-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== EP: ŽALJENJE ZBOG ZASTOJA U PREUREĐENJU ODNOSA U SRJ Strazbur, Beograd -- Evropski parlament zatražio je u petak od Saveta ministara Evropske unije da "jasno stavi do znanja srpskim i crnogorskim vlastima" da će pokretanje pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zavisiti od "istinske saradnje vlasti" SRJ s Haškim sudom za ratne zločine. U rezoluciji usvojenoj na zasedanju Strazburu, evropski poslanici su naznačili da ta saradnja "mora obuhvatiti ne samo predaju optuženih Sudu već i uvid u dokumenta i prikupljanje dokaza". Oni su, takođe, "izrazili žaljenje zbog zastoja u pregovorima Srbije i Crne Gore o ustavnom ustrojstvu zemlje", ocenivši da je to "od hitnog značaja za političku stabilnost". To je od preko potrebno i da bi se uspostavio "jasan institucionalni okvir za pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju" Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom, kaže se u rezoluciji. Evropski parlament "snažno poziva vlasti Srbije i Crne Gore da usvoje i valjano sprovedu obavezujući akcioni plan za unutrašnje usaglašavanje i stvaranje jedinstvenog tržišta u zemlji". Poslanici Evropskog parlamenta poručili su i da je "od hitnog značaja da se okonča de facto situacija da (Kosovska) Mitrovica nije obuhvaćena upravom UNMIK-a i prelazne vlade Kosova Član Ustavne komisije Boško Ristić rekao je za Radio B92 da Povelja, kako tvrdi Havijer Solana, može da bude usvojena za 24 sata. "Ja sam saglasan sa vizijom da Ustavana komisija može da za 24 sata usvoji tekst Ustavne povelje, sobzirom da su sva sporna pitanja koja su od značaja za sadržinu Ustavne povelje rešena. Način izbora poslanika ne mora nužno da se nađe u tekstu Ustavne povelje i može da nađe mesto u nekom drugom, nižem i manje značajnom aktu od Ustavne povelje. Ja očekujem da će, nakon svih zbivanja u toku protekle nedelje, oni politički činioci koji nose odgovornost za prekid rada Ustavne komisije, promeniti svoj stav, a to se pre svega odnosi na SNP i DSS koji je na poslednjem sastanku Ustavne komisije pokrivala političke interese SNP-a", rekao je Ristić. JOČIĆ: USTAVNA KOMISIJA OTVORENA ZA SVE Beograd -- Koopredsedavajući Ustavne komisije Dragan Jočić izjavio je da je to telo bilo otvoreno za političke predstavnike svih većih nacionalnih zajednica u Jugoslaviji, uključujući i Albance sa Kosova. "Predstavnici kosovskih Albanaca potpuno ignorišu i Srbiju i Jugoslaviju i imaju secesionističku politiku - program koji se ne uklapa u buduću zajednicu Srbije i Crne Gore, već se zalažu za nezavisnost Kosova", rekao je Jočić u subotu agenciji Beta, osvrćući se na reakcije albanskih poslanika u Skupštini Kosova koji su proglasili nevažećom preambulu ustavne povelje da je Kosovo sastavni deo Srbije. Jočić navodi da je "sve bilo u redu dok se u preambulu nije stavilo činjenično stanje - da je Srbija sastavljena od dve pokrajine - Vojvodine i Kosova" s tim što je, kaže on, "vrlo korektno navedeno da je Kosovo pod statusom Rezolucije 1244 SB UN". "Interesantno je da niko nije reagovao na Beogradski sporazum koji predviđa da u slučaju raspada državne zajednice, Kosovo postaje sastavni deo Srbije", kaže Jočić i postavlja pitanje "zašto se sad reaguje i zašto to čini Ferhat Dinoša". Dinoša je kao član crnogorske Skpštine učestvovao u radu Ustavne komisije sve dok u povelju nije uvrštena preambula da je Kosovo u budućoj zajednici sastavni deo Srbije. KRGOVIĆ: NIJE TAČNO DA NAMEĆEMO DVOVALUTNI SISTEM SRBIJI Podgorica -- Predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore Ljubiša Krgović izjavio je podgoričkim medijima da nije tačno da Crna Gora nameće dvovalutni sistem Srbiji i demantovao izjave guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađena Dinkića da Crna Gora nudi surogat rešenja platnog prometa. "Apsolutno je netačno da smo Srbiji pokušali da nametnemo dvovalutni sistem. Vlade Srbije i Crne Gore su se obavezale da postoji sloboda u odabiru načina plaćanja, a takođe i gospodin Dinkić se prema Evropskoj uniji obavezao da će to poštovati", rekao je Krgović. On je istakao da novi razgovori vlada Srbije i Crne Gore treba da uslede tokom naredne nedelje. Krgović je naglasio da je postignut dogovor da se dalji razgovori između monetarnih institucija Srbije i Crne Gore nastave u dve odvojene radne grupe. ISTRAŽNI SUDIJA ODREDIO PRITVOR TROJICI ČELNIKA ORLA Bijeljina -- Istražni sudija Osnovnog suda u Bijeljini odredio je pritvor trojici čelnika Vazduhoplovnog zavoda "Orao", protiv kojih su podnete krivične prijave zbog odgovornosti za nelegalnu vojnu saradnju sa Irakom. Pritvor je u petak uveče određen smenjenom generalnom direktoru "Orla" Milanu Prici, njegovom zameniku Teodosiju Kecmanu i načelniku sektora marketinga Gordanu Santraču. Prema rečima istražnog sudije Žike Krunića, njih trojica se "terete zbog osnovane sumnje su počinili krivično delo nedozvoljene proizvodnje i prometa oružja ili eksplozivnih materijala i krivično delo falsifikovanja ili uništavanja službenih isprava". Prema rečima istražnog sudije, ova mera pritvora može da se odnosi na period do mesec dana, ali da, ako Tužilaštvo ne podnese zahtev za sprovođenje istrage u roku od 48 časova, okrivljeni moraju odmah biti pušteni. RUKOVODIOCI VZ ORAO UHAPŠENI PROTIVZAKONITO, TVRDI ADVOKAT Bijeljina -- Advokat trojice uhapšenih rukovodilaca VZ "Orao" Miloš Perić podneo je žalbu na njihovo pritvaranje i pokretanje predistražnog postupka, obavljenog u petak od 17 do 23 časa. "Prijavu je razmotrio istražni sudija, umesto tužioca, što je neuobičajeno, iako je jedan od zamenika tužioca bio prisutan tokom saslušanja. Pitanje je zašto zamenik tužioca nije prvo razmotrio prijavu", rekao je Perić. On je naveo i da osumnjičeni tokom saslušanja nisu negirali da su isporučivali materijal i delove za, kako je rekao, neke stanice za ispitivanje aviomotora u Hong Kongu, ali da se to ni po kojim merilima ne smatra vojnom opremom i naoružanjem. "Promet tih stvari bio je na slobodnom režimu po nomenklaturi roba za šta dozvole izdaju ministarstvo za spoljnu trgovinu BiH i ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom RS. Sve je prošlo kroz carinski postupak i uz saglasnost tih ministarstava", tvrdi Perić. On je dodao da su osumnjičeni odbacili navode iz prijave o uništavanju ili falsifikovanju službenih isprava. "Prilikom kontrole od strane Komisije ministarstva odbrane RS, Komisiji su dati na uvid svi dokumenti koji postoje", tvrdi Perić. Beti je u Osnovnom sudu u Bijeljini rečeno da će u roku od 48 sati sud odgovoriti na žalbu branioca trojice uhapšenih rukovodilaca VZ "Orao". DOS BEZ SVOG KANDIDATA, PODRŠKA KOŠTUNICI MALO VEROVATNA Beograd -- U očekivanju predsedničkih izbora u Srbiji, neizvesno je ne samo da li će vladajuća koalicija DOS imati svog kandidata, već i da li će uopšte pozvati birače da izađu na glasanje. Kako je saznao Radio B92, DOS na izborima 8. decembra neće imati svog kandidata. Male su i šanse da će podržati kandidaturu predsednika DSS-a Vojislava Koštunice. Od partija članica DOS-a, jedino je predsednik Demohrišćanske stranke Vladan Batić, koji je i ministar pravde u Vladi Srbije, jasno rekao da ga predstojeći izbori ne interesuju i da će ih njegova stranka bojkotovati. Za potpredsednika Demokratske stranke Čedomira Jovanovića nije sporno pitanje bojkota već stav DSS. On kaže da je najveći problem nespremnost DSS-a da, na eventualnu podršku njihovom predsedničkom kandidatu, uzvrate programom prihvatljivim i za DOS. Najava dela vladajuće koalicije da će bojkotovati predstojeće predsedničke izbore najverovatnije predstavlja rezultat procene da neće imati svog kandidata ili da njihov evenbtualni kandidat te izbore ne može da dobije, kaže za Radio B92 analitičar Slobodan Antonić. On konstatuje da je bojkot trenutno jedan od načina da DOS zadrži vlast koju ima. "To jeste nešto što nije zabranjeno zakonom, ali je, mislim, u političkom smislu, poprilično nemoralno. Tu ima jedna druga stvar koja je vezana za tumačenje ovog novog Zakona o izboru predsednika, po kome izbori mogu da propadnu ako već u prvom krugu ne izađe 50 posto birača. Tako da mi se čini da oni pripremaju teren za mogući neuspeh, samo je pitanje koliko je to tumačenje pravno utemeljeno, mislim da u zakonu ne piše da izbori propadaju već u prvom krugu ukoliko ne izađe 50 posto birača, i mislim da je to samo pokazatelj različitih političkih igara koje se igraju oko speha, odnosno neuspeha izbora. Potpuno je jasno da ova grupacija oko Zorana Đinđića ima interes da izbori ne uspeju, prosto zato što oni znaju da u ovom trenutku Koštunica nema ozbiljnog protivkandidata", kaže Antonić. Govoreći o mogućnosti da posle dogovora Đinđić - Koštunica, DOS i DSS ipak podrže jednog predsedničkog kandidata, Slobodan Antonić kaže da je postignuti kompromis maksimum njihove međusobne spremnosti na sporazum. "Ne verujem da bi oni mogli u tom pogledu da postignu bilo kakav sporazum, sobzirom da to ni jednima ni drugima taj sporazum ne bi nešto mnogo doneo. Naime, pitanje je koliko bi neka ozbiljna izborna podrška Đinđića Koštunici njemu zapravo značila, imajući u vidu to da je njegov program na prošlim predsedničkim izborima bio antivladin. Sa druge strane, pitanje je da li bi Đinđiću odgovaralo da, makar i za nekoliko meseci ili godinu dana, Koštunica sedi na tako jakom mestu, kao što je mesto predsednika republike", smatra Antonić. MIĆUNOVIĆ: POZIV NA BOJKOT BI BIO LOŠA PORUKA EVROPI Beograd -- Lider Demokratskog centra Dragoljub Mićunović izjavio je RTS da DOS uskoro mora da donese odluku o svom predsedničkom kandidatu. Ukoliko tako ne učini, to bi moglo da se protumači kao poziv na bojkot, što bi bila loša poruka Evropi, rekao je Mićunović. "DOS mora da se sastane već sutra ili prekosutra, ako želi da zadrži oreol političke organizacije koja je odgovorna za zbivanja u zemlji", rekao je Mićunović."Moramo da znamo da li imamo svog kandidata ili nemamo. Ako DOS kaže nemamo svog kandidata, a videćemo koga ćemo podržati, to praktično znači poziv na bojkot", ocenio je Mićunović. STANIŠIĆ ODBACIO ŠEŠELJEVE OPTUŽBE Beograd -- Bivši šef državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić odbacio je u subotu optužbe predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da je naručio njegovu likvidaciju. On je u pismu dostavljenom Radiju B92 rekao da je zabrinjavajuće to što "ovlašćeni državni organi i službe pasivno posmatraju ovakav Šešeljev verbalni teror, prepuštajući pojedincima da se sami brane od jednog, u suštini gledano, neofašizma. Ne mogu da verujem da neko iz aktuelne vlasti učestvuje u tome, hraneći Šešelja dezinformacijama, odnosno neistinama", stoji u Stanišićevom pismu. "Odgovorno tvrdim da služba državne bezbednosti kojom sam rukovodio od 1992. do 1998. godine nije učestvovala ni u jednom incidentu koji bi narušio javnu bezbednost niti ugrozio bezbednost i život bilo kojeg građanina Srbije. Niko iz ove službe nije imao podršku da stane iza kriminalnog čina ili čoveka van zakona", kaže Stanišić i navodi da je državna bezbednost činila sve da, "postupajući po zakonu, onemogući sve one koji su hteli da se posluže terorizmom kao oblikom i metodom političke borbe". Stanišić je dodao da je ta služba, uz pomoć službe javne bezbednosti i Vojske Jugoslavije, u više navrata uspela da u poslednjem momentu spreči "teške sukobe koji su pretili da dovedu do nesagledivih posledica, možda i onih najtežih po zemlju". CRNA GORA IMA VIŠE POLICAJACA NEGO SAKSONIJA Podgorica -- Crna Gora ima više policajaca na 650 hiljada stanovnika nego nemačka pokrajina Saksonija-Anhalt sa dva miliona i 650 hiljada stanovnika, rečeno je na seminaru koji su u Podgorici održali nemački policajci. "Nemačka pokrajina Saksonija-Anhalt ima oko dva miliona i 650 hiljada stanovnika, od čega je 8.500 policajaca, tako da je odnos policajaca i građana jedan prema 320, dok je u Crnoj Gori za bezbednost 650 hiljada stanovnika zaduženo 20 hiljada policajaca", saopšteno je na seminaru. Johan Lotman, šef policije u navedenoj nemačkoj pokrajini, najavio je još smanjenje broja policajaca, što će biti izvedeno prirodnim putem, odnosno postepenim odlaskom policajaca u penziju. SLAVKO PEROVIĆ SE NIJE POVUKAO IZ POLITIKE Politika -- Predsednik Liberalnog saveza Crne Gore Miroslav Vicković demantovao je informacije da je dugogodišnji lider te stranke Slavko Perović od crnogorskih vlasti dobio novac da se povuče iz politike. On je te navode ocenio kao "tračeva osmišljene u partijsko-policijskim podrumima Demokratske partije socijalsta"."Slavko Perović ostaje u LS svim svojim srcem i bićem, ostaje u politici i oni koji su makar na trenutak pomislili da ga mogu politički eliminisati grdno su se prevarili", rekao je Vicković za podgorički "Dan". ČANAK TRAŽI PREISPITIVANJE ODLUKE O IMOVINI VOJVODINE Novi Sad -- Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak zatražio je od Vlade Srbije da preispita odluku o neprihvatanju izmena i dopuna Zakona o sredstvima u svojini Republike kojima bi se vratila imovina opštinama u Vojvodini. Pokrajinske vlasti ocenjuju da je Zakon o sredstvima, donet za vreme Miloševićeve vlasti, jedan od najpogubnijih za razvoj lokalne samouprave. Iz Novog Sada izveštava dopisnik Radija B92 Dragan Gmizić. Ovim promenama opštinske i gradske vlasti ne mogu da vrše prodaju poslovnog prostora bez saglasnosti republičke vlade. Branislav Pomoriški, predsednik IO Novog Sada, kaže: "Koliko je to neracionalno mislim da se pokazalo već stotinama puta, jer za najmanju stvar koju treba imovinski da rešite, treba da pronađete odgovarajućeg ministra ili službu, koga, naravno, prvo fizički ne možete da uhvatite, drugo - da li je moguće da on za minut i po razgovora sa vama može da donese pametnije rešenje nego naša gradska skupština koja može da zaseda danima po tom pitanju?". Predlog Skupštine Vojvodine je da se ovaj zakon stavi van snage republička vlada je nedavno odbila sa obrazloženjem da su ovi zahtevi preuranjeni, da nisu u skladu sa ustavom, kao i da je u pripremi novi zakon o denacionalizaciji. Čanak je odbacio ovo obrazloženje i pozvao republičku vladu da promeni odluku. ŠTAJNER POSETIO SEVERNI DEO MITROVICE Kosovska Mitrovica -- Šef UNMIK-a Mihael Štajner posetio je u subotu severni deo Kosovske Mitrovice i u razgovoru sa tamošnjim novinarima rekao da je nedavni donatorski sastank u Briselu bio dobra prilika da se donatorima predstavi uspeh postignut na Kosovu, ali i da im se kaže šta još treba da se uradi. On je istakao da da se to tiče "naročito pitanja manjinskih zajednica, bezbednosti, povratka i slobode kretanja". "Moj je utisak bio da su predstavnici više od 30 zemalja koje su imale priliku da čuju izlaganje UNMIK-a, premijera Kosova, privremenih institucija Kosova kao i koministra za povratak Milorada Todororovića, bili impresionirani", rekao je Štajner novinarima u jednoj od poslastičarnica u severnoj Mitrovici. "Ono što smo dobili od donatora jeste ojačana spremnost, tj. potvrda da će da se nastavi sa podrškom povratku pripadnika manjinskih zajednica", rekao je šef UNMIK-a. On je naveo da je na skupu u Briselu direktor UNMIK-ovog odeljenja za povratak Pegi Hiks objasnila predstavnicima medjunarodne zajednice da postoje konkretni planovi za povratak, ali da su za to potrebna velika sredstva. "Ako međunarodna zajednica želi da se povratak učini mogućim, mora uložiti veliki novac, jer to košta", rekao je Štajner dodajući da je Hiksova na skupu u Briselu zatražila 37 miliona evra za povratak u sledećoj godini. RUGOVA NEMA PRAVO DA IMENUJE PREDSTAVNIKE KOSOVA U SAD Priština -- Administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) ne odobrava odluku predsednika Kosova Ibrahima Rugove o imenovanju Boba Dola za počasnog predstavnika Kosova u SAD. Portparol UNMIK-a Suzan Manuel nije želela da komentariše odluku predsednika Kosova, ali je stavila do znanja da kosovske institucije nemaju nadležnosti za takve odluke. "Civilni administrtor UN na Kosovu Mihael Štajner ima nadležnosti za vođenje međunarodne politike Kosova", rekla je Manuel. GRUBAČ: NAPADI NESTALI POSLE POLITIČKOG KOMPROMISA Novi Sad -- Predsednik Saveznog ustavnog suda Momčilo Grubač ocenio je da se od napada na njega odustalo u trenutku "kada je postignut politički kompromis" o vraćanju poslanika Demokratske stranke Srbije u republički parlament. "Kada je SUS stavio privremenu meru na plan republičke skupštine da isključi 45 poslanika DSS-a nastala je čitava tarapana. Na sreću, pre nekoliko dana nađen je politički kompromis i nije odbijena poslušnost sudu", rekao je Grubač u intervjuu za "Građanski list". Grubač je istakao da je "tužno" što u harangi protiv njega, politička kuhinja koja je to organizovala nije imala hrabrosti da ga javno napadne već je "poturila omladinu, u vidu Studentske asocijacije". "Svestan sam da se radi o šačici instrumentalizovanih mladih ljudi. Znam i odakle je to poteklo, da to nije bila njihova inicijativa, već da su dobili nalog i da je to trebalo da posluži diskreditaciji ne mene lično, već odluke suda koja im se nije sviđala", ocenio je Grubač. U saopštenju Studentske asocijacije od subote se navodi da je "afera Grubač", koju su navodno oni otkrili, za tu organizaciju završena "odrstanjivanjem Grubača sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu i zaštitom studenata koji su kod njega polagali". Predsednik SUS-a je naveo da se "neće pomiriti s uvredama i klevetama" i dodao da je rešio da za povrede koje su mu javno izrečene "traži satisfakciju predviđenim pravnim putevima". Grubač je takođe rekao da "ne očekuje" poziv Haškog tribunala da svedoči u procesu koji se vodi protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, s obzirom da je 1992. bio savezni ministar za zaštitu ljudskih prava i nacionalnih manjina u Vladi Milana Panića. "Nemam nikakvih saznanja koja bi u ovom procesu bila od interesa, uostalom, ono što se Miloševiću stavlja na teret, dolazi mahom posle obaranja Panićeve vlade", kazao je Grubač. GOLUBOVIĆ: VLADA NIJE POSLUŠALA NIJEDAN PREDLOG SAVETA Beograd -- Član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije Zagorka Golubović izjavila je da Vlada "nije poslušala nijedan predlog Saveta". Golubović je izjavila da je od Vlade traženo da se evidentiraju svi predstavnici vlasti koji su istovremeno i članovi upravnih odbora nekih preduzeća. "Međutim, do nas je stigao samo nepotpun spisak funkcionera koji su članovi upravnih odbora, sa nepotpunim obaveštnjem da li im se to članstvo plaća ili ne", istakla je ona. Golubović je iznela pretpostavku da Vlada "nije zadovoljna" radom Saveta, jer se on bavi "pitanjima sistemskog rešavanja korupcije, a ne sitnim slučajevima podmićivanja". Prema njenim rečima, jedini "uspeh" Saveta je registrovanje svih prijavljenih slučajeva korupcije. "Naše više puta ponovljeno pitanje 'šta je učinjeno u vezi sa tim slučajevima' ostalo je bez odgovora izvršne vlasti", istakla je Golubović. Vlada Srbije osnovala je u decembru 2001. godine Savet za borbu protiv korupcije. Za predsednika Saveta izabran je Slobodan Beljanski, dok su za članove Saveta imenovani Nikola Milošević, Zagorka Golubović, Vojin Dimitrijević, Čedomir Čupić, Vladimir Goati, Ivan Lalić, Mirjana Vasović, Predrag Jovanović, Miomir Brkić, Aleksandar Đuričić i Miroslav Milićević. Savet je prvo napustio predsednik Slobodan Beljanski, a zatim i potpredsednik Predrag Jovanović. NASTAVLJEN ŠTRAJK GLAĐU STUDENATA PRAVA Beograd -- Studenti Pravnog fakulteta nastavili su štrajk glađu i pored dogovora postignutog sa Rektoratom Beogradskog unverziteta o smanjenju školarine. Kako je za B92 rekao predstavnik studentskog protesta Dragoslav Ljubičanović, štrajk glađu će, u smanjenom obimu, biti nastavljen sve dok Uprava fakulteta ne potvrdi dogovor, što se očekuje u ponedeljak. "Postigli smo određen dogovor sa Rektoratom da istupimo na sednici Naučno-nastavnog veća sa zajedničkim zahtevima, koji u suštini predstavljaju korekciju studentskih zahteva. Dogovorili smo se da cena školarine bude 22.000 dinara, cena obnove godine 7.500 dinara, a na kraju smo odustali od smanjenja uslova, ali, postoji opcija da se u januaru da dodatni ispit i da se godina upiše u onom statusu u kome je student bio. Ranije, redovni student nikako nije mogao da zadrži status u takvoj situaciji. Za sada ne znamo šta će biti sa studentima koji su po dva puta obnavljali istu godinu, da li mogu da upisuju ili ne mogu da upisuju redovno fakultet. Štrajk se nastavlja, znači ne u onom obimu u kome je bio, ljudi su otišli da se odmore, ostaje grupa ljudi na fakultetu, smenjivaćemo se non-stop, ali nećemo do ponedeljka insistirati na nekoj većoj masovnosti ljudi koji se tamo nalaze", rekao je Ljubičanović. Dogovor sa Rektoratom postigli su sve tri studentske organizacije: Savez studenata, Studentska unija i predstavnici štrajkača glađu. FENOMEN ŠTRAJKA GLAĐU U SRBIJI Beograd -- Studenti Pravnog fakulteta samo su jedan u nizu slučajeva koji su u poslednje vreme posegnuli za štrajkom glađu. Hirurg iz Smedereva traži veći stan za porodicu. Studenti Istorije umetnosti pomeraju rokove. Tri radnika u Boru traže smenu direktora. I svi zahteve pokušavaju da reše štrajkom glađu. Proteklih desetak godina štrajkovalo se glađu, ali sporadično, i uvek je protest pokretala sindikalna ili neka druga organizacija. Zašto se danas, u pokušaju da se reše određeni problemi, odmah poseže za ovom krajnjom merom. Socijalni psiholog Bora Kuzmanović za Radio B92 kaže da aktuelni štrajkovi glađu prete da ugroze ovu veoma važnu instituciju, pre svega političke borbe. "Dozvolite da se i sam začudim nad činjenicom da je štrajk glađu postao već uobičajen", kaže naš sagovornik. "Zaista je čudno da, pre nego što se primene druge mere, odmah se primenjuje štrajk glađu, i posebno u tim slučajevima kada je to krajnje problematično. To jeste strašna kompromitacija tog fenomena i meni se čini da je pre reč o nekoj poluobaveštenosti ili neobaveštenosti, da su ljudi čuli da štrajk glađu u nekim slučajevima donosi neko rešenje, da se sa tim može nešto dobiti, i sada precenjuju i počinju da ga upotrebljavaju ne kao poslednje, već kao prvo sredstvo", ističe Kuzmanović. Fenomen štrajka glađu vezan je pre svega za politički otpor. Ovaj način borbe preuzeli su i neki sindikati. Uslov da štrajk glađu bude efikasan je da postoji veliki broj štrajkača, da štrajkuju značajne ličnosti ili da je povod društveno značajan. Takođe je važno, objašnjava Bora Kuzmanović, i da je vlast osetljiva na svoj ugled i legitimitet i da joj nije svejedno da li će neko umreti štrajkujući. Najpoznatiji štrajkači glađu u istoriji su Nelson Mendela i Mahatma Gandi. Teoretičar sindikalnih protesta Darko Marinković objašnjava za Radio B92 da je štrajk glađu potpuno izdvojen političko sindikalni metod borbe. Komentarišući aktuelne proteste Marinković kaže da u njima postoji i segment pomodarstva. Reč je i o ishitrenim potezima i posezanju za sredstvima borbe koja nisu primerena. "Ali to istovremeno mora da bude signal i sindikatima i političkim vlastima i poslodavcima da nešto nije u redu. Jer ako nešto stalno iskače iz sistema, ako imamo puno specifičnih situacija, specijalnih slučajeva, kako se oni zovu u nauci, onda svi moraju da se zamisle i da vide o čemu se tu radi. Naše društvo, kao i sva društva u tranziciji, je konfliktono društvo. Po onoj narodnoj "beda na vrata, ljubav kroz prozor", čim su ljudi siromašni, čim je puno nezaposlenih, čim je puno neizvesnosti, normalno je da su ljudi nervozni i da svaki potez gledaju sa jednim većim stepenom opreza, straha, i jednog automatskog otpora prema nečemu što im izgleda kao da će im odneti štetu. Jer su im inače, u godinama koje su protekle, takvi potezi donosili štetu", kaže Marinković.Fenomen štrajka glađu u Srbiji biće jedna od tema emisije Kažiprst koja je na programu u ponedeljak pre podne. DESET GODINA FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO Beograd -- Fond za humanitarno pravo, kao jedna od najstarijih organizacija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji, u subotu obeležava desetu godišnjicu postojanja. Izvršnog direktora ove nevladine organizacije, Natašu Kandić, pitali smo koliko se za proteklih dest godina promenio odnos domaće javnosti prema aktivistima za ljudska prava i njenom Fondu: "S jedne strane, vidim da ima mnogo negativnog odnosa koji se zasniva na tome što ne postoji politički, zvanični stav koji bi govorio o tome šta su obaveze i namere nove vlasti, a s druge strane, javnost još uvek nije u prilici da dotakne ili čuje informacije drugačije nego ranije da bi mogla da ima drugačiji odnos. Mada, generalno, bez obzira na negativne ocene, ipak imam utisak da, i kada me osporavaju, kritikuju, kada me nazivaju i plaćenikom i izdajnikom, niko ne osporava da ono što ja kažem je uvek činjenica, da je podatak, da je rezultat istraživanja, da nikada nije paušalna ili opšta ocena, generalizacija bez nekih konkretnih podataka". IZ KATARZE: SLAVA RATNIKA - SVETI DIMITRIJE Beograd -- Ratni veterani u Srbiji već 11 godina sa margine društva upozoravaju da oni ipak postoje. Njihove sudbine bile su tabu tema za režim Slobodana Miloševića koji ih je poveo u sve njihove izgubljene ratove. Nove vlasti ih u tranziciji doživljavaju kao teret koji im je u nasleđe ostavila politika koju su mnogi od njih i sami podržavali. Koliko su njihovi problemi veliki i teški postaje jasno tek kada se pojavi masovni ubica u Leskovcu, a koji je ratovao na Kosovu. U petak je u Udruženju ratnih vojnih invalida Srbije obeležena slava ratnika - Sveti Dimitrije, a novinar emisije Katarza je razgovarao sa jednim od njih koji nije želeo da se predstavi, a koji je ratovao na frontovima Bosne i Hercegovine i na Kosovu: "Ja sam se vratio sa ratišta, nema žena i deca šta da jedu, niko me ne gleda, po bolnicama se vučem, doktori mi kažu - ko te ter'o tamo, tako da mi je to strahovito bilo da sam stotinu puta pomislio - bolje da sam poginuo, nego što sam se vratio u takvom stanju. Bolje mi je samo to što verovatno neće biti rata više, neće moje dete morati da ratuje, a da mu je boje sada nego pre - ne. Mi smo obespravljeni, nemamo kao invalidi nikakva prava. Došli su nam na vlast malte ne svi koji su bežali od poziva i ne mogu oni nas da razumeju". Očekivali su da će biti heroji, a pošto se nisu uklopili u društvo po povratku sa fronta, dobrovoljci, rezervisti, izbeglice, i sami postaju žrtve. U ne malom delu javnog mnjenja oni se doživljavaju i kao zločinci i ubice. Psiholog Vladan Beara iz Društva za mentalno zdravlje ratnih veterana i žrtava ratova 1991-1999. upozorava da je ovim ljudima pomoć neophodna: "Ovo nije samo naša praksa, to pokazuje i američka praksa i praksa Zapadne Evrope i Izraela. Ljudi kad se vrate sa ratišta, prvo pokušavaju da se uklope u sredinu sami, koliko god mogu, međutim, neki ne uspeju i oni na kraju dođu kod nas. Dođu kada njihove smetnje do te mere im otežaju život da zaista život počinje da im se ruši - preti mogućnost gubitka posla zato što ne mogu da funkcionišu na poslu onako kako to njihov poslodavac očekuje, preti im razvod ukoliko u trenutku besnog napada povrede dete, onda dolaze sa snažnim osećanjem krivice, konflikti sa komšijama - ako ostanu bez prijatelja. Svi koji dolaze, dolaze sa čemernom konstatacijom da ih je društvo zaboravilo, da niko ne vodi računa o njima". TUŽILAŠTVO PREDLAŽE DA SE MILOŠEVIĆU "NAMETNE BRANILAC" Hag -- Tužilaštvo Haškog tribunala pozvalo je sudsko veće da "Slobodanu Miloseviću nametne branioca po službenoj dužnosti", javlja specijalni izveštač RTV B92 iz Haga, Ljubica Gojgić. U dokumentu koji je u petak upućen iz kancelarije glavnog tužioca Karle del Ponte, kaže se da Miloševićevi zdravstveni problemi ne bi trebalo da usporavaju proces i da sudsko veće mora pronaći način da izbegne dalje prekide suđenja. Pravni savetnik Slobodana Miloševića Zdenko Tomanović, u izjavi za B92, kaže da ne veruje da će sudije usvojiti zahtev Tužilastva. Tim Karle del Ponte ocenjuje da pravo Miloševića da se brani sam nije nužno zagarantovano pravilima Tribunala. Tužilaštvo navodi primere nekih evropskih zemalja, poput Francuske, Nemačke, Belgije pa i SRJ, u kojima se optuženi za dela za koja je propisana kazna veća od 10 godina zatvora, ne mogu sami braniti. Tomanović kaze da Slobodan Milošević neće odustati od namere da se brani sam, odnosno da se "obraća javnosti". On ističe da Milošević koristi pravo koje mu je zagarantovanom međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima. Osim toga, Tomanović, smatra da se imenovanjem branioca po službenoj dužnosti neće ubrzati suđenje. "Naimenovanje branioca vodilo bi odugovlačenju celog postupka, jer bi svaki advokat koji bi bio imenovan od strane suda imao pred sobom preko 200.000 dokumenata i izjava svedoka, preko 1.000 video kaseta, nekoliko stotina audio kaseta, dakle imao bi pred sobom toliku količinu materijala, dokumenata i izjava da bi mu bila potrebna priprema od najmanje godinu, godinu ipo dana", rekao je Tomanović. Suđenje Slobodanu Miloševiću prekidano je u nekoliko navrata zbog problema sa njegovim zdravljem. Lekarska komisija, u čijem je sastavu bio i Miloševićev lični lekar iz Beograda, konstatovala je, u julu mesecu, da Milošević ima visok pritisak, a utvrđena je i slabost srčanog mišića i uvećanje leve srčane komore. Lekari su, tada, utvrdili da optuženi pati od hroničnog zamora i da je izložen riziku od infarkta ili moždanog udara. "zbog zaista, kako je rekao holandski lekar u svom izveštaju, zapanjujućeg tempa rada, zbog činjenice da tokom dana kada suđenje traje do četiri sata on nema mogućnosti da izađe na čist vazduh, došlo je, jednostavno, do zamora i pada imuniteta", rekao je Tomanović.Tročlano sudsko veće više puta je izražavalo brigu za zdravlje najznačajnijeg haškog optuženika. Sudije su prihvatile predlog lekara da se ublaži ritam suđenja i da se Miloševiću omogući veći broj slobodnih dana za odmor. No uprkos tome, suđenje je prošle nedelje ponovo prekinuto, zbog pogoršanja Miloševićevog zdravstvenog stanja. Predsedavajući sudija Ričard Mej javno je zbog toga izrazio zabrinutost za nastavak procesa. Osim Tužilaštva, koje se juče izjasnilo o načinima nastavka suđenja, očekuje se da će to uskoro učiniti i prijatelji suda. U Hagu još nema potvrde hoće li suđenje Miloševiću biti nastavljeno suđenje. MIRJANA MARKOVIĆ U POSETI SVOM SUPRUGU Hag -- Supruga Slobodana Miloševića, Mirjana Marković, boravi već dva dana u Hagu i posetila je bivšeg jugoslovenskog predsednika u pritvoru u Ševeningenu. Sa Mirjanom Marković u Hagu je i Bogoljub Bjelica, visoki funkcioner SPS, a u petak je doputovao i drugi Miloševićev pravni savetnik, beogradski advokat Zdenko Tomanović. UHAPŠEN PAVLE VULETIĆ ZBOG POKUŠAJA UBISTVA Beograd -- Beogradska policija uhapsila je Pavla Vuletića (24) iz Beograda, zbog sumnje da je 2. jula 2002. godine u Užicu pokušao ubistvo Mlađena Savkovića (30) i Miloša Mirkovića (27), obojice iz Užica. U policijskom saopštenju navodi se da je protiv Vuletića podneta krivična prijava, jer je pomenutog dana oko 20 časova, u Ulici Kralja Petra bb u Užicu, iz automatskog oružja pucao na automobil marke "BMW" novosadske registracije, u kome su se nalazili Savković i Mirković, koji su tom prilikom povređeni. Policajci su u Vuletićevom boravištu u Zemunu, u Ulici Dragana Rakića broj 43, pronašli pištolj marke "TT" sa izbrisanim brojevima, dva paketa sa po 200 grama eksploziva, kao i upaljač za ručnu bombu. Vuletić je ranije osuđivan zbog teških slučajeva krađe i razbojništva, iznude, oduzimanja vozila i neovlašćenog posedovanja oružja. UHAPŠENO ČETIRI OSOBE ZBOG SUMNJE ZA PRIVREDNI KRIMINAL Valjevo -- Inspektori odeljenja za privredni kiriminal SUP-a Valjevo uhapsili su bivšeg direktora "Krušik-Armatura" Slobodana Vićentijevića, kao i još nekoliko osoba, zbog sumnje da su se u prethodne dve godine bavili nelegalnim novčanim transakcijama. Pored Vićentijevića, uhapšeni su rukovodilac nabavke u "Krušik armaturama" Jordan Đurđević i privatni preduzetnici Elgen Baluk iz Beograda i Branko Jovanović iz Čačka. Posle noćašnjeg saslušanja kod dežurnog istražnog sudije Opštinskog suda u Valjevu Jasmine Teržić, Đurđević i Baluk su priznali krivicu, pa su pušteni da se brane sa slobode, dok je Vićentijeviću i Jovanoviću odredjen pritvor do 30 dana. Vićentijević i Djurdjević se terete da su zloupotrebili službeni položaj i Baluku omogućili da za gotovinu kupi "Krušikove" sanitarne armature u vrednosti od 1,5 miliona dinara uz neuobičajeno visoku proviziju od 30 odsto. Novac je potom išao kod Jovanovića u Čačak koji ga je šticovao u devize i sebi na ime provizije zadržao oko 2.000 evra. Uz pomoć Balukove "fantomske firme" iz Novog Sada "Sistem nova" i izjava o oslobađanju od poreza na promet država je u ovom poslu oštećena za 300.000 dinara. PAUEL: VAŠINGTON ĆE PRESTATI DA TRAŽI PROMENU REŽIMA Doha -- Vašington će prestati da traži promenu režima u Bagdadu, ako Irak prihvati da uništi oružje za masovno uništenje i ako u potpunosti saradjuje sa inspektorima UN za razoružanje, izjavio je u petak uveče američki državni sekretar Kolin Pauel. Ako se Irak "oslobodi oružja za masovno uništenje i sarađuje sa inspektorima UN, to bi značilo da je došlo do promene režima", kazao je Pauel katarskoj televiziji Al-Džazira. Američki zvaničnik je objasnio da su pozivi na promenu režima u Bagdadu usledili zato što je Irak odbijao da ispuni rezolucije UN. SAD su, kako je rekao, zadržale pravo da deluje protiv Iraka, ako bude kršio Rezoluciju 1441 i ako Savet bezbednosti odluči da ništa ne učini po tom pitanju. "Zadržavamo pravo da delujemo u slučaju da Savet bezbednosti ne reaguje", kazao je Pauel. RUSIJA: REZOLUCIJA O IRAKU OPTIMALNA Moskva -- Rusija je ocenila da je rezolucija o Iraku, koju je u petak usvojio Savet bezbednosti UN, optimalna. Rezolucija "u sadašnjim uslovima predstavlja optimalno rešenje, koje će otvoriti put za sveobuhvatno rešavanje sitiacije oko Iraka", rekao je agenciji Interfaks zamenik šefa ruske diplomatije Jurij Fedotov. On je dodao da je "važno" i to što je rezolucija usvojena jednoglasno i podvukao da je na taj način Savet bezbednosti UN "pokazao jedinstvo u tako važnom problemu". VELIKI ANTIGLOBALISTIČKI PROTEST U ITALIJI Firenca -- Desetine hiljada ljudi iz svih krajeva Evrope marširalo je ulicama italijanskog grada Firence, u znak protesta protiv eventualnog napada na Irak, kao i zbog negativnih posledica globalizacije. Mirne demonstracije, održane bez ijednog incidenta i uz slabo vidljivo prisustvo policije, predstavljaju vrhunac antiglobalističkog skupa, Evropskog socijalnog foruma, koji je u Firenci počeo u sredu a završiće se u nedelju. Organizatori su kazali da je u protestu učestvovalo oko 400.000 ljudi, a da su demonstracije, zbog neočekivano velikog priliva ljudi i manjka prostora, morale da počnu sat ranije. Policija još nije procenila broj učesnika. Demonstranti su došli iz svih krajeva Evrope kako bi protestovali protiv američke politike prema Iraku i interesa multinacionalnih kompanija, koji, kako kažu, nanose štetu siromašnima i ekologiji planete. Atmosfera na protestu bila je opuštena, karnevalska, a demonstranti su uzvikivali parole kao što su "Ne ratu", "Mičite ruke sa Bliskog istoka" i "Pravi terorista je Zapad". Renesansni centar Firence zabranjen je za demonstracije i jake snage bezbednosti bile su postavljene tako da spreče demonstrante da skrenu sa maršute. Vlada premijera Silvija Berluskonija dozvolila je, nakon višenedeljne debate, da se u Firenci održe ove demonstracije, ali je nametnula veoma čvrst plan obezbeđenja. Vazdušni prostor nad gradom bio je zatvoren za privatne avione, a šengenski vizni sporazum na granicama Italije bio je suspendovan. NA JUGU RUSIJE OD DIZENTERIJE OBOLELO 1.386 LJUDI Moskva -- Na jugu Rusije, u Krasnodarskom kraju, hospitalizovano je 1.386 ljudi, među kojima 949 dece sa dijagnozom dizenterije, saopštio je glavni sanitarni lekar Rusije Genadij Onišenko. "Ovakva epidemija je nezapamćena poslednjih nekoliko decenija u Rusiji s obzirom na broj inficiranih ljudi i geografskoj raširenosti", rekao je Onišenko. On je dodao da je epidemija dizenterije sada lokalizovana, i da ima tendenciju smanjenja. Uzrok epidemije su nekvalitetni mlečni proizvodi fabrike za preradu mleka u Kropotkinu, u Krasnodarskoj oblasti, a koju su vlasti zatvorile pre nekoliko dana. IZRAELSKA VOJSKA UBILA PRIPADNIKA ISLAMSKOG DŽIHADA Dženin -- Jedan zvaničnik radikalne palestinske organizacije Islamski džihad ubijen je u subotu ujutru u razmeni vatre sa izraelskim vojnicima u Dženinu, na Zapadnoj obali, saopštila je palestinska služba bezbednosti. Ijad Savalha (32), šef "Brigada Al-Kods" za oblast oko Dženina, ubijen je tokom jednočasovne razmene vatre u jednoj kući u centru grada, koju su opkolili izraelski vojnici, saznaje se iz palestinskih izvora. Izrael je optužio Savalhu za organizovanje više samoubilačkih napada na severu Izraela, uključujući i napad od 21. oktobra u kojem je život izgubilo 13 osoba, a za koji su odgovornost preuzele "Brigade Al-Kods". BRITANSKIM ZVANIČNICIMA ZABRANJEN ULAZAK U ZIMBABVE harare -- Zimbabve je premijeru Toniju Bleru i ostalim britanskim zvaničnicima zabranio ulazak u zemlju i uveo vize za britanske građane, preneo je državni radio. Vest o uvođenju viza objavljena je dan pošto je Britanija objavila da će većini Zimbabveanaca biti potrebne vize za ulazak u zemlju. Cilj ove promene je smanjenje broja ilegalnih imigranata iz Zimbabvea u Britaniji. Državni radio je preneo da je Zimbabve zabranio ulazak u zemlju 119-orici svojih kritičara, kao odgovor na sankcije. Osim Blera, na listi se nalaze oko 90 britanskih zvaničnika, uključujući i neke ministre, članove Evropskog parlamenta i vođe nekih stranih prodemokratskih grupa. Zabrana se odnosi i na devet stranih dopisnika. Većina ih je iz Zimbabvea i radi za strane radio stanice koje u Africi emituju program koji je vlada ocenila kao antizimbabveansku propagandu. PREGLED ŠTAMPE ZA 9. NOVEMBAR Beograd -- U pregledu štampe možete da pročitate tekstove - o grobnicama u Batajnici iz "Vremena", o masonima u Srbiji iz "NIN"-a, o sve manjim šansama za zaposlenje iz "Glasa javnosti" i o tome kako se ponašaju jugoslovenski političari iz "Danasa". TEMA: NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA SVETSKE DOMINACIJE U sklopu izmenjenih odnosa u svetu, a posebno zbog objavljenog "rata protiv terorizma", u Vašingtonu su nedavno obelodanjeni principi nove odbrambene strategije. Sve bi bilo u redu, da oni možda ne predstavljaju najagresivniji istup bilo koje zvanične političke institucije od Drugog svetskog rata naovamo. Temu dana piše Boško Denić. NA DANAŠNJI DAN - 9. NOVEMBAR Beograd -- 1799 - Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja. 1818 - Rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana", "Prolećne vode". Poznata je i njegova drama "Mesec dana na selu". 1835 - Rođen je Davorin Jenko, jedan od najznačajnijih kompozitora romantičara u slovenačkoj i srpskoj muzici. Autor je srpske himne "Bože pravde" i slovenačke "Naprej, zastava slave". Kao dirigent beogradskog Narodnog pozorišta (1871-1902) komponovao je muziku za više od 80 pozorišnih komada. Autor je prve srpske operete "Vračara". 1841 - Rođen je Eduard VII, kralj Velike Britanije i Irske i car Indije, najstariji sin kraljice Viktorije. Tokom njegove vladavine od 1901. završen je Burski rat, sklopljen je sporazum s Japanom 1902, s Francuskom 1904. i s Rusijom dogovor o podeli sfera u Aziji 1907. 1888 - Rođen je francuski političar, ekonomista i diplomata Žan Mone, tvorac plana o modernizaciji francuske privrede posle Drugog svetskog rata, prvi predsednik Evropske zajednice za ugalj i čelik (1952-55) i predsednik Akcione komisije za stvaranje Sjedinjenih država Evrope (1956-75). 1918 - U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici su odbili da intervenišu protiv njih i pridružili su se pobuni. Vlast u gradu preuzeo je Radnički sovjet, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju. Dva dana kasnije Nemačka je potpisala mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat. 1937 - U japansko-kineskom ratu, japanske trupe su zauzele Šangaj. 1938 - Tokom noći nacisti su u Nemačkoj demolirali više od 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv "Kristalna noć" jer su ulice nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom. 1940 - Umro je britanski državnik Artur Nevil Čembrlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je 1938. Minhenski sporazum s Adolfom Hitlerom. 1952 - Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Vajcman, prvi predsednik novoformirane države Izrael 1948, predsednik Svetske cionističke organizacije (1920-31) i Jevrejske agencije (1929-31. i 1935-46). Kao hemičar pronašao je postupak za proizvodnju acetona i butanola. 1953 - Umro je kralj Abdul-Aziz Ibn Saud, koji je 1932. osnovao kraljevinu Saudijsku Arabiju, osvojivši pre toga čitavu centralnu Arabiju. 1963 - U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a 470 ih je ranjeno. Istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putničkim vozom na pruzi za Tokijo. 1970 - Umro je francuski državnik i general Šarl de Gol, vođa pokreta "Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osnivač i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969, kada se povukao jer nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata. Suprotstavljao se prestižu SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a američkim snagama onemogućio da drže svoje baze u Francuskoj (1966). Okončao je sedmogodišnji rat u Alžiru nakon čega je ta zemlja stekla nezavisnost. Napisao je "Ratne memoare". 1977 - Izraelski avioni napali su ciljeve u južnom Libanu i tom prilikom, kako je saopštila libanska vlada, uništili su dva sela i ubili najmanje 60 civila. 1985 - Ruski velemajstor Gari Kasparov je u 23. godini postao najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11. 1989 - Stotine hiljada Istočnih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nemačkoj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon što je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad "Berlinskog zida", simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke. 1993 - U muslimansko-hrvatskim sukobima u bosanskom ratu Hrvati su srušili Stari most na reci Neretvi u Mostaru, simbol grada sagradjen u vreme Otomanskog carstva u 16. veku. 1995 - Predsednik PLO Jaser Arafat prvi put je posetio Izrael i tom prilikom izrazio saučešće udovici izraelskog premijera Jicaka Rabina koji je ubijen u atentatu 4. novembra. 2000 - U sedištu Saveta Evrope u Strazburu predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica zatražio je prijem Jugoslavije u članstvo te institucije. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPc2Ow0MYhVuIcyHKEQIUhACgrS7bLJ5pm3ia5Phi2WxXED8qBrgAoJCL yoME+frtIW2rzgo3rv1pmT4W =G5eV -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
