Srpski se �uva
u�enjem
Novo TOMI� 11/10/2002, 7:40:12 PM
KO o �emu Srbi o kvarenju srpskog jezika. Kukaju bez prestanka da je srpski u velikoj opasnosti. Napadnut sa svih strana: neznanjem, nemarom, stranim re�ima, latinicom, pogre�nim izgovorom i akcentima, internetom...
Napali smo ga, reklo bi se, �ak i mi sami, tako �to ga uop�te ne branimo. I reklo bi se da smo blizu kraja; samo �to bez svog jezika nismo ostali, a s njim i bez svog narodnog bi�a.
Ali, uprkos svemu mo�e da se postavi i pitanje – boje li se Srbi s razlogom za svoj jezik? Da li su ga zaista ve� iskvarili, ili je to �to nam izgleda kvarenje ne�to sasvim uobi�ajeno? Razgovaramo sa Vladom �ukanovi�em, saradnikom Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. A on je jedan od onih lingvista koji na ove probleme gleda ne�to druga�ije.
TU�ICE I “DOMA�ICE”
- Osvrnimo se samo na period savremenog srpskog jezika, od Vuka do danas. U prvoj fazi njegovog razvoja, negde do sredine 19. veka, pa i koju deceniju posle, pri�alo se da Vuk kvari onda�nji u�eni jezik jezikom svinjara i govedara. U drugoj fazi, prema kraju 19. veka, prevladao je Vukov model standardnog jezika i krenula je pri�a da u�eni jezik kvari vukovski narodni jezik.
Kako god okrenemo, u Srbiji neko kvari jezik.
- I danas �ete �uti kako mnogi ljudi govore o kvarenju jezika. Da se srpski jezik toliko kvario koliko se o kvarenju pri�a, za ovih dvesta godina on bi se ve� pokvario. A nije se pokvario. Ne�to, dakle, nije u redu s tom pri�om o kvarenju jezika.
Jezik, dakle, nije tako lako kvarljiva “roba”.
- Meni se �ini da iza te pri�e o kvarenju jezika naj�e��e stoji nerazumevanje �injenice da se jezik neprestano menja.
�to�ta od tih “kvarenja” u�lo je, �ak, i u na� jezi�ki standard.
- Recimo, Aleksandar Beli�, nesumnjivo najzna�ajniji srpski lingvista prve polovine 20. veka, pisao je 50-ih godina kako se ne mo�emo pomiriti s re�ima koje su na�injene prema stranim uzorima i u kojima je u prvom delu strana re� radio-, a u drugom na�a: radio prenos, radio obrada, radio drama: “Gornje se re�i mogu preneti na�im jezikom ili pridevom radijski ili kojim pade�om od imenice radio (prenos radijem, radijski prenos, izvo�enje na radiju ili radijsko izvo�enje i sl.)”. Tvrdio je, tako�e, da re�i poput autolimar, metalostrugar treba zamenjivati na�im automobilski limar, metalski strugar. Jezik i ljudi, me�utim, imali su druga�ije potrebe od onih koje je Beli� mogao predvideti, te su danas radio program ili radio igra sasvim standardni izrazi.
Kako, ipak, da se odupremo stra�noj najezdi tu�ica i jesu li one opasne za budu�nost srpskog jezika?
- Odve� sudbonosno zvu�e re�i “odupreti stra�noj najezdi tu�ica”. Tu�ice nisu bile opasne ni u pro�losti, one ne�e biti opasne ni u budu�nosti. Bez tu�ica se ne mo�e, a mnoge su vremenom postale “doma�ice”. Da su na�i preci bili toliko osetljivi na tu�ice, ne bi danas svaki Srbin, kada legne u krevet, legao na du�ek, na du�ek stavljao �ar�av, ne bi se pokrivao �ebetom ili jorganom, ne bi glavu stavljao na jastuk. Ne bi obuvao �arape pa cipele, obla�io pantalone, ko�ulju, d�emper, jaknu, kaput... Sve su te re�i pozajmljene tako davno da se u savremenoj kolektivnoj jezi�koj svesti uop�te ne prepoznaju kao nekada�nje tu�ice, jer su postale sasvim obi�ne srpske re�i. Jedno je sigurno: nema pouzdanih merila za nacionalnu �istotu re�i.
Pisci i novinari
Znamo li mi stvarno �ta je na� jezi�ki standard? Da li je i standardizacija, u izvesnom smislu, proces bez kraja?
- U osnovnim crtama znamo, ali je ve�ina priru�nika koji standardizuju jezik zastarela. Po�to se jezik kroz upotrebu neprestano menja, neprestano se menja i etalon jezika, standardni jezik. Jasno je da taj proces nema kraja sve dok neki jezik �ivi. Problemi nastaju onda kada priru�nici koji standardizuju jezik previ�e zaostanu za stvarnim jezikom u upotrebi. Tada razlike izme�u upotrebljenog i propisanog postaju veoma upadljive. Jedini lek od te boljke jesu novi priru�nici, koji �e zastareti, pa �e za njima do�i novi, koji �e zastareti, pa �e za njima do�i novi, koji �e zastareti, pa �e...
Da li se srpski jezik u�i dovoljno u �koli? Da li s na�ih fakulteta dolaze dovoljno dobri profesori srpskog jezika?
- Srpski jezik se, prakti�no, u�i samo do 8. razreda osnovne �kole. U srednjim �kolama profesori na �asovima jezika i knji�evnosti predaju ili prete�no knji�evnost ili samo knji�evnost; �ast izuzecima. Na fakultetima se srpski jezik uop�te ne u�i, osim na odgovaraju�im studijskim grupama na filolo�kim fakultetima. Ukratko, srpski jezik se u �kolama ne u�i dovoljno.
Koliko savremeni pisci kvare, a koliko doprinose br�oj standardizaciji srpskog jezika?
- Ja ne volim da govorim o kvarenju jezika, pa ni kada su savremeni pisci u pitanju. Naime, njihov jezik naj�e��e je prosto posledica nedovoljnog obrazovanja. S druge strane, savremeni pisci na jezik svakako uti�u manje od novinara, TV voditelja, politi�ara, estradnih zvezda... To je stvar tira�a.
Mo�e li se jezik za�tititi od kvarenja zakonima ili nekim drugim propisima?
- Ne mo�e! Zakon i propisi po definiciji blokiraju razvojne mogu�nosti jezika. Jezik se samo mo�e negovati: prosve�ivanjem ljudi, modernizovanjem nastavnih planova i programa, osmi�ljenom i produ�enom jezi�kom obukom sve do zavr�etka redovnog �kolovanja (uklju�uju�i i fakultete), podsticanjem i odr�avanjem interesovanja za jezik kod naj�ire publike.
Novo TOMI� 11/10/2002, 7:40:12 PM
KO o �emu Srbi o kvarenju srpskog jezika. Kukaju bez prestanka da je srpski u velikoj opasnosti. Napadnut sa svih strana: neznanjem, nemarom, stranim re�ima, latinicom, pogre�nim izgovorom i akcentima, internetom...
Napali smo ga, reklo bi se, �ak i mi sami, tako �to ga uop�te ne branimo. I reklo bi se da smo blizu kraja; samo �to bez svog jezika nismo ostali, a s njim i bez svog narodnog bi�a.
Ali, uprkos svemu mo�e da se postavi i pitanje – boje li se Srbi s razlogom za svoj jezik? Da li su ga zaista ve� iskvarili, ili je to �to nam izgleda kvarenje ne�to sasvim uobi�ajeno? Razgovaramo sa Vladom �ukanovi�em, saradnikom Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. A on je jedan od onih lingvista koji na ove probleme gleda ne�to druga�ije.
TU�ICE I “DOMA�ICE”
- Osvrnimo se samo na period savremenog srpskog jezika, od Vuka do danas. U prvoj fazi njegovog razvoja, negde do sredine 19. veka, pa i koju deceniju posle, pri�alo se da Vuk kvari onda�nji u�eni jezik jezikom svinjara i govedara. U drugoj fazi, prema kraju 19. veka, prevladao je Vukov model standardnog jezika i krenula je pri�a da u�eni jezik kvari vukovski narodni jezik.
Kako god okrenemo, u Srbiji neko kvari jezik.
- I danas �ete �uti kako mnogi ljudi govore o kvarenju jezika. Da se srpski jezik toliko kvario koliko se o kvarenju pri�a, za ovih dvesta godina on bi se ve� pokvario. A nije se pokvario. Ne�to, dakle, nije u redu s tom pri�om o kvarenju jezika.
Jezik, dakle, nije tako lako kvarljiva “roba”.
- Meni se �ini da iza te pri�e o kvarenju jezika naj�e��e stoji nerazumevanje �injenice da se jezik neprestano menja.
�to�ta od tih “kvarenja” u�lo je, �ak, i u na� jezi�ki standard.
- Recimo, Aleksandar Beli�, nesumnjivo najzna�ajniji srpski lingvista prve polovine 20. veka, pisao je 50-ih godina kako se ne mo�emo pomiriti s re�ima koje su na�injene prema stranim uzorima i u kojima je u prvom delu strana re� radio-, a u drugom na�a: radio prenos, radio obrada, radio drama: “Gornje se re�i mogu preneti na�im jezikom ili pridevom radijski ili kojim pade�om od imenice radio (prenos radijem, radijski prenos, izvo�enje na radiju ili radijsko izvo�enje i sl.)”. Tvrdio je, tako�e, da re�i poput autolimar, metalostrugar treba zamenjivati na�im automobilski limar, metalski strugar. Jezik i ljudi, me�utim, imali su druga�ije potrebe od onih koje je Beli� mogao predvideti, te su danas radio program ili radio igra sasvim standardni izrazi.
Kako, ipak, da se odupremo stra�noj najezdi tu�ica i jesu li one opasne za budu�nost srpskog jezika?
- Odve� sudbonosno zvu�e re�i “odupreti stra�noj najezdi tu�ica”. Tu�ice nisu bile opasne ni u pro�losti, one ne�e biti opasne ni u budu�nosti. Bez tu�ica se ne mo�e, a mnoge su vremenom postale “doma�ice”. Da su na�i preci bili toliko osetljivi na tu�ice, ne bi danas svaki Srbin, kada legne u krevet, legao na du�ek, na du�ek stavljao �ar�av, ne bi se pokrivao �ebetom ili jorganom, ne bi glavu stavljao na jastuk. Ne bi obuvao �arape pa cipele, obla�io pantalone, ko�ulju, d�emper, jaknu, kaput... Sve su te re�i pozajmljene tako davno da se u savremenoj kolektivnoj jezi�koj svesti uop�te ne prepoznaju kao nekada�nje tu�ice, jer su postale sasvim obi�ne srpske re�i. Jedno je sigurno: nema pouzdanih merila za nacionalnu �istotu re�i.
Pisci i novinari
Znamo li mi stvarno �ta je na� jezi�ki standard? Da li je i standardizacija, u izvesnom smislu, proces bez kraja?
- U osnovnim crtama znamo, ali je ve�ina priru�nika koji standardizuju jezik zastarela. Po�to se jezik kroz upotrebu neprestano menja, neprestano se menja i etalon jezika, standardni jezik. Jasno je da taj proces nema kraja sve dok neki jezik �ivi. Problemi nastaju onda kada priru�nici koji standardizuju jezik previ�e zaostanu za stvarnim jezikom u upotrebi. Tada razlike izme�u upotrebljenog i propisanog postaju veoma upadljive. Jedini lek od te boljke jesu novi priru�nici, koji �e zastareti, pa �e za njima do�i novi, koji �e zastareti, pa �e za njima do�i novi, koji �e zastareti, pa �e...
Da li se srpski jezik u�i dovoljno u �koli? Da li s na�ih fakulteta dolaze dovoljno dobri profesori srpskog jezika?
- Srpski jezik se, prakti�no, u�i samo do 8. razreda osnovne �kole. U srednjim �kolama profesori na �asovima jezika i knji�evnosti predaju ili prete�no knji�evnost ili samo knji�evnost; �ast izuzecima. Na fakultetima se srpski jezik uop�te ne u�i, osim na odgovaraju�im studijskim grupama na filolo�kim fakultetima. Ukratko, srpski jezik se u �kolama ne u�i dovoljno.
Koliko savremeni pisci kvare, a koliko doprinose br�oj standardizaciji srpskog jezika?
- Ja ne volim da govorim o kvarenju jezika, pa ni kada su savremeni pisci u pitanju. Naime, njihov jezik naj�e��e je prosto posledica nedovoljnog obrazovanja. S druge strane, savremeni pisci na jezik svakako uti�u manje od novinara, TV voditelja, politi�ara, estradnih zvezda... To je stvar tira�a.
Mo�e li se jezik za�tititi od kvarenja zakonima ili nekim drugim propisima?
- Ne mo�e! Zakon i propisi po definiciji blokiraju razvojne mogu�nosti jezika. Jezik se samo mo�e negovati: prosve�ivanjem ljudi, modernizovanjem nastavnih planova i programa, osmi�ljenom i produ�enom jezi�kom obukom sve do zavr�etka redovnog �kolovanja (uklju�uju�i i fakultete), podsticanjem i odr�avanjem interesovanja za jezik kod naj�ire publike.
