Sedamdesetsedmogodi�nji pukovnik u penziji �or�e Radi�i� napisao je
neka od svojih se�anja na pisa�oj ma�ini "hermes-bebi", koju je za
poslednje pare kupio u fri-�opu portsaidske luke, kada se vra�ao sa
Sinaja. Tada je imao 33 godine, i bio je dopisnik lista "Narodna armija"
iz Odreda jugoslovenske armije u sastavu snaga Ujedinjenih nacija u
Egiptu.
Jugoslovenski odred, pred odlazak iz pustinje, posetio je i glavni
komandant oru�anih snaga UN kanadski general Berns, koji je podelio
medalje postrojenim oficirima. Kana�anin je rekao da je ponosan �to mo�e
sinovima i unucima svojih ratnih drugova, srpskih ratnika, �iju je
hrabrost upoznao davno, da preda priznanje UN, pod nazivom "U slu�bi
mira". General Berns bio je veteran sa Solunskog fronta.
Pukovnik �uva tu medalju u svom stanu, ona je polo�ena pored bo�ice
napunjene �utim sinajskim peskom u kome je ve� istrulila gran�ica ari�a.
"�esto, kada �ujem da se u Gazi Rafi, i drugim mestima vode borbe,
se�am se kako je tamo, dok se uz plavu zastavu UN vijorila i na�a
trobojka, vladao mir", ka�e pukovnik Radi�i�.
No�na prethodnica
Tradicija u�e��a vojnih jedinica Jugoslavije u "plavim �lemovima"
zaista je bogata, a na prvi veliki zadatak o�uvanja mira upu�en je
moto-mehanizovani odred JNA - na liniju razgrani�enja izme�u Egipta i
Izraela. Savezno izvr�no ve�e donelo je takvu odluku, na osnovu odluka
Generalne skup�tine Ujedinjenih nacija od 2. i 5. novembra 1956. godine.
Ve� 14. novembra obrazovana je prethodnica, sastavljena od �est
oficira, pet podoficira i 33 vojnika, koja je no�u, izme�u 15. i 16.
novembra, avionima Ratnog vazduhoplovstva, preba�ena preko Atine u Abu
Suveir, kod Ismailije, gde se ve� tada nalazila baza UNEF-a, specijalnih
snaga UN.
Odred JNA je formiran u Zagrebu i brojao je 765 ljudi. Raspolagao je sa
osam oklopnih automobila, 17 skautkara, 42 trotonska "d�emsa", 13
"dod�eva", 35 d�ipova, 22 specijalna vozila i 26 prilkolica. Po
opremljenosti i ljudstvu, jugoslovenski odred bio je najve�i i
najkompletniji u UNEF-u, sposoban za samostalna dejstva. Danas trojica
majora Vojske Jugoslavije obavljaju du�nost vojnih posmatra�a u misiji UN
na Isto�nom Timoru, a, prema signalima iz Njujorka, Ujedinjene nacije bi
rado videle na�e jedinice u redovima snaga za odr�avanje mira na
razli�itim kriznim ta�kama sveta.
Kako se, operativno-takti�ki, odvijala "operacija Sinaj"?
Iz �ibenske luke brodovima "Triglav", "�elik" i "Partizanka", odred je
krenuo 24. novembra u Egipat. Posle pet dana, stigao je u luku Port Said,
a 3. decembra utvrdio se u svoj pravi logor, El Balah na Sueckom kanalu.
�i��enje mina
General Barns naredio je odmah komandi odreda da uputi svoje jedinice
preko Sueckog kanala. Jedinice su �ivele u pesku. ra��i��avale poru�ene
puteve, �istile minska polja, udaljavaju�i se, pri tome, �esto i 100
kilometara od baza.
U El Ari�u, in�enjerijske jedinice su razminirale �elezni�ku stanicu,
gradsku bolnicu, aerodrom, nekoliko javnih zgrada. Odmah po ulasku u El
Ari�, odred je formirao svoj logor, udaljen nekoliko kilometara od grada.
Tada je odred ve� kontrolisao demarkacionu liniju od Sredozemnog mora do
20 kilometara od El Kuseima, �to je u vazdu�noj liniji iznosilo vi�e od
100 kilometara. S drugim jedinicama UNEF-a, jedna �eta odreda je u�la u
Gazu 7. marta 1957. godine.
Posle prispe�a odreda na demarkacionu liniju, usledio je ne�to mirniji
�ivot u pustinji. Jugoslovenski odred je bio najmo�niji u sastavu snaga UN
na Bliskom istoku, ali o�uvanje mira nije bila jedina preokupacija na�eg
kontingenta.
Logor je dobio razglasnu stanicu, a podignuta je i bioskopska pozornica
sa platnom. Gledali su se ameri�ki filmovi, koji su stizali iz komande
UNEF-a, iz Gaze.
"Na�a smena je putovala tri dana i tri no�i po uzburkanom moru. Ukrcali
smo se na na� tada najluksuzniji brod ’Jugoslavija’ u Rijeci i kona�no
stigli u Port Said krajem maja 1958. godine, gde nas je do�ekala bu�na
masa ’starih koski’ iz prethodne smene koja se istim brodom vra�ala u
domovinu, posle �estomese�ne smene na pesku Sinaja. Tu su bili i komandant
odreda, Slovenac Jo�e O�bolt, nekada�nji gorose�a i Kragujev�anin Drago
Stevanovi�, njegov pomo�nik. Na putu do odredi�ta primetio sam
poluzatrpanu zar�alu gvo��uriju, ostatke izgorelog tenka, kao i �lem na
�ijoj je prednjoj strani zjapila rupa od metka. Posle punih 13 godina,
mnogi od nas opet su se sreli sa sve�im tragovima rata koji je tek minuo
pustinjom. Sli�no, ali vi�estruko ja�e i poraznije ose�anje pro�elo me
mnogo godina kasnije, kada sam se, u novembru 1991. godine, tri dana nakon
zavr�etka borbi, na�ao u svom rodnom gradu Vukovaru, i kada nisam mogao da
prepoznam uli�icu u kojoj sam se rodio i odrastao", se�a se pukovnik
Radi�i�.
Hasan u odredu
El Ari� je mali, �ivopisni grad, pun isto�nja�ke vesele vreve, malih
�atri u kojima se trguje svim i sva�im, od tepiha, savijenih truba,
igra�aka, gramofona, ju�nog vo�a. Kad god bi na�i vojnici iz logora oti�li
u ovaj grad, beduinska deca su ih opkoljavala i pru�ala ruke, uzvikuju�i:
"Kepten, pliz pajster..".
Svako od njih za de�ake je bio "kepten". Davali su im sitne pare, �vake
i �okoladice. Vrela popodneva, na suncu je bilo i plus 60 stepeni, vojnici
su provodili na pla�i. Tamo su upoznali de�aka Hasana, siro�e, koji je
spavao u rupi od peska, oblo�enoj granama Ari�a. Odredski lekar dr Milorad
Toma�evi� i pukovnik Radi�i� doveli su Hasana u logor. Bolni�ar Kre�o,
Dalmatinac, od sakupljenih para, kupio je za de�aka odelo, ko�ulje i
cipele. Odred je dobio novog �lana.
"Kada smo odlazili, Hasana smo predavali slede�oj smeni, a Hasan je
ostao stalni �lan odreda sve do okon�anja na�e misije".
Bli�io se Dan Ujedinjenih nacija, 24. oktobar 1958. godine. Bilo je
odre�eno da se tog dana na sportskom stadionu u Gazi odr�i sve�ana vojna
parada na kojoj �e u�estvovati svi kontingenti - iz Brazila, Indije,
Kanade, Kolumbije, Danske, Norve�ke, �vedske. Na�i su veoma ozbiljno
shvatili taj zadatak i danima uve�bavali paradni korak. Dok je sa razglasa
odjekivao vojni�ki mar� kolona je otresito gazila po pesku.
Tajna indijskog mar�a
"Na� predstavnik u glavnom �tabu UN pukovnik Svetozar Oro, upozorio nas
je da �e na paradi svirati indijski vojni orkestar, a da je njihov ritam
znatno br�i od na�eg. Na�elnik vojnog kluba Gojko Mar�eta dobio je va�an
zadatak da, kako zna, dobavi od Indusa traku sa njihovom muzikom. Uspeo je
nekako da od kolege Indusa pozajmi traku, a vredni tehni�ar u vojni�kom
klubu, Pera Bakari�, da je odmah presnimi, tako da su na�e snage dobile
pravu muziku koja je po ceo dan tre�tala u logoru. Veliki zvu�nik je pred
kolonom, koja se pripremala za paradu, nosio na le�ima jedan od vojnika".
Na vojnoj paradi u Gazi, na�i vojnici su dobili najve�i aplauz, jer su
jedini pored Indusa skladno mar�irali po taktu muzike.
Ali, na�i su igrali i u doma�im ritmovima. Jedna od legendi na�e
muzi�ke scene, peva� Nikola Karovi�, zajedno sa Oliverom Markovi�,
konferensijeom Ljubom Stepanovi�em, dve primabalerine Narodnog pozori�ta,
i kompletnim orkestrom, poslat je u misiju pod "�ifrom" zabavljanje na�ih
trupa u pustinji.
"Obilazili smo na�e logore, pevali u Gazi, Fort Menu, Rasel Nagbu, El
Huseinu, pevali smo i za indijske Sike, Kana�ane, Brazilce i �ve�ane.
Putovali smo na kamilama i u putni�kim d�ipovima. Kana�ani su po nas
poslali ogroman transportni avion. Ali, po�to je Oliveri Markovi� pozlilo
u tom avionu, vratili su nas u dva avion�i�a. Da bi nas raspolo�ili,
kanadski piloti su izvodili akrobacije. To su nezaboravni dani. Tada se u
pustinji orilo ’Oj, Moravo, moje selo ravno’, a vojnici su voleli i pesmu
’Jo� ne svi�e rujna zora’. Brazilci su poludeli za latinoameri�kim pesmama
koje sam im pevao, pa su nam poklonili po dve kile kafe, a tra�ili su da
im damo autograme, potpisivali smo se na njihovim jastucima", pri�a o svom
pustinjskom anga�manu Nikola Karovi�.
Kada pukovniku Radi�i�u navru "pe��ane uspomene", on se uvek seti kako
je dobio opekotine, kada je na suncu slu�ajno prislonio obraz na svoje
oficirske zvezdice.
Aleksandar Apostolovski
