos prosle godine prognozirao da
ce
on u 2003. godini biti oko pet odsto, kao i u 2004. i 2005. godini.
Premijer Zoran Djindjic bio je ovih dana jos smeliji u
prognozama.
On predvidja da ce Srbija za dve-tri godine dostici drustveni proizvod
iz
1989. godine od 30 milijardi dolara, uz godisnju stopu rasta od 10
odsto.
To i ne bi bilo neizvodljivo ukoliko se ima u vidu cinjenica da je
Srbija
na pocetku tranzicije i prakticno krece od nule, sto je vec vidjeno u
slucaju Kine koja je do pre par godina imala godisnji rast po stopi od
osam
odsto, ali uz veliki priliv stranih investicija, merenih desetinama
milijardi dolara.
Sto se tice izdataka budzeta za 2003. godinu, najveca stavka su
i
dalje izdvajanja za penzioni fond, koja ce biti prepolovljena - na oko
60
milijardi dinara u narednoj godini. Budzet za tekucu godinu iznosi nesto
vise od 220 milijardi dinara i lavovski deo od oko 120 milijardi
izdvojen
je za penzije, a prema najavi premijera, tek predstoji rasprava u
parlamentu da li je takav sistem finansiranja penzija i dalje potreban i
isplativ za drzavu. Medjutim, bezrazlozan je eventualni strah penzionera
da
ce ostati bez svojih mesecnih prinadleznosti ili da ce im penzije biti
umanjene, jer ce deo njihovih budzetskih potreba biti finansiran
prihodima
od privatizacije. Prema recima premijera Djindjica treba, medjutim,
ocekivati reviziju i ispitivanje eventualnih zloupotreba u odobravanju
invalidskih penzija, kojih u Srbiji ima oko 400.000
KOSOVO-METOHIJA
SE: IZBORI NA KOSOVU U SKLADU SA MEDJUNARODNIM STANDARDIMA
PRISTINA, 27. oktobra 2002. (Beta) Savet Evrope danas je
saopstio
da su lokalni izbori na Kosovu odrzani uglavnom u skladu sa
medjunarodnim
standardima.
Kako se navodi u saopstenju SE, do tog zakljucka je doslo vise
od
130 posmatraca iz 25 zemalja, medju kojima su i predstavnici
Parlamentarne
skupstine Saveta Evrope i Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti.
Pozitivna ocena izbora zasnovana je na nekoliko elemenata, kao
sto
su postojanje uslova za slobodne i fer iznore, koji su odrzani u mirnoj
atmosferi, dodaje se u saopstenju.
OEBS: ODZIV NA KOSOVU 58 ODSTO
PRISTINA, 27. oktobra 2002. (Beta) Direktorka za izborne
operacije
misije OEBS na Kosovu Suzan Karndaf (Susan Cardunff) saopstila je
veceras
da je 58 odsto biraca na Kosovu izaslo na jucerasnje lokalne izbore, a
samo
14 odsto raseljenih u Srbiji i Crnoj Gori.
Prvim preliminarnim rezultatima o odzivu biraca, kako je kazala
Karndafova, nisu obuhvaceni gradjani koji su glasali postom.
Karndafova je kazala da je u regionu Gnjilana izaslo 58 odsto
biraca, u samom mestu 57 odsto, u Kacaniku 60, Kamenici 50, Novom Brdu
56,
Strpcu 72, Urosevcu 63 i u Vitini 52 odsto.
Na severu Kosova glasao je 51 odsto biraca, isti broj je izasao
i
u Mitrovici, u Leposavicu 32 odsto, Vucitrnu 52 odsto, Zubinom Potoku
58,
Srbici 54 i Zvecanu 47 odsto.
U regionu Peci odziv je bio 60 odsto, u samom gradu 65 odsto, u
Djakovici 56, Istoku 60, Klini 57 i u Decanima 62 odsto.
Oko 60 odsto biraca je glasalo u pristinskom regionu, a u samom
gradu 61 odsto, u Glogovcu 60 odsto, Kosovu Polju 64, Lipljanu 59,
Obilicu
54 i Podujevu 53 odsto.
U regionu Prizrena ukupno je glasalo 59 odsto biraca, u gradu
Prizrenu 59 odsto, Dragasu 52 odsto, Orahovcu 54, Suvoj Reci 59 i
Malisevu
65 odsto.
Za sutra je najavljena konferencija za novinare na kojoj ce
biti
saopsteni prvi preliminarni rezultati izbora, dok ce konacni biti
saopsteni
najverovatnije 31. oktobra.
DSK POBEDNIK U 12 OPSTINA, SRBI U CETIRI
PRISTINA, 27. oktobra 2002. (Beta) Kosovska akcija za civilnu
inicijativu saopstila je jutros da je na jucerasnjim lokalnim izborima
Demokratski savez Kosova (DSK) Ibrahima Rugove dobio najvise glasova na
izborima za 920 odbornickih mesta u 30 skupstina na Kosovu.
Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (DPK) Hasima
Tacija,
a treca Alijansa za buducnost Kosova (AZBK) Ramusa Haradinaja.
Srbi ce imati priliku da formiraju vlast u cetiri opstine
Strpcu,
Zvecanu, Zubinom Potoku i Leposavicu.
DSK je prema podacima Kosovske akcije za civilnu inicijativu
zadrzala opstinsku vlast u Pristini, Prizrenu, Mitrovici, Gnjilanu i
Urosevcu.
Rano jutros se oglasio i Izborni stab DSK, navodeci da je prema
prvim preleminarnim rezultatima ta stranka pobedila u 12 opstina i to u
Pristini, Obilicu, Kosovu Polju, Istoku, Vucitrnu, Podujevu, Vitini,
Kamenici, Urosevcu, Suvoj Reci, Orahovcu i Mitrovici.
Tacijeva DPK ce najverovatnije priliku da formira svoju lokalnu
vlast imati u Srbici, Glogovcu, Stimlju, Kacaniku, Malisevu, Novom Brdu
i
Lipljanu.
AZBK ce vlast sa srodnim strankama imati najverovatnije u
opstinama na zapadu Kosova u Peci, Decanima i Djakovici.
Misija OEBSa je najavila da ce prve zvanicne preliminarne
rezulate
objaviti u ponedeljak, a konacne 31. oktobra.
ZAKLJUCENO U 13:30 C.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
