KONFERENCIJA ZA �TAMPU "FONDA DIJASPORE ZA MATICU"
ponedeljak 11.11.2002. godine sa pocetkom u 14.00 h
Medija
Centar Beograd
"GDE SU SEDAM MILIONA DM DIJASPORE?"
Fond dijaspora za maticu osnovan je tokom 1999. godine, na
inicijativu na�ih gradjana iz inostranstva, koji su time �eleli da iska�u
solidarnost sa zemljom i narodom i pomognu obnovi, izgradnji i ubla�avanju
humaniratnih problema. Registrovan je kod Saveznog ministarstva pravde
02.11.1999. godine kao udru�enje gradjana. Tokom 1999. godine i 2000. godine u
Fond se slilo preko 12 miliona DEM priloga vi�e desetina hiljada na�ih gradjana
u inostranstvu i njihovih inostranih prijatelja.
Tokom 1999., 2000. i 2001.
godine iz Fonda je investirano u mostove, puteve, bolnice, �kole, kasarne VJ i
druge objekte ne�to vi�e od 6 miliona DEM. O tome postoji kompletna
dokumentacija u SMIP-u, kao i u Banci.
Uprava Fonda, donatori i najveci deo
dijaspore izra�ava duboku zabrinutost zbog toga sto je raspolaganje sredstvima
Fonda blokirano krajem 2001. godine kada se na racunu Fonda nalazilo vi�e od 6
miliona DEM, odnosno, vi�e od 3 miliona EUR, plus kamate koje iznose preko 1
milion DM, odnosno, preko 500 000 EUR. Blokada je izvr�ena bez ikakvog pravnog
osnova, bez odluke bilokojeg ndle�nog sudskog ili drugog organa i bez
obave�tavanja uprave Fonda, tako �to je novo rukovodstvo Beogradske banke
prestalo da odgovara na plismene zahteve i naloge Uprave Fonda. Raspolaganje
sredstvima Fonda blokirano je pre otpocinjanja stecajnog postupka nad
Beogradskom bankom, �to predstavlja protivzakonito ogranicavanje prava privatne
svojine, odnosno prava udru�enja gradjana.
Uprava Fonda je od casa fakticke
blokade Fonda do danas preduzela sve pravne korake, kao i niz drugih inicijativa
prema odgovornim predstavnicima vlasti, da se sredstva deblokiraju, i ponovo
uspostavi pravo raspolaganja tim sredstvima od strane legitimnih i legalnih
organa Fonda.
Do sada nikakvih rezultata nije bilo. Umesto vaspostavljanja
na�ih naru�enih prava Fonda, pa i prava i interesa nas koji smo pokretali i
vodili akciju sakupljanja, koji smo, uz sve drugo, dali i znacajne licne
priloge, neretko smo u poslednjih godinu dana bili izlo�eni bezrazlo�nim,
malicioznim i klevetnickim napadima u medijima, po kli�eu - "dr��te lopova".
Odlucno odbijamo i osudujemo takav metod insinuacija i diskvalifikacija kao
izraz neodgovornosti i nepo�tovanja ljudi koji su zaslu�ni za osnivanje Fonda,
njegovo funkcionisanje i veliku konkretnu pomoc matici.
Paraleleno je
ote�avano funkcionisanje Fonda, novo rukovodstvo banke nije izv�avalo naloge i
odluke Upravnog odbora Fonda, da bi konacno, korak po korak, do�lo i do blokade
njegovog rada. Nekoliko meseci potom, Fond je arbitrarno izbrisan iz registra u
kome je bio zakonito upisan preko tri godine.
Razume se da to kako je
postupljeno ne re�ava problem, a najmanje mo�e da naide na razumevanje u
dijaspori.Fond se ne mo�e izbrisati gumicom, njegov smisao i trag su dublji.
Najmanje je uputno da se bagateli�e sve ono �to je u Srbiji sagradeno
zahvaljujuci sredstvima dijaspore, a �to ce koristiti i dana�nje i buduce
generacije. Dijaspora sa indignacijom odbija podcenjivanje svega onoga sto je
ucinila za svoj narod u matici poma�uci obnovu i razvoj i ubla�avanje velikih
humanitarnih problema u periodu kada je narodu bilo najte�e.
Razna re�enja i
registracije mogu se pisati i brisati. Papir sve trpi. Ali, ostaju cinjenice
koje narod razme i vidi:
Na jednoj strani su izgradeni
mostovi, putevi, �kole, bolnice, kasarne - za �to je ulo�ena jedna polovina
ukupnih sredstava Fonda.
Na drugoj strani je druga polovina sredstava Fonda,
�to je sa kamatom i vi�e od polovine i pitanje - gde se sada nalaze tih 7
miliona DM, odnosno 3,5 miliona EUR? Uprava Fonda tra�i da nadle�ni organi vrate
ta sredstva Fondu.
Mi nismo ljudi koji olako pote�u za sudskim ili
bilo kakvim drugim sporovima. Ni za konferencijama za �tampu, kakva je ova
danas. Ni ovde u otad�bini, niti u inostranstvu. Najmanje bismo �eleli da se
sporimo sa vlastima u na�oj matici. Da je tako govori cinjenica da smo se mnogo
puta do sada obracali dr�avnim i vladinim predstavnicima, na jugoslovenskom i na
republickom nivou, pisali molbe, davali konkretne predloge, kako bi se ovaj
nepotrebni spor re�io ljudskim putem, dogovorom.
Pokazali smo i strpljenje i
razumevanje za njihovu zauzetost. Na �alost, svi na�i napori u tom pravcu dosad
su ostali bez rezultata.
Nadamo se i verujemo da tako nece ostati.
Mi
koji smo izabrani na Saboru "Dijaspora 2000-te", uz uce�ce 253 delegata iz 35
zemalja Evrope i sveta, nemamo prava da dignemo ruke i prepustimo stihiji ili
bilo cijoj volji sudbinu na�ih preko 7 miliona DM, odnosno preko 3,5 miliona
EUR. Kao ljudi, najpre ozbiljni prema sebi, a zatim i prema onima koji su nas
izabrali da ih zastupamo, mi znamo da iznos novca u pitanju nije za
podcenjivanje, a znamo i da su ga na�i ljudi u rasejanju prilo�ili sa verom i
ljubavlju koji se ne smeju izneveriti.
Zato smo danas ovde da i na ovaj
nacin uputimo javni apel vlastima:
1. Dajte da se dogovorimo kako da se Fondu
Dijaspora za maticu u �to krecem roku, vrati novac u vrednosti iznad 7 miliona
DM, odnosno, iznad 3,5 miliona EUR, �to je vlasni�tvo Fonda a ne dr�ave. Zamena
teza, ili podcenjivanje ovog nemilog problema ne mo�e nikome biti od pomoci.
2. Gotovini koja se zatekla na racunu Fonda 4. decembra 2001. godine, kada
je izdat nalog za prebacivanje sredstava na novi racun u Reiffeisen banke (iznad
6 miliona DM), treba da se pripi�e odgovarajuca kamata, po evropskim, odnosno
svetskim komercijalnim standardima, i da se ista takodje uplati na novi racun
Fonda.
3. Da se gotovinska sredstva Fonda koja se jo� uvek nalaze u pojedinim
jugoslovenskim ambasadama i konzulatima u inostranstvu, transferi�u u
Jugoslaviju i deponuju na racun Fonda kod Reiffeisen banke.
4. Da se omoguci
normalno funkcionisanje Fonda, �to bi ujedno omogucilo realizovanje ranije
izadatih naloga za pomoc raznim ustanovama i organizacijama, kao i da se uzmu u
razmatranje i re�avanje brojni drugi zahtevi dostavljeni upravi Fonda.
Cinjenice o Fondu
"Fond dijaspore za maticu" osnovan
je na osnovu Odluke Saveta Sabora "Dijasopra 99 " odr�anog 10.avugsta 1999.
godine. Fond je re�enjem Saveznog Ministarstva pravde br.3/1-345/2-199-07 od
02.11.1999. sgodine upisan u Registar kao udru�enje gradjana, u skladu sa
odlukom Saveta Sabora Dijaspore.
Sredstva Fonda poticu od pomoci na�ih
gradjana u inostranstvu i inostranih prijatelja, a namenjena izgradnji i
popravci mostova, bolnica, �kola, kasarni VJ i drugih objekata poru�enih ili
o�tecenihz tokom NATO agresije 1999. godine, kao i projektima od znacaja za
ocuvanje duhovnosti, kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda.
Sredstva Fonda poticu od privatnih donacija i priloga na�ih ljudi u
dijaspori, i stranih prijatelja na�e zemlje i naroda, gde je za oko dve i po
godine, koliko Fond postoji, prikupljeno u gotovini vi�e od 12.000.000 DEM (
vi�e od 6.000.000 EURA).
Iz sredstavaFonda vi�e od 6. miliona DM ulo�eno je u
znacajne projekte, obnove i izgradnje.
Projekti su odredjivani u skladu sa
odlukama Saveta dijaspore u pojedinim zemljama, ili izricitim �eljama donatora
(na primer: most na V. Moravi u Varvarinu, finansiran je po �elji dijaspore iz
�vajcarske o cemu postoji na mostu izlivena spomen ploca).
Znacajniji
projekti finansirani iz sredstava Fonda:
- Izgradnja novog mosta preko Velike Morave na
ulazu u Varvarin i rekonstrukcija Hotela " Pla�a" o�tecenog u bombardovanju od
strane Nato-a. (Fond je ucestvovao sa oko 2 miliona DEM)
- obnova mosta
preko Zapadne Morave na ulazu u Kru�evac (Fond je ucestvovao sa oko 400.000 DEM)
- izgradnja mosta preko Dunava "Varadinska duga" u Novom Sadu (Fond je
finansirao kupovinu celicne konstrukcije u vrednosti od 1 milion DEM)
-
izgradnja i rekonstrukcija puteva razlicitih kategorija u Pomoravlju i �umadiji
u ukupnoj du�ini od blizu 100km (Fond je pomogao sa oko 600.000 DEM), a radove
su, uz pokrivanje materij alnih tro�kova, izvodile in�enjeriske jedinice VJ
- obnova decijeg odeljenja KBC "Dragisa Mi�ovic" u Beogradu (Fond je
ucestvovao sa oko 500.000 DM, odnosno, sa 150.000 USD i 185.000 �vajcarskih
franaka)
- pomoc Srpskoj pravoslavnoj crkvi u iznosu oko 40.000 DEM ( oprema
za �tampariju Patrijar�ije, za monografiju o Manastriru Kalenic i dr.)
-
oprema decijeg odeljenja Ortopedskog instituta "Banjica" u Beogradu - nabavka
aparata za snimanje deformacije kicme kod dece (oko 100.000 DM, odnosno 50.000
USD) - obonova poru�enih kasarni VJ (Fond je ucestvovao sa oko 500.000 DEM)
- nabavka urgentne opreme za Zdravstveni centar Cuprija (20.000 DEM)
-
pomoc drugim ustanovama, organima lokalne samouprave i porodicama poginulih
pripadnika VJ i MUP-a
Fond je, u skladu sa propisima, pravovremeno podnosio nadle�nim
dr�avnim organima zavr�ne racune i periodicne �estomesecne izve�taje o
finansijskom poslovanju za 1999., 2000. i 2001. godinu, koji su prihvaceni bez
bilo kakvih primedbi.
Fond je poslovao preko deviznog i dinarskog racuna kod
Beogradske Banke AD. O svakoj pojedinacnoj isplati postoji kompletna
dokumentacija (ugovori, re�enja, nalozi, potvrde prijema i dr. )
U trenutku
otvaranja stecaja nad Beogradskom Bankom 03.01.2002. godine nalazilo se preko 6
miliona DEM, te oko 2,5 miliona dinara na dinarskom racunu, ne racunajuci kamate
koje nisu pripisivane.
Znatno pre otvaranja postupka likvidacije Beogradske
Banke, dana 04.12.2001. godine, Fond je izdao pismeni nalog Beogradskoj banci da
se sva sredstva prebace na novi racun Fonda kod Raiffeisen banke u Beogradu.
Uprava Fonda odlucila se na ovaj korak obzirom da je Beogradska banka odlagala
ispunjenje svoje obaveze pogledu isplate zaostalih kamata.
Iako je nalog za
transfer bio blagovremen i validan, isti nikada nije realizovan.
Nakon
otvaranja stecajnog postupka nad Beogradskom bankom, uprava Fonda postupila je u
svemu po zakonskim propisima - podnela je odgovarajuce zahteve ZOP-u i NBJ i
Republickom ministarstvu financija za izuzimanje sredstava Fonda iz stecajne
mase Beogradske banke.
Fond je 11.02.2002. godine, a u skladu sa va�ecim
propisima uputio zahtev za deblokadu sredstava Fonda Republickom ministarstvu
finansija i ekonomije. Tacnije, Fond je Ministarstvu Finansija i ekonomije
uputio zahtev za prenos ustupljenih sredstava, kojim bi se ustupila potra�ivanja
prema Beogradskoj banci, dok bi se se na racun Fonda sukcesivno isplatilo
potra�ivanje Fonda prema banci u stecaju.
Ovaj zahtev stavljen je zato �to
se u ovoj situaciji radi o sredstvima koja poticu od dobrovoljnih priloga
desetina hiljada jugoslovenskih gradjana, koji �ive i rade u inostranstvu
Medutim, svojim dopisom od 21.03.2002. godine, Ministarstvo finansija i
ekonomije odbilo je ovaj zahtev, i hiljade na�ih gradana u dijaspori uputilo da
svoja potra�ivanja ostvare u postupku stecaja.
Ogorcenje na�e dijaspore
utoliko je vece, jer je javna tajna da su pravljeni brojni izuzeci, te da su
sredstva i u vecim iznosima nego �to su sredstva Dijaspore ustupana Ministarstvu
finansija koje je ista isplacivalo na druge racune korisnika sredstava.
Ovom
prilikom �elimo samo da uka�emo na Ugovor o ustupanju potra�ivanja koji je
Ministarstvo finansija zakljucio sa Telekomom Srbija, gde je iznos od
219.000.000 dinara prenet sa racuna Beogradske banke i Beobanke na novi racun
Telekoma. Iznos koji je prenet u korist "Telekoma" za nekoliko desetina miliona
dinara veci je nego iznos koji pripada Fondu Dijaspore. Time je vlast
diskriminisala dijasporu, dakle privatne gradjane i njihovu svojinu u odnosu na
"Telekom Srbija". Pravna situacija jeste identicna, ali pravni tretman ocigledno
nije.
Medutim, nedopustiva arbitrarnost ispoljena je jo� jedanput time �to
je posle oduzimanja sredstava Fonda, vlast re�ila da ukine cak i subjektivitet
same organizacije. Naime, Re�enjem Administrativne komisije Savezne Vlade 9
br.030-2/2002 od 10.04.2002. godine poni�teno je re�enje kojim je Fond upisan u
registrar udru�enja i organizacija. Tri godine nakon formiranja i registracije
Fonda Administrativna komisija Vlade, po pravu nadzora, je ustvrdila da Fond
nije osnovan u skladu sa zakonom, i donela resenje o brisanju Fonda iz registra
Saveznog ministarstva pravde!
Javni napadi i diskvalifikacije, kao uvertira,
zatim neizvr�avanje odluka Upravnog odbora i naloga za isplate, zatim, re�enje o
brisanju iz registra i konacno - gubljenje kontrole nad 3,5 miliona EUR Fonda.
Uprava Fonda preduzela je sve �to je u njenoj moci da za�titi sredstva
Fonda.
Najpre je polovinom 2001. godine pismom novom direktoru Banke
zatrazeno da se gotovini redovono pripisuje normalna, tr�i�na kamata.
Po�to
je Banka ignorisala takav zahtev, izdat je pismeni nalog da se sva sredstva
Fonda prebace na novi racun otvoren kod Reiffeisen banke sa kojom je prethodno
postignut dogovor o placanju kamate. Ni taj nalog nije izvr�en iako je izdat
mesec dana pre otvaranja stecajnog postupka nad Beogradskom bankom.
Protiv
re�enja o brisanju Fonda iz registra podneta je tu�ba Saveznom sudu, Vecu za
upravne sporove, pod brojem Us 386/2002. Do danas Savezni sud nije postupao po
ovoj tu�bi.
Uprava Fonda je podnela tu�bu Trgovinskom sudu u Beogradu za
izdvajanje sredstava iz stecajne mase. Tu�ba je podneta 08.04.2002. godine.
Odluke jo� uvek nema.
Ne prejudicirajuci druge pravne akcije, kako one vec
pokrenute, tako i druge koje se mogu naknadno pokrenuti, u postupku stecaja nad
Beogradskom Bankom St III 16/02 prijavljeno je potra�ivanje Fonda. Fond je
obave�ten da ce se raspravljanje potra�ivanja u stecajnoj masi obaviti do kraja
oktobra 2002. godine. Medutim, do sada niti je zakazano roci�te za raspravljanje
potra�ivanja, niti su obavljene procesne i materijalne radnje koje su nu�ne da
bi se takvo roci�te uop�te zakazalo.
Uno�enjem sredstava Fonda u stecajnu
masu banke nije zakonito. Fond kao udru�enje gradjana ima pravo na izuzimanje
sredstava, u svakom slucaju prece svakako od prava Telekoma Srbije i niza drugih
slicnih subjekata koje je vlast arbitrarno favorizovala na �tetu Fonda
dijaspore. Cinjenica da je Fond znatno pre otvaranja stecajnog postupka izdao
pismeni nalog za prenos svojih sredstava u drugu banku (Reifeisen ) cini zahtev
Fonda prioritetnim, cak i nezavisno od drugih aspekata koji su prenebregnuti
zbog cinovnickih kratkovidosti na pojedinim nivoima odlucivanja.
Nezakonitim
uno�enjem sredstava dijaspore u stecajnu masu Beogradske banke Fond gubi oko
132.000 EUR godi�nje obzirom da je neokamacen.
Nezakonitim zadr�avanjem i
blokiranjem sredstava Fonda, Fond je onemogucen da realizuje brojne projekte,
medu kojima je i projekat dogovoren u saradnji sa Republickim komesarijatom za
izbeglice, odnosno gospodom Sandrom Ra�kovic Ivic, republickim komesarom za
izbeglice, za kupovinu napu�tenih seoskih imanja radi nastanjenja najugro�enijih
izgnanih i prognanih ili raseljenih lica.
Takodje, onemogucena je realizcija
odluke o pomoci Skup�tini op�tine za izgradnju hrama u spomen Mojkovacke bitke.
Mogu li se dr�ava i narod u matici olako odreci pomoci svojih ljudi, i �ta
bi to znacilo kao poruka za buducnost?
______________________________________________________________________
Prota Toma Markovic
REC NA KONFERENCIJI ZA
�TAMPU
MEDIA CENTAR, BEOGRAD
Dana :11.11.2002.
Ja sam Predsednik Nadzornog odbora Fonda. U inostranstvu �ivim
i radim poslednjih 37 godina. Ucestvovao sam i ucestvujem u svim dobrotvornim,
humanitarnim akcijama dijaspore u Velikoj Britaniji i u Nemackoj, za pomoc
matici. Ucestvovao sam u aktivnostima za sakupljanje sredstava za na� Fond, a
dao sam i licni prilog, kao i mnogi na�i sugradjani u dijaspori. Sudelovao sam u
svim akcijama i demonstracijama protiv NATO agresije na na�u otad�binu.
U
selu Ljuljaci, nedaleko od Kragujevca sredstvima moje protinice Milice i
Pravoslavne eparhije Sv.Petra Cetinjskog, sagradio sam crkvu, a na imanju moje
majke od pet hektara, privodim kraju izgradnju konaka povr�ine oko 1.500 metara
kvadratnih.
Fond na�e dijaspore za maticu je dobro radio - ono �to je
investirano dobro je ivestirano, koristi i jo� dugo godina ce koristiti na�em
narodu, a ono �to nije utro�eno sacuvano je domacinskim odnosom uprave i svih
njenih clanova. To, kao �to znate, nije mala svota novca, radi se od preko 3,5
miliona EUR, i treba takodje da bude ulo�eno za potrebe ljudi u matici.
Zato
se obracamo vlastima da ucine ono �to je do njih, ono �to su du�ne i �to svakako
mogu da ucine, a to je da uprava Fonda dobije nazad na svoj racun u Reiffeisen
banci tih 3,5 miliona EUR kako bi Fond izvr�io vec prihvacene molbe raznih na�ih
institucija za pomoc. Imam u vidu , na primer , vec pomenuti Komesarijat za
izbeglice kome je uprava Fonda odobrila pomoc od l00.000 EUR za kupovinu seoskih
domacinstava u koja bi se smestile izbeglicke porodice. Takodje, imam u vidu
Skup�tinu op�tine u Mojkovcu kojoj je odobrena pomoc od 15.000 DEM za
nastavljanje izgradnje spomen hrama Mojkovackoj bici. �elimo da udovoljimo i
novim molbama Srpske pravoslavne crkve kojoj je Fond vec dodelio pomoc za
kupovinu �tamparije Eparhije i druge molbe. Niko ne bi razumeo da se prave
te�koce u re�avanju takvih molbi , ili da se ponovo seju sumnje u ljude koji su
po�teno i predano dosad radili, koji su zaslu�ni �to je Fond osnovan, �to je deo
sredstava ulo�en u objekte koji narodu donose koristi i �to su sacuvani i
institucija i znacajna sredstva Fonda - od 3,5 miliona EUR.
Ne bi bilo
odgovorno ni prema Bogu, ni prema ljudima da ta sredstva propadnu.Niko to u
dijaspori ne bi razumeo, niti opravdao.
Verujem i Bogu se molim, da cemo
naici na razumevanje i da cemo obradovati sve ljude dobre volje da 3,5 miliona
EUR Fonda dijaspore nisu propali, vec da su sacuvani za planove i potrebe kako
je voljom prilo�nika i odredeno.
Hvala.
____________________________________________________________________
UCESNICI KONFERENCIJE ZA �TAMPU FONDA DIJASPORE ZA
MATICU
"MEDIA CENTAR",
Beograd, 11.11.2002.godine, 14,00
casova
1. Gospodin Miloje Milicevic, Predsednik Upravnog odbora
Fonda dijaspore za maticu, kopredsednik Saveta sabora dijaspore, izabran na
saboru 2000. godine, predavac na Ma�inskom fakultetu u Berlinu, osnivac i
dugogodi�nji predsednik, sada potpredsednik, Srpsko-nemackog dru�tva "Vuk
Stefanovic Karad�ic - Braca Grim" u Berlinu, prvi potpredsednik Saveza srpskih
udru�enja u Nemackoj, poznati poslovni covek i veliki dobrotvor iz dijaspore.
Pod njegovim rukovodstvom Dru�tvo "Vuk Karad�ic - Braca Grim" sa svojim srpskim
humanitarnim fondom, poslalo je do sada na dar otad�bini 69 bolnickih vozila, 31
strujni agregat ukupne snage 761 kW, oko 321 m3 zavojnog materijala, oko 201 m3
lekova, 216 invalidskih kolica, preko 310 m3 krevetnine, 16.110 cebadi i preko
4760 m3 druge humanitarne pomoci.
2. Prof. dr. Zoran Konstantinovic, clan Srpske akademija
nauka i umetnosti, clan vi�e akademija nauka i umetnosti �irom Evrope i sveta,
najveci srpski strucnjak za uporednu literaturu, vi�e godina clan Odbora za
Nobelovu nagradu za knji�evnost, autor kapitalnog dela "Nemacko - srpski susreti
kroz vekove", �ivi u Insbruku - Austrija.
3. Prof. dr. Dragan Nedeljkovic, profesor Univerziteta u
Najsu - Francuska, clan vi�e akademija nauka i umetnosti �irom sveta,
prominentni naucnik i univerzitetski profesor za uporednu knji�evnost. Autor
vi�e naucnih, kapitalnih dela, visoko cenjen naucnik u evropskim i svetskim
naucnim krugovima.
4. Prota Toma Markovic, sve�tenik Pravoslavne crkve,
London, Nemacka Dortmund, predsednik Nadzornog odbora Fonda dijaspora za maticu.
Veliki dobrotvor i visoko cenjen javni radnik u dijaspori �irom sveta, a posebno
u Velikoj Britaniji i Nemackoj, gde je proveo 37 godina �ivota i rada. Licnim i
porodicnim sredstvima sagradio je crkvu u rodnom selu svoje majke Ljuljaci,
nedaleko od Gornjeg Milanovca. Privodi kraju izgradnju konaka i etno-kulturnog
centra povr�ine preko 1.500 m2 u istom selu, na sopstvenom imaju od preko 5 ha.
5. Gospodin Toma Fila, advokat iz Beograda, pravni
zastupnik Fonda dijaspora za matice.
