-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== UHAPŠENI OSUMNJIČENI ZA UBISTVO BOŠKA BUHE Beograd -- Beogradska policija uhapsila je grupu ljudi za koje se sumnja da su učestvovali u ubistvu generala policije Boška Buhe, saopštio je novinarima ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović. Uhapšeni su Nikola Maljković, direktno osumnjičen za ubistvo, i više njegovih saradnika. Privedeni su uhapšeni na različitim lokacijama a kod Maljkovića je pronađena veća količina oružja i literatura za terorističke akcije. Kod Dragana Ilića policija je pronašla dva raketna bacača-dve zolje i 300.000 evra. Istražni sudija je Ilića posle ispitivanja pustio na slobodu. Ovu organizovanu terorističku grupu predvodi Željko Maksimović-Maka koji nije među uhapšenima. U njegovom policijskom dosijeu stoji da je 1997. godine pucao na policajca i posle tri dana provedena u pritvoru je oslobođen. Prema navodima Dušana Mihajlovića cilj ove organizovane terorističke grupe bio je destabilizacija države likvidacijom istaknutih ličnosti. Na listi za atentat bili su izmedju ostalih Zoran Đinđić, Čedomir Jovanović, Dušan Mihajlović, Sreten Lukić, Dragan Karleuša, Vojislav Šešelj, Jovica Stanišić. Maksimovićevoj grupi, prema saznanjima policije, bliski su neki bivši pripadnici saveznog i republičkog MUP-a, paravojnih jedinica, kao i pojedinci iz bivše vlasti država sa teritorije bivše Jugoslavije. Policijsku akciju su sproveli pripadnici SUP-a Beograd i Bezbednosno-informativne agencije, odnosno bivše službe državne bezbednosti. Ovu organizovanu terorističku grupu predvodi Željko Maksimović-Maka koji nije među uhapšenima. Kako saznaje Radio B92, Maksimović se nalazi u Crnoj Gori i na tamošnjim pripadnicima policije je da ga pronađu i uhapse. MIHAJLOVIĆ: OČEKUJEMO UZVRATNI UDARAC Beograd -- Republički ministar policije Dušan Mihajlović tvrdi da je grupa ljudi, osumnjičena za ubistvo Buhe, imala za cilj destabilizaciju vlasti i izazivanje haosa u zemlji. On je na konferenciji za novinare u sredu rekao i da su na taj način neke strukture želele da stvore bolje pozicije na ključnim mestima u vlasti. Akcija policija rezultirala je hapšenjem Nikole Maljkovića, direktno osumnjičenog za ubistvo, i više njegovih saradnika i to na različitim lokacijama. Dušan Mihajlović je naveo da posle ove akcije, policija očekuje povratni udarac mafije: "Kad je o konkretnom slučaju reč, treba imati u vidu da mi znamo s kim imamo posla i da znamo da ta grupa liči na aždaju sa mnogo glava i da jedna odsečena glava je tek započeti posao, a ne završen posao, te s pravom možemo očekivati uzvratni udarac. Trudićemo se da se izbegnu žrtve, ali to niko sa sigurnošću ne može obećati. Nismo nemoćni i niko nam više ne vezuje ruke. Nadam se da će i ovaj slučaj upozoriti naivne pojedince u politici i vlasti da ni na koji način ne šuruju sa podzemljem, ma koliko im se njihove donacije i prilozi činili čisti i primamljivi". Direktor Bezbednosno informativne agencije Andreja Savić saopštio je da je teroristička grupa planirala atentate na predstavnike vlasti i poslovne ljude. Pored imena Zorana Đinđića, Čedomira Jovanovića, Vojislava Šešelja i Jovice Stanišića, koji se nalaze na spisku za odsterl, Savić je saopštio da je agencija utvrdila da se na toj listi nalazi i ime potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa: "Tvrdnje koje su iznete plod su višemesečnog angažovanja BIA na evidentiranju čitave pojave, evidentiranju potencijalnih meta, izučavanju motiva i dolaženja do nalogodavaca i finansijera ovakvih aktivnosti. Imena koja su pomenuta figuriraju već više meseci i ona su najčešće pominjana od strane te grupe kao potencijalne mete, kao Miroljub Labus. Mislimo da time spisak nije zaokružen, istraga će pokazati i ostala imena i namere i planove čitave terorističke grupe". Ministar Mihajlović kaže da je jedan od osumnjičenih za ubistvo generala Boška Buhe Dragan Ilić, koji je u utorak uveče posle saslušanja pred istražnim sudijom Zvonkom Zvonarom pušten na slobodu, ponovo priveden i trenutno se nalazi u Centralnom zatvoru u Beogradu: "Istražni sudija ga je pustio, posle je istražni sudija promenio svoje mišljenje i dao nalog da se on odvede u pritvor, ali njegov brat je prijavio policiji da je Ilić pretučen u međuvremenu. Neko ga je pretukao i u Urgentnom centru je primljen sa telesnim povredama. Posle Urgentnog centra preuzeli smo ga i on je smešten tamo gde mu je mesto, u pritvor, u Centralni zatvor". Mihajlović je izrazio žaljenje zbog smrti slikara Dragana Maleševića Tapija, koji je u beogradski SUP priveden na saslušanje. Prema rečima načelnika beogradske policije Milana Obradovića, od Maleševića se očekivalo da istrazi saopšti niz važnih podataka o obimu, prirodi i planovima grupe koju predvodi Željko Maksimović Maka: "Taj nemio događaj se desio u prostorijama SUP-a Beograd. Malešević je doveden na razgovor u SUP jer smo posedovali informacije i saznanja da on poseduje značajne informacije u vezi daljeg rasvetljavanja ovog događaja. Njegovi kontakti sa Željkom Maksimovićem su bili nešto što je policija imala kao informaciju i zbog toga je doveden na razgovor. Maleševiću je pozlilo s obzirom na to da je patio od visokog pritiska. Policajci su pokušali reanimaciju dok nije stigla hitna pomoć, koja je stigla veoma brzo, ali na žalost, ni oni nisu uspeli i on je preminuo". POLICIJA DEMANTUJE TVRDNJE LEPOSAVE KARAMARKOVIĆ Beograd -- Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije demantovalo je u subotu uveče izjavu predsednice Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarković da nadležnom sudiji nije dostavljen zahtev za određivanje pritvora Draganu Iliću Limaru, uhapšenom zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu načelnika policije Boška Buhe. U saopštenju, koje je potpisao savetnik ministra Ivan Đorđević, navodi se da je "istražnom sudiji dostavljena celokupna dokumentacija u vezi hapšenja osumnjičenih" za učestvovanje u Buhinom ubistvu. Drag Ilić Limar pušten je sinoć odlukom istražnog sudije Petog opštinskog suda u Beogradu. Karamarkovićeva je u sredu beogradskom "Radiju 202" rekla da je Dragan Ilić Limar pušten posle saslušanja kod istražnog sudije jer je "tužilac izjavio da ne predlaže pritvor", kao i da sudiji nije bilo predočeno, "ni od tužioca, ni od koga drugog da je Ilić povezan sa grupom" osumnjičenih za ubistvo Buhe, koji su takođe uhapšeni. "Nije bilo nikakvih razloga da se pritvor odredi u tim okolnostima, kada sudija nije znao da je Ilić povezan sa grupom, kada je priznao sve i kada je tužilac izjavio da ne predlaže pritvor", rekla je Karamarkovićeva. KO SU MALEŠEVIĆ I MAKSIMOVIĆ? Beograd -- Ono što je proteklih godina povezivalo Željka Maksimovića Maku i Dragana Maleševića Tapija jeste što su obojica bili saradnici Službe državne bezbednosti. Maksimović je bio profesionalni ubica, a Tapi međunarodno poznati falsifikator i posedovali su službene legitimacije bivšeg DB-a, kaže za B92 novinar nedeljnika "Vreme" Jovan Dulović: "Sedamnaestog marta 1995. godine se prvi put pojavljuje ime Željka Maksimovića kad je ubio jednog policajca u Ulici Svetozara Markovića. Tri dana je bio u zatvoru i bio pušten. Posle tog ubistva on je nestao, pričalo se da je u Crnoj Gori, počinje da radi za Crnogorce, za Državnu bezbednost takođe. Niko ga više nije pominjao u Beogradu, jer se nije pojavljivao, sve do ovog trenutka. Znači, profesionalni ubica, angažovan od strane tadašnje Državne bezbednosti. Kad je reč o Tapiju, Tapi je poznati falsifikator. Naime, kupovali su karte do Temišvara, onda su to bile karte slične današnjim avionskim, Tapi je to vrhunski skidao sve što piše, onda je bio uhvaćen i tada je počeo da radi za državnu bezbednost. Kasnije je bio, zajedno sa Arkanom, i Žikom Živcem, umetnički direktori u diskoteci Amadeus". Nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti Jovica Stanišić u izjavi za Radio B92 kaže da Željko Maksimović nikada nije imao veze ni sa jednim pripadnikom te službe. "To su potpune neistine i spekulacije. Do 1998. godine nisu postojale specijalne službene legitimacije DB-a. One su uvedene kada je na čelo Službe došao Rade Marković", rekao nam je Stanišić. MALJKOVIĆ U ZATVORSKOJ BOLNICI Beograd -- Advokat Nikole Maljkovića, Borivoje Borović, nakon što se u sredu oko 13 časova susreo sa svojim branjenikom, izjavio je za Radio B92 da se Maljković nalazi u lošem fizičkom stanju i da je saslušanje zakazano za četvrtak prepodne. "Maljković se nalazi u bolnici Okružnog zatvora i brani se ćutanjem", rekao nam je Borović: "Posetio sam Maljkovića, on se nalazi u lošem zdravstvenom stanju - ima polomljena rebra, ruku i ima velike krvne podlive po skoro celom telu, oko zglobova ruku, oko očiju itd. Maljković je koristio zakonsko pravo i branio se ćutanjem. Na osnovu krivične prijave i na osnovu dokaza koji su prezentovani, Maljkoviću se stavlja na teret da je izvršio jedno krivično delo - ubistvo. Ne spominje se nikakva teroristička organizacija", kaže Borović. DRAGAN MALEŠEVIĆ TAPI PREMINUO OD SRČANOG UDARA Beograd -- Beogradska policija saopštila je da je tokom sinoćnjeg informativnog razgovora u prostorijama gradskog sekretarijata unutrašnjih poslova preminuo slikar Dragan Malešević Tapi. "Tokom razgovora Maleševiću je iznenada pozlilo, te je odmah pozvana ekipa Službe hitne pomoći koja je ubrzo stigla i konstatovala smrt. Smrt je, najverovatnije, nastupila usled srčanog udara", navodi se u saopštenju. Glas javnosti prenosi da je Malešević priveden zbog sumnje da je kao šef masonske lože "Veliki orijent" bio jedan od organizatora grupe profesionalnih ubica. VASIĆ: JA SAM DOSTA REZERVISAN Beograd -- Policiji je od životnog interesa bio potreban jedan ovakav spektakularni potez, ocenjuje za B92 novinar nedeljnika "Vreme", Miloš Vasić: "Treba razdvojiti ovu krivično-pravnu stranu, kriminalističku, od ovog saopštenja nove UDBA-e koje meni deluje veoma čudno. Ja uopšte ne mogu da shvatim zašto bi neko hteo da ubije istovremeno i Šešelja i Stanišića i Čedu Jovanovića i Miroljuba Labusa. To mu dođe kao suviše krupan zalogaj, to čak ni najstarije ni najuglednije nevladine organizacije, kao što je ona sa sedištem u Palermu, ne rade. Kompletna priča o stranim vezama, terorističkoj organizaciji, nekako mi liči na jezik ona naša tri čuvena lika - Ivan Marković, Aleksandar Vučić i Goran Matić. Ništa slađe nego naći neku veliku terorističku grupu, pa klimamo ove uglove, one uglove i kad stvar dođe do suda, od toga ne bude ništa. Ja bih malo sačekao, jer sam dosta rezervisan." ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA 800.000 EVRA Beograd -- Vlada Nemačke finansiraće, u okviru podrške reformi policije u Srbiji, sa 800.000 evra projekat "Razvoj informacione tehnologije za borbu protiv organizovanog kriminala". "Sadržaj projekta je opremanje odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, sa osnovnom strukturom u oblasti informacione tehnologije", saopštila je nemačka ambasada u Beogradu. Na taj način "biće povećana efikasnost pri obradi podataka i biće postignuta bolja povezanost sa ostalim službama u zemlji i inostranstvu", navodi se u saopštenju. BATIĆ: PRAVOSUĐE MORA BITI NA VISINI ZADATKA Beograd -- Srpski ministar pravde Vladan Batić uputio je u sredu apel svim nosiocima pravosudnih funkcija u kome od njih traži da "budu na visini zadatka i ispune želje građana za uspostavljanjem pravde". "U trenutku kada je započela odsudna bitka u borbi protiv organizavanog kriminala koji podriva temelje društva i države, i kada je policija na tragu mafijaškog klana koji seje smrt i širi strah po Srbiji, pravosuđe mora da bude na visini zadatka i da shvati značaj trenutka i želje građana da žive u državi koja može da garantuje mir, red i sigurnost", navodi se u Batićevom apelu. Prema njegovim rečima, ministarstvo pravde "ne želi da, na bilo koji način, utiče na rad slobodnog i nezavisnog sudstva", ali "je dužno" da prenese nezadovoljstvo građana zbog raznih propusta zbog kojih je "pušteno na slobodu osam ubica zbog pogrešne primene Zakona o krivičnom postupku" i nedonošenja presuda protiv lica iz vrha režima bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. ŠAHOVIĆ: SAVET BEZBEDNOSTI OZBILJNO SHVATIO PRITUŽBE Njujork -- Šef jugoslovenske misije u Ujedinjenim nacijama Dejan Šahović izjavio je da je Savet bezbednosti ozbiljno shvatio pritužbe iz Haškog tribunala na račun saradnje Savezne Republike Jugoslavije sa tim sudom i da će ih narednih dana razmotriti. Šahović je u izjavi za svetsku službu BBC-ja na srpskom jeziku precizirao da je osnovna ocena na sednici Saveta bezbednosti bila da je saradnja sa Hagom "selektivna, spora i nedovoljna". "Savet bezbednosti na ovom sastanku, u formalnom smislu, nije ni na koi način odgovorio na zahtev predsednika Tribunala, međutim, može se očekivati da će jedno od njegovih radnih tela koje prati rad Tribunala narednih dana razmotriti taj zahtev i ne treba isključiti i formalniju reakciju Saveta, u vidu neke izjave ili nekog drugog dokumenta. Ne govorimo o pretnji sankcijama, ali govorimo o mogućem vrlo ozbiljnom upozorenju od strane Saveta bezbednosti zbog ove prijave predsednika suda. Takođe treba imati u vidu da ovaj slučaj i naša saradnja sa Haškim tribunalom izaziva dosta ozbiljnu zabrinutost pojedinih članova Saveta bezbednosti koji smatraju da apsolutno moramo da učinimo nešto u narednom periodu da bi se ta saradnja pokrenula sa ove tačke koja se smatra nezadovoljavajućom", rekao je Šahović. Na sednici Saveta bezbednosti govorila je i glavni tužilac Tribunala Karla del Ponte koja je oštro kritikovala i Hrvatsku, zbog nesaradnje sa Hagom. O tome šta je rečeno u vezi sa nesaradnjom Hrvatske sa međunarodnim krivičnim sudom u Hagu Šahović kaže: "Poimenično su pomenuti slučajevi Gotovine i Bobetka, rečeno je da je Hrvatska izneverila poverenje tužioca i nije postupila po optužnicama koje su joj predate, a sudija Žorda je rekao da ukoliko Hrvatska nastavi sa opstrukcijom povodom ta dva slučaja, da se neće ustezati da i Hrvatsku, na isti način kao što je učinio i sa nama, formalno prijavi Savetu bezbednosti zbog nesaradnje", rekao je Šahović. NASTAVLJEN RAD NA USAGLAŠAVANJU TEKSTA USTAVNE POVELJE Podgorica -- Članovi potkomisije za pisanje Ustavne povelje nisu usaglasili način izbora poslanika u skupštinu buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pored toga, otvorena su još neka sporna pitanja, među kojima je i budžet državne zajednice, javlja naš dopisnik iz Podgorice Srđan Janković. Pregovaračke strane u ovom procesu su skeptične kada je u pitanju uspeh u usaglašavanju Ustavne povelje. Član crnogorske delegacije Miodrag Vuković kaže: "Mi ćemo Komisiji koja je zakazana za petak u Beogradu dati nacrt Ustavne povelje sa mnogo različitih rešenja, tako da se plašim da neće doći do saglasnosti između većine poslanika tri parlamenta što sve zajedno daje za pravo onima koji su rekli da ovaj sastav to ne može završiti i to otvara pitanje da Srbija i Crna Gora konačno obaveštavajući najširu javnost i ukazujući na kočničare njihove evropske budućnosti, stvar preuzmu u svoje ruke i same riješe pitanje svojih budućih odnosa", kazao je Vuković. Na drugoj strani, predstavnik crnogorske opozicije i federalnog parlamenta Ranko Kadić takođe ocenjuje da dogovora o načinu izbora poslanika nema, kao o pitanju budžeta i smatra da će konačno usaglašavanje morati da obavi međunarodna zajednica sa potpisnicima Beogradskog sporazuma: "Nisam siguran da će doći do usaglašavanja, kao što nije došlo ni u ovih 15 do sada pređenih oblasti. Videćemo šta će se desiti do petka, u svakom slučaju u petak ćemo završiti taj dio posla i na Ustavnoj komisiji će biti da odluči da il da se usvoji Ustavna povelja ili ne i koje norme. Ovim ćemo ostaviti prostora potpisnicima Beogradskog sporazuma i ja u ovom slučaju mislim i Grantu i gospodinu Solani da vidi koja su to sporna pitanja i da prije svega pokuša da usaglasi sa potpisnicima Beogradskog sporazuma". Kopredsedavajući komisije za pisanje Ustavne povelje Dragan Jočić izjavio je u sredu uveče za RTS da na sednici potkomisije, koja je danas održana u Podgorici, nije postignut dogovor oko načina izbora poslanika za savezni parlament. "Prešli smo skoro dve trećine jednog teksta i mogu da kažem da smo se u mnogim detaljima usaglasili, ili razlike nisu velike, ali je jedan od problema bio po kom tekstu ćemo raditi", napomenuo je Jočić i dodao da su u raspravi stigli do suda državne zajednice. On je naglasio da je stvar suviše ozbiljna da ne bi uspela i da su stavovi ostali potpuno isti, samo što se Boško Ristić (DS) danas nije izjasnio za direktne izbore, a Miodrag Vuković (DPS) je rekao da u ustavnoj povelji o izborima ne treba ništa da piše. Nastavak zasedanja biće održan u četvrtak dok je za petak planirana sednica kompletnog sastava Ustavne komisije. KOŠTUNICA RAZGOVARAO SA ŠTAJNEROM Beograd -- Predsednik SRJ Vojislav Koštunica izjavio je u sredu u razgovoru sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju Mihelom Štajnerom da mali odziv Srba na lokalnim izborima nikako ne treba da bude prepreka decentralizaciji Kosova i Metohije. "Bez decentralizacije ne može biti govora o ispunjavanju osnovnih odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN - osiguravanju bezbednosti, omogućavanju povratka raseljenih i poštovanju ljudskih prava svih stanovnika Kosova i Metohijem", rekao je Koštunica. "Sigurno je da ne možemo biti zadovoljni brojčano nevelikim odzivom gradjana srpske nacionalnosti", rekao je predsednik SRJ, "ali moramo shvatiti da su na taj odziv umnogome uticali objektivni razlozi, pre svega strah od lične i movinske nesigurnosti i odsustvo garancija za sadržajnu decentralizaciju vlasti". Šef UNMIK Mihael Štrajner je naglasio da će, u saradnji sa Savetom Evrope, nastojati da izradi plan decentralizacije Kosova i Metohije, u skladu sa evropskim demokratskim standardima, kaže se u saopštenju iz Kabineta predsednika SRJ. ŠTAJNER RAZGOVARAO SA ČOVIĆEM Beograd -- Pet dana posle održavanja lokalnih izbora na Kosovu šef UNMIK-a Mihael Štajner boravio je u Beogradu i razgovarao s jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Koštunicom i predsednikom Koordinacionog centra Nebojšom Čovićem. Svi oni su se složili da je odziv Srba na izbore bio mali, ali je Vojislav Koštunica istakao da to nikako ne treba da bude prepreka decentralizaciji. Štajner je naglasio da će, i pored odlaganja sastanka o decentralizaciji, ovaj proces biti nastavljen i da će u saradnji sa Savetom Evrope, nastojati da izradi plan decentralizacije u skladu sa evropskim demokratskim strandardima. On je, ipak, rekao i da su, neizlaskom na izbore, kosovski Srbi sami sebi pucali u nogu. "Oni koji su slali kontradiktorne poruke o izborima, stvorili su posledicu da Srbi imaju smanjene mogućnosti učešća u donošenju odluka na Kosovu. Ali to je bila odluka glasača. Uz takav ishod, nije imalo smisla održati sastanak koji sam ja prvobitno predložio u Gnjilanu, ali to ne znači da je filozofija decentralizacije skinuta sa dnevnog reda. Ona je i dalje neophodna svim zajednicama na Kosovu i ona je deo mandata predviđenog Ustavnim okvirima", rekao je Mihael Štajner.Nebojša Čović je konstatovao da je odziv bio mali i da je čak bilo bojkota izbora, ali da to znači da se Srbija još više mora posvetiti radu s građanima: "Posle svega ja sam umoran kao i gospodin Štajner, ali moram da budem optimista. Siguran sam da i on to mišljenje deli i mislim da ćemo napraviti u narednim danima naredne korake. Zadovoljan sam što će se nastaviti pristup oko decentralizacije. Čeka nas još puno iskušenja, ali ako zajednički napravimo dobre pristupe, mislim da ćemo imati i još bolje i veće rezultate. Iduće nedelje nas očekuje donatorska konferencija, tako da napredujemo, idemo korak po korak", kazao je Čović. REDŽEPI: ODLAGANJE RAZGOVORA O DECENTRALIZACIJI JE MUDRO Priština -- Kosovski premijer Bajram Redžepi ocenio je u sredu da odlaganje razgovora o decentralizaciji predstavlja "mudar potez". Redžepi je, međutim, u razgovoru sa šefom kanadske kancelarije u Prištini Šonom Barberom, kazao da kosovska vlada podržava decentralizaciju kao ideju i da je smatra neophodnom za dalju demokratizaciju Kosova, saopšteno je iz pokrajinske vlade. "Decentralizacija treba da važi za čitavo Kosovo, a ne samo za enklave ili određene opštine - kako to predlažu (beogradski) Koordinacioni centar za Kosovo i stranački lideri - i ne bi trebalo da se bazira na etničkim načelima", izjavio je Redžepi. U KOSOVSKOJ MITROVICI SVI MANDATI ALBANCIMA Kosovska Mitrovica -- U Kosovskoj Mitrovici svi mandati (41) su pripali albanskim političkim strankama, pa Srbi u severnom delu grada neće imati ni jednog predstavnika, jer su bojkotovali lokalne izbore. Regionalni portparol OEBS Bernard Vrban kaže da žali zbog entiteta koji nisu glasali i neće imati svoje predstavnike u opštinskim skupštinama. Kako je predviđeno, posle potvrđivanja rezultata sledeće nedelje novi škupštinski odbornici ići će u Prištinu na obuku za posao koji bi ubuduće trebalo da obavljaju. Šef misije OEBS na Kosovu, ambasador Paskal Fijeski, rekao je da je došlo do propusta u organizaciji izbora, ali nije precizirao na šta misli. "Sve što se ticalo našeg rada u severnom delu Kosovske Mitrovice odrađeno je kako je zacrtano i ono što je vezano za izbore organizovano je kako treba. Taj nesretni deo u organizaciji ima veze sa srpskim političkim entitetima, odnosno predstavnicima sa severa Kosova", rekao je on. PRITVOR ZA DVOJICU OSUMNJIČENIH ZA UBISTVO BITIĆIJA Priština -- Sudija Okružnog suda u Prizrenu odredio je u sredi dvojici osumnjičenih za ubistvo lidera Demokratskog saveza Kosova za Suvu Reku Ukea Bitićija i dvojice njegovih saradnika pritvor od mesec dana. Predsednik Okružnog suda Enđel Cheta izjavio je da su Jetulah i Mentor Krieziju glavni osumnjičeni za ubistvo Bitićija i njegovih saradnika, i da je protiv njih danas pokrenut istražni postupak. Bitići je preminuo u nedelju u bolnici u Prizrenu, u koju je prebačen nakon napada u selu Lešane, na putu Suva Reka-Prizren. Cheta je naveo da su osumnjičeni iz Suve Reke i da je kod njih policija pronašla oružje. SVILANOVIĆ RAZGOVARAO SA BERLUSKONIJEM I METOM Trst -- Šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović razgovarao je sa premijerom Italije Silviom Berluskonijem i albanskim ministrom inostranih poslova Ilirom Metom. Svilanović je u izjavi agenciji Beta rekao da je premijer Berluskoni prihvatio njegov poziv za posetu Jugoslaviji. "Izrazili smo zadovoljstvo da je Italija u ovom trenutku jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Jugoslavije i očekivanje da će se podrška italijanske vlade i italijanske ekonomije našoj zemlji nastaviti i u periodu koji je pred nama. Osim toga, očekujemo da se poveća nivo njihovih ulaganja i da budu učesnici procesa privatizacije. Ja sam premijeru Berluskoniju uputio poziv da što pre poseti našu zemlju, on je prihvatio taj poziv i ostaje samo da pripremimo tu posetu i da vidimo da li će se to dogoditi do kraja ove ili, verovatnije, do proleća iduće godine", rekao je Svilanović.Ministar Svilanović kaže da je sa svojim albanskim kolegom Ilirom Metom razgovarao o predstojećoj Metinoj poseti Beogradu kao i o ugovorima koji bi do te posete mogli da budu spremni za potpisivanje. "Ja se nadam da će do posete doći do kraja ove godine, što bi bilo vrlo važno, jer su u ovom trenutku Jugoslavija i Albanija blizu zaključenja sporazuma o slobodnoj trgovini, pripremljeno je ukidanje viza na diplomatske pasoše i službene pasoše. Osim toga postoji i značajan interes za unapređenje ekonomske saradnje. Naravno, svaki susret između predsednika dveju vlada otvara prostor da se razgovara o stanju u regionu i političkim i ekonomskim odnosima Jugoslavije i Albanije", rekao je Svilanović. SVILANOVIĆ I STROU O TRIBUNALU, AFERI SA ORUŽJEM I KOSOVU London -- Saradnja Jugoslavije sa Haškim tribunalom bila je ključno pitanje u razgovoru saveznog ministra za inostrane poslove Gorana Svilanovića sa šefom britanske diplomatije Džekom Strouom, u subotu uveče u Londonu. U izjavi jugoslovenskim novinarima posle razgovora sa Strouom, Svilanović je rekao da je za bilo kakav napredak u pregovorima za ulazak SRJ u Savet Evrope i ostale evropske integracije potrebno ispunjavanje svih obaveza prema Haškom tribunalu. "Britanski stav o saradnji sa Haškim tribunalom mnogo je tvrđi od onog koji je iznela glavni tužilac Tribunala Karla del Ponte", rekao je Svilanović. Druge dve grupe pitanja o kojima su razgovarali Svilanović i Strou bile su afera oko isporuke vojne opreme Iraku i Liberiji, kao i situacija na Kosovu. MIHAJLOVIĆ POZVAO LIDERE DOS NA SEDNICU U PETAK Beograd -- Predsednik Nove demokratije Dušan Mihajlović zakazao je za petak u 18 časova sednicu Predsedništva DOS, na kojoj bi trebalo da se razmatraju "odnosi u DOS, njegova uloga i zadaci na političkoj sceni Srbije i Savezne Republike Jugoslavije", nezvanično saznaje FoNet. U pozivu u čiju je kopiju FoNet imao uvid, a koji je Mihajlović uputio predsednicima članica koalicije, ističe se da su na sednicu pozvani i "gosti koji mogu doprineti razmatranju dogovorene teme", predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i šef poslaničke grupe DOS Čedomir Jovanović. Mihajlović je naglasio da je "radi uspešnijeg rada zamolio Žarka Koraća da pripremi mogući predlog odluka i zaključaka Predsedništva". U pozivu se upozorava da prema ranijem dogovoru "javnost neće biti unapred obaveštena" o održavanju sednice, već će to biti urađeno zajedničkim saopštenjem nakon sednice. Mihajlović je saopštio da je planirano da sednica bude održana u hotelu Fantast u Novom Bečeju, da traje dva dana, ali će o tome članovi DOS biti "dodatno blagovremeno obavešteni". MOMČILO GRUBAČ NEMA PRAVO NA DVE PLATE Beograd -- Pomoćnik republičkog ministra prosvete, Žarko Mihailović, izjavio je u sredu da Momčilo Grubač nije imao pravo da po dva osnova prima lične dohotke, kao profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Saveznog Ustavnog suda. Mihailović je rekao da je istraga vojvođanskog sekretarijata za obrazovanje utvrdila da Grubač, nakon što je postao predsednik suda, svoj radno pravni odnos na fakultetu stavio u stanje mirovanja. Tada je međutim potpisan aneks ugovora sa fakultetom, iz kog se vidi da su ista prava i obaveze i fakulteta i profesora Grubača. To znači da se faktički odnos između fakulteta i profesora Grubača nije promenio, kaže Mihailović. "Promenila se samo jedna stvar - tim aneksom ugovora, onaj fiksni deo zarade koji bi mu pripadao da je redovni profesor, prelazi u varijabilni deo tako da prestaje da postoji fiksna plata, nego sve prelazi na varijabilni deo i deo koji potpada pod isplatu autorskih honorara", objasnio je Mihajlović. Mihajlović je takođe izjavio da je Momčilo Grubač u februaru ove godine, sa dekanom Pravnog fakulteta potpisao ugovor za obavljanje privremenih i povremenih delatnosti iako se takvi ugovori ne mogu sklapati za redovne aktivnosti fakulteta. Momčilo Grubač za Radio B92 kaže da je ovo očigledno nastavak harange koja se, od pre izvesnog vremena, vodi ne samo protiv njega, nego i protiv sudija uopšte i Saveznog Ustavnog suda u celini: "Niko ne spori da sam držao predavanja i za njih primao određeni honorar. To nije nedozvoljeno. Klevetnička kampanja koja se vodi ima jasan i lako prepoznatljiv cilj. Vrši se otvoreni, beskrupulozan politički pritisak na sud i pokušava se diskreditovati sudski kadar da bi se diskreditovale i odluke koje sudije donose. Ja ipak ne verujem da je čitava vlada uključena u to klevetničko kolo i da je vlada objavila rat sudu i sudstvu". Na konferenciji za novinare, u Vladi Srbije, pomoćnik ministra prosvete Žarko Mihailović dodao je da će taj izveštaj biti prosleđen Ministarstvu za rad i zapošljavanje, koji je nadležan da preduzme dalje mere. DRECUN PODNEO OSTAVKU NA FUNKCIJE I ČLANSTVO U STRANCI Podgorica -- Visoki funkcioner Narodne stranke Predrag Drecun podneo je ostavku na sve funkcije i članstvo u stranci. "Zbog prljavih insinuacija na moj račun, koje su došle iz vrha NS-a, a da bih sačuvao lični i dignitet stranke i prekinuo moguće podele u partiji, odlučio sam se za ovakav lični čin", kazao je Drecun podgoričkoj "Publici". On je naveo da ostavkom izražava i sopstvenu političku odgovornost za neuspeh koalicije "Zajedno za promjene" na nedavnim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Drecun je kazao da ostavke podnosi na funcije predsednika Izvršnog odbora, predsednika Opštinskog odbora u Podgorici i na članstvo u Narodnoj stranci. Drecun i portparol NS-a Bojan Vuksanović su se nakon izbornog poraza projugoslovenske koalicije "Zajedno za promjene" založili za istupanje stranke iz koalicije, protiv čega je bilo najuže rukovodstvo NS-a. Očekuje se da će "kriza u stranci" biti rešena na sednici Glavnog odbora NS-a, koja je zakazana za sredu. OJDANIĆ I ŠAINOVIĆ NEĆE BITI PUŠTENI NA SLOBODU Hag -- Žalbeno veće Haškog tribunala odlučilo je da general Dragoljub Ojdanić i Nikola Šainović ne mogu biti pušteni na slobodu do početka sudenja, javlja dopisnik B92 iz Haga Ljubica Gojgić. Time je preinačena odluka prvostepenog veća Tribunala, koje je 26. juna uvažilo zahtev dvojice bivših jugoslovenskih funkcionera da do početka sudjenja budu pušteni iz pritvora. U obrazloženju Žalbenog veća kaže se da je odluka prvostepenog veća bila pogrešna, jer nije uzeta u obzir činjenica da su Ojdanić i Šainović zauzimali visoke funkcije, što, po mišljenju Veća, umanjuje mogućnost da se oni ponovo pojave pred sudom. Dodaje se da se Šainović i Ojdanić nisu na vreme dobrovoljno predali Haškom tribunalu i da je trebalo da to učine još u maju 1999. godine, kada je protiv njih podignuta optužnica. Dragoljub Ojdanić i Nikola Šainović terete se za kršenje pravila i običaja rata, zločine protiv čovečnosti i teške povrede Ženevske konvencije tokom rata na Kosovu. LAZAREVIĆ: BEOGRAD JE ŽRTVOVAO KRAJIŠKE SRBE Hag -- Pred Haškim tribunalom nastavljeno je svedočenje Slobodana Lazarevića, oficira KOS-a, koji je od 1991. do 1995. godine bio angažovan u vojsci Republike Srpske Krajine. Opisujući pad Krajine, u avgustu 1995. godine, Lazarević je rekao da su Srbi bili žrtvovani i da Beograd nije nameravao da im pomogne. Na pozive za pomoć, koji su im upućivani tih dana avgusta, Momcilo Perišić, tada načelnik Generalštaba VJ, Jovica Stanišić, šef DB-a i Zoran Lilić, predsednik Jugoslavije, odgovorili su identično - porukama "izdržite" i spuštanjem slušalice, rekao je Lazarević. On je izjavio da je konvoj od oko 15,000 izbeglica sa Korduna, koje su se povlačile sa pripadnicima 21. korpusa VRSK, odmah po ulasku u Srbiju preusmeravan ka Kosovu, a da je ubrzo počelo hapsenje muskaraca, i njihovo vraćanje u Hrvatsku. Lazarević je bio u grupi koja je, u dvanaest autobusa, prevezena do Dalja, gde se, prema njegovim rečima, nalazio centar za obuku Željka Raznatovića Arkana. Opisujući ovaj centar, Lazarević se gotovo rasplakao, poredeći ga sa koncentracionim logorom. "Nisam mogao da verujem da Srbi tako nešto mogu da rade Srbima," rekao je Lazarević. On je ispričao da su krajiški Srbi u tom kampu maltretirani na razne načine i da su ih arkanovci optuživali za nedovoljno žestoko suprotstavljanje hrvatskoj vojsci. Po izlasku iz ovog kampa, Lazarević je napustio VRSK. U KOS-u će, po sopstvenim rečima, ostati do kraja 1998. godine. Tokom unakrsnog ispitivanja Slobodan Milosević je pokušavao da pokaže da je Lazarević precenio svoj značaj u vojnoj kontra-obavestajnoj službi, a da je u Krajini bio prevodilac, te da nije prisustvovao navodnim razgovorima predstavnika državnog i vojnog vrha RSK i Jugoslavije, na osnovu kojih je izveo zaključak o kljucnoj ulozi Beograda u sukobima u Hrvatskoj i presudnom uticaju njega samog na krajiške Srbe. Milošević je ustvrdio da ljudi na koje se tokom svedočenja pozivao Lazarević, poput pukovnika KOS-a Nikole Zimonje i Pere Ajdinovića, u vreme o kome svedoči Lazarević nisu ni bili angažovani u Krajini. Lazarević je to poricao ponavljajući svoje uverenje da je "konce svih događaja oko Krajine vukao Milošević". On je, međutim izbegao da odgovori na pitanja Miloševića, koji je želeo da u sudnici budu javno izrečena imena ljudi iz Krajine ili KOS-a, na koje je imao uticaj. Unakrsno isptivanje Slobodana Lazarevića nastavlja se sutra. ZAVRŠENA EKSHUMACIJA POSMRTNIH OSTATAKA UBIJENIH SRBA Orahovac -- Članovi Ekspertskog tima Vlade Jugoslavije Vukašin Otašević i Slaviša Dobričanin završili su u sredu eshumaciju posmrtnih ostataka ubijenih Srba, nađenih na pravoslavnom groblju u Prizrenu. "Eshumirano je 30 leševa i za iste imamo dovoljno dokaza da se radi o posmrtnim ostacima Srba ubijenih tokom 1990. godine", rekao je Agenciji SRNA Dobričanin. Dobričanin je dodao da bi do kraja godine trebalo da bude izvršena ekshumacija na još nekoliko lokacija na području Metohijske kotline, posebno u opštini Đakovica, gde postoje dokazi da je pohranjeno više Srba ubijenih tokom 1999. godine. Posmrtni ostaci preneti su u Institut za sudsku medicinu u Orahovcu, gde će biti izvršena obdukcija i identifikacija. POVEZIVANJE INFORMACIONIH SISTEMA ZEMALJA BALKANA Beograd -- Predstavnici vlada zemalja jugoistočne Evrope potpisali su dokument pod nazivom "Akcioni plan za razvoj informatičkog društva u jugoistočnoj Evropi". Cilj plana je povezivanje informacionoh sistema zemalja Blakanskog regiona. Sporazum su potpisali predstavnici vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Crne Gore i Srbije, kao i predstavnik Vlade Jugoslavije. Zvaničnik Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Marijana Vidas Bubanja izjavila je da je krajnji cilj prevazilaženje razlika u tehnološkom razvoju izmedju zemalja regiona i Zapadnog sveta. "Informacione tehnologije su danas ključni razvojni faktor i imaju mnogostruki uticaj na razvoj jednog društva, nesamo na privredu, već i na neprivredne segmente. Ukoliko želimo da se jednoga dana uključimo kao punopravna članica EU ovo moramo da počnemo da radimo što pre, kako bi taj naš zaostatak bio što manji", rekla je Marijana Vidas Bubanja. Prema njenim rečima, do marta 2.003 godine potpisnici dokumenta trebalo bi da izrade nacionalne strategije i pravila koja bi pomogla formiranje ministarstava za informativno društvo u zemljama regiona. Republički ministar saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević izjavila je da je Vlada Srbije pripremila moderan, liberalan i antimonopolski Zakon o telekomunikacijama, usklađen sa principima Evropske unije. "U cilju razvoja domaće informatičke strukture, Vlada Srbije je donela odluku da ukine porez na kupovinu hardvera i softvera", rekla je Rašeta-Vukosavljević. "Telekom će spram tog novog zakona imati i različite obaveze, imaćemo novo regulatorno telo, Agenciju za telekomunikacije, koja će biti izvučena iz vlade, odnosno neće biti pod direktnim uticajem ni političkih stranaka ni vlade ni politike, isključivo će voditi računa o strategiji i mogućnostima razvoja telekomunikacija, o tržištu i o korisnicima", rekla je Marija Rašeta Vukosavljević. Ona je na ceremoniji zatvaranja međunarodne konferencije "Telekomunikacije za razvoj" istakla da će primena novog zakona ubrzati integraciju komunikacionih usluga. TELEKOM NAJAVIO NIŽE CENE ZA NEKE INTERNET USLUGE Beograd -- Kompanija "Telekom Srbija" saopštila je da će uskoro ponuditi niže cene određenih internet usluga, u želji da se unapredi internet saobraćaj u Srbiji i obezbedi njegovu maksimalna pristupačnost. U saopštenju piše da će provajderima, i pored toga što pružanje usluga internet provajderima spada u komercijalne usluge, biti ponuđen veći broj pogodnosti, kao što su razni popusti i plaćanje na rate. Cene zakupa SMIN porta, PRI i E1 priključaka, smanjiće se srazmerno porastu cene impulsa za rezidencijalne korisnike, a prilikom otkazivanja zakupa nacionalnih vodova, PRI i E1 priključaka, internet provajderima će se priznati jednom plaćene takse kod SMIN mreže, piše u saopštenju. Sve pogodnosti za plaćanje "Telekom Srbija" će prezentovati internet provajderima sledeće nedelje, za kada je planiran zajednički sastanak. SUKOB "BEOPETROLA" I NIS-A Beograd -- Direktor "Beopetrola" Mirko Rašović najavio je tužbu protiv Naftne industrije Srbije zato što je, prema njegovim rečima, direktor NIS-a zabranio da se ovoj kompaniji isporučuju tražene količine benzina i dizela. Rašović je optužio NIS da nepoštovanjem međusobnog Ugovora o kupoprodaji naftnih derivata želi da umanji cenu "Beopetrola" pred njegovu predstojeću privatizaciju. Direktor Beopetrola je u izjavi za B92 istakao da očekuje pomoć ministra za energetiku Kori Udovički u razrešenju konflikta sa NIS-om. Vršilac dužnosti generalnog direktora Naftne industrije Srbije Dimitrije Vukčević je u izjavi za RTS demantovao sve tvrdnje Rašovića. "NIS se pridržava ugovora i isporučujemo dovoljne količine dizela i motornog benzina "Beopetrolu", uopšte mi nije jasno otkuda ovaj problem. Takođe, moj pomoćnik za promet gospodin Ponorac, rekao mi je da NIS poštuje sve odredbe ugovora i da je "Beopetrol" taj koji krši odredbe ugovora pošto ne preduzima određene količine mazuta i bitumena, iako se na to ugovorom obavezao", rekao je Vukčević. I pomoćnik direktora NIS-a zadužen za promet naftnih derivata Laza Ponorac odbacuje optužbe iz "Beopterola" i uzvraća kontraoptužbama. >U ovoj zemlji ima dovoljno goriva i neka Beopetrol smanji veleprodaju, kao što rade svi, pa će imati dovoljno dizela na pumpama", zaključio je Ponorac. BEOPETROLU VEĆE KOLIČINE OD UGOVORENIH Beograd -- Generalni direktor NIS-a Dimitrije Vukčević izjavio je da su posle sastanka u utorak uveče u Ministarstvu energetike Beopetrolu odobrene tražene količine dizela, koje su veće od ugovorenih. Vukčević je, međutim, dodao da će se ove dodatne količine isporučiti po novoj ceni, koju je nedavno odobrila Vlada Srbije. "NIS već plaća dažbine državi, kao da je ona važeća, iako će dizel zvanično poskupeti po završetku setve", rekao je Vukčević: "Daćemo im koliko im treba, jedino hoćemo da naglasimo sledeće - razlika je 2,10 dinara u ceni i ne bi bilo korektno da sada neko uzme i pravi rezerve dizela na račun NIS-a gde NIS plaća akcize i poreze, da bi posle desetak dana prodavao po toj novoj ceni". Podsetimo, Beopetrol je u utorak optužio NIS da ga namerno ostavlja bez dovoljno dizela, kako bi se umanjila njegova vrednost pred pretstojeću privatizaciju. OD 1. DECEMBRA PLAN ZA VRAĆANJE DUGA ZA RUSKI GAS Beograd -- Generalni direktor Naftne industrije Srbije Dimitrije Vukčević izjavio je za Radio B92 da će ove zime biti dovoljno gasa, ali je napomenuo da je moguće njegovo poskupljenje u januaru za oko pet odsto. Vukčević je podsetio i da Rusi očekuju da do 1. decembra naša zemlja dostavi plan vraćanja starog duga za gas. "Prvog decembra treba da damo naš predlog rešavanja starog duga kao uslov dalje isporuke gasa. U Vladi se razgovara šta da se ponudi Rusima kao način plaćanja. Rusi su svesni da mi ne možemo da izvadimo džak novca, ali kažu - dajte nam plan kako nameravate da platite dug". Dug naše zemlje ruskom "Gaspromu" za isporučene količine do 2000. godine iznosi 253 miliona dolara. APEL GRUPE INTELEKTUALACA Beograd -- Grupa od devet intelektualaca uputila je javnosti Srbije apel u kojem poziva na suprotstavljanje radikalnom nacionalizmu i populizmu. Upozoravajuči da su u javnom govoru, i nakon promene vlasti, sve prisutniji mržnja i netolerancija, potpisnici >pisma upozorenja< posebno ukazuju na Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Generalštab Vojske Jugoslavije i Crkvu. Ta >sprega struktura moći uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu u kojoj se nakon četiri izgubljena rata, javnost usmerava ka novom jednoumlju, obeleženom totalitarnom ideologijom Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i Nikolaja Velimirovića<, navodi se u apelu. Pismo su potpisali Dragan Velikić, Vladimir Arsenijević, Filip David, Predrag Čudić, Bogdan Bogdanović, Radmila Lazić, Laslo Vegel, Miloš Đorđević i Mirko Đordjević. Pisac Vladimir Arsenijević kaže za Radio B92 da je nakon 5. oktobra došlo do raščišćavanja situacije u anti-miloševićevskom frontu i da se sad jasno mogu sagledati snage koje zagovaraju ekstremističke opcije. "U osnovi svih naših frustracija jeste jedan duboki problem identiteta, koji je najčešće i najlakše rešiti, makar za ljude sa niskim političkim obrazovanjem, upravo nekakvim odrešitim sečenjem tog Gordijevog čvora. Naši problemi su izuzetno komplikovani, i utoliko mislim da taj poraz radikalnog nacionalizma, čak i u nekim slučajevima klerikalnog fašizma, pojava grupa poput "Obraza", "Svetog Justina Filozofa", nije nešto što nas posebno treba da čudi. Utoliko apel, čiji sam jedan od potpisnika, jeste naprosto pokušaj da se skrene pažnja da se naše društvo kreće veoma opasnim stazama, a da, sa druge strane, ne vidimo jednu jasnu rešenost političkih struktura i ljudi koji vode ovu zemlju da se pozabave tim problemom", ističe Arsenijević. ŽOZE KUTILJERO DOLAZI U POSETU SRJ Beograd -- Specijalni predstavnik Komisije UN za ljudska prava Žoze Kutiljero doputovaće u sredu uveče u osmodnevnu posetu SR Jugoslaviji, saopšteno je iz Kancelarije Visokog komesara UN za ljudska prava u SRJ. Tokom posete, Kutiljero će se sastati sa najvišim funkcionerima Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, a na Kosovu sa predstavnicima privremenih samoupravnih institucija, kao i sa predstavnicima međunarodne zajednice. Kutiljero će se, kako je saopšteno, sastati i sa predstavnicima više nevladinih organizacija. ANONIMNI NOVINARI POSLE ANONIMNIH ZAPOSLENIH Beograd -- Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u svom saopštenju najoštrije je protestovala povodom nastavljanja prakse pritisaka na medije plasiranjem anonimnih pisama iza kojih navodno stoje zaposleni u pojedinim medijskim kućama ili novinari pojedinih redakcija. Članica ANEM-a novosadski Radio 021 u svom saopštenju obavestio je javnost o nastavku pritisaka na ovaj medij. Nakon pretnji predsednika Skupštine Vojvodine Nenada Čanka novinaru Radija 021, ekonomskih pritisaka na ovu kuću koji su usledili i koincidirajućih "rutinskih" provera finasijske policije, u ponedeljak 28. oktobra jedan broj medija primio je anonimno pismo koje je navodno poslalo osam novinara Radija 021. Autori tvrde da anonimno nastupaju zbog straha od otkaza, a u pismu iznose stavove povodom spora između predsednika vojvođanske Skupštine i novinara Radija 021. ANEM je pozdravio principijelan stav Radija 021 da, u skladu sa svojim doslednim zalaganjem za poštovanje novinarskih sloboda, podrži pravo svakog novinara da javno iznese svoj stav, makar se on i razlikovao od preovlađujućeg stava redakcije. U konkretnom slučaju, međutim, ne radi se o iznošenju drugačijeg mišljenja, već o pokušaju da se lažnim predstavljanjem obmane javnost. ANEM je u svom saopštenju podsetio i na nedavni slučaj navodnih anonimnih zaposlenih na Radiju B92, te pozvao medije i kolege novinare da sa povećanom opreznošću tretiraju materijal koji do njih stiže kao anoniman, te da ga neizostavno podvrgnu najtemeljnijoj proveri pre objavljivanja. ANEM je posebno zahtevao od nadležnih što hitnije usvajanje Zakona o javnom informisanju čiji nacrt izričito predviđa da novinaru ne samo što ne može prestati radni odnos već mu se ne može ni umanjiti zarada ili pogoršati položaj u redakciji zbog mišljenja koje je, van javnog glasila, izraženo kao lični stav. NOŽINIĆ: PROTEST PREKINUT, SVA VOZIMA NA ULICAMA Beograd -- Generalni direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" Milan Nožinić potvrdio je da je devojka koja je osumnjičena da je inicirala napad na vozače GSP-a privedena u gradski SUP. "Prema informacijama iz policije, devojka koju su kontrolori kaznili u autobusu 58, pozvana je na saslušanje, ali istraga će utvrditi sve okolnosti oko incidenta", rekao je Nožinić: "Razgovarao sam sa obojicom i oni su mi ispričali šta se desilo. Marković je hteo da odbrani kolegu, video je da su ga dvojica napala i rekao je da je razlog što je ta devojka bila bez isprave, nastao je konflikt i da je verovatno ta devojka pozvala svoje drugare koji su ga sačekali u Železniku i izvršili napad na njega". Milan Nožinić je dodao da radnici GSP "Beograd" Vladislav Marković i Predrag Vujić nisu teže povređeni u incidentu koji se dogodio prošle noći. "Nakon ukazane lekarske pomoći oni su pušteni kućama", istakao je Nožinić. Radnik pogona Novi Beograd Đorđe Kalojević izjavio je da je na sastanku sa upravom preduzeca i gradskom vladom i policijom dogovoreno povećanje bezbednosti radnika GSP-a. "Osim toga, ubuduće će se napad na vozače tretirati kao napad na službena lica", objasnio je Kalojević. Nožinić je rekao da su u sredu posle 12 sati sva vozila ovog preduzeća izašla na ulice, nakon obustave rada kojom su radnici iskazali protest zbog prebijanja dvojice kolega. "Pogoni Novi Beograd i tramvajski pogon Centrala prekinuli su protest", rekao je Nožinić na konferenciji za novinare. STUDENTI PREKINULI ŠTRAJK GLAĐU U NOVOM SADU ZAPOČELI Beograd, Novi Sad -- Studenti treće godine Istorije umetnosti, koji već nekoliko dana štrajkuju glađu, u sredu popodne prekinuli su štrajk pošto je uprava fakulteta delimično prihvatila njihove zahteve. Kako su agenciji Beta rekli studenti, na sastanku sa članovima katedre Istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu dogovoreno je da literatura za jedan od ispita, koji je uslov za upis naredne godine studija, bude smanjena za 60 odsto, kao i da opšti uslovi studiranja budu poboljšani. Predstavnici Rektorata Univerziteta u Beogradu i Ministarstva prosvete Srbije, koji su takođe razgovarali sa studentima, nisu međutim prihvatili zahteve za smanjenje uslova za upis naredne godine studija i za smanjenje troškova studiranja. Oko pedeset studenata treće godine Istorije umetnosti u prošli petak počeli su štrajk glađu, a nastavili ga u ponedeljak, uz zahtev za smanjenje uslova za upis naredne godine studija, za smanjenje troškova i poboljšanje uslova studiranja. Stotinak studenata Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu okupili su se u subotu uveče u zgradi fakulteta u nameri da tu provedu noć i uz zahtev da samofinansirajućim studentima koji su dali uslov za upis naredne godine bude omogućeno finansiranje iz budžeta. Studenti PMF-a i juče su protestovali u centru Novog Sada tražeći da se svim studentima koji su dali uslov za upis sledeće godine omogući da pređu na finansiranje iz budžeta. Samofinansirajući studenti na novosadskom PMF-u godinu studija plaćaju 36.000 dinara. EŠDAUN POZDRAVIO MERE VLADE RS U AFERI ORAO Banjaluka -- Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH pozdravila je u sredu mere koje je do sada preduzela Vlada Republike Srpske u vezi sa istragom u Vazduhoplovnom zavodu "Orao". "OHR ne sprovodi istragu o tom slučaju, ali očekuje ozbiljnu istragu koja treba da pokaže da li je, u kojoj je meri i ko odgovoran za kršenje embarga na izvoz oružja Iraku", rekla je u sredu portparol banjalučke kancelarije OHR Sonja Pastuović. Navodeći da istragu zajedno treba da sprovedu entitetska vlada i državni organi vlasti, ona je istakla da će od rezultata istrage zavisiti i stav OHR po ovom pitanju. Pastuovićeva je prenela upozorenje OHR da će ovo biti "najozbiljniji prekršaj koji se u BiH dogodio od rata do danas, ukoliko istraga pokaže da je 'Orao' kršio embargo na izvoz oružja Iraku". Portaprol OHR je najavila da će Visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun "o situaciju u BiH, nakon afere 'Orao'" u Briselu razgovarati sa zvaničnicima NATO-a i Evropske unije. Upitana da li će OHR insistirati i na kontroli finansijskog poslovanja firmi iz Federacije BiH za koje se sumnja da su takođe kršile embargo na isporuku vojne opreme Iraku, Pastuović je rekla da je to "stvar za vlasti BiH, koje treba da odluče da li je to potrebno ili ne". Ona je, međutim, dodala da će nove istrage biti potrebne s obzirom da se "pojavljuju neke činjenice". EŠDAUN: AFERA ORAO NEĆE BLOKIRATI POMOĆ BIH Brisel -- Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Pedi Ešdaun, izjavio je u sredu u Briselu, da "afera Orao" neće okončati međunarodnu podršku BiH, naglasivši da nove vlasti u toj zemlji moraju ubrzati ekonomske i političke reforme i uvesti civilni nadzor nad vojskom da bi i dalje dobijale međunarodnu pomoć. Ešdaun je, posle susreta sa Političko-bezbednosnim komitetom Evropske unije i Savetom NATO-a, istakao da je civilni nadzor nad vojskom i vojnom industrijom "očigledno neodgovarajući" i da se to sada mora popraviti, zajedno s opštim reformama ustrojstva vlasti i, posebno, kontrolom granica i carinske službe. "To je veoma ozbiljna stvar, koja zahteva hitan odgovor vlasti Republike Srpske, kao i vlasti u Beogradu", rekao je Ešdaun. Ešdaun je rekao da je novoizabrani predsednik RS i zvanično zatražio da međunarodna zajednica bude uključena u istragu oko te afere i da oni za koje se ispostavi da su u nju umešani moraju platiti "političku cenu, bez obzira koliko visoke položaje imali". Ešdaun smatra da "afera Orao" jasno zahteva uspostavljanje dugog i temeljnog nadzora vojnih struktura RS i da je savršeno jasno da sadašnji sistem jednostavno ne obezbeđuje transparentnu političku kontrolu. ZAPOVEDNIK I PRVI OFICIR PRIVEDENI U RIJEČKI SUD Rijeka -- Zapovednik i prvi oficir broda "Boka star", na kome je pronađeno više od 208 tona eksplozivnog materijala, u sredu su uz krivične prijave privedeni u Županijski sud u Rijeci, a za još dvojicom osumnjičenih državljana SR Jugoslavije se traga. U istražni centar riječkog Suda privedeni su zapovednik broda Josip Nikolić i prvi oficir Damir Balabušić, obojica državljani SRJ. Nakon saslušanja, koje je trajalo do popodnevnih sati, oni su iz suda izvedeni s lisicama na rukama, pa se pretpostavlja da im je određen pritvor. Istražni sudija Dina Brusić novinarima, međutim, nije potvrdila tu informaciju. Brusićeva je, kako prenosi Hina, izjavila da o slučaju ne može ništa reći jer je za istragu nadležan Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta (USKOK). Portparol hrvatskog MUP-a Zinka Bardić potvrdila je da je policija USKOK-u podnela krivične prijave protiv četiri državljana SRJ, u sklopu kriminalističke obrade vezane za brod "Boka Star". "Dvojica osumnjičenih privedena su tokom jutra istražnom sudiji riječkog Županijskoga suda, za jednom osobom je raspisana potjernica, dok su za četvrtu osobu u toku provere, nakon kojih se takođe može očekivati raspisivanje poternice" saopštio je MUP. Prijavljene jugoslovenske državljane policija sumnjiči za krivično delo neovlašćenog nabavljanja, posedovanja, prodaju, izradu ili razmenu veće količine vatrenog oružja, municije ili eksplozivnih materijala, kao i za izbegavanje carinske kontrole. Protiv dvojice osumnjičenih podnete su i prijave zbog sumnje da su falsifikovali isprave. SVAKI ČETVRTI HRVAT ISTERAO BI SRBE IZ HRVATSKE Zagreb -- Svaki četvrti punoletni stanovnik Hrvatske isterao bi Srbe iz zemlje, svaki sedmi učinio bi to sa Crnogorcima i Bošnjacima, a skoro svaki deseti sa Slovencima, piše u sredu zagrebački "Večernji list". List navodi da su to rezultati ankete sprovedene u cilju ispitivanja nivoa socijalne bliskosti u hrvatskom društvu prema pripadnicima druge nacionalnosti. Anketu je sprovela agencija "Gfk" na uzorku od hiljadu stanovnika. Analizirajući stanje po regijama, najsnažniji otpor prema pripadnicima drugih nacionalnosti pružaju Dalmatinci i Slavonci. Anketa pokazuje da bi čak 44 odsto Dalmatinaca isteralo Srbe iz zemlje, više od 30 odsto učinilo bi to sa Bošnjacima i Crnogorcima, a 15 odsto sa Slovencima. Na području Slavonije, upozorava "Večernji list", prave se veće razlike među nacionalnostima, pa bi tako čak 35 odsto ispitanika Slavonaca Srbe "najradije videlo s druge strane granice", Crnogorce bi proteralo 20 odsto ispitanika, Slovence njih 15, a Bošnjake 13 odsto ispitanih. Najmanju odbojnost prema pripadnicima drugih nacionalnosti pokazali su ispitanici u Istri, Primorju i Gorskom Kotaru, i to gotovo bez obzira na to da li se radi o Srbima, Bošnjacima, Crnogorcima ili Slovencima, dok se u Zagrebu i okolini manje razlikuju nacionalnosti i uglavnom je reč o odbijanju karakterističnom za hrvatski prosek, tvrdi list. Ipak, kao potpunu suprotnost isterivanju iz zemlje, ispitanici su spremni da prihvate brak sa pripadnicima druge nacionalnosti u deset odsto slučajeva. Zamoljen da prokomentiriše ove rezultate, poslanik Istarskog demokratskog sabora Damir Kajin je za "Večernji list" izjavio da "te ksenofobične eskapade uopšte ne iznenađuju, s obzirom na to kakva se politika vodila u ovoj zemlji, ali zato se ne treba čuditi zašto Hrvatska nije u prvom krugu pridruživanja EU, već je gurnuta u zabit zapadnog Balkana, bez Slovenije, ali s Albanijom". U verodostojnost istraživanja ne treba sumnjati, smatra Kajin i dodaje da umesto toga treba videti kako se boriti s tim problemom, što je moguće učiniti korektnim Ustavnim zakonom o pravima manjina. Sa druge strane, jedan od lidera Hrvatske čiste stranke prava, koja se pridružuje desnom bloku na hrvatskoj političkoj sceni, Luka Podrug, smatra da se rezultati ovakvog ispitivanja mogu objasniti isključivo ratnim zbivanjima. On smatra da je istraživanje sprovedeno na tendecioznim osnovama, pa je sklon da sa rezervom prihvati rezultate. "Mislim da se ovde zloupotrebljava činjenica da su još sveža sećanja iz rata... Danas Srbi ne predstavljaju problem u Hrvatskoj, pa zaista nema razloga zašto bi ljudi u Slavoniji ili Dalmaciji bili drugačiji od Istrana. Osim što nisu iskusili rat, među njima ne postoje nikakve civilizacijske razlike", smatra Podrug. Sociolog Josip Županov izjavio je "Večernjem listu" da su ga donekle iznenadili rezultati istraživanja. "Ispada da je došlo do velikog pogoršanja u odnosu na ranija ispitivanja. Reč je o dosta visokom postotku netolerancije. Verovatno su na to uticali neki unutrašnji razlozi, ali većoj netoleranciji nesumnjivo su doprineli i neki međunarodni faktori", kazao je Županov i dodao da ga različitost stavova po regijama ipak nije iznenadila i da je u skladu s njegovim očekivanjima. NAJNOVIJI BILANS ŽRTAVA, KRITIKA AMERIKE Moskva -- Dvoje bivših talaca u moskovskom pozorištu, preminulo je u noći između utorka i srede, čime se broj žrtava otmice popeo na 119, saopštio je u sredu načelnik za zdravstvo Rusije Andrej Seljcovski, ne navodeći uzrok smrti dvoje preminulih, prenosi agencija Interfaks. Prema prethodnim službenim podacima, od 117 žrtava 115 ih je preminulo od plina kojeg su ruske specijalne snage koristile za savladavanje otmičara. Zdravstvene vlasti objavile su da se od plina u bolnicama oporavlja 245 osoba, među kojima je devetoro dece. U kritičnom stanju je, kako se navodi, još 16 osoba. Prema najnovijim podacima u akciji ruskih specijalaca jedinice Alfa, u pozorištu ubijen je 41 terorista. Ubijeno su i 4 taoca od kojih su dvoje ubili čecenski teroristi. Američki ambasador u Moskvi, javio je BBC, kritikovao je Rusiju što nije navedeno koji su gas koristili ruski specijalci prilikom svoje operacije, jer je to moglo spasti mnoge ljudske živote. ŠEVČENKO: UPOTREBLJEN GAS NA BAZI FENTANILA Moskva -- Najviši ruski medicinski zvaničnici saopštili su da je u operaciji oslobađanja talaca iz moskovskog pozorišta korišćen gas na bazi fentanila, brzodelujućeg opijata koji ima brojne medicinske namene, prenele su u sredu ruske agencije. Ruski ministar zdravlja Jurij Ševčenko rekao je da je ta supstanca anestetik i da ne može da izazove smrt, prenele su agencije Interaks i Itar-Tas. On je rekao da ta supstanca sama po sebi ne može dovesti do fatalnog ishoda, ali je dodao da je smrt 117 talaca izazvana zato što su bili izloženi nedostatku kiseonika, dehidraciji, izgladnjavanju, te zato što se nisu dovoljno kretali i bili su pod izuzetnim psihičkim stresom. "Ti faktori doveli su do fatalnog ishoda za neke taoce", rekao je Ševčenko. Fentanil je kristalna supstanca gorkog ukusa. To je sintetički narkotik, koji je prvi put sintetizovan u Belgiji krajem 50-ih godina. U kliničku praksu ušao je sredinom 60-ih kao intravenozni anestetik pod imenom Sublimaza. Patentirao ga je Jansen farmaceutikals 1964. godine. Kasnije su nastale još dve supstance analogne fentanilu - alfentanil, koji izuzetno brzo deluje (5 do 10 minuta) i sulfentanil, kao izuzetno jako sredstvo za primenu u kardiohirugiji. Ilegalnu upotrebu fentanila medicinski krugovi prvi put su zabeležili 70-ih godina, i ona ja počela da predstavlja znatan problem u SAD. Do danas, za američke uživaoce narkotika ilegalno je proizvedeno više od 12 varijanti fentanila. Biološki efekti fentanila gotovo se ne mogu razlikovati od dejstva heroina, s tim što dejstvo fentanila može da bude i na stotine puta jače. Fentanil se najčešće koristi intravenozno, ali se, poput heroina, može i pušiti i ušmrkavati. DANSKA POLICIJA UHAPSILA AHMEDA ZAKAJEVA Kopenhagen -- Policija u Kopenhagenu saopštila je da je u noći između utorka i srede, na zahtev ruskih vlasti, uhapsila izaslanika čečenskog lidera, Ahmeda Zakajeva. Ruske vlasti optužuju Zakajeva da je učestvovao u planiranju otmice više od 700 civila u moskovskom pozorištu Dubrovka, kao i da je učestvovao u nekoliko terorističkih akcija, javila je danska televizija TV2. Moskva je zahtevala hapšenje Zakajeva još od petka, pre otvaranja Svetskog čečenskog kongresa u danskoj prestonici, na kome je on učestvovao u ime čečenskog lidera Aslana Mashadova. Danska policija je, međutim, zatražila da Moskva dostavi dodatne informacije kako bi uhapsila Zakajeva. Kako je javila TV2, tražene informacije su dostavljene u nedelju, ocenjene su kao dovoljno ozbiljne i doneta je odluka da čečenski zvaničnik bude uhapšen. Zakajev bi u sredu trebalo da se pojavi pred istražnim sudijom koji će odlučiti da li će ga zadržati u pritvoru ili osloboditi. Rusija je zahtevala ekstradiciju Zakajeva. O tome treba da odluči dansko pravosuđe. Moskva je tražila da Kopenhagen zabrani održavanje Svetskog čečenskog kongresa, zavrsenog u utorak, tvrdeći da su neki učesnici skupa teroristi. Pošto su to danske vlasti odbile, ruski predsednik Vladimir Putin otkazao je zvaničnu posetu Danskoj, ranije predviđenu za 12. novembar. PREGOVORI OKO NOVE REZOLUCIJE O IRAKU Vašington -- Sjedinjene Američke Države ocenile su da izjašnjavanja o novoj američkoj rezoluciji za Irak očigledno neće biti ove sedmice, ali su upozorile da je njihovo strpljenje veoma ograničeno. "Došli smo do tačke kada je potrebno odlučiti da li možemo ili ne da u veoma bliskoj budućnosti smanjimo razmimoilaženja", kazao je američki državni sekretar Kolin Pauel i dodao da je izjašnjavanje o toj američkoj rezoluciji pitanje dana. BLIKS: IZBEĆI MOGUĆNOST OPTUŽBI ZA ŠPIJUNAŽU Njujork -- Šef inspektora UN za kontrolu naoružanja u Iraku Hans Bliks predložio je izmenu nacrta američke rezolucije kako bi se izbegla mogućnost da njegov tim bude optužen za špijunažu, rekli su neimenovani izvori u UN. Bliksov tim se u ponedeljak pred Savetom bezbednosti UN umnogome složio sa predloženim odredbama nove rezolucije za Irak, ali i naveo više tačaka koje su problematične, rekle su diplomate. Mogućnost da države sugerišu inspektorima kako da rade svoj posao, kako je kazao jedan diplomata, "mogla bi da pruži argumente onima koji bi želeli da inspektore optuže za špijunažu". Druga sporna tačka predviđa da inspektori imaju pristup svim informacijama obaveštajnih službi što bi, prema Bliksu, značilo da će inspektori moći da učestvuju u razmeni informacija obaveštajnih agencija. PALESTINAC UBIO DVE DEVOJČICE I JEDNU ŽENU U HERMEŠU Hermeš -- Dve devojčice i jedna žena ubijene su u jevrejskoj koloniji Hermeš, na severu Zapadne obale u oružanom napadu koji je izveo jedan Palestinac, saopštila je izraelska vojska. Napadač je uspeo da preskoči ogradu, upao u koloniju i otvorio vatru na dve devojčice koje su sedele ispred svoje kuće. Pošto je čula pucnjavu, jedna žena je, kako se navodi u vojnom saopštenju, izašla iz svoje kuće i iz pištolja pucala na Plalestinca. On se zatim sakrio u jednu od kuća odakle je pucao na jedan par pri čemu je jedna žena poginula, a muškarac povređen. Stanovnici te kolonije, kao i vojska koja je stigla na lice mesta, upucali su Palestinca koji je bio naoružan mitraljezom, dodaje se iz istih izvora. Hermeš, izraelska kolonija u kojoj živi oko 300 Izraelaca, nalazi se izmedju palestinskih gradova Dženin i Nablus. PROPALI PREGOVORI O OČUVANJU IZRAELSKE VLADE Jerusalim -- Lider Laburističke partije i izraelski ministar odbrane Benjamin Ben-Elijezer podneo je ostavku, pošto su propali pregovori o očuvanju koalicione Vlade - saopštili su članovi parlamenta. Rezultat pregovora vodi ka parlamentarnom glasanju za budžet u 2003. godini, kojeg je Laburistička partija odbacila zbog spora o finansiranju jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i Pojasu Gaze, a koje je zahtevala Likud partija izraelskog premijera Arijela Šarona. Ostavka izrelskog ministra odbrane prokrčila je put ostalim ministrima Laburističke partije da napuste vladu nacionalnog jedinstva, formiranu početkom 2001. godine, kako bi se uspešnije borili protiv palestinskog otpora na dve teritorije. Ostavka će dobiti i zvanično na snazi za 48 časova."Pokušali smo sve u poslednja tri dana kako bi sačuvali vladu nacionalnog jedinstva. Napori su propali..." - rekao je ministar finansija Silvan Šalom iz partije Likud. Ben-Elijezer je apelovao na zakonodavce iz njegove Laburističke partije da odbace budžet za 2003. godinu na parlamentarnom glasanju. Izrelski premijer Arijel Šaron kritikovao je Laburističku partiju zbog napuštanja koalicione vlade, ali je naglasio da će nastaviti sa "odgovornim rukovođenjem države" uprkos krizi. Šaron je rekao da su partija desnog krila Likud i Laburistička partija bili nadomak dogovora o sporu u vezi sa finansiranjem jevrejskih naselja u budžetu za 2003. godinu, ali da je Laburistička partija odustala u posljednjem trenutku iz "političkih razloga". Izraelski parlament odobrio je kontraverzni budžet za 2003. godinu u prvom čitanju uprkos protivljenju poslanika Laburističke partije koja je istupila iz vladajuće koalicije. Rezultat glasanja je 67 za i 45 protiv sa dva uzdržana glasa. Da bi osigurao put plana štednje, Šaron je obezbedio glasove manjih ultranacionalnih partija iz opozicije. VANREDNO STANJE NA SICILIJI Rim -- Italijanska vlada proglasila je vanredno stanje na Siciliji, posle erupcije vulkana Etna koja je prouzrokovala snažne zemljotrese. Nakon sinoćnjeg novog potresa jačine oko 4 stepena Rihterove skale u oblasti Etne, stanovništvo se uspaničilo. Stručnjaci ocenjuju da se zemljotresi jači od 6 stepeni te skale smatraju opasnim. DIREKTOR MAKEDONSKE TELEVIZIJE PODNEO OSTAVKU Skoplje -- Generalni direktor Makedonske državne radio televizije MRTV Ljupčo Jakimovski saopštio je u sredu da podnosi ostavku zbog najave zaposlenih u toj kući da će stupiti u generalni štrajk. Zaposleni MRTV najavili su da će stupiti u generalni štrajk zbog neisplaćenih plata od avgusta ove godine i sa zahtevom da državni organi ispitaju poslovanje njihovog preduzeća. Jakimovski, koji je izdao pismeno saopštenje o ostavci, član je najvišeg rukovodstva VMRO-DPMNE. Direktor državne radio televizije postao je 1998. kada je njegova stranka došla na vlast. Kako se navodi u zahtevu zaposlenih u MRTV od vlasti se traži da na rukovodeća mesta u toj kući "postavi profesionalce, a ne stranačke vojnike koji će imati zadatak, da poput Jakimovskog, uređivačku politiku državne televizije podrede isključivo politici vladajuće stranke", čime bi ona izgubila funkciju javnog servisa. PREGLED ŠTAMPE U pregledu štampe prenosimo tekst o promeni na čelu Biroa za komunikacije vlade Srbije iz "BlicNews-a", članak o Sajmu knjiga iz NIN-a i tekst o stanju na beogradskim grobljima iz "Reportera". TEMA: OTKRIVENE UBICE BOŠKA BUHE? Beograd -- General Boško Buha, ubijen je 10. juna pri ulasku u džip "nisan patrol", parkiran kod Hotela "Jugoslavija". Napadače niko nije video, jer su Buhini prijatelji, udaljeni desetak metara, posle hitaca zalegli na zemlju, a isto je učinila saobraćajna patrola, koja se zatekla u blizini. Podsećanje na detalje ubistva i tadašnje reakcije javnosti i političara, pročitajte u Temi dana. DOGODILO SE 30. OKTOBRA 1735. Rođen je američki državnik Džon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik (1789-97) i drugi predsednik SAD (1797-1801). Učestvovao je u pravljenju nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin Džon Kvinsi Adams bio je šesti predsednik SAD 1825. 1751. Rođen je Ričard Brinsli Šeridan, uz Goldsmita najznačajniji engleski dramatičar XVIII veka. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator ("Škola ogovaranja", "Suparnici", "Kritičar"). 1762. Rođen je francuski pisac Andre de Šenije, koji je u svom delu uskladio stare pesničke forme sa novom osećajnošću, pa ga istoričari književnosti najčešće predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romantičara. Pozdravljajući Francusku revoluciju, Šenije se oštro suprotstavio jakobinskoj diktaturi, zbog čega je pogubljen na giljotini 1794. ("Hermes", "Amerika", "Jambi") 1817. Simon Bolivar je formirao prvu nezavisnu vladu Venecuele. 1830. Umro je crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš, koji je po dolasku na vlast 1782. doprineo razvoju crnogorske državnosti. Doneo je 1796. prvi zakon (Zakonik Petra I) i ustanovio centralni sudski organ (Kuluk) 1803. Predvodio je Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zavađena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu. 1864. Potpisan je Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg. 1869. Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića "Posmrtna slava kneza Mihaila", u Beogradu je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta, izgrađena po projektu Aleksandra Bugarskog. 1905. Tokom Prve ruske revolucije, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov je "Oktobarskim manifestom" ponudio šire biračko pravo, izabrani parlament (Duma) sa zakonodavnom vlašću i garanciju građanskih sloboda. 1910. Umro je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. 1918. Slovačka je proglasila odvajanje od Mađarske i ujedinjenjem sa Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu. 1918. Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska imperija. 1922. Dva dana posle "Marša na Rim", Benito Musolini je formirao prvu fašističku vladu u Italiji. 1938. Milione Amerikanaca uhvatila je panika dok su na radiju CBS slušali radio dramu, koju je prema noveli Herberta Džordža Velsa "Rat svetova" uradio Orson Vels, misleći da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemlju. 1973. Pušten je u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju. 1974. Nokautom nad Džordžom Formanom, Muhamed Ali se u 32. godini trijumfalno vratio boksu. 1975. Princ Huan Karlos preuzeo je vođstvo Španije od teško obolelog diktatora Fransiska Franka. I ako je Franko očekivao suprotno, Huan Karlos je odigrao ključnu ulogu u "demontaži" frankizma u Španiji. 1975. Kod Praga se srušio avion DC-9 jugoslovenske kompanije "Inex-Adria", u kojem je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su se vraćali sa letovanja na Jadranu. 1990. Kina je objavila rezultate popisa stanovništva prema kojem njena populacija broji milijardu i 13 miliona ljudi. 1995. Minimalnom većinom od 50,6 procenata stanovnici Kvebeka izjasnili su se na referendumu protiv nezavisnosti te kanadske provincije. 1998. Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO potpisanog 15. oktobra, avioni NATO-a počeli su misiju nadgledanja vazdušnog prostora Kosova pod nazivom "Orlovo oko". 2001. Londonski klub poverilaca smanjio je SR Jugoslaviji dug za 600 miliona dolara - sa 2,8 na 2,2 milijarde. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPcBfxEMYhVuIcyHKEQK0KQCgmMFekrb6zL4Cc8yPzpJEC/JrbIAAnA3K 2+EkZrD1HwIWapk4XGhH86u6 =tJeq -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
