BIOTEHNOLOGIJA U POLJOPRIVREDI
Sti�u genetski
modifikovane krave
Sve svetske prognoze govore da �e osnova
tehnologije 21. veka biti ba� molekularna biotehnologija. - Budu�e doma�e
�ivotinje �e mnogo efikasnije iskori��avati hranu, ima�e bolje meso, bi�e
otporne na dana�nje bolesti...
Do uvo�enja molekularne biotehnologije u sto�arstvo, nove �ivotinjske rase su dobijene mukotrpnim i dugogodi�njim ukr�tanjem i selekcijom, pri �emu su se za dalju oplodnju birale one �ivotinje koje su davale vi�e mleka, imale bolji kvalitet vune, ve�u telesnu masu ili davale vi�e jaja. Razvojem biotehnologije “jednim mu�kanjem” epruvete mogu se stvoriti daleko produktivnija grla i to za znatno kra�e vreme i uz manje novca. Bioin�enjering je pojavom klonirane ovce Doli dostigao vrh medijske pa�nje, a gde �e biti vrhunac nau�nih dostignu�a u ovoj oblasti te�ko je i naslutiti.
|
Mleko le�i tumor Bakterije mle�ne kiseline (BMK) se vekovima koriste za proizvodnju fermentisane hrane. One imaju �iroku upotrebu u industriji hrane i poljoprivredi (kiselomle�ni proizvodi, alkoholna pi�a, mesne prera�evine, kiselo povr�e, priprema sila�e ...). BMK zna�ajno doprinosi nutritivnoj vrednosti proizvoda, daju�i im specifi�an ukus, miris i izgled. S druge strane, sve je vi�e podataka da su neki sojevi BMK probiotici, koji mogu doprineti pobolj�anju zdravlja ljudi. Probiotici su mono ili me�ane kulture �ivih mikroorganizama, koje kada ih koriste ljudi ili �ivotinje, imaju povoljno delovanje i pobolj�avaju osobine postoje�e mikroflore. Efekti na zdravlje �oveka koje BMK ispoljava odnose se na kontrolu i tretman crevnih infekcija izazvanih enteropatogenim agensima ili infekcija urogenitalnog trakta, smanjivanje verovatno�e nastanka tumora ili raka kolona, oboljenja sr�anih krvnih sudova ili smanjivanje nivoa serumskog holesterola i stimulaciju imunog odgovora ili peristaltike creva. Imaju�i u vidu zna�aj BMK u mnogim vidovima ljudskih aktivnosti, razvoj geneti�ke manipulacije ovih bakterija veoma brzo napreduje i �iri se u poslednjih deset godina. |
-Uloga molekularne biotehnologije bi�e da omogu�i konstrukciju transgenih
�ivotinja koje �e imati pobolj�ane ili razvijene nove, ekonomski zna�ajne
osobine- isti�e prof. dr LJubi�a Topisirovi� iz beogradskog Instituta za
molekularnu genetiku i geneti�ko in�enjerstvo.- Tradicionalni selekcionari i
molekularni biotehnolozi bi voleli da se ostvari prognoza da �e budu�e doma�e
�ivotinje mnogo efikasnije iskori��avati unetu hranu, da �e imati meso boljeg
kvaliteta sa manje masno�e, da �e br�e rasti i da �e biti otporne na poznate
bolesti koje ih desetkuju.
Jedan od ciljeva je, na primer, dobijanje mleka
druga�ijeg kvaliteta. Glavni proteini mleka su alfa, beta i k-kazeini. Me�utim,
koli�ina sira proizvedena od mleka najvi�e zavisi od sadr�aja k-kazeina, i zbog
toga je cilj da se pove�a eksprimiranje transgena za k-kazein. Druga osobina
mleka, na koju se mo�e uticati ovom metodom, jeste sadr�aj laktoze. Pojedine
osobe ne mogu da toleri�u prisustvo laktoze u mleku ili u mle�nim proizvodima.
Ukoliko bi se dobile transgene krave koje bi imale gen za razgradnju laktoze,
moglo bi se dobiti i mleko bez ovog �e�era.
Prilaz stvaranju transgenih
�ivotinja koje bi bile bioreaktori za dobijanje va�nih proteina je, tako�e,
veliki izazov. S uspehom su dobijene transgene ovce i koze koje lu�e humane (
ljudske) proteine u mleku. Geni za humane proteine se eksprimiraju u mle�nim
�lezdama a prisustvo datog proteina u mleku nema nepovoljno dejstvo ni na samu
�ivotinju ni na njeno potomstvo koje se tim mlekom hrani. Ispitivanja su
pokazala da ovako dobijeni biolo�ki aktivni proteini (na primer, aktivator
plasminogena, urokinaza, a1-antitripsin, faktor koagulacije ID� laktoferin)
imaju aktivnost sli�nu onima dobijenim iz ljudskih tkiva.
Kod pili�a se
nastoji pove�ati prirast mi�i�a, proizvodnja jaja i otpornost na bolesti. Veoma
je va�no da se sve ovo postigne bez kori��enja hemikalija.
Imaju�i u vidu brz
napredak i velike mogu�nosti, sve svetske prognoze govore da �e osnova
tehnologije 21. veka biti ba� molekularna biotehnologija, jer je ona polazi�te
za re�avanje mnogih problema sa kojima se ve� susre�e dana�nja civilizacija,
zaklju�io je dr Topisirovi�.
D. Uro�evi�
