VASINGTONSKI "JASTREBOVI" CEKAJU SVOJ CAS 11.11.2002.
20:35
VASINGTONSKI "JASTREBOVI" CEKAJU SVOJ CAS Vladimir SIMONOV, politicki
komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti"- za Artel-Geopolitiku)
Ko pored koga stoji znacajno je samo na tribini Mauzoleja. Americki
analiticari obratili su paznju na to, da je objavljujuci ispred Bele
kuce usvajanje nove rezolucije Saveta bezbednosti o Iraku Dzordz Buss
pored sebe postavio Kolina Puela. Istovremeno je predsednik stedro
pohvalio drzavnog sekretara na njegovom "rukoovdjenju, dobrom radu i
upornosti". Samim tim Pauel kao da je rehabilitovan u ulozi lidera
predsednicke spoljnopoliticke ekipe. Tokom poslednjih meseci ta uloga mu
je izmicala. Drzavni sekretar je jednu po jednu gubio od apologeta
ostrog kursa u administraciji poziciju, bilo da se radilo o politici na
Bliskom Istoku, odnosu prema Iranu, ili cak i o ucescu SAD u
humanitarnim programima. Potpredsednik Riccard Ccejni, ministar odbrane
Donald Ramsfeld, koji stoje na celu vasingtonskih "jastrebova", tesko su
skrivali svoj trijumf. Moguce je da je upravo u njihovom okruzenju u
opticaj pustena glasina, da je Pauel na izdisaju, da gubi blagonaklonost
predsednika, da je blizu podnosenja ostavke. Glasine se nisu obistnile.
Na protiv, stvaranje kompromisne rezolucije SB OUN, iz koje je ispao
pasaz o kaznjavanju Iraka silom, vasingtonska elita pravicno je ocenila
kao licni uspeh drzavnog sekretara, koji je donedavno hodao u
generalskoj uniformi. Mozda je upravo zato njemu i poslo za rukom da se
vesto suprostavi pritisku Ramsfeldovog generaliteta i Cejnijevih
pomocnika, koji su predlagali predsedniku da se ne bakce sa usvajanjem
novog dokumenta SB OUN, vec da samo informise taj organ o "medjunarodnom
legitimitetu" udara SAD po Iraku. Na kraju krajeva, Bagdad se vec
deceniju nalazi u redu prekrsitelja predjasnjih rezolucija, insistirali
su "jastrebovi". Pauelu je poslo za rukom, takodje, da prelomi
raspolozenje samog predsednika. Buss je sklon da smatra OUN
organizacijom XX veka, koja se jos nije licem okrenula prema opasnostima
i zahtevima XXI veka. Medjutim, predsednik je poslusao argument drzavnog
sekretara, da bez medjunarodne koalicije, cije je formiranje moguce
jedino u prostorijama OUN, rat sa Irakom nece izgledati dobro. Zapravo,
izgledace kao jednostrani akt odmazde Bagdadu od strane opijene svojom
moci supersile. O tome, na kakvom je koloseku lebdela rezolucija 1441
svedoce detalji koji su isplivali na povrsinu tokom poslednjih dana.
Ispostavilo se da je britanski premijer Toni Bler maltene svakog dana
ubedjivao Bussa telefonom da je vaznije postici usaglasenu rezoluciju
nego u njoj braniti svaku rec. Ispostavilo se da je ministar inostranih
poslova Rusije Igor Ivanov telefonirao Kolinu Pauelu da mu saopsti
pristanak Rusije u 9 sati izjutra, u petak, na dan glasanja. Telefonski
poziv sa pristankom Sirije stigao je na mobilni telefon ambasadora SAD u
OUN Dzona Negrepontea, kada je ovaj vec prilazio vratima sale za
zaasedanje Saveta bezbednosti. Tri meseca stresa, u kome je ziveo Pauel,
okoncana su vedrim njujorskim jutrom. Ali, ne zadugo. Cak i sam drzavni
sekretar smatra svoju pobedu nad apologetama obracuna sa Bagdadom samo
kao prolaznu, medjuprostornu. Vasingtonski "jastrebovi" cekaju svoj
trenutak. On moze nastupiti i pre 21. februara, kada inspekcijska
komisija Hansa Bliksa treba da obavesti Savet bezbednosti o tome, sta je
ona i zaista otkrila u Iraku. Taj isti Pauel ne ocekuje mnogo od
pristanka Bagdada na novu rezoluciju, mada ce taj pristanak, sudeci po
svemu, ipak uslediti. Ponajpre ce "da" Iraka biti umotano u arapski vez
ograda I magle, da bi bilo tumacen na razlicite nacine, smatraju u
drzavnom departmentu SAD. Tamo preovladava misljenje da Bagdad nece
dopustiti "pretres do gola", sa kojim se moze uporediti novi drasticni
inspekcijski rezim. Zato se pre ili kasnije Buss okupiti oko sebe
"jastrebove" i izazovno im pogledati u oci pitajuci: "Kada cemo poceti
rat? Predsednik je vec utvrdio plan vojnih operacija. Oticanje te
informacije u stampu nije sracunato samo na zastrasivanje Sadama Huseina
i njegovih generala kojima, kao, jos nije kasno da napuste svog lidera.
Plan je pozvan da umiri svetsku zajednicu: SAD ce vojevati pazljivo,
promisljeno, protiv rezima, a ne protiv naroda. Uz to, imajuci u vidu
solidno iskustvo operacije 1991. u Zalivu i nedavne vojne kampanje u
Avganistanu. Kako to irnoicno veli na sve to jedan ruski starac, uz
bombu ce privezati humanitarnu posiljku. Kako, dakle, izgleda rat sa
Irakom na papiru, koji je utvrdio predsednik SAD? Pripremno
bombardovanje iz vazduha bice znatno krace, nego za vreme "Pustinjske
oluje", koje je trajalo 43 dana. Ovog puta bice dovoljno i mesec. Preko
60 procenata izrucenih projektila iz vazduhoplova na Irak bice bombe i
rakete sa laserskim navodjenjem. 1991. godine korisceno je svega 9
procenata takvog cuda-oruzja. Medju prioritetnim ciljevima su
predsednicki dvorci i komandni centri, cije razaranje treba da priblizi,
po misljenju pentagonskih stratega, brzi kolaps rezima Sadama Huseina.
Odmah posle avijacije u Irak ce biti prebaceni svim zamislivim
sredstvima - pomocu helikopterske grupe koja je sada bazirana u Kuvajtu,
kopnom i morem - do 250 hiljada vojnika. Plus simbolicna hiljada
Engleza, koje ce poslati verni prijatelj SAD Toni Bler. Napad ce se
razvijati po principu "rastuceg talasa". Tojest, planirano je "blickrig"
zauzimanje teritorija unutar Iraka, koje ce biti koriscene kao potporne
baze za upad narednih, jos krupnijih kontingenata u dubinu zemlje. Na
taj nacin Pentagon se nada da ce izbeci neprijatne diplomatske situacije
skopcane sa krupnim koncentracijama vojske na teritoriji trecih zemalja,
recimo, u Saudijskoj Arabiji. A da ne govorimo da ce do tad u Irak
prodreti americki specijalci. U uobicajene njihove zadatke spada
navodjenje avijacije na ciljeve, diverzije u skladistima oruzja,
ukljucujuci, verovatno, i oruzje a masovno unistavanje. A pridodati su
im jos i neobicni zadaci: na primer, da onemoguce Bagdad da potopi
mocvare u Juznom Iraku kako bi usporio americki blic, ili da potpali
neftne busotine. Briga o busotinama provlaci se kao crvena nit kroz ceo
plan. I tako istinski ciljevi plemenite bitke SAD sa irackim gnezdom
terorizma sstrcci vani. Dalje treba da se odigra, kako se izrazio jedan
visokopostavljeni pentagonovski oficir, "besssavni prelazak" sa upada u
vojnu okupaciju znacajnog dela zemlje. Ta okupacija se modelira po uzoru
na poratne dogadjaje u Japanu. U pocetnoj etapi Irakom ce upravljati
americki vojni gubernator, najverovatnije Tomas Frenks, komandant
oruzanih snaga SAD u Persijskom zalivu. A taj ce u svom irackom ofisu
obesiti portret generala Daglasa Makartura, koji je bio komandant
okupacionih snaga u Japanu posle njegove kapitulacije 1945. godine.
Sudeci po utvrdjenom od strane Dzordza Bussa planu rata protiv Iraka,
americka istorija treba da se vrti na jednom mestu, kao pseto koje
pokusava da se ujede za rep. Medjutim, istorija je kapriciozna i sve
moze da se odigra drugacije! Moskva, 11. novembra RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
