KAKO SE KRCMILA BOSNA
KOLJEVIC: NIKAKO NAM NE ODGOVARA NEZAVISNA BOSNA
Zapisnik sa sastanka predsednika Republike Hrvatske, dr Franje
Tudjmana, i saradnika s clanovima Predsednistva Bosne i Hercegovine,
prof. Nikolom Koljevicem i Franjom Borasom, odrzanog 8. januara 1992. u
Zagrebu.
Pocetak u 18.00 sati.
Josip Manolic: Mozemo poceti. S nase strane prisutan sam ja, ovde
je potpredsednik Vlade, g. Milan Ramljak, g. Gojko Susak i prof. Zvonko
Lerotic. Predsednik ce malo zakasniti. Sada, da se dogovorimo o nekoliko
stvari: prvo, da se ne objavljuje ili da se objavljuje ovaj razgovor?
Nikola Koljevic: Ja ne znam sto ste vi mislili.
Manolic: Mi smo mislili da se ne objavljuje.
Koljevic: I mi smo mislili da se ne objavljuje.
Manolic: Drugo, da li ste za to da se snima razgovor ili niste za
to? Aparati jesu tu, tehnika radi.
Koljevic: Kako god hocete, ja nekih posebnih tajni nemam.
Manolic: Ja mislim da onda mozemo snimati, s tim da to bude pod
embargom, sve dok se ne dogovorimo da se moze objaviti. U toj proceduri
mislim da nemamo nista vise prethodno.
Dnevni red. Vi ste inicijator ovog razgovora, pa bismo vam dali
prednost u tome da vi kazete najpre svoja gledanja, svoja razmisljanja o
problemima o kojima mislite da bismo mogli da razgovaramo i dogovaramo
na kraju.
Franjo Boras: Jos jednom bih sve pozdravio, sve vas prijatelje, i
zahvaljujem na prijemu i drago mi je sto se nalazimo dnas ovde medju
vama, na poslovima od obostranog interesa. Ja sam inicirao ovaj sastanak
na predlog prof. Koljevica, a povod je bila izjava predsednika Tudjmana
oko statusa Bosne i Hercegovine. Ja sam to rado prihvatio, preneo
predsedniku, predsednik je odmah to podrzao, i evo, u vezi s tim mi smo
danas ovde. Profesore, izvolite vi dalje!
Koljevic: Hvala, g. Boras. Ja mislim da nekako mozemo imenovati,
znamo svi o cemu se radi, da mozemo imenovati najopcitije pacifikacije
srpsko-hratskih odnosa i pokusaj nasega dogovora, o nekom politickom
resenju u Bosni i Hercegovini. Ja imam nekoliko stvari zapisanih, ali to
bi bila jedna opsta zajednicka tacka. Moram prvo jedan mali uvod da
napravim - pre svega, ja zelim da izrazim saucesce za veliko stradanje
hrvatskog naroda i Hrvatske od strane naroda kojem ja pripadam, i ta
nesreca koja je nas zadesila. Verujte mi da ima i Srba koji su licno u
svojoj dusi zbog toga patili i osecali to kao svoju krivicu, bez obzira
na to sto oni licno, bar neki od nas, nisu tome aktivno doprineli.
Ali, imam potrebu to prvo kazem, jer mislim da je osnovno u nasem
novom pocetku da se pogledamo u oci, da pogledamo u oci toj krivici, i u
isti mah zelim da kazem da ono sto je predsednik Tudjman preko praznika,
u toku praznika u nekoliko navrata rekao, da je u meni i ne samo u meni,
rodilo nadu da ce se moci bar zaustaviti ovo stradanje nasa oba naroda,
i da cemo moci jedan tezak popravni ispit iz istorije bolje polagati s
ovakvim gorkim iskustvima.
To je ono sto sam jednostavno imao ljudski potrebu da kazem i
mislim vec ako napravimo pocetne korake u stvaranju nekog poverenja, da
ne kazem stvaranja mogucih civilizovanih odnosa, da smo vec nesto
pomakli napred.
Prvo, dozvolite mi da kazem prelazeci na ovu nasu politicku
krizu, da su ljudi u Srpskoj demokratskoj stranci, prvo, da nista nemaju
ni protiv stvaranja hratske drzave, ni protiv hrvatskog politickog
organizovanja u obliku u kojem to odgovara hrvatskom narodu u Bosni i
Hercegovini, da je bilo malo vise srece istorijske i malo vise
komunikacija, ja mislim da se to moglo, da je do toga moglo doci i
ranije.
Drugo, sto bih globalno hteo da kazem, pa bih onda presao na neke
konkretnije stari. Meni se cini da je, ne samo meni, nego i ljudima u
mojoj stranci, i tako misle otprilike Srbi u Bosni i Hercegovini, da bi
nama mnogo bolje bilo da trazimo. Ne neka palijativna resenja, koja ce
opet vodi u konfliktne situacije, vec da udjemo, ako mozemo u duze
razgovore i pregovore, kako bismo nasli trajna resenja, koja bi
zadovoljila i nase narode, i koja bi omogucila normalan zivot jednom
kada ovaj rat stane. A on, evo, cini se da ipak staje.
Sto se tice politicke situacije u Bosni i Hercegovini, odnosa
izmedju srpskog i hrvatskog naroda - nas je utisak da smo mi, s obzirom
na to da su tri naroda u Bosni i Hercegovini - da su na nesrecu srpski i
hrvatski narod nekako bili izmanipulisani u ovom posleratnom periodu - a
velika su iseljavanja bila hrvatskog naroda.
I, mislim da je tu postojao od onih partizanskih dana nekakav
neprincipijelni savez izmedju Srba i muslimana - takva je nasa analiza
posleratnih godina, koja se posle obrnula - da je doslo do jednog
neprincipijelnog saveza izmedju hrvatskog i muslimanskog naroda, tako da
je stvoreno nepoverenje u ovom demokratskom periodu povodom te
koalicije. A nama se cini da to nikako nije u interesu ni hrvatskog ni
srpskog naroda, kad ove dve, ovako globalno faze pogledamo - da imamo
jednu veliku opasnost, zajednicku jednu opasnost - da li ce to biti
stvaranje islamske republike ili nece - to ja ne zelim da se tu gadjam
krupnim recima - koje mogu biti parole.
Ali da tu postoji proces islamizacije, i da to ide u tom pravcu -
postoje vec neki jasni pokazatelj. Treba turski konzulat da se odvoji u
Sarajevu - vi znate koje su posete naseg predsednika bile. Ja ne govorim
ni o cemu sto nije javnosti poznato, samo slazem te kockice, koje
pokazuju o cemu se tu malo dugorocnije radi. Tu mi se cini da je nas
interes, prvi nas itneres zajednicki o kojem bi trebalo vrlo ozbiljno i
vrlo konkretno razmisliti.
Drugi nas interes, koji se meni cini da je zajednicki - ja sam
dugo vec pod utiskom - da je autenticnost hrvatske politike, bez obzira
na ove nesrecne ratne oblike do kojih je doslo, pociva na pretpostavci u
koju ja licno, isto i bezbroj Srba, verujem, da se pacifikacija moze
postici separacijom. Ako hocete da se ljudi ne sukobljavaju, ili da se
stvara poverenje medju njima, morate ih prvo razdvojiti. Tako i mirovne
snage prvo razdvoje.
Mislim da je to isto jedna stvar u kojoj se nasi interesi
poklapaju.
Nama nezavisna Bosna nikako ne odgoara, jer ona nas, a mislili
smo i hrvatski narod, dovodi u situaciju da smo odvojeni od svojih
matica. I, jednom, ako Bosna dobije nezavisnost, kao sto je sada
zatrazila, situacija i za hrvatski i za srpski narod je zapecacena,
odnosno onda je ona u rukama drugih. Ona vise nije u nasim rukama.
Mi smo zato predlagali za Bosnu konfederalni status - bar kao
prvu etapu, kojom bi, ako se konstruktivno gleda hrvatska nacionalna
zajednica i srpska nacionalna zajednica mogle da imaju slobodne, isto
tako konfederalne veze s Hrvatskom, odnosno sa Srbijom, ili Srbijom i
Crnom Gorom, kako ce to vec biti.
Naravno, mi jos mozemo da govorimo, u prvom redu o Bosni i
Hercegovini, mada, meni bi drago bilo, ako bismo mogli mi, kao Srbi iz
Bosne i Hercegovine, malo da posredujemo, da ponudimo svoje dobre
usluge, ako vi to zelite, ukoliko se to pokaze mogucim. I na ovom sirem
srpsko-hrvatskom prostoru, nama se cini - ja sam sinoc s Radovanom
Karadzicem o tome govorio. Nama se obojici cini da bi ovo moglo da bude
pocetak ukupnog razresavanja srpsko-hrvatskih odnosa. Ako te odnose
razresimo, onda - da tako kazem - nema nama kraja. Onda bi sve ostalo u
ovoj politickoj krizi bilo daleko lakse.
Eto, ja bih toliko za pocetak. Hvala vam lepo.
Manolic: Da li mozda ima nekih pitanja u odnosu na izlaganje,
koje bi trebalo pojasniti.
Koljevic: Da, evo, izvolite.
Gojko Susak: Kada vi kazete - konfederalna Bosna i Hercegovina.
(Da)
Da li jos uvek mislite ipak osna kao jedinica samostalna,
konfederalni dogovor, tri naroda u nju. Ako ima konfederaciju medjusobno
i moze sklapati i takve ugovore s drugima. Moze li - mislim nije mi
jasno?
Koljevic: Nije ni nama sasvim jasno u svim pravnim detaljima, ali
ja cu vam pokusati objasniti do tacke do koje nam je jasno. Vi znate da
je od pocetka za muslimanski narod, muslimanskom narodu je predstavljana
suverenost Bosne. To je postala vec jedna psiholoski nepromenjiva
kategorija - da bismo mi izisli na kraj s tim problemom. Jer, opet,
suverena, nezavisna - znamo sto znaci. Da uzmemo, na primer, Travnik,
koji je ocigledno hrvatski grad, grad hrvatske istorije u Bosni, i koji
se teritorijalno nastavlja na jedno podrucje, koje je predominantno
hrvatsko.
Zbog toga sto je ono trenutno, natalitet i situacija iseljavanja
- vecinu imaju muslimani - Travnik uzimam kao ocigledan primer. Jer, ne
bi to trebalo da bude etnicki princip, ne bi trebalo da bude ni jedini,
ni presudan. Zatim smo mislili na opstinu u dodiru, gde smo mi u dodiru,
u Livnu, u Duvnu, Mostaru, Banjaluci, u Kupresu, da bi konstruktivno
bilo moguce razgovarati o nekakvom dzentlmenskom dogovoru, da... jednake
razvijenosti, ono sto smo g. Boras i ja danas razgovarali.
Recimo, ako Mostar ima univerzitet, ako Banjaluka ima
univerzitet, ako Tuzla ima univerzitet - ako su gradovi priblizne
velicine - ako se Mostar nastavlja na hrvatski deo Hercegovine, prirodno
je da se moze govoriti o tome kao hrvatskom centru, kao i Banjaluci,
koja ima zaledje. Evo, to mislimo da bi bilo moguce.
Susak: Moje pitanje je, cak i ovo sto vi kazete kantonizacija
Svajcarske, ali jos je odvojeno od Hrvatske i od Srbije i na jedan nacin
od matice, jer kantoni mogu medju sobom imati odnose, ali ne moze kanton
izvan, ne moze francuski deo narod s Francuskom ugovore sklapati niti
moze nemacki s Nemackom, itd, itd.
Zvonko Lerotic: Zato upotrebljava rec ne federacija, nego
konfederacija.
Koljevic: Upravo zato.
Lerotic: Konfederacija onda omogucuje da se pojedini delovi...
Koljevic: Nama ne bi odgovarala federalizacija posla, jer bi nas
onemogucavala u tome. Nama se cini da je sasvim prirodno da hrvatski
delovi Bosne imaju daleko jace institucionalne veze s Hrvatskom. A mi
bismo u tom slucaju ostavili muslimanima - mi bi njima prvo ostavili
demokratsku slobodu orpedeljivanja, jer konfederacija je ugovor, koliko
hoce i dokle hoce... (Upadica: ili s kim hoce)
Da, i s kim hoce. Ne bi bilo vise tu pritisaka da mi nesto ili vi
da zelite sada muslimane na svoju stranu. Dakle, razbili bi jednu
konfliktnu stvar, jednu konfliktnu situaciju bi izbegli, ali ne bi njima
omogucili da imaju suverenu drzavu cija bi suverenost bila i nad srpskim
i nad hrvatskim delovima.
Ima tu jos jedna poenta, politicka mislim, o kojoj bi bilo vreme
razmisliti - ako bi se islo i na daleko definitivnije razgranicavanje,
mislim da bi na liniji redosleda poteza ovaj bio onaj koji bi bio
prirodniji i prvi. Ima i tu stvar, a s muslimanske tacke gledista, ako
bi mi ostavili konfederaciju, ipak u Bosni ne bi bilo unutrasnjih
granica. To je problem s jedne strane, s druge strane ima dobru stranu.
Lerotic: Ne znam kako biste to izveli.
Koljevic: Ja sam rekao, nije ni nama do kraja jasno.
Susak: Jedan i drugi narod ce ici prema matici, i to ce biti
posledica iseljavanja velikim delom na ovoj strani, sto je prednost
muslimana - oni nemaju kud, to je domovina, i da je samo pitanje vremena
kada ce i jedan i drugi od ova dva naroda biti tretirani kao nacionalne
manjine.
Franjo Boras: Mi smo imali ideju - ako mi to teritorijalno
razgranicimo administrativno, da ne bi bilo mogucnosti sirenja na
srpskim i na hrvatskim teritorijama, jer dozvole za gradnju bi se onda
dobijale, bile bi pod jurisdikcijom tih delova, i useljavanje...
Lerotic: I useljavanje, cak drzavljanstva. Vi ste verovatno
upoznati s delom razgovora koji smo vec obavili, s time ste upoznati. Od
pocetka je bila jedna grupa sa strane Vlade Srbije i sa strane Vlade
Hrvatske. Od srpske strane je tu bio Kosta Mihajlovic, zatim Smilja
Avramov, Kutlesic je bio, zatim Rade Markovic, njih cetvorica, a kasnije
se ukljucio, ono sto je i ministar spoljnih poslova Jovanovic bio.
Dakle, osnovna ideja je bila razgovora koji smo zapoceli u cetvrtom
mesecu, da hrvatska strana pomogne konstituciji srpske drzave, srpska
strana da pomogne konstituciji hrvatske drzave. To je bila pocetna
pozicija, i u tom pogledu smo isli za tim da pogledamo sve moguce
elemente koji stoje kao prepreka tome.
Elementi su bili sledeci: jedan od najvaznijih elemenata sto se
nije rascistio, ja cu govoriti otvoreno, sto se nije u prvo vreme
razresio problem izmedju g. Milosevica i g. Babica. Taj problem nije bio
razresen u ono vreme.
Koljevic: Jer nismo imali druga sredstva, imali i mislili ovo,
ono, suocili se s ovim problemom kantonizacije koju ste spomenuli.
Lerotic: Jer kantonizacija je problem. Ovde je zaista neophodno,
to ste dobro uocili, da se tu ne mora ici s nekom unapred zacrtanom
idejom, jer je ona vec zacrtana u samom polozaju i Srb u Bosni i
Hercegovini i Hrvata i muslimana. Ona je vec data. Prema tome, moze se
ici na posedovanje legitimnog pava, svakog pojedinog naroda da se odluci
kuda hoce. Srpski narod je, koliko znam, vec odlucio, koliko znam danas
je proglasio cak i Republiku.
Koljevic: Nije danas, sutra ce.
Lerotic: To je, dakle, i cuo sam da je to u pripremi.
Koljevic: Da, i gotov je dokument i bice sutra proglasen, samo ce
biti uslovno proglaseno, naime vezano ukoliko oni povuku te dokumente,
trazenje, jer ono jedino sto mi dolazimo, a cini nam se i hrvatski
narod, u potpunu pat-poziciju, to je onaj trenutak kada se proglasi
nezavisna Bosna, i mi smo to morali.
Lerotic: To je, dakle, legitimno pravo naroda, jednako kao sto
Srbi u Bosni i Hercegovini to cine i ucinili su kada se bude postavilo
pitanje pred hrvatskim narodom u Bosni i Hercegovini, rezultat ce biti
slican. To ce se onda pitanje postaviti i za muslimane u BiH.
Koljevic: I nas doprinos je sada da mi, ako je to stvarno
hrvatski interes, kao sto se nama cini da jeste, da napravimo deblokadu
u Bosni, blokada je nama stvorena time jer nam je postavljeno da to
hrvatski narod ne zeli zajedno s muslimanskim, tako da smo mi jedini
buntovnici, razbijaci, znate tu citavu pricu.
Lerotic: Ako se zaista gleda raspolozenje, to vi verovatno znate
puno bolje nego ja, vi tamo zivite, a mi isto nesto znamo, ako se gleda
raspolozenje hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, onda ogromna vecina
hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini pristaje i hoce da se ukljuci u
zivot vec sada gotovo samostalne Hrvatske, i to na nacin da to bude
izvedeno na jedan fin demokratski nacin. Ovde se, dakle, samo radi o
tome na koji nacin pojam suverenosti, koji muslimani sebi pripisuju u
prvom smislu i prebacuju na BiH, kako da se on na legitiman i na legalan
nacin prenese na tri zajednice.
To je, dakle, i politicko pitanje i pravno. Sto se tice
politickog, mislim da tu nema problema sto se tice Hrvata, velike
vecine. Postoje ljudi koji misle drugacije, ali i pojedinci i ojedine
grupe. Ali, sto se tice samog izvodjenja, to znaci pravnog potupka,
pravnoga - ja ne bih o tome, to su bili dugacki razgovori. Referendum
naroda bi trebo biti zamenjen necim legitimnim. Nigde se referendum
naroda kao naroda ne moze legitimno, legano izvesti.
Koljevic: Nego mora da bude ekstra ustavna, vanustavna
kategorija, ili nadustavna, ali ne moze nikako da bude ustavna, je li to
hocete da kazete.
Lerotic: Ne, ne, ne - hocu reci da svaki referendum mora biti
teritorijaliziran - gradjani idu na referendum. (Da) Jer, referendum
koji se provodi samo u okviru posebno izabranih pripadnika jednog
naroda, nije pravno uredno izveden. To znaci, opstine mogu biti...
Boras: Izvinjavam se - ono sto je SDS napravio plebiscit pre dva
meseca, kada je bilo - to nije medjunarodno priznato, nikako. Primera
radi - u Mostaru, u opstini, za jedan odsto je muslimanski nrod, sada po
novom popisu, prevladao u odnosu na hrvatski narod. Medjutim, kada se
dodaju hrvatskom narodu glasovi srpskog, onda je opstina tako...
Susak: To je slicno Travniku gore, da.
Boras: Da, to je slicno tome, ima masu toga, da. To bi se moglo
resiti na ovaj nacin, ici s dogovorom, ali jednim velikim poverenjem.
Manolic: Zvonko, vi imate jos nesto? Izvolite, molim vas.
Lerotic: Ja cu kasnije, molim, ja bih kasnije, jos da malo
razjasnimo pojam toga. Da, i tu je problem konfederalizacije.
Koljevic: Da, problem suvereniteta operacionalizacije, da, da.
Lerotic: Jedino bih, samo ako smem, pitanje - reorganizacija
opstina. Da li je moguce izvesti pre, po sadasnjem Ustavu, u sadasnjoj
politickoj situaciji?
Milan Ramljak: To je druga mogucnost. (Da, da.)
Lerotic: Ne, ne, to je pretpostavka, molim.
Koljevic: Pretpostavljam da to pitate zato sto osecate da bi to
trebalo biti prethodno. (Da.) Da, normalno. Ja mislim, ukoliko postoji
saglasnost, da bi se to moglo izvesti, jer to bi se po postojecem
stepenu ndleznosti opstine - to je ono sto mi sada, u stvari, radimo.
Recimo, u opstini... kao sto je nekad bilo prirodno u Bosni - da je
postojala hrvatska carsija, znate, srpska carsija, muslimanska carsija.
Ta prirodna stvar je narusena. I, ona je, izmedju ostaloga, i planirano
narusena. Recimo, u Banjaluci, ja sam iz Banjaluke, Novi Varos prema...
on je hrvatski, onaj deo gore srpski, a preko Vrbasa je muslimanski. E,
sada ono sto smo mi pokusali da napravimo, to je, i sto opstine mogu da
rade, to je: da na skupstinama opstina izdvoje svoju mesnu zajednicu i
formiraju novu opstinu, i naslone se na teritoriju izvan grada...
Manolic: Predsednice, mi smo razgovore vec poceli. G.Koljevic je
izlozio koncepciju njihovog gledanja u globalu. Malo smo sada zaceli vec
u raspravi oko pojasnjavanja odredjenih pitanja i problema. Ono sto je
do sada receno u globalu, mislim da nema spora. Ima verovatno kada cemo
preci na konkretna pitanja, bice verovatno pitanja, koja treba i
objasniti, koja treba i mozda i imamo drukcija gledanja na odredjene
probleme.
Predsednik: Da mi mozda kazete malo o cemu ste, predsednik... se
vraca iz Evrope, i kaze: Dajte, postignite sporazum. (Da) I, sta sada?
Susak: Ono sto se tice Bosne i Hercegovine, predsednice...
Predsednik: Izmedju hrvatskog i srpskog naroda, pa ukljucujuci i
BiH.
Hrvoje Sarinic: Cak kazu kljuc vasih odnosa prolazi kroz Bosnu.
Koljevic: Mi smo s istim osecanjem dosli da bi ovo moglo da bude
uvod u razresenje ukupnih odnosa, i ono sto mi sa svoje strane smatramo
da je i prirodno i demokratski, i u interesu oba naroda, to je prvo - da
se ne negira cinjenica da postoje tri nacionalne zajednice u Bosni i
Hercegovini, i da te nacionalne zajednice imaju pravo da budu
konstituisane kao nacionalne zajednice. Mi smo zato konstituisali srpsku
skupstinu, i cini nam se da bi normalno bilo da se konstituise i
hrvatska, i da ima neki zajednicki organ za pocetak, ali da bi ta vrsta
autonomije bila u interesu nasih naroda, da ona proizlazi iz narodnog
osecanja, i da bi ona omogucavala mirno neko demokratsko razresenje,
razgranicenje i mi smo sada upravo o tome razgranicenju poceli da
govorimo o kojim oblicima, gde bi to bilo moguce, koi su principi i gde
bi moglo da se dogovorimo.
Ja sam to nazvao dzentlmenskim sporazumom, zajednicki radi tamo
gde postoje istorijske osnove i nekakav fer-plej, da pomognemo jedni
drugima, da se sto prirodnije teritorijalno to obvi. Ako su za jedan
posao, kako je rekao g. Boras Hrvati kratki u Mostaru, prirodno je da mi
vama pomognemo tu, jer ne treba ni puno pameti ni postenja dda se vidi
da je to hrvatski kraj. Ako je ista takva situacija u Travniku, koji se
naslanja i na Vitez i na citavo to podrucje, opet je to nesto vrlo
prirodno, sto bi se moglo politickim dogovorom razresiti.
Predsednik: Ne znam da li ste iz ovoga sto sam sada cuo, cini mi
se prihvatljivom ideja o nacionalnim vecima. U nacelu znaci, ovakva
jedna nacelna saglasnost da treba biti predusretljiv u smislu
teritorijalnog razgranicenja, i to je prihvatljivo je kod toga istorija
pokauje da je onekad trebalo cak, ne samo takvo razumevanje, nego
ponekad i razmene naroda.
Manolic: Vi ste govorili o konfederaciji Bosne i Hercegovine, a u
odnosu na ostale zemlje, drzave, Srbiju, Hrvatsku i ostale, kakva je tu
pozicija?
Koljevic: Nama se cinilo, i mi smo film vrteli danima, da ne
kazem nocim, i znae da je pravno komplikovan.
Manolic: Svi mi njega vrtimo.
Koljevic: Da. Nama se cini, ako bi konfederalizovali Bosnu i
Hercegovinu, da bi onda stvorili jednu demokratsku i otvorenu situaciju,
jer ako je konfederacija ugovor koji moze biti od pet tacaka, moze biti
od deset, moze biti od 15. U nacelu, konfederacija moze biti cvrsci
federalni odnos pod drugim imenom, ili moze biti... Ili, moze biti
ogranicen, ili specifican.
Da bi to otvorilo mogucnost i slobodu hrvatskom narodu, odnosno
srpskom narodu, koliko i dokle hoce d se veze, sa svojom maticom. I,
upravo ovo sto je gospodin predsednik rekao - da Evropa ima, naravno
interes, da stvori stabilne, ne konfliktne situacije. Meni se cini samo
- ja sam razgovarao s nekim Amerikancima o tome, a i stavljali su isto
primedbe. Ja kazem - nemojte smatrati da ono sto ce pravno biti
komplikovano - da ce biti u praksi konfliktno. Meni se cini obrnuto.
Jer, vi znate da, prvo, Evropa bi to htela sto brze, i sto Amerikanci
kazu - praktikeliti, znate, oni bi to hteli mnogo brzo, da bude meta, i
da su oni taj posao zavrsili. Meni se cini da je to malo neozbiljno, i
da bi relativno lako mogli njih ubediti, da neke pravno komplikovane
strukture mogu biti politicki stabilizatori. To je nas utisak. I, u tome
smo mi samo isli, i ako se baziraju na tome.
Ramljak: Ako se baziraju na realnom interesu.
Koljevic: Da, ako se baziraju na realnom interesu, da.
Manolic: Da, ovo je sasvim jasna unutrasnja pozicija - ko je
nosilac medjunarodnog subjektiviteta u toj konfederaciji? Da li je to
konfederacija, ili su to pojedini delovi, tj. pojedini segmenti
konfederacije.
Koljevic: Jeste, to ste postavili tacno, da. Da, tacno. Ja
mislim, sve tri nacionalne zajednice, koje onda, jer, pogledajte - ako
su sve tri nacionalne zajednice - onda Hrvati mogu preneti na Hrvatsku -
onda Srbi mogu preneti na Srbiju. A, muslimani mogu zadrzati. Jer, ako
cemo mi sutra imati Libiju, koju vec imamo, Iran, Tursku, u Sarajevu,
Irak - jer interesantno je koje su to zemlje iz toga dela sveta. Ako
malo pogledate, videcete da su to zemlje koje su jako fundamentalisticki
orijentisane.
Oni nas ne mogu, bar principijelno, kritikovati da smo mi njima
oduzeli njihovu slobodu. I, ako oni zele puni suverenitet s ovim
elementima, za koje su zainteresovani, na jednom odredjenom podrucju.
Ali, onda je lako Srbima i Hrvatima preneti svoj suverenitet, kao sto
smo mi imali u prosloj Jugoslaviji - suvereni narodi koji deo svog
suvereniteta - mi, recimo, odmah da vam kazem - Srbi u Bosni i
Hercegovini, bez obzira sto smo Srbi, ne bi hteli sav suverenitet
preneti na Srbiju, ili na neku krnju Jugoslaviju. Ali, jedan deo, mi bi
hteli da imamo savezne propise, zato sto smo imali losa iskustva s
lokalnim propisima. Onda, imamo losa iskustva s nasim lokalnim
knezevinama, i znate - lokalistickim, itd.
Postoje odredjene autonomaske teznje i u srpskom narodu -
donekle. Mi bi hteli da ih sprecimo, i da ih regulisemo. Eto, to bi bio
moj odgovor, ako bi, naravno, to bilo pravno moguce.
Ramljak: Da, kako shvatam, vracanje dvostrukih realnih unija.
Boras. Ovaj predlog g. Koljevica shvatam ovako: u BiH bi se
formirale tri drzave.
Manolic: Tri konfederalne drzave?
Boras: Konfederalne, da, dakle, sa svim atributima drzavnosti.
Koljevic: S konfederalnim ugovorom, da.
Boras: Da, i bilo bi to, izmedju ostalog, Hrvatska drzava Bosne i
Hercegovine. Da li bi se tako zvala, ili nesto slicno, verovatno s dve
regije, odvojene.
Koljevic: Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina.
Boras: Dve regije, odvojene, jer ne bi mogle biti ove geografski
iz raznoraznih razloga. I, sada ta Hrvatska drzava BiH zakljucuje
konfederativni ugovor s ostale dve drzave BiH. Srpskom i muslimanskom.
Jer, imamo mi kojesta da u taj ugovor, zajednicki - jer nebo, nebo se ne
moze podeliti. Ne moze se ni transport, odnosno ne moze se ni drumski
promet, ni zeleznicki, ne moze se podeliti recni promet, itd. Znaci,
imali bi sta putem tog konfederativnog ugovora da na nivou konfederacije
BiH prenesemo u zajednicke institucije.
A, isto tako drzava, Hrvatska drzava Bosne i Hercegovine potpuno
samostalno prenosi neke poslove od zajednickog interes s Republikom
Hrvatskom. Pa, cak mozemo to da prenesemo na Reubliku Hrvatsku - spoljno
zstupanje, zajednicke institucije spoljnog zastupanja, obrane, monete
cak, itd. Evo, ja to tako plazim od toga. Predsednice, govorimo vec malo
o konkretizaciji ovoga predloga.
Predsednik: Znam, ali tu cemo se sresti na tome podrucju - na tom
podrucju cemo se sresti s pitanjima - i u tom smislu treba ici. Ali cemo
se sresti s problemom jednog resenja koje je definitivno, da.
Da, to je, ako hocemo, uzmite devize, uzmite - sada meni kazu
ljudi iz Hercegovine, i kazu - sto vi mislite da cemo mi primati, kazu,
jugodinar - necemo. I, kako cete prisiliti. Slicno ce biti sa srpskim
delom. Prema tome, to je problem koji u ovom smislu ici, ali pripremite
jedno resenje, koje ce biti definitivno, trajno, za pretpostavku za, ne
samo normalan, nego dobrosusedski suzivot i hrvatskog i srpskog naroda.
Koljevic: Hteo sam samo da kazem da mi se cini ovo sto vi
govorite o krajnjem cilju da bi ovo bio put.
Predsednik: Slazem se, ali da znamo da ozbiljan svet koji se ne
bavi politikanstvom, mislim medjunarodni sluzbenik, ocekuje zapravo
jedno resenje koje bi bilo resenje odnosa i cak spremni odgovorni ljudi
su rekli da su spremni u tom smislu biti arbitar, na pomoci biti, i to
ne, da se razumemo u Bonu, Parizu, itd.
Ako postoji ovo sto je sada g. Koljevic kazao, ako postoji takva
saglasnost na nivou srpskog dela, onda ce biti - ja moram reci da u tim
razgovorima pocetim pre ovog uzasnog rata, da je Milosevic bio veoma
sklon takvom resavanju i da je on rekao u Bosni ljudima koji su na celu
ove srpske politike Bosne, da mozemo racunati da cemo imati takve
partnere, a onda je dosao ovaj uzasan rat, ali taj rat je pokazao nesto
sto bi se zbilo u Bosni i Hercegovini, jer ako se ne zaustavi, ako ne
pobedi razum, ako ne pridjemo tom politickom resenju. Jedino, kako vam
se cini, vi gospodine Koljevicu, kako ce se muslimani u odnosu na to
opredeliti, da li ste imali nekakvih razgovora. Naime, zna se da je bilo
razgovora, dokle se doslo i sta mislite u kojem pogledu?
Koljevic: Pa, evo, ako g. Boras dopusti, buduci da sam ja malo i
nasamo razgovarao i pokusavao nastaviti, pokusavali nesto sto smo mogli,
nismo mogli mnogo, ovo nam je prva prilika bila bas da smo, nesto se
ukazalo na horizontu. Prvo, moram va obavestiti sto je danas g.
Izetbegovic rekao. On je danas prihvatio ideju da postoje tri naroda u
BiH. On je do sada to negirao, tu cinjenicu i vodio citavu pravnu
politicku aktivnost da nas pretvori u anacionalne gradjane, tako da bi
se mogla izvrsiti manipulacija. Jasno vam je na koji nacin - jednom s
jednim, drugi put s drugim, i mi smo svi...
Predsednik: I s racunom da ce se kretanja demokratska razvijati
kako se razvijaju, promene kakve su bile na stetu jednih i drugih.
Koljevic: Da, uzmite samo najobicniji primer. Mi smo dva Hrvata i
dva Srbina u Predsednistvu koji su slucajno, ali ne po logici izbornog
zakona, predstavnici hrvatskog i srpskog naroda, jer za nas su glasali i
Srbi i Hrvati i muslimani. Sutra se moze raditi politicka manipulacija
ako mi to ne obezbedimo, da muslimani izaberu onog Hrvata koji njima
odgovara, koji zapravo nije pravi predstavnik hrvatskog naroda i da
izaberu takvog Srbina, to nije u redu.
Predsednik: Imamo gorka iskustva koja su dovela do toga.
Koljevic: Tako je, da ne govorim dalje o tome. G. Izetbegovic je
danas napravio ustupak i on je rekao, i svi su novinari bili sokirani,
to je bilo jutros, doleteli su kod mene u kabinet, kaze Izetbegovic je
priznao da postoje tri nacionalne zajednice i tri naroda i da ce se
morati odustati od gradjanske drzave. Ja mislim da je taj njegov ustupak
vrlo opasan.
On je dragocen sto je ta elementarna cinjenica priznata, ali on
je vrlo opasan jer on prakticno predstalvja, po mom misljenju, ja cu
dobiti nezavisnost, ja cu dobiti drzavu, a da bi vas donekle zadovoljio
ja cu vam ovo priznati i konacno ce biti jedno vece naroda, gde ce ipak
negde za neke stvari morati postojati konsenzus. Da skratim, taj njegov
postupak bi hteo ovo sto ste vi sada rekli da nas zaustavi na pola puta,
one poslednje faze da vise nikada ne bude.
Boras: Ja bih na vase pitanje, predsednice, dodao, da muslimani
ovo rado ne bi prihvatili, pa cak nerado bi i culi za ove razgovore
veceras, evo nase, da. Ona njihova koncepcija na celu s Alijo, suverena
Bosna i Hercegovina kao gradjanska drzava, i samim tim bi oni, i sto je
profesor Koljevic vec naglasio, zeleli da na taj nacin osiguraju
prevlast muslimanskog naroda u Bosni i Hercegovini. I, postupno
zatiranje ova dva naroda, posebno hrvatskog, koji je u manjini tamo.
A, imamo vec primera za to. U mome Ljubuskom - u ljubuskoj
opstini je osam odsto muslimana. A, dobili su u deobi vlasti 25 odsto. I
nisu zadovoljni tim. Nisu ti zadovoljni. Isti je slucaj, manje-vise, gde
su god oni u manjini, u odnosu na hrvatski narod. Tu je jos gore. A to
ukazuje na ovo upravo sto smo sada konstatovali. Prema tome, oni se nece
obradovati ovim razgovorima, ali moramo ih dovesti pred gotov cin,
upravo jednim poverenjem, koje moramo istovremeno graditi izmedju ova
dva naroda. I, da bi osigurali ovo sto zelimo, jos cemo razgovarati.
Predsednik: Vidite, gospodo, dosli smo, kada razgovaramo o biti
problema, i zapravo i nema vremena za gubljenje. Ja sam bio sklon da bi
ih se zadovoljilo, jer ovo sto smo sada kazali - hoce li prihvatiti -
nece li prihvatiti. Ja sam bio sklon da se trazi takvo resenje da, i ja
jos uvek jesam u osnovi, znaci da oni dobiju, kad se izvrsi ta podela
kantonizacije izmedju srpskog i hratskog dela. Da, znaci imaju deo, ge
su muslimani vecina, itd, pa da cak u jednom konacnom resenju idu da im
ostane ta njihova republika, drzava koju bi oni imali.
Veoma odgovorni sluzbenici Evrope nisu skloni tome. I, to mi
potvrdjuje, i ovo sto je receno.
Koljevic: Znate li mozda zasto?
Predsednik: Dobro, da cujem od vas.
Koljevic: Ja cu vam reci sta je meni rekao nemacki ambasador. U
jednom dugom razgovoru izletela je jedna recenica zato sto paradoksalno
oni misle da bi mi bili mnogo bolji vatrogasci i Hrvati i Srbi za
izolovane muslimane u BiH, koji onda ne bi imali mogucnost povezivanja
dalje za one transverzale. E, sada vidite, koja se uloga nasim narodima
tu dodeljuje. Cak, i jedno, sto sam ja od g. Efa i cuo.
Predsednik: Da, samo, nije to misljenje Efa, nego i drugih.
Evorpa i svet se pomalo boje ovoga sto ste vi nazvali zelenom
transverzalom, i da je to staranje islamske u Evropi. Tako da bi oni
bili skloni cak da se izvrsi podela izmedju Hrvatske i Srbije, da ne bi
bilo te poebne muslimanske, znate. Ali, mislim d se mi tu nalazimo pred
problemom, da mi prosudimo - sta je realno u odnosu na oba ta naroda,
koja su tamo, je li. Ali je bitno da svet uocava da to nije samo nase
pitanje - da je to pitanje Evrope, pa cak i sveta. I u tome jeste sansa
da se jednim racionalnim razmatranjem i resenjem dobije i potpuno, bez
krvoprolica, za jedno politicko demokratsko resenje.
Koljevic: Ima jos samo jedna star, da li u ovoj fazi ili kada
ukljucimo ljude iz Srbije.
Predsednik: To ste sada kazali, sto ste spomenuli.Neka se oni
dogovore. U svakom slucaju, neka budu ozbiljni ljudi, razboriti ljudi
koji zele resenje problema.
Koljevic: Hvala vam, i ovo bi zbilja bio fini kraj naseg prvog
sastanka.
Boras: Pre zavrsetka ja bih zamlio, s obzirom da SDS u Bosni i
Hercegovini ima veliki uticaj, barem ja pretpostavljam na armiju, pa
radi tog pocetnog poverenja izmedju hrvatskog i srpskog naroda, kao
nekakav efekat ovih vecerasnjih razgovora, da se izvrsi pritisak na
armiju da prekine s pritiskom na hrvatski narod, posebno u Hercegovini,
jer svaki dan se daje izjava od generala kako se u zapadnoj Hercegovini
pripremaju napadi na istocnu Hercegovinu, a to je, zna se, izgovor, itd.
U drugim krajevima, posebno hrvatskim, i u severnoj Bosni, bosanskoj
Posavini, itd.
Predsednik: I ne samo to, nego da uticete i na to da prestanu,
znaci da zaista postuju to primirje za politicko resenje, i sto se tice
napada na Hrvatsku iz Bosne, da se postigne politicko resenje.
Koljevic: Posebno i civilizovano se ponasati u mestima gde su
dosli, narocito ti rezervisti i ovo u Mostaru slucaj.
Predednik: Ja bih predlozio da se vas dvojica nadjete s
komandantom vojne oblasti, prepustite njemu da li ce pozvati komandante
korpusa, da ih upoznate, prema tome, vama nije u interesu da idete u
rat, itd.
Nikola Koljevic: I ja bih vas zamolio, mislim da bi bilo mnogo
efektnije, g. Boras, da vi i ja licno idemo, jer drugacije ce izgledati
razgovor ako budemo...
Predsednik: Upravo to, da ih upoznate, itd.
Josip Manolic: Prve dobre korake od njih traziti, demobilizacija,
mozda nepotrebni ljudi, sto je izvrseno.
Nikola Koljevic: I da mi proverimo to sto oni nama javno govore,
da oni nisu vise za vojnu opciju, ako ste rekli da vidimo...
Predsednik: Znaci, mi smo na trazenju tog resenja, prema tome
pomozite, inace cete nas upropastavati, ali sebe definitivno
upropastiti, itd.
Gospodo, ja predlazem da sada pogledmao vesti, pa na veceru.
(Zavrseno u 19.30 sati)
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=32604
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
