|
Muzej brata HuseinaIzgleda da je srpska vojna industrija do�ivela tajnu renesansu. Objektivno, "namenska" je u stanju da proizvodi pi�tolje, automate, minobaca�e i odgovaraju�u municiju. Sasvim nedovoljno za ozbiljnu pomo� bilo kome. Ve� deset godina, mi smo na o�troj granici definitivnog tehnolo�kog pada. Jednostavno, sfera visoke tehnologije nedosti�na je za na�u industriju. Ali, na krijum�arskom planu nije sasvim tako. Afera, u kojoj su glavni negativci SDPR - Jugoimport i "Orao", dobila je planetarne dimenzije. Izgleda da ipak nismo tako lo�i ni tako zaostali, da nismo potpuno za recikla�u, kao �to smo mislili o sebi. Velike sile su naglo ostavile po strani ira�ke pogone koji proizvode sredstva za masovno uni�tavanje, i obelodanile zavidne srpske krijum�arske poduhvate. Ispalo je da Iraku i nije potrebno ni�ta drugo da bi se sukobio sa svojim "�ejtanom" osim tajne srpske pomo�i. Badava smo se svuda okolo hvalili kako smo puka vojni�ka sirotinja i nemamo ni za sebe, i da smo daleko od tehnolo�ke elite. Pored toga, dr�avni organi su se pozivali na na�e tradicionalno po�tenje i �ast. A zatim da nisu znali �ta se radi, jer to je ipak posao firme koja valjda treba da se razume u svoj posao. Iz osumnji�enih firmi su stigla dirljiva realsocijalisti�ka saop�tenja o nevinosti i "neosnovanim optu�bama". �ak, da im Irak nije ni na kraj pameti, da ta prokazana dr�ava od nas i ne tra�i pomo� jer je ne mo�emo dati. Ali mi od njih, to jest od njega, Sadama, potra�ujemo preko milijardu �vrstih ameri�kih dolara, ama on ne da. Stoga bi svako pametan morao da razume kako u tome nema ni osnovne trgova�ke logike. �to bi na�e firme, koje krpe staro vojni�ko gvo��e za eksport, �to bi one, dakle, davale nekakvo sumnjivo oru�je na �asnu prijateljsku re�. I to dr�avi koja ne �eli da pla�a ni ono �to smo davno isporu�ili. Tako smo stigli i do bukvalnog hipijevskog antipoda �itave krijum�arske legende. Firma, koja se pro�ula po izvozu oru�ja (SDPR), odjednom je po�ela da se bavi cve�em, travkama, detelinom, �ljivovicom i d�emovima. Ima tu i �ajeva za svaku priliku, �ak i za pove�avanje svekolike srpske potencije (i op�te) reproduktivne mo�i. Sve je to, navodno, osmislio sposobni generalni direktor "Jugoimporta", general Jovan �ekovi�. Srbija, dakle, ne izvozi oru�je. Pekmez je alternativa, to bi mogao da bude na� izlaz. Ali, strane obave�tajne slu�be, uz neke "pomaga�e iznutra", otkrile su i jo� dokazuju da je pri�a o krijum�arenju ta�na. To je morala da prizna i Savezna vlada, pa su popadali neki menad�eri, ministri i generali. U Srbiji samo direktori, u rasejanju i ostali. Savezna vlada se jo� dobro dr�i. Njen premijer nije ni�ta znao, ministru odbrane nije imao ko da ka�e, a i da jeste ko zna da li bi vredelo. Njegov izvorni resor je poljoprivreda a ne vojska. �lanovi upravnog odbora "Jugoimporta" nisu ni�ta odobrili, a nisu bili obave�teni �ta je �ekovi� sve radio sa svojim kreativnim timom. Njemu su svi verovali. �ekovi� je takav �ovek. On nije u stanju da miruje, stalno ga neki �avo tera da radi, proizvodi, stvara novo iz nemogu�eg, opstaje uprkos izolacijama i uz svaku promenu vlasti. To mu se na�elno ne mo�e zameriti. On posredno brine o 30.000 radnika "namenske", koji ionako nemaju posla. Objektivno, mi nismo u stanju da ponudimo ono �to je modernim ratnicima najpotrebnije: modernu raketnu tehniku, lako prenosivu i efikasnu, sa vrhunskim elektronskim svojstvima. Takva produkcija nije mogu�a bez velikih ulaganja. Posle afere, te�ko da �e biti tih para. Naprotiv, krupna stra�ila iz najopasnije krijum�arske sfere, u�ini�e sve da srpska vojna industrija bude svedena na svoje rudimente. Metafori�no, to su karabin sa pet metaka, kragujeva�ka kovnica i u�i�ka barutana. �ime su se onda na�i �verceri bavili? Mo�da je ova teritorija bila samo deo "balkanskog puta" gde su svoje ubita�ne po�iljke pratili ekstremno opasni igra�i. To je, uostalom, sasvim izvesno. Odavno su proizvo�a�i oru�ja i gospodari �vercerskih kanala najopasniji ljudi na svetu. Ali, za�to nas je ta bruka zadesila upravo u �asu kad je po�elo na�e "otvaranje prema svetu"? Otvaranje ne zakida �verc opasnim sredstvima. Balkan nikada nije bio "bure baruta" samo zbog municije iz svojih magacina. Pred skoro neizbe�ni rat, Irak kupuje sve �to na�e. Tako je mogu�e da je neko, biraju�i zatravljene puteve, ponudio "ugro�enim prijateljima" sve budu�e muzejske retkosti koje su se mogle iskopati u magacinima. To bi mogao da bude znak obostranog o�aja: Irak vi�e nema �ta da izgubi osim Sadama. Na�im prodavcima trofejnih suvenira ostalo je da raskr�me ono �to bi ionako izela korozija. U takvim transferima, o posledicama se uglavnom ne misli. Trgovci oru�jem , �ak se i u legalnim poslovima "ugra�uju" do neverovatnih 30 odsto. To je dobar posao i kad se prodaje staro ubojno �elezo. Interesi se �ak mogu uklopiti u stare matrice o prijateljima i neprijateljima, pa otud i va�no saznanje koje je obelodanio federalni ministar policije Zoran �ivkovi�: "Vojna slu�ba bezbednosti je znala…" Naravno da je znala. U principu, slu�be sve znaju. Zar ina�e ista tajna organizacija nije uhvatila Peri�i�a kako �uruje sa Amerikancima. Ti ljudi su progledali kroz prste �ekovi�u, iako je on morao da zna �ta sve ide Ira�anima i kako od toga dr�ava mo�e da propadne. Eto jo� jednog dokaza da se kod nas toliko godina posle de�avaju �isto nu�i�evski zapleti. I Peri�i�, i �ekovi�, i Ko�tunica poreklom si uz istog sela. Dvojica generala su se opredelila za sukobljene strane, a predsednik SRJ nije u stanju da objasni za koga to rade njegovi zemljaci. Mo�da ipak ideologija vi�e nije najva�nija. Ali, interesi jesu. Srbija �eli �iste ra�une. Svet ne veruje Jugoslaviji ni njenim konzervativnim restlovima. Vojna industrija se gasi, i tek u takvom stanju je postala svetski problem. Slu�ba bezbednosti opstaje, jer bez nje ni dr�ava ne bi znala �ta da u�ini sa sobom. Krijum�arska mafija je, svejedno, napunila d�epove. Kako �e se i �ime "prijatelj Sadam" braniti, i ho�e li mu opaliti to �to je kupio od ovda�njih d�ambasa - nije njihova briga. |
<<vrati.gif>>
