B I L T E N V E S T I
1. NOVEMBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA VELIKA BRITANIJA
Svilanovic sa Hunom i Blanketom
LONDON, 31. oktobra 2002. (Beta)-Posle sinocnjeg susreta sa
britanskim ministrom inostranih poslova Dzekom Stroom, Svilanovic je
jugoslovenskim novinarima rekao da je kljucno pitanje u razgovoru bilo
ispunjavanje svih obaveza SRJ prema Haskom tribunalu za ratne zlocine.
Svaki napredak u pregovorima o ulasku SRJ u evropske
integracije,
pre svega u Savet Evrope i program NATOa Partnerstvo za mir, zavisi od
njenog ispunjavanja svih obaveza prema Tribunalu, rekao je Svilanovic.
On je naglasio da je britanski stav o tome mnogo tvrdji od onog
koga je izrazila glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte.
Druge dve grupe pitanja o kojima su razgovarali Stro i
Svilanovic
bile su afera oko isporuke vojne opreme Iraku i Liberiji i situacija na
Kosovu.
Dijalog sefova diplomatija SRJ i Velike Britanije bice
nastavljen
pocetkom sledece nedelje, za kada je najavljen dolazak Dzeka Stroa u
Beograd.
Svilanovic ce danas ucestovati i na okruglom stolu koji, u
saradnji sa jugoslovenskom ambasadom, organizuje NATO savet Velike
Britanije.
Svilanovic je sinoc svecano otvorio nove prostorije
jugoslovenske
ambasade u Velikoj Britaniji u rezidencijalnom delu Londona Belgreviji.
Ranije sediste jugoslovenske ambasade pripalo je, na osnovu sporazuma o
sukcesiji bivse SFRJ, Bosni i Hercegovini.
Svilanovic zadovoljan razgovorima u Londonu
LONDON, 31. oktobra 2002. (Beta) Savezni ministar inostranih
poslova Goran Svilanovic izrazio je zadovoljstvo danasnjim razgovorom sa
ministrom unutrasnjih poslova Velike Britanije Dejvidom Blanketom.
"Bio je to veoma dobar razgovor", rekao je Svilanovic
novinarima
posle susreta sa jednim od kljucnih clanova kabineta Tonija Blera. "S
obzirom da Britanija ima veliko iskustvo, Jugoslaviji je neophodna
saradnja
policija dve zemlje, pre svega u zastiti granica i kontroli ulaska
imigranata", dodao je jugoslovenski ministar.
U Londonu ce 25. novembra biti odrzana regionalna konferencija
ministara unutrasnjih poslova jugoistocne Evrope. Na tom skupu ce, kako
je
rekao Svilanovic, biti reci o problemima u borbi protv kriminala i, pre
svega, o vrsti pomoci koja je potrebna.
Svilanovic je naglasio da je rec o tehnickoj opremi,
obrazovanju i
treningu policije u specavanju ilegalne trgovine drogom, oruzjem,
alkoholom
i cigaretama.
Sef jugoslovenske diplomatije je najavio da ce, posle londonske
konferencije, Jugoslavija organizovati, najverovatnije u martu 2003,
jedan
skup koji bi ponovo okupio ministre ununtrasnjih poslova regiona i na
kojem
bi se anlaizirali efekti londonske konferencije.
"Vekika Britanija je veoma zainteresovana za taj skup", rekao
je
Svilanovic.
Sef jugoslovenske diplomatije ce se danas popodne u Londonu
sastati i sa ministrom odbrane Dzefrijem Hunom. Sastanak je zatvoren za
javnost, ali je Svilanovic rekao da ocekuje analizu ukupnog stanja na
Balknau, kao i razgovor o saradnji dve vojske i odnosima sa NATO.
Svilanovic odrzao predavanje o Balkanu
LONDON, 31. oktobra 2002. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran Svilanovic odrzao je veceras u Londonu predavanje o istorijskim
uzrocima zbivanja na Balkanu i perspektivama razvoja tog nemirnog dela
evropskog kontinenta cime je okoncana dvodnevna poseta Velikoj Britaniji
i
Irskoj.
Predavanje je odrzano pred punim auditorijumom ugledne Visoke
skole za ekonomiju nakon cega je Svilanovic odgovarao na brojna pitanja
studenata i profesora.
SR JUGOSLAVIJA
Savezna vlada utvrdila da je bilo krsenja sankcija SB UN
BEOGRAD, 31. oktobra 2002. (Beta) Savezna vlada je na danasnjoj
sednici konstatovala da je bilo nekoliko slucajeva u kojima je
identifikovano krsenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN o zabrani izvoza
naoruzanja i vojne opreme.
Kako se navodi u saopstenju sa sednice Savezne vlade, ovo
krsenje
se odnosi na remont i vracanje irackih aviomotora za vojne avione tipa
MIG
21 i 23, kao i davanje odredjenih usluga u vojnotehnickoj saradnji.
Savezna vlada je zakljucila da se suspenduju svi protokoli o
vojnoekonomskoj saradnji koje je SR Jugoslavija potpisala sa zemljama
kojima su uvedene sankcije Saveta bezbednosti UN, sve dok traju te
sankcije.
U saopstenju su dodaje i da ce se u najkracem roku, izvrsiti
promene u oblasti prometa naoruzanja i vojne opreme, kao i da ce ubuduce
uvoz i izvoz oruzja odobravati Savezna vlada na predlog Saveznog
ministarstva odbrane.
Savezna vlada je istovremeno na danasnjoj sednici obrazovala
Drzavnu komisiju koja ima zadatak da "kriticki sagleda zakonsku
regulativu
u oblasti namenske proizvodnje, mogucnosti njene mirnodopske
transformacije, kao i vojnoekonomske saradnje sa drugim zemljama".
U Komisiji se nalaze savezni ministar za inostrane poslove
Goran
Svilanovic, savezni ministar policije Zoran Zivkovic, savezni ministar
odbrane Velimir Radojevic i vrsilac duznosti saveznog ministra finansija
Veroljub Dugalic.
Savezna vlada zatrazila je od predsednika SRJ, Savezne
skupstine,
republickih vlada i Vojske Jugoslavije da odrede svoje predstavnike za
ovu
komisiju.
NATO:Vlasti u Beogradu treba do kraja da rasciste aferu Orao
BRISEL, 31. oktobra 2002. (Beta) Portparol NATO Iv Broder danas
je
izjavio da atlantski saveznici ocekuju da vlasti u Beogradu "brzo i do
kraja rasciste aferu Orao", oko isporuke vojnog materijala Iraku,
naglasivsi da to, onda, ne bi trebalo da na bilo koji nacin utice na
zblizavanje SRJ i NATO, ukljucujuci zelju Beograda za ulazak u
Partnerstvo
za mir.
Broder je agenciji Beta potvrdio da je u krugovima NATO "s
paznjom
i zabrinutoscu" docekano otkrice da je iz preduzeca "Orao" u Republici
Srpskoj, posredstvom jedne vojne firme u Beogradu, ratna oprema izvozena
u
Irak, cime je krsen embargo UN.
On je naznacio da preduzece "Orao" iz RS rezimu u Bagdadu
isporucivalo "delove za raketne motore".
Portparol NATO je podvukao da su "vlasti u Beogradu vrlo brzo
reagovale i preduzele mere, shvatajuci da nesto nije u redu. U takvim
stvarima je vazno odmah reagovati kako se ne bi ostavile nikakve sumnje
oko
toga ko je odgovoran. A to je itekako vazno pitanje istinske civilne
kontrole nad oruzanim snagama, kao jedan od kljucnih demokratskih uslova
za
tesnju saradnju s NATO".
Tu je velika razlika u odnosu na neke druge zemlje koje imaju
probleme sa izvozom oruzja u Irak, rekli su danas zvanicnici u sedistu
Atlantskog saveza, osvrcuci se na odluku Saveta NATO da na novembarski
samit NATO u Pragu ne pozove ukrajinskog predsednika Leonida Kucmu zbog
istrage oko isporuka ukrajinskih radarskih sistema Iraku.
Potkomisija bez dogovora o tekstu povelje
PODGORICA, 31. oktobra 2002. (Beta) Clanovi Potkomisije za
izradu
ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore nisu danas uspeli da
se
u Podgorici usaglase oko teksta povelje.
U pauzi sastanka clanovi Potkomisije iz parlamenta Srbije Bosko
Ristic i Dragan Jocic izneli su oprecne stavove o dosadasnjem radu tog
tela.
Ristic je novinarima kazao da je i dalje sporno pitanje nacina
izbora poslanika u parlament zajednicke drzave, potom da li ce se
sredstva
zajednice nazivati budzetom ili troskovnikom, kao i pitanje
drzavljanstva.
Ristic je, medjutim, dodao da nacin izbora poslanika "sigurno
nije
tema kojom ce se baviti ustavna povelja"."Usaglaseno je da povelju
usvojimo
na Ustavnoj komisiji, a da pitanje nacina izbora poslanika ostavimo za
zakon o sprovodjenju povelje. Postigli smo saglasnost u vezi sa nacinom
finansiranja buduce drzavne zajednice, a ostalo je otvoreno samo da li
ce
se to zvati budzetom ili troskovnikom", rekao je on.
Dragan Jocic, medjutim, tvrdi da ustavna povelja nece biti
usaglasena jer se predstavnici Potkomisije nisu slozili oko nacina
izbora
poslanika u parlament zajednice.
Jocic je kazao da Potkomisija nije usaglasila ni hijerarhiju
pravnih normi i ocenio da su neodrzivi "licni aranzmani (crnogorskog
predsednika Mila) Djukanovica i (srpskog premijera Zorana) Djindjica".
Potkomisija ce, nakon pauze, nastaviti da radi na tekstu povelje, a u
Beogradu ce sutra biti odrzana sednica Ustavne komisije.
Labus i O'Saliven potpisali vise sporazuma
BEOGRAD, 31. oktobra 2002. (Beta) Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus i predstavnik Svetske banke (SB) Rori O'Saliven potpisali
su
danas sporazum o kreditu te banke i donacijama italijanske i japanske
vlade, koje predstavljaju tehnicku pomoc za pripremu projekta SB.
Prvi sporazum odnosi se na donaciju vlade Japana od 1,451
milion
dolara za pripremu projekta privatizacije i restrukturiranje bankarskog
sistema i preduzeca, rekao je Labus, nakon potpisivanja sporazuma u
Palati
federacije.
On je dodao da je drugim sporazumom predvijena donacija vlade
Japana od 500.000 dolara za pripremu projekta reformi u zdravstvu.
Prema njegovim recima, italijanska vlada odobrila je donaciju
vrednu 10 miliona evra za kapitalizaciju Fonda za osiguranje i
finansiranje
spoljnotrgovinskih poslova SRJ.
Cetvrti ugovor je sporazum o razvojnom kreditu Svetske banke za
kapitalizaciju Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih
poslova u iznosu od 11,5 miliona dolara.
Labus je istakao da je taj kredit odobren po IDA uslovima, sto
zaci da je kredit odobren na 20 godina, uz pocek od 10 godina i bez
kamate,
uz troskove kredita od 0,75 odsto.
"Potpisani sporazumi odlican su primer multilateralne saradnje
Svetske banke i zemalja donatora, pri cemu sredstva donatora omogucuju
brz
pocetak realizacije projekta", rekao je Labus. On je dodao da ocekuje da
ce
Savezna skupstina sredinom novembra ratifikovati vise sporazuma o
kreditima
i donacijama ukupne vrednosti 140 miliona evra, medju kojima bi trebalo
da
budu i danas potpisani ugovori.
Ambasador Japana u SRJ Josiki Mine rekao je da ce japanska
donacija biti usmerena za finansiranje izvoznih kredita, privatizaciju i
restrukturiranje, kao i za reformu zdravstva.
Ambasador Italije u SRJ Djovani Karacolo di Vietri ukazao je na
uspesnu saradnju izmedju vlade italije, SRJ i Svetske banke u
realizaciji
projekta za podsticaj izvoza.
Sef misije Svetske banke u SRJ Rori O'Saliven rekao je da su
zakljuceni aranzmani "neuobicajeni" i da pokazuju dobru saradnju
jugoslovenske vlade i zemalja donatora.
Ljajic obavestio Kutiljera o Sporazumu SRJ i Rumunije
BEOGRAD, 31. oktobra 2002. (Beta) Savezni ministar nacionalnih
i
etnickih manjinja Rasim Ljajic upoznao je danas u Beogradu specijalnog
predstavnika Komisije UN za ljudska prava Zozea Kutiljera sa primenom
Zakona o zastiti prava i sloboda nacionalnih manjinja, posebno se
osvrnuvsi
na formiranje nacionalnih sveta pripadnika nacionalnih manjinja.
Ljajic je Kutiljera obavestio i o parafiranju Sporazuma o
zastiti
nacionalnih manjinja izmedju vlada SRJ i Rumunije, saopstio je Savezni
sekretarijat za informisanje.
Kako se navodi u saopstenju, tim sporazumom su stvoreni
preduslovi
za dalje unapredjenje polozja srpske manjine u Rumuniji i rumunske u
SRJ,
kao i pretpostavke za unapredjenje manjinskih odnosa u celom regionu.
Kutiljero je odao priznanje naporima Saveznog mnistarstva
nacionalnih i etnickih zajednica da se unaprede ljudska i manjinska
prava i
poboljsa polozaj Roma, kroz njihovu potpunu integraciju u drzavu i
drustvo,
zakljucuje se u saopstenju.
Odnosi SRJ i SAD u usponu
VASINGTON, 31. oktobra (Tanjug) - Odnosi Savezne Republike
Jugoslavije (SRJ) i Sjedinjenih Americkih Drzava su u usponu,
konstatovano
je u Vasingtonu prilikom razgovora ambasadora SRJ Ivana Vujacica sa
drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom.
Ambasador Vujacic je u Stejt Dipartmentu predao kopije
akreditivnih pisama Drzavnom sekretaru Pauelu i sa njim razmenio
misljenja
o aktuelnim pitanjima od znacaja za odnose dve zemlje. U izjavi za
Tanjug
ambasador Vujacic je rekao da su pomenuta pitanja kao sto je nesirenje
oruzja i vojne opreme, saradnja SRJ sa haskim Tribunalom , kao i druga
pitanja od znacaja za odnose dve zemlje. Tom prilikom je Vujacic
sekretara
Pauela upoznao sa dosadasnjim merama jugoslovenskog drzavnog
rukovodstva,
kao i sa koracima koji ce biti preduzeti u bliskoj buducnosti, u vezi
nedavnih dogadjaja vezanih za trgovinu oruzjem. Takodje, je Vujacic
istakao
da je SRJ spremna za punu saradnju sa Haskim Tribunalom.
Predaja kopija akreditivnih pisama je prva stepenica u
akreditaciji stranih ambasadora u SAD, posle cega ambasadori mogu da
kontaktiraju ministarstva, kao i nevladine institucije i organizacije.
Kolin Pauel je prvi americki drzavni sekretar koji licno prima
ambasadore
stranih zemalja povodom predaje kopija akreditiva, posto su to ranije
cinili drugi funkcioneri Stejt departmenta. Punu funkciju strani
ambasadori
pocinju da vrse predajom originala akreditivnih pisama predsedniku SAD.
Ocekuje se da ambasador Vujacic preda akreditive predsedniku Dzordzu
Busu u
prvoj polovini decembra ove godine.
Novi sef Misije OEBSa u SRJ Mauricio Masari
BEC, 31. oktobra 2002. (Beta) Italijanski diplomata Mauricio
Masari zvanicno je danas imenovan za novog sefa Misije Organizacije za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u SR Jugoslaviji.
Odluku o imenovanju italijanskog diplomate za sefa misije u
Jugoslaviji doneo je ministar inostranih poslova Portugalije Antonio
Martins da Kruz, a objavio ju je predsedavajuci Stalnog saveta OEBSa,
portugalski ambasador Fransisko da Kosta.
Masari trenutno obavlja duznost sefa odeljenja za zapadni
Balkan u
Ministarstvu inostranih poslova Italije i vazi za dobrog poznavaoca
balkanskih prilika.
Predsedavajuci Stalnog saveta OEBSa je na danasnjoj sednici
odao i
veliko priznanje americkom diplomati Marku Dejvidsonu, koji je od
odlaska
Sanina bio vrsilac duznosti sefa misije OEBSa u SRJ.
U ime jugoslovenske misije pri OEBSu, ambasador Branislav
Milinkovic saglasio se sa tom ocenom, istakavsi da je Dejvidson obavljao
svoj posao na veoma profesionalan i valjan nacin.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC:DOS ce se u petak dogovoriti o svemu
BEOGRAD, 31. oktobra 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izrazio je danas ocekivanje da ce se Predsednistvo DOSa u petak
dogovoriti
oko svih spornih pitanja.
Djindjic je na konferenciji za novinare kazao da ce se na
sednici
raspravljati o ustavnoj povelji zajednice Srbije i Crne Gore, izradi
ustava
Srbije, odnosima unutar koalicije i ostalim tekucim pitanjima.
On je, povodom afere oko vojne saradnje sa Irakom, kazao da je
pre
godinu dana upozorio smenjenog direktora "Jugoimporta" Jovana Cekovica
da
iz Vasingtona dolaze indicije da Jugoslavija krsi embargo na saradnju sa
Irakom. Cekovic mu je, prema njegovim recima, tada odgovorio da si svi
ti
poslovi proslost i da ce sumnje biti otklonjene. Djindjic je dodao da je
tada o sumnjama obavestio policiju i Drzavnu bezbednost Srbije.
Premijer Srbije je naveo da je za aferu ponovo saznao tek kada
je
ona dospela i u javnost, odnosno kada su mu dostavljeni dokazi o vec
obavljenim poslovima. On je kazao da ima poverenje da ce organi savezne
drzave sprovesti detaljnu istragu o celoj aferi.
Prema njegovim recima, potrebno je istovremeno sacuvati
namensku
industriju Srbije koja i dalje treba da trguje na legalnom svetskom
trzistu.
Djindjic je odbacio optuzbe predsednika Ustavnog suda Srbije
Momcila Grubaca koji je kazao da je Vlada Srbije usla u otvoreni sukob
sa
sudstvom.On je naveo da je Grubac prekrsio zakon angazmanom u sudu i na
Pravnom fakultetu u Novom Sadu i da zato treba da podnese ostavku.
Premijer Srbije je dodao da je pisanje ustavne povelje
zajednice
Srbije i Crne Gore "sve vise element blokade nasih medjunarodnih
odnosa".Prema njegovim recima, Srbija trpi odredjene negativne posledice
zbog kasnjenja ustavne povelje. Dodao je da su zbog toga u posebno
teskom
stanju kozarska i tekstilna industrija. Djindjic je dodao da Srbija
treba
da utvrdi sta su njeni interesi i da je produzavanje trenutnog stanja
"najneodgovornije".
DJINDJIC:Cilj uhapsene grupe uspostavljanje slabe vlasti u Srbiji
BEOGRAD, 31. oktobra 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
rekao je danas da je cilj grupe koja je nedavno uhapsena bio
uspostavljanje
"slabe vlasti" u Srbiji, koja se ne bi suprotstavljala organizovanom
kriminalu.
Djindjic je na konferenciji za novinare rekao da je grupa
osumnjicenih za ubistvo generala policije Boska Buhe radila "u interesu
kriminalaca", koji se bave svercom narkotika, nafte, oruzja i cigareta.
"Mislim da ce biti dokazano u sudskom postupku da je veci deo planova
bio
motivisan zeljom da se u Srbiji uspostavi jedna slaba vlast koja bi
tolerisala kriminal i koja se ne bi sukobljavala sa najuticajnijim
predstavnicima organizovanog kriminala", rekao je premijer Srbije.
On je dodao da je "ovo samo vrh ledene sante" i da ne zna da li
ce
kroz istragu moci da budu otkriveni pravi nalogodavci zavere.
Prema njegovim recima, grupa uhapsenih "pokretana" je, pored
Srbije, i iz nekih regionalnih centara, medju kojima su Sarajevo,
Banjaluka, Crna Gora, a prema pojedinim saznanjima i Hrvatska.
Premijer Srbije je jos rekao da su postojali konkretni planovi
samo za ubistvo jednog policijskog zvanicnika i njega samog, a da su sva
ostala imena "potencijalnih meta" pominjana samo u nacelnim planovima.
On je izrazio bojazan da sudstvo u Srbiji nije spremno za
obracun
sa organizovanim kriminalom i da bi mozda iz poslednjih hapsenja najveci
doprinos bio u uspostavljanju sudstva koje ce se uspesno boriti protiv
mafije.
Prema njegovim recima, Ministarstvo pravde Srbije nije
odgovorno
za popustljivu kaznenu politiku pravosudja, a potrebno je da se usvoji i
zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.
On je kazao da je policijska akcija trajala najmanje sest
meseci i
da je prekidana nekoliko puta, jer su zbog neodgovornih pojedinaca neki
od
ucesnika u zaveri bili upozoreni. Dodao je da je mreza kriminalaca bila
toliko velika da nije mogla da ostane potpuno prikrivena. Planirali su
razlicite akcije kako bi destabilizovali vlasti, pa se medju njima
pominje
i moguca likvidacija lidera SRS Vojislava Seselja, koja bi imala za cilj
da
pokaze da vlast navodno ukanja svoje najvece oponente.
Premijer Srbije je kazao da je Vojislav Seselj zbog
"nesavesnih"
pripadnika policije saznao pojedine detalje o istrazi i izneo ih u
javnost
sto je vratilo istragu "dva meseca unatrag".
Prema Djindjicevim recima, slikar Dragan Malesevic Tapi
preminuo
je pre pocetka informativnog razgovora u policiji. Dodao je da nije bilo
planirano njegovo pritvaranje.
Djindjic je kazao da ima indicija da je ista kriminalna grupa
umesana u citav niz ubistava u poslednjih pet godina u Srbiji.
Vazno je da vlada ne bude blokirana u sprovodjenju reformi BEOGRAD, 31.
oktobra (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je
danas da glavni prioritet republicke vlade ostaje ekonomija - kako na
makroekonomskom nivou, tako i sa stanovista gradjana, a to je povecanje
plata i broja radnih mesta. "Usli smo u fazu u kojoj se ekonomske
reforme
odvijaju svakodnevno, a njihov uspeh zavisi od stanja preduzeca", rekao
je
Djindjcih na prvoj redovnoj konferenciji za novinare.
On je naglasio da vlada vise nece moci makroekonomskim merama da
nadomesti
ucesce u reformama glavnih aktera - preduzeca. Tu se javljaju veliki
problemi, jer su ona u losem stanju i nesposobna su da budu generatori
reformi, da se restruktuisu i da bar pokrivaju svoje troskove, istakao
je
srpski premijer. "Preduzeca nemaju moderan menadzment, investicije, ni
tehnologiju. Ta tri velika deficita mogu se resavati samo
privatizacijom",
naglasio je Djindjic i izrazio uverenje da ce u 2003. godini ona
zahvatiti
najveci deo nasih firmi. Time ce se stvoriti zdrava radna mesta,
privreda
ce postati konkuretnija, a plate rasti, objasnio je Djindjic. "Sa
politickog stanovista veoma je vazno da ova vlada zadrzi svoju
operativnost, da moze da sprovodi reforme i ne bude blokirana". "Dok se
razgovara o reformama postoji polticko jedinstvo i volja, a kada udjemo
u
fazu sprovodjenja, koja je mnogo teza, dolazi do nesuglasica, sujeta,
razlicitih interesa i paralize sistema, sto se koristi kao dokaz da
reforme
navodno nisu ni moguce, ni potrebne", naglasio je Djindjic i dodao da je
takav "sizifovski posao" sprecavao Srbiju 200 godina da modernizuje
drzavu.
Prema njegovim recima, sada je veoma vazno da ova vlada ne udje u kosmar
politickih rasprava, vec da se bavi svojim poslom, a to su ekonomske
reforme. Djindjic je zakljucio da se reforme odbavljaju bez zastoja i
ocenio da
treba da "izguramo jos godinu ili dve" kada ce slika postignutog postati
jasna, a "oni koji su lajali i graktali uvidece da su postali
marginalizovani i beskorisni".
Strucnjaci SE i OEBSa pozitivno o zatvorima u Srbiji
BEOGRAD, 31. oktobra 2002. (Beta) Strucnjaci Saveta Evrope (SE)
i
OEBSa u Beogradu pozitivno su ocenili dosadasnje rezultate u reformi
zatvorskog sistema u Srbiji, nakon posete bolnici Centralnog zatvora u
Beogradu, prenela je danas Pres sluzba Vlade Srbije.
Specijalni izaslanik generalnog sekretara SE Verena Tejlor i
vrsilac duznosti sefa misije OEBSa u SRJ Mark Dejvison naveli su u
zajednickom pismu srpskom ministru pravde Vladanu Baticu da su
strucnjaci
SE i OEBSa stekli "pozitivne utiske" prilikom posete bolnici CZa, te da
je
to "veoma ohrabrujuce".
Izrazavajuci zadovoljstvo dosadasnjim rezultatima u reformi
zatvorskog sistema u Srbiji, predstavnici SE i OEBSa izrazili su i
spremnost da "ponude punu podrsku svim buducim aktivnostima Ministarstva
pravde Srbije" u toj oblasti.
Pomeni srpskim zrtvama iz dva svetska rata
BEC, 1. novembra 2002. (Beta) Predstavnici ambasade SR
Jugoslavije
u Austriji i Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Becu polozili su danas
vence
na spomenobelezja jugoslovenskim zrtvama iz dva svetska rata u pokrajini
Burgenland.
Na groblju u Bruknojdorfu sluzen je pomen palim srpskim
ratnicima
iz Prvog svetskog rata. Na spomeniku pise da tu pociva 78 Srba i dva
Crnogorca.
Kao i svake godine, povodom katolickog praznika Svih svetih,
odrzan je i parastos srpskim internircima iz Prvog svetskog rata na
groblju
u Nezideru (Neusiedl am See).
Na tom groblju, u prisustvu ambasadora SRJ u Austriji Mihajla
Kovaca i predstavnika austrijskih vlasti na celu sa gradonacelnikom
Nezidera Kurom Lencom, osvecen je obnovljeni spomenik.
SRJ HASKI-TRIBUNAL
Del Ponte: Sigurni smo da je Mladic u Srbiji
BEOGRAD, 1. novembra 2002. (Beta) Glavna tuziteljka Haskog
tribunala Karla del Ponte izjavila je da je sigurna da je bivsi
komandant
Vojske Republike Srpske Ratko Mladic u Srbiji.
"Ja sam te informacije dostavila vlastima u Beogradu, i, koliko
razumem, problem je u tome sto je Mladic pod zastitom odredjenih krugova
u
Vojsci Jugoslavije (VJ). Bice tesko ostvariti njegovo hapsenje i
transfer u
Hag ako vrhovna komanda jugoslovenske armije ne izda direktan nalog",
izjavila je Karla del Ponte radiju "Glas Amerike".
Ona je izrazila nadu da ce Savet bezbednosti UN pomoci
Tribunalu
da obezbedi punu saradnju Beograda i Zagreba jer, kako je istakla, taj
sud
zeli da do 2004. godine okonca istrazne postupke, a do 2010. godine sva
sudjenja i zalbene procese.
Karla del Ponte je izrazila nezadovoljstvo i zbog toga sto
istraziteljima Haskog tribunala nisu dostupne arhive VJ.
"Na sednici Saveta bezbednosti u utorak jugoslovenski ambasador
je
rekao da smo do sada od Vrhovnog saveta odbrane dobili pet ili deset
dokumenata. To se ne moze nazvati saradnjom. Mi moramo imati uvid ne u
pet
nego u pet ili deset hiljada dokumenata Vojske Jugoslavije", rekla je
glavna tuziteljka Haskog tribunala.
Del Ponte je, kako je rekla, u nedavnom razgovoru sa premijerom
Srbije Zoranom Djindjicem i sefom jugoslovenske diplomatije Goranom
Svilanovicem stekla utisak da oni zele punu saradnju sa Haskim
tribunalom.
Osvrcuci se na slucaj bivseg predsednika Republike Srpske
Radovana
Karadzica, Del Ponte je ocenila da bi trebalo organizovati tajnu potragu
za
njim u kojoj bi ucestvovale manje grupe policajaca.
"Kada pokusavate da uhvatite osobu poput Karadzica to morate da
radite prikriveno, a ne sa 500 uniformisanih vojnika i helikopterima,
jer
je Karadzic dobro cuvan i svaka ozbiljnija kretanja vojske njemu ce biti
dojavljena. Mislim da bi bilo mnogo bolje da se to uradi sa nekoliko
policijskih specijalaca koji bi bili u stanju da ga lociraju i da ga
uhapse, a da se od toga ne pravi vojna operacija", rekla je Del Ponte.
Ona je potvrdila da se u najskorije vreme mogu ocekivati prve
optuznice protiv pripadnika nekadasnje Oslobodilacke vojske Kosova
(OVK).
"Na osnovu onoga sto je moj tim istrazitelja do sada uradio
mislim
da ce pre kraja ove godine biti moguce podici prvu optuznicu", rekla je
Del
Ponte i dodala da su istrazitelji imaju problema da pronadju zrtve i
ocevice zlocina koji bi bili spremni da svedoce.
KOSOVO METOHIJA
Covic: Ne sme biti nametanja vlasti u severnoj Mitrovici
BEOGRAD, 31. oktobra 2002. (Beta) Predsednik Koordinacionog
centra
za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic ocenio je da, iako je srpska
zajednica
iz severne Kosovske Mitrovice bojkotovala tamosnje lokalne izbore, ne
moze
biti nikakvog nametanja vlasti u severnom delu tog grada, vec da ce se
resenje pronaci dogovorom narednih dana.
Covic je za sutrasnji "Blic" izjavio da se na sastanku sa sefom
UNMIKa Mihaelom Stajnerom u sredu dogovorio "da ce se proces
decentralizacije definitivno nastaviti i da on nije vezan za bilo kakva
uslovljavanja". "Ponavljam, bez obzira na izlazak ili neizlazak Srba u
Kosovskoj Mitrovici, vlast se ne moze nametati", rekao je on.
Sef poslanicke grupe "Povratka" Skupstini Kosova Rada Trajkovic
ocenila je da objedinjavanje Kosovske Mitrovice u jednu administrativnu
celinu trenutno nije realno. "Oni to mogu uraditi, ali to nece doneti
nikakav rezultat. Mogu i donositi odluke, ali nece moci da ih sprovode",
kazala je Trajkoviceva, kako prenosi "Blic". Ona je istakla da je
severni
deo Mitrovice poslednja gradska sredina na Kosovu u kojoj su Srbi vecina
i
ocenila da niko u medjunarodnoj zajednici nije spreman da pristane da se
u
tom delu grada izvrsi "institucionalno proterivanje Srba sa ovog
prostora".
"Najverovatnije resenje je ili da severni deo Mitrovice bude pod
direktnom
upravom Stajnera, ili da se postavi administrator za ovaj deo grada",
kazala je Rada Trajkovic.
Predsednik Vlade Kosova Bajram Redzepi izjavio je danas
agenciji
Beta da se radi na formiranju jedinstvene vlasti u citavoj Kosovskoj
Mitrovici, uz ucesce Srba. "Sa gospodinom Stajnerom i drugim liderima
treba
da pronadjemo resenje. Koje je to resenje, to je sada tesko reci", kazao
je
kosovski premijer. "Zalosno je sto srpska zajednica nije iskoristila
sansu
da ima svoje predstavnike i Skupstini i to veliki broj, cime bi se
stvorili
uslovi za koalicionu vladu i za prevazilazenje podela... Srbi su ipak
ispali zrtve pojedinih lidera koji su instistirali na bojkotu izbora",
rekao je Redzepi. On je ocenio da "paralelne strukture ne mogu vise da
funkcionisu", vec da treba "zajednicki" pronaci resenje sa kosovskim
institucijama i "pojedinim liderima Srba", te da "treba pronaci
privremeno
resenje do sledecih izbora".
REPUBLIKA CRNA GORA
Djukanovic primio ambasadore Kanade i Belorusije
PODGORICA, 31.oktobra (Tanjug) - Crnogorski predsjednik Milo Djukanovic
i
kanadski ambasador u Jugoslaviji Donald Meklenan razgovarali su danas u
Podgorici o unapredjenju bilateralne saradnje. U saopstenju iz
Djukanovicevog kabineta navodi se da je kanadski ambasador istakao da ta
drzava "zeli da podrzi i Crnu Goru i Srbiju u procesu tranzicije". Radi
toga predvidjen je nastavak tehnicke pomoci, s ambicijama da se stvore
povoljniji politicki i drugi uslovi za uspostavljanje ekonomske i druge
saradnje. Djukanovic je upoznao kanadskog ambasadora s prioritetnim
pravcima neposrednih aktivnosti i istakao da bi u ovoj fazi saradnje od
izuzetnog znacaja bila pomoc u realizaciji jednog broja projekata na
sjeveru Crne Gore.
Predsjednik Crne Gore primio je danas u odvojenu posjetu i ambasadora
Belorusije Vladimira Mackjevica. Zajednicki je konstatovano da postoje
realni uslovi za jacanje ekonomske, kulturne i ukupne saradnje, u
obostranom interesu, saopsteno je iz kabineta crnogorskog predsjednika.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
