Povodom teksta "Od AVNOJA do
Brace Karic"
Izbor tezeg i casnijeg puta
;)
Postovani gospodine Spasovicu,
Javljam Vam se povodom komentara u Vasem cenjenom listu od 2. novembra, u kome se autor Zoran Panovic bavi nagradom Fondacije Karic, koja se vec pet godina zaredom pod imenom - Nagrada Braca Karic, dodeljuje najuspesnijim stvaraocima u sirokom dijapazonu drustvenih, naucnih i umetnickih delatnosti.
I sve bi bilo u redu da imenovani autor nije odoleo svom impulsu da skrene paznju cenjenog citalastva Vaseg lista, metodom potcenjivanja, izigravanja i podsmeha. Da se takav stav i prikaz tice samo onih koji su tu nagradu i ustanovili, mozda bi ovo reagovanje bilo izlisno, ali zbog visedecenijskog rada svih onih koji su za ovu nagradu u pet godina njenog postojanja bili predlozeni, a posebno laureata koji su ceo svoj zivot posvetili svom poslu i zajednici u kojoj zive, moram dati svoje vidjenje prikaza autora Panovica.
Kada bi Zoran Panovic imao oprecno misljenje u odnosu na pojedinca, onda bi to bio licni stav na koji je tesko dati odgovor, jer svako ima pravo na svoje misljenje, pa makar bilo i pogresno. Ali, kada najznacajnija imena i licnosti srpske novije istorije stavlja u isti kontekst, uglavnom ulicnim recnikom potkrepljen, onda je patologija motiva autora za ovakvim istupom verovatno licni emotivni konflikt, nazalost javno prezentovan. Upravo iz tih razloga, kao i zbog cinjenice sto oni koji su nagradjeni ne mogu i ne treba da sebe brane, predocicu cinjenice o ustanovljavanju Nagrade Braca Karic, kao i motive njenih rodonacelnika - stare srpske porodice Karic.
Kada treba objasniti kako i zasto su cetiri brata i sestra Karic, odlucili da zapocnu tradiciju Nagrade Braca Karic, moramo se potruditi da zamislimo pre cetrdeset godina decu Janicija i Danice Karic, koja su se vec tada razlikovala od vecine drugih - predanoscu hriscanskoj pravoslavnoj veri, odlucnoscu da sve dobro i zlo podnose zajedno i da se za buducnost i lakse sutra bore velikim radom, pozrtvovanjem i uvazavanjem drugih boljih od sebe. Bas ta rana spoznaja, da je covek dobar onoliko koliko cini dobra drugima, ostavila je trajni trag u mladim ljudima sada uspesnim roditeljima i biznismenima. Suvise je bila jaka kopca sa srpskom istorijom, verom i sopstvenom porodicom da bi se zaboravila potreba za davanjem drugima - stavise, to je za svagda postao zivotni moto svih clanova porodice Karic.
Tako je davno, pre vise decenija nastala nagrada i njena misija, kada su ondasnji mladi preduzetnici - braca Karic, poceli da jednom godisnje nagradjuju svoje najbolje radnike: televizorom, novcem, materijalom za izgradnju kuca, kasnije kreditima za stan i drugim dobrima, primereno svojim mogucnostima, ali uvek od srca i sa jasnom porukom: dobro treba uvek nagraditi. Preko stotinu kuca radnika preduzeca Kosovo Univerzum, Srba i Albanaca u Peci, napravljeno je na ovaj nacin. Proculo se to brzo, prvo medju ljudima u Peci i okolini, a zatim na Kosovu i Metohiji, Srbiji i celoj prethodnoj Jugoslaviji.
Proculo se tada zahvaljujuci Henriju Kamu, novinaru Njujork Tajmsa i u svetu, da tamo negde juzno od Beograda, zivi jedinstvena porodica Karic, koja se istice svojom vrednocom, casnoscu i postenjem u poslu, ljubavlju prema svojim korenima i pravoslavnoj veri sa cijim su kanonima odrastali i prema njima bili vaspitavani.
Ziveci u Peci od davnina, nasi Karici su kao i u svakoj porodici, bili vise ili manje uspesni, ali su uvek nastojali da sacuvaju i nastave preduzetnicki duh, cije seme je posejano jos 1763. godine, kada datiraju najstariji pisani izvori o preduzetnistvu u Peci. Od Karica koji su ostali u Peci, potice i porodica Janicija Karica. U ovom porodicnom ogranku zanatstvo i trgovina imaju dugu i zivu tradiciju, koju ce produziti deca Danice i Janicija Karica: Bogoljub, Sreten, Dragomir, Zoran i Olivera. I to u drzavi koja je ideoloski i programski iskorenjivala ne samo "privatni sektor" nego u perspektivi imala nameru da ukine privatno vlasnistvo uopste.
U tako neverovatnim uslovima pokrenuli su nesto sto ce nakon 30 godina rada prerasti u poslovnog giganta koji danas nosi ime BK Grupa, a koja je svoju delatnost prosirili na sve kontinente, a obuhvata finansije, bankarstvo, telekomunikacije, proizvodnju, inzinjering, obrazovanje, osiguranje, medije. Vise hiljada diplomiranih studenata moskovskog i beogradskog Univerziteta BK, prvih privatnih univerziteta u Rusiji i Srbiji, najbolji su ambasadori vizije porodice Karic i garancija njene materijalizacije u sferi profesionalizma, rodoljublja i humanosti.
Valjalo bi da je Zoran Panovic podsetio i sebe i druge da su Karici sve vreme u zadnjoj deceniji uvek bili u Srbiji sa svojim zaposlenima i ucestvovali u osavremenjavanju moderne tehnoloske infrastrukture svoje zemlje, kada su drugi - nikada imenovani, svercovali naftu, alkohol, cigarete, oruzje i narkotike, i svoju domovinu zamenili Monte Karlom, Bahamima i Havajima, Karici su investirali u mobilnu telefoniju, internet, medije, uvereni da samo tako mogu pomoci svojoj zemlji. I na sve to su, za razliku od drugih, uredno placali porez i druge obaveze za vise od 4.000 zaposlenih, cije su porodice imale obezbedjenu egzistencijalnu sigurnost.
Pokusaj da se od strane autora clanka nametne stav da su eto Karici sami nagradu koju su ustanovili proglasili nacionalnom, smesan je - jer nagradu i njenu realnu velicinu ne promovisu novac, marketing i zelja utemeljivaca, vec kvalitet i brojnost kandidata i cinjenica da su ceo svoj zivot posvetili izgradnji boljega i dokazivanju sebe, kao i izbor laureata, te njihova spremnost da nagradu i prime. Sve to zajedno ucinilo je da gradjani Srbije prihvate Nagradu Braca Karic kao nacionalnu i veliku.
Promovisuci i ustanovljavajuci Nagradu Braca Karic - porodica Karic je postupila upravo onako kako je i vaspitavana, da bira tezi ali casniji put, da se istakne u korist opsteg dobra, da deleci plodove svog stecenog sa drugima, utvrdjuje buducnost svojih potomaka i da ceneci sebe, ceni i postuje druge. Nisu se Karici obazirali na to da li ce se neko u nasoj drzavi setiti ili ne da onima koji rade najbolje i postizu najvise oda priznanje! Porodica Karic je samo medju prvima shvatila, a prva materijalizovala nagradu, koja svakom narodu i drzavi moze da sluzi samo na cast. Jer ta nagrada ponovo raspiruje vatru nacionalnog ponosa i vere u bolje sutra, nakon pola veka provedenog u politizovanom okruzenju, punom podela na podobne i nepodobne, na one za i one protiv i brise institucije povlascenosti i lobiranja.
Verovatno i sve napred receno nije dovoljno da Zoran Panovic shvati da su i najuglednije svetske fondacije nastale na opredeljenosti i upornosti jakih i istrajnih porodica i pojedinaca, pa i Nobelova nagrada koju pominje, je nastala kao plod potrebe da se za sve na svetu ucini makar nesto vise i da svet bude bar malo bolji.
Nije ni vazno kako se nagrada zove, vazno je da ona ima svoju misiju, da je prihvacena i da sluzi na ponos narodu, ziriju, kandidovanima i nagradjenima. Jedino su gospodinu Panovicu potrebni bolji osnivaci i bolji nagradjeni, a verovatno i bolji narod. A tu ne mozemo da mu pomognemo - ni Karici, niti bilo koja druga familija koja zna odakle je krenula i gde se zaputila.
S postovanjem,
dr Tihomir Simic potpredsednik BK Grupe za medije, Beograd
Izbor tezeg i casnijeg puta
Postovani gospodine Spasovicu,
Javljam Vam se povodom komentara u Vasem cenjenom listu od 2. novembra, u kome se autor Zoran Panovic bavi nagradom Fondacije Karic, koja se vec pet godina zaredom pod imenom - Nagrada Braca Karic, dodeljuje najuspesnijim stvaraocima u sirokom dijapazonu drustvenih, naucnih i umetnickih delatnosti.
I sve bi bilo u redu da imenovani autor nije odoleo svom impulsu da skrene paznju cenjenog citalastva Vaseg lista, metodom potcenjivanja, izigravanja i podsmeha. Da se takav stav i prikaz tice samo onih koji su tu nagradu i ustanovili, mozda bi ovo reagovanje bilo izlisno, ali zbog visedecenijskog rada svih onih koji su za ovu nagradu u pet godina njenog postojanja bili predlozeni, a posebno laureata koji su ceo svoj zivot posvetili svom poslu i zajednici u kojoj zive, moram dati svoje vidjenje prikaza autora Panovica.
Kada bi Zoran Panovic imao oprecno misljenje u odnosu na pojedinca, onda bi to bio licni stav na koji je tesko dati odgovor, jer svako ima pravo na svoje misljenje, pa makar bilo i pogresno. Ali, kada najznacajnija imena i licnosti srpske novije istorije stavlja u isti kontekst, uglavnom ulicnim recnikom potkrepljen, onda je patologija motiva autora za ovakvim istupom verovatno licni emotivni konflikt, nazalost javno prezentovan. Upravo iz tih razloga, kao i zbog cinjenice sto oni koji su nagradjeni ne mogu i ne treba da sebe brane, predocicu cinjenice o ustanovljavanju Nagrade Braca Karic, kao i motive njenih rodonacelnika - stare srpske porodice Karic.
Kada treba objasniti kako i zasto su cetiri brata i sestra Karic, odlucili da zapocnu tradiciju Nagrade Braca Karic, moramo se potruditi da zamislimo pre cetrdeset godina decu Janicija i Danice Karic, koja su se vec tada razlikovala od vecine drugih - predanoscu hriscanskoj pravoslavnoj veri, odlucnoscu da sve dobro i zlo podnose zajedno i da se za buducnost i lakse sutra bore velikim radom, pozrtvovanjem i uvazavanjem drugih boljih od sebe. Bas ta rana spoznaja, da je covek dobar onoliko koliko cini dobra drugima, ostavila je trajni trag u mladim ljudima sada uspesnim roditeljima i biznismenima. Suvise je bila jaka kopca sa srpskom istorijom, verom i sopstvenom porodicom da bi se zaboravila potreba za davanjem drugima - stavise, to je za svagda postao zivotni moto svih clanova porodice Karic.
Tako je davno, pre vise decenija nastala nagrada i njena misija, kada su ondasnji mladi preduzetnici - braca Karic, poceli da jednom godisnje nagradjuju svoje najbolje radnike: televizorom, novcem, materijalom za izgradnju kuca, kasnije kreditima za stan i drugim dobrima, primereno svojim mogucnostima, ali uvek od srca i sa jasnom porukom: dobro treba uvek nagraditi. Preko stotinu kuca radnika preduzeca Kosovo Univerzum, Srba i Albanaca u Peci, napravljeno je na ovaj nacin. Proculo se to brzo, prvo medju ljudima u Peci i okolini, a zatim na Kosovu i Metohiji, Srbiji i celoj prethodnoj Jugoslaviji.
Proculo se tada zahvaljujuci Henriju Kamu, novinaru Njujork Tajmsa i u svetu, da tamo negde juzno od Beograda, zivi jedinstvena porodica Karic, koja se istice svojom vrednocom, casnoscu i postenjem u poslu, ljubavlju prema svojim korenima i pravoslavnoj veri sa cijim su kanonima odrastali i prema njima bili vaspitavani.
Ziveci u Peci od davnina, nasi Karici su kao i u svakoj porodici, bili vise ili manje uspesni, ali su uvek nastojali da sacuvaju i nastave preduzetnicki duh, cije seme je posejano jos 1763. godine, kada datiraju najstariji pisani izvori o preduzetnistvu u Peci. Od Karica koji su ostali u Peci, potice i porodica Janicija Karica. U ovom porodicnom ogranku zanatstvo i trgovina imaju dugu i zivu tradiciju, koju ce produziti deca Danice i Janicija Karica: Bogoljub, Sreten, Dragomir, Zoran i Olivera. I to u drzavi koja je ideoloski i programski iskorenjivala ne samo "privatni sektor" nego u perspektivi imala nameru da ukine privatno vlasnistvo uopste.
U tako neverovatnim uslovima pokrenuli su nesto sto ce nakon 30 godina rada prerasti u poslovnog giganta koji danas nosi ime BK Grupa, a koja je svoju delatnost prosirili na sve kontinente, a obuhvata finansije, bankarstvo, telekomunikacije, proizvodnju, inzinjering, obrazovanje, osiguranje, medije. Vise hiljada diplomiranih studenata moskovskog i beogradskog Univerziteta BK, prvih privatnih univerziteta u Rusiji i Srbiji, najbolji su ambasadori vizije porodice Karic i garancija njene materijalizacije u sferi profesionalizma, rodoljublja i humanosti.
Valjalo bi da je Zoran Panovic podsetio i sebe i druge da su Karici sve vreme u zadnjoj deceniji uvek bili u Srbiji sa svojim zaposlenima i ucestvovali u osavremenjavanju moderne tehnoloske infrastrukture svoje zemlje, kada su drugi - nikada imenovani, svercovali naftu, alkohol, cigarete, oruzje i narkotike, i svoju domovinu zamenili Monte Karlom, Bahamima i Havajima, Karici su investirali u mobilnu telefoniju, internet, medije, uvereni da samo tako mogu pomoci svojoj zemlji. I na sve to su, za razliku od drugih, uredno placali porez i druge obaveze za vise od 4.000 zaposlenih, cije su porodice imale obezbedjenu egzistencijalnu sigurnost.
Pokusaj da se od strane autora clanka nametne stav da su eto Karici sami nagradu koju su ustanovili proglasili nacionalnom, smesan je - jer nagradu i njenu realnu velicinu ne promovisu novac, marketing i zelja utemeljivaca, vec kvalitet i brojnost kandidata i cinjenica da su ceo svoj zivot posvetili izgradnji boljega i dokazivanju sebe, kao i izbor laureata, te njihova spremnost da nagradu i prime. Sve to zajedno ucinilo je da gradjani Srbije prihvate Nagradu Braca Karic kao nacionalnu i veliku.
Promovisuci i ustanovljavajuci Nagradu Braca Karic - porodica Karic je postupila upravo onako kako je i vaspitavana, da bira tezi ali casniji put, da se istakne u korist opsteg dobra, da deleci plodove svog stecenog sa drugima, utvrdjuje buducnost svojih potomaka i da ceneci sebe, ceni i postuje druge. Nisu se Karici obazirali na to da li ce se neko u nasoj drzavi setiti ili ne da onima koji rade najbolje i postizu najvise oda priznanje! Porodica Karic je samo medju prvima shvatila, a prva materijalizovala nagradu, koja svakom narodu i drzavi moze da sluzi samo na cast. Jer ta nagrada ponovo raspiruje vatru nacionalnog ponosa i vere u bolje sutra, nakon pola veka provedenog u politizovanom okruzenju, punom podela na podobne i nepodobne, na one za i one protiv i brise institucije povlascenosti i lobiranja.
Verovatno i sve napred receno nije dovoljno da Zoran Panovic shvati da su i najuglednije svetske fondacije nastale na opredeljenosti i upornosti jakih i istrajnih porodica i pojedinaca, pa i Nobelova nagrada koju pominje, je nastala kao plod potrebe da se za sve na svetu ucini makar nesto vise i da svet bude bar malo bolji.
Nije ni vazno kako se nagrada zove, vazno je da ona ima svoju misiju, da je prihvacena i da sluzi na ponos narodu, ziriju, kandidovanima i nagradjenima. Jedino su gospodinu Panovicu potrebni bolji osnivaci i bolji nagradjeni, a verovatno i bolji narod. A tu ne mozemo da mu pomognemo - ni Karici, niti bilo koja druga familija koja zna odakle je krenula i gde se zaputila.
S postovanjem,
dr Tihomir Simic potpredsednik BK Grupe za medije, Beograd
<<null.gif>>
