Tursko-evropska veza pomalo nali�i nedoumici iz pri�e "ko �e kome pri�i
- Muhamed bregu ili breg Proroku". Samo �to je pobednik na parlamentarnim
izborima Red�ep Taip Erdogan, �ija je partija nikla iz islamskih korena,
saop�tio da �e jedan od najpre�ih poslova vlade njegove stranke biti bitka
za ulazak u Evropsku uniju, skoro istovremeno �iskar d’Esten, kome je
povereno da oblikuje budu�i ustav EU, izjavio je da bi "ulazak Ankare bio
kraj Evrope".
Biv�i francuski predsednik �ak je, bez imalo diplomatskih obzira, u
intervjuu "Mondu" rekao da su "oni koji podr�avaju prijem Turske
neprijatelji Evropske unije".
Francuzu su udarac uzvratili zvani�nici iz Brisela, koji ina�e Tursku
dugo dr�e "na dugom �tapu". Govornik u ime Unije po�urio je da ka�e da
"nema nameru da igra ping-pong sa �iskarom d’Estenom", ali je dodao i
jasnu politi�ku odrednicu: "Da li je ulazak Turske u EU kraj Evropske
unije? Odgovor je - ne".
Ministarstvo spoljnih poslova u Ankari upotrebilo je delikatniju
gradaciju, kvalifikuju�i stav vrhovnog ustavotvorca kao "privatno
mi�ljenje", termin pomenut i u Briselu, uz dodatak kako je Turska
"nesumnjivo deo Evrope".
�iskarov javni krunski dokaz je - "turska prestonica nije u Evropi, a
devedeset pet procenata stanovni�tva zemlje �ivi van Evrope".
Nezgodan �as
Francuzova otrovna strela odapeta je u nezgodno vreme, pred decembarski
samit Evropljana koji u Kopenhagenu treba da odlu�e da li �e kona�no
Ankari odrediti datum za po�etak pregovora o ulasku u �lanstvo. Pro�log
meseca na takvom skupu u Briselu re�eno je da "Turska jo� nije u�inila
odgovaraju�i napredak u politi�kim reformama i ljudskim pravima". Upu�eni
posmatra�i smatraju da su dosad navo�eni razlozi za odlaganje dobrim delom
"smokvin list" za pravi razlog: mnogi u hri��anskom klubu se klone
muslimanskog brata.
Portparol EU �an Kristof Filon nagla�ava da strategija o Turskoj
postoji od 1999. kad je njena kandidatura prihva�ena i "�efovi dr�ava i
vlada je ne dovode u pitanje". Takva orijentacija pokazala se kao uspe�na
u promovisanju demokratskih prava reformi u oblasti ljudskih prava. Naveo
je primere: ukidanje smrtne kazne pro�log leta i dozvolu radio programa i
bazi�nog obrazovanja na kurdskom jeziku.
Erdogan ne pridaje previ�e va�nosti istupu biv�eg francuskog
predsednika. Odgovara jednostavnom politi�kom jedna�inom, u kojoj nema
nepoznanica: "Turska je �lan Saveta Evrope, OECD i NATO".
Dodaje: "Mi se posebno koncentri�emo na pitanje Evropske unije. Sat
brzo kuca". Napori vlade, u kojoj sam ne�e mo�i da bude predsednik (sudska
kazna jo� je na snazi, iako je oslobo�en zatvora zbog propagiranja mr�nje
"u ime islama"), bi�e da se bori za utvr�ivanje datuma po�etka pregovora o
u�lanjenju. Red�ep Taip Erdogan i bez premijerskog oreola �urno se, jo�
ovog meseca, priprema za evropsku turneju. Ve� 18. novembra �e biti u
Atini, koja prvog januara preuzima �estomese�no predsedavanje u EU, a onda
i u drugim centrima.
Sumnji�ave prestonice
Sumnji�ave EU prestonice, dosad nezadovoljne nedovoljnim turskim
uspesima u politi�kim i ekonomskim disciplinama koje se tra�e, a sada
skepti�ne pred neproverenom muslimanskom komponentom nove vlasti, sigurno
�e pa�ljivo procenjivati gosta. Funkcioneri Unije ponavljaju da Ankara
mora do kraja da ispuni sve kriterijume pre nego �to joj se otvore vrata.
Partija pravde i razvoja, koja sada komanduje dvotre�inskom ve�inom u
parlamentu, poru�uje da je ozbiljno privr�ena modernizaciji Turske. Jedna
od daljih prakti�nih provera, smatra se, mogla bi biti amnestija
politi�kih osu�enika, koji su se odrekli nasilja, �to bi najpre trebalo da
se odnosi na zatvorenike iz redova Kurdske radni�ke partije.
Erdogan �e poku�ati da predstavi evropskim doma�inima druga�ije namere
od onih koje se pripisuju prethodnicima koji su politi�ku inspiraciju
vukli iz religioznog radikalizma, pre nego �to ih je posekao generalski
ma� �uvara sekularizma u vlasti. Veruju�i da opomene nikad nisu suvi�ne,
pro�log vikenda, uz 64. godi�njicu smrti "oca svih Turaka" Mustafe Kemala,
na�elnik General�taba Hilmi Ozkok je jo� jednom ponovio da �e oru�ane
snage "za�titi Republiku od svih tipova pretnji, posebno od
fundamentalizma i separatisti�kih aktivnosti". Ovo poslednje namenjeno je
mogu�im radikalnim pomislima Kurda.
Od 1960. vojska je izvela tri dr�avna udara, a 1997. je naterala na
ostavku �istu islamsku vladu, bez obzira na to �to je bila �ist pobednik
na birali�tima.
Oprezni Romano Prodi, predsednik Evropske komisije, govori da "ma
koliko bilo te�ko, moramo se dr�ati na�e odgovornosti, uz sve razli�ite
poglede unutar EU prema Turskoj", ali zadovoljno ponavlja da su prve re�i
pobedniku iz Ankare bile da prioritetni posao �eka u Briselu.
Pridru�uje se i savet Amerikanaca da bi "�lanstvo Turske u Evropskoj
uniji bilo u sva�ijem interesu".
Kao veoma pozitivan nagove�taj primljena je vest agencije Anadolija da
su �efovi jedinih dveju stranaka u skup�tini, Erdogan iz Partije pravde i
razvoja i Deniz Bajkal, �ef opozicione Republikanske narodne partije,
izjavili da �e "zajedni�ki delovati oko EU paketa u novom periodu".
Ankara je, zasad, od Brisela na politi�koj mapi udaljenija nego na
geografskoj.
Borivoj Erdeljan
TURSKI ZAPLETI
Breg i Muhamed
<<vrati.gif>>
