|
Iznenadna smrt poznatog slikara Enigma Tapi Dragan Male�evi� Tapi, poznati beograd slikar hiper realista, iznenada je preminuo od posledica sr�anog udara u utorak, 29. oktobra uve�e, tokom informativnog razgovora u beogradskoj policiji. U no�i hap�enja vi�e desetina osumnji�enih za organizovanje i u�estvovanje u ubistvu generala policije Bo�ka Buhe, Tapi je priveden zbog svog poznan stva sa �eljkom Maksimovi�em Makom, za kojim policija traga pod sumnjom da je glavni orgnizator likvidacije. Iako su pojedini mediji jo� iste no�i preneli kako je Tapi, "kao �ef Velike masonske lo�e Orijent, osumnji�en da je jedan od vo �a vi�e�lane grupe profesionalnih ubica", policija je slede�eg dana demantovala ovakve spekulacije i potvrdila da su beograd skog slikara priveli ne zbog sumnje da je ume�an u likvidacije, nego zbog mo gu�e pomo�i u rasvetlja vanju slu�a ja. Otkud Tapi u pr�i o teroristima i politi�kim likvidacijama? Da je bio prevarant, jo� od malih nogu, nikad nije krio. "Sa �est godina sam zara�ivao prve pare. Otac mi je bio glavni urednik lista "Lokomotiva i transport" i donosio ku�i mnogo novina i �asopisa. Sinula mi je ideja da sve te novine ponudim za upola cene prodavcu na kiosku, na uglu Hilandar ske i Makedonske", ispri�ao je Tapi pre deset godina za "Ilustrovanu Politiku". Da je ro�en za falsifikatora, shvatio je ve� u �etvrtom razredu. Na obi�noj gumici za brisanje izrezba rio je "dr Dragan Male�evi�", umo�io je mastilo i na receptu, koji se tada mogao kupiti u svakoj knji�ari, napravio drugaru la�no lekarsko opravdanje. Policija ga je ve� po zavr�etku osnovne �kole upoznala kao ve�tog tapkaro�a ("Zahvaljuju�i tom biznisu, na igranke u Dom omladine, na tri stotine ulaznica ulazilo je i po osam sto ljudi. I svi smo bili zadovoljni, i publika i mi", priznao je Tapi mnogo godina kasnije), a potom kao ve�tog falsifikatora voznih karata na rela ciji Beograd-Be�. Posao se toliko razvio, da su snala�ljivi momci sa beogradskog asfalta uskoro morali da otvore i �alter u Parizu. Svi su kasnije, kako je pri�ao Tapi, izrasli u uspe�ne poslovne ljude, a jedan je �ak postao sudija. Uprkos �estim izbacivanjima iz gimnazije (zbog "poslovnih" putovanja u Pariz), Tapi je nekako zavr�io �kolu i upisao se na ekonomski fakultet. U kratkom roku je diplomirao na odseku za spoljnu trgovinu. Mnogo godina kasnije, na jednoj od izlo�bi, biv�i profesor Slobodan Unkovi� mu je priznao da je bolje �to je postao slikar. Ro�eni Dor�olac selio se, potom, od Engleske do �vajcarske, �iveo je malo u Nema�koj, malo u Italiji. Sticao je poznanstva, eksperimentisao, obrtao stotine hiljada maraka. Od 1970, kada je na vr�io tek 21 godinu, vozio je "rols-rojs". Jedini beli koji se mogao videti u Beogradu. "Oduvek sam imao takva kola. Ona su mi potrebna kao neke �etke za slikanje. To je moj statusni simbol", govorio je Tapi. Da je ro�eni slikar, shvatio je pre nego �to je ozbiljno stao pred prvo platno. Vidovnjak sa Bahama po mogao mu je da putem hipnoti�ke regresije vrati film u �etiri svoja prethodna �ivota. U jednom je, video je, bio poznati flamanski sikar Jan Van Ajk. "Imamo identi�an na�in rada, podlogu i perspektivu, mrtvu prirodu i cve�e", govorio je Tapi. Od tada je po�eo da veruje u reinkarnaciju. Prvu pravu sliku je naslikao tek 1987. u svojoj ku�i u Rovinju. Bila je to kopija Brojgela. Za svoju du�u. Svaka slede�a slika je dostizala sve ve�u cenu. Najskuplje je prodao sliku "Ne bo", jednoj engleskoj korporaciji, za 130.000 funti. Najjevtinije slike su mu bile 25.000 dolara. Jedna se nalazi u Beloj ku�i. Dobio ju je na poklon D�ord� Bu� Senior. Za kratko vreme, Tapi je svrstan me�u sedam najve�ih slikara hiper realista sveta. Odr�ao je vi�e od sto pedest kolektivnih i pedeset samostalnih izlo�bi. Zbog jedne, 1996, na kojoj je izlo�ena samo jedna jedina slika "E, moj narode", sa likom Slobodana Milo�evi�a, Tapi je, po sopstvenom svedo�enju, proteran sa RTS-a. U medijima je ipak, bio �est gost. Manje da bi pri�ao o tajnama svog slikarstva (koje su doma�i kriti�ari uvek poku�avali da demistifikuju kao prevaru), a vi�e kao propovednik reinkarnacije i "dobar poznavalac masonerije". Da je zaista mason, pa jo� i �ef Velike masonske lo�e Orijent, nikad nije priznao. Ali ni porekao. Tapi je znao da je svojim pri�ama dobar deo javnosti zabavljao, iako je sasvim ozbiljno tvrdio da je "ideja o obnovi masonerije kod nas nastala u na�im obave�tajnim slu�bama, jer su tako mogle da u�u u odre�ene krugove u inostranstvu". Da li ovakva izjava mo�e da dovede u vezu jednog potencijalnog masona sa teroristom koji je svojevremeno, kako se pri�a, bio pripadnik slu�be bezbednosti? Ili je Tapi "kriv" samo zato �to je �eljko Maksimovi� Maka bio jedan od vi�e od pedeset "kumo va" koje je stekao u Beogradu jo� od gimnazijskih dana a na �ija je prijateljstva bio tako ponosan? Kada je pre nekoliko meseci priznao da mu prete da �e ga ubiti i da �e se zbog toga povu�i iz javnosti, Tapija opet javnost nije ozbiljno shvatila. Ni mediji se nisu mnogo upu�tali u istragu kad su shvatili da poznatog slikara ne mogu na�i ni na jednom od njegovih mnogobrojnih telefonskih brojeva, niti sresti na mestima u gradu na koja je rado svra�ao. Ko mu je pretio. I za�to. Jo� jedna od mnogih enigmi sa kojima je Tapi tako voleo da koketira. Smrti se nije pla�io. Vi�e je voleo da govori o "tranzitu du�e". Kada se njegova iselila, imao je 51 godinu. I visok pritisak. Sve ostalo je prepri�avanje. Ka�u da je umro u trenutku, bezbolno. Ponestalo mu je vazduha, po�eo je da skida deo po deo ode�e. Iako se Hitna pomo� pojavila za pet minuta, bilo je kasno. Tapi nas je ve� napustio. |
G. KNE�EVI�
