|
Re�eto za zablude"Bi�e su�eno i SR Jugoslaviji". Pod ovim naslovom, u ovom listu, jula 1996. godine objavljena je vest iz Haga da se Me�unarodni sud pravde (MSP), ve�inom glasova, proglasio nadle�nim u re�avanju spora, po tu�bi za genocid koju je marta 1993. godine protiv SRJ podnela "muslimanska vlada u Sarajevu". U informaciji se jo� ka�e da je ova odluka diktirana pre svega politi�kim motivima i da sud nije uop�te uzeo u obzir argumente jugoslovenske strane, odnosno "pru�ene dokaze da na�a zemlja ni na koji na�in nije u�estvovala u sukobu u Bosni i Hercegovini". Validnost tih "dokaza" upravo je na proveri, u drugom ha�kom zdanju, gde zaseda Me�unarodni tribunal za ratne zlo�ine u biv�oj Jugoslaviji, po pojedina�nim optu�nicama protiv odgovornih aktera ratnog u�asa. �injenicu da je na�a javnost dosad bila zaokupljena isklju�ivo zbivanjima u ovom drugom sudu ne treba posebno tuma�iti i obja�njavati. Jasno je da je su�enje biv�em predsedniku zemlje i njegovo suo�avanje sa svedocima uzbudljiv i medijski atraktivan doga�aj bez premca. Osim toga, sva ona silna uslovljavanja iz sveta vezana za na�u saradnju sa Tribunalom i predaju optu�enih doprinela su op�tem utisku da je to upravo mesto gde se re�ava budu�nost svih nas. Sudbinska adresa Mo�da smo ipak bili u zabludi. Pro�lonedeljna ponovljena rasprava u Palati mira, pred Me�unarodnim sudom pravde, najstarijom ha�kom pravosudnom institucijom koja se bavi samo me�udr�avnim sporovima, podsetila nas je na postojanje jo� jedne, ni�ta manje sudbinski zna�ajne adrese. Bez preterivanja mo�e se �ak re�i da budu�nost ne samo nas, ve� i na�ih unuka, u prili�noj meri zavisi od presude petnaesto�lanog ve�a. Za po�etak, sudije MSP pokazale su dobru volju i (po drugi put u istoriji suda) pristale na reviziju postupka odnosno da, u svetlu novih argumenata na�e strane, preispitaju svoju odluku iz 1996. o nadle�nosti u sporu BiH protiv Jugoslavije. Za razliku od onda�njih jugoslovenskih zastupnika koji su optu�ivali sud da je politi�ki, a i sami se ba� nisu klonili politi�kih kvalifikacija, na� pravni tim predvo�en Tiborom Varadijem, nije napu�tao teren struke i pravnih �injenica. Svoju argumentaciju zasnovao je na, reklo bi se, prostoj logici. Jugoslavija nije bila �lanica UN u vremenu na koje se bosanski podnesak odnosi (1992. do 1995) pa shodno tome ne mo�e da odgovara pred sudom koji je sastavni deo (glavni pravosudni organ) Svetske organizacije i to po tu�bi zasnovanoj na Konvenciji o spre�avanju i ka�njavanju zlo�ina genocida �iji potpisnik SRJ tako�e, u to vreme, nije bila. Nasledna veza Ali, naravno da nije sve tako jednostavno. Jeste da je Jugoslavija septembra 1992. prakti�no bila isklju�ena iz UN (�lanstvo SFRJ se zapravo ugasilo nestankom te dr�ave) i ponovo primljena, pod novim imenom, tek 1. novembra 2000. godine. U me�uvremenu je, me�utim, tvrdoglavo insistirala na kontinuitetu sa SFRJ, progla�avaju�i se pravnim naslednikom biv�e dr�ave, dakle �lanice UN i potpisnika svih relevantnih dokumenata, pa i Konvencije o genocidu. Ovu "naslednu vezu" vlasti u Beogradu su krajem aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja na�e zemlje, �ak upakovale u posebnu proklamaciju o kontinuitetu i poslale u sedi�te UN, u nameri da pravno utemelje tu�bu protiv deset dr�ava, u�esnica u agresiji, upu�enu tom istom Sudu pravde. Tibor Varadi je pro�le nedelje u Hagu za papir odaslat u Njujork rekao da je to bila politi�ka deklaracija, a ne pravni dokument, ali samo njegovo postojanje svakako da dodatno zapetljava stvari. Ali, kao da sve to nije dovoljno komplikovano, iz 1999. godine datira jo� jedna tu�ba protiv Jugoslavije, tako�e za genocid, koju je podnela Hrvatska. Ha�ka pisarnica je, kao �to se vidi, zagu�ena predmetima sa jugoslovenskim predznakom. Dve tu�be protiv SRJ i �ak deset pojedina�nih tu�bi same SRJ protiv �lanica Atlantskog pakta �ine zavidnim na� doprinos radnom anga�manu sudskog personala. Razume se da su sve to slu�ajevi za sebe i kao takvima im se i pristupa, ali su opet, zajedno sa procesima pred Tribunalom za ratne zlo�ine, svi deo iste tragi�ne pri�e. Ko�marni scenario Nasuprot ad hok Tribunalu za zlo�ine �ije vreme i finansijska potpora nezaustavljivo cure, pa otud nervoza i nestrpljenje u tamo�njim krugovima, u stalnom Sudu pravde nikome se ne �uri previ�e. Godine pro�u pre nego �to neki spor stigne na red. U konkretnom slu�aju to se pokazalo kao po nas povoljna okolnost. Da je bio malo a�urniji, sud koji se jo� 1996. proglasio nadle�nim mogao je ve� da zavr�i postupak i donese presudu. Ovako mi smo, zahvaljuju�i petooktobarskim promenama 2000. dobili retku mogu�nost popravnog ispita. To je utoliko zna�ajnije �to su presude Me�unarodnog suda pravde kona�ne i na njih se ne mo�e �aliti, a presuda u korist bosanske tu�be suo�ila bi nas sa od�tetnim zahtevom od nekoliko desetina milijardi dolara. To je ko�marni, ali i sasvim realan scenario. Da li �emo, posle svega �to smo priredili postoje�im generacijama, ostaviti i potomcima da izmiruju ratne reparacije, vi�e ne zavisi od nas. Prema op�tem uverenju, na� pravni tim (glavni zastupnik profesor Tibor Varadi, savetnik ministra spoljnih poslova Vladimir �eri� i nema�ki stru�njak za me�unarodno pravo Andreas Cimerman) ulo�ili su maksimum napora i ostavili dobar utisak. Bosanski tim na �elu sa Sakibom Softi�em bio je broj�ano ja�i, sa nekolicinom inostranih pravnih eksperata, ali bez novih elemenata u ponu�enoj argumentaciji, �to je i razumljivo. Te�i�te njihovih zahteva ostalo je na tvrdnjama da osim optu�enih pojedinaca, odgovornost za ratne zlo�ine mora da ponese i cela dr�ava, �ijim su prvim e�alonima ti pojedinci pripadali. Sada je sve u rukama sudija, s tim �to odluku petnaestorice ne treba o�ekivati pre februara idu�e godine. �ta god bilo presu�eno, u sudskim analima opet �emo figurirati kao izuzetak. Jugoslavija je, naime, prva dr�ava tu�ena za genocid otkako ovaj sud postoji. Danka Dragi� |
