Odobravanje prvih hipotekarnih dugoro�nih kredita po�e�e ubrzo po
usvajanju zakona o osnivanju Nacionalne korporacije za osiguranje
stambenih kredita, najavio je Nikola �ivanovi�, savetnik guvernera NBJ.
Jo� je, dodu�e, neizvesno kada �e republi�ki parlament razmatrati Nacrt
zakona, ali je �est banaka ve� spremno da odobrava dugoro�ne zajmove iza
kojih �e stajati Korporacija, �ime �e se podsta�i stambena izgradnja.
Republika Srbija �e iz bud�eta za idu�u godinu izdvojiti 20 miliona
evra osniva�kog kapitala za Korporaciju, a osiguranje naplate kredita po
ovom zakonu mo�e biti najvi�e desetostruko ve�e od osnovnog kapitala.
Nacionalna korporacija �e omogu�iti poslovnim bankama da za stambene
kredite izdvoje, kako je rekao �ivanovi�, �etiri puta vi�e kapitala nego
�to bi to, ina�e, mogle same.
Jedan od uslova je da svi hipotekarni krediti moraju imati �ivotno i
imovinsko osiguranje potencijalnog du�nika. U otplatu kredita bi�e
ukalkulisano �ivotno osiguranje kao vid �tednje, koje �e se svakog meseca,
kako je rekao savetnik guvernera, pla�ati u iznosu od oko 10 evra. To �e
istovremeno doprineti da trgovina nekretninama iz sive ekonomije pre�e u
legalne tokove, a i da o�ivi osiguranje.
Glavna prednost hipotekarnog osiguranja jeste sni�avanje bankarske
mar�e, jer �e Korporacija banke osloboditi izvesnih rizika, pa �e se sve
vi�e boriti za klijente. Kamatne stope ne�e biti fiksne i obra�unava�e se
prema evru po RIBORU plus mar�a, koja �e biti ni�a ako je rizik manji. Da
bi Korporacija uop�te osigurala kredite, najpre �e utvrditi rizike
poslovanja svake banke.
Uvo�enjem hipotekarnog osiguranja u Srbiji rizici banaka prene�e se na
Korporaciju koja je nosilac "bezuslovne dr�avne garancije". Budu�a
agencija �e, �to se navodi kao razlog za osnivanje, podsticati vladu da
reformi�e sve va�ne zakone iz te oblasti kako bi se ujedno smanjio rizik i
za sve druge zajmove. Istovremeno, hipotekarno osiguranje stimuli�e banke
da u�u na tr�i�te hipotekarnih kredita, na �ta, ina�e, ne bi bile spremne,
�to je pokazalo dosada�nje iskustvo.
Bankarski sektor, kao �to je poznato, ima problema sa dugoro�nim
izvorima. Banke �e, kako se o�ekuje, po�eleti da sara�uju sa Korporacijom
na projektima izgradnje novih stambenih objekata. Kao razlog za to isti�e
se, najpre, garancija za blagovremeno pla�anje dospele kamate, bez obzira
na odlaganje kona�nog datuma zavr�etka zgrade. Zatim, Korporacija �e
kontrolisati gotovinski tok i ispla�ivati novac posle okon�avanja svake
faze izgradnje i zahvaljuju�i tome banke �e izbe�i tro�kove, a garantova�e
i legalnost vlasni�tva i upis u zemlji�ne knjige. Tako �e izgra�eni
stambeni objekti odmah biti pokriveni hipotekarnim osiguranjem, a samim
tim �e mo�i br�e i da se prodaju.
Korporacija treba da bude mnogo vi�e od obi�ne kompanije za hipotekarno
osiguranje. Bar u prvim godinama trebalo bi da funkcioni�e kao neka vrsta
"pokrovitelja" koji �e sara�ivati sa svim industrijskim granama, ali i
kreirati i predlagati promene u svemu �to se odnosi na hipotekarno
kreditiranje. Vlasnik Republika Srbija Zakonom je predvi�eno da se Korporacija organizuje kao akcionarsko
dru�tvo �iji je stoprocentni vlasnik Republika Srbija. �lanom 6. propisano
je da udeo Republike u osnovnom kapitalu ne mo�e biti manji od 51 odsto,
kao i to da Korporacija izdaje Republici akcije na iznos sredstava koje
joj obezbe�uje iz bud�eta. Koje su banke spremne za kredite
Komercijalna, Vojvo�anska, Delta, Rajfajzen, Sosijete �eneral i HVB
banke spremne su da ponude prve "test" hipotekarne kredite, potvrdio je za
"Politiku" savetnik guvernera NBJ Nikola �ivanovi�. Ovim bankama, sa
najve�im kapitalom, trebalo bi da se pridru�e jo� neke, �to bi naredne
godine omogu�ilo razvoj stambene izgradnje. Obveznice za 510 miliona evra
Vlasnici stare devizne �tednje do sada su obveznice Republike Srbije
konvertovali za oko 510 miliona od ukupno 4,2 milijarde evra javnog duga
dr�ave. Istovremeno, preko Beogradske berze i bankarskih �altera od
gra�ana je otkupljeno obveznica u vrednosti od 30 miliona evra.
Kako je naveo Nikola �ivanovi�, savetnik guvernera NBJ, delimi�no ili
potpuno svoje obveznice je prodalo oko 36.000 �tedi�a. Ove vrednosne
hartije naj�e��e kupuju banke u cilju ostvarivanja investicionih namera,
odnosno sticanja prinosa. Za njih su zainteresovana i pravna lica zbog
zakonske mogu�nosti da sa njima po nominalnoj ceni u�estvuju na aukcijama
dr�avne imovine ili u privatizaciji, �to, kako je rekao �ivanovi�,
pove�ava tra�nju obveznica.
Obveznice sa kasnijim dospe�em su zanimljivije za investitore me�u
kojima preovla�uju i dalje doma�i, jer strani jo� "opipavaju" tr�i�te.
Prema oceni �ivanovi�a, cena obveznica je trenutno vi�a nego dobra, jer je
kreira velika tra�nja, a mala ponuda. Tra�nja �e se, naro�ito, pove�ati za
dve godine kada zapo�ne privatno penzijsko osiguranje, kao i �ivotno, koje
�e mo�i da se pla�a obveznicama, bar delom.
B. Dumi�
ULOGA NACIONALNE KORPORACIJE
ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA
Manji rizik - vi�e zajmova
Foto A. Vasiljevi�
<<vrati.gif>>
