|
|
|
VESTI- DNEVNI LIST DIJASPORE NA
SRPSKOM JEZIKU ZA EVROPU, AMERIKU I AUSTRALIJU
AUSTRALIJSKO IZDANJE
15. NOVEMBAR, 2002
------------------------------------------
PROTA RADE RADAN O
DE�AVANJIMA IZA KULISA GOSTOVANJA PREDSTAVE "SOLUNCI
GOVORE"
JAVNO IZVINJENJE GLUMCIMA I
EPISKOPU
• Branko Jeftovi�,
novi voditelj srpskog radio-programa C�O "Sveti Georgije" u Kanberi,
otvoreno priznao da su glumci i predstava oklevetani • U vre�anju gostiju
prednja�io Sreta Dragi�evi�, smenjeni voditelj, ka�e prota Radan i isti�e
da �ali �to mu je namera izgleda bila zla |
|
 |
|
Posle prijema kod vladike
Nikanora | |
EKSKLUZIVNO
Prijemom u utorak kod vladike Nikanora u manastiru
"Sveti Sava" u Kanberi i uve�e predstavom na kojoj je episkop
australijsko- novozelandski bio po�asni gost, ansambl predstave "Solunci
govore" zavr�io je australijsku turneju.
Pored ve� uobi�ajenih izraza
iskrenog po�tovanja svoje publike, umetnici iz Beograda do�iveli su ba� na
toj, poslednjoj, predstavi i zadovoljenje za klevete i dezinformacije koje
su njihovo gostovanje u Australiji pratile od prvog dana. Umesto sada ve�
smenjenog Srete Dragi�evi�a, njima se obratio Branko
Jevtovi�, novi voditelj srpskog radio-programa ovda�nje C�O "Sveti
Georgije". U ime svoje crkveno-�kolske op�tine, Jevtovi� se javno izvinio
zbog pona�anja svog prethodnika.
Uprkos svemu �to su do�iveli,
gostovanje glumaca Narodnog pozori�ta pomoglo je da se obelodane neka
neobi�na strujanja u ovda�njoj srpskoj zajednici. Po zavr�etku turneje, o
tome �ta se sve de�avalo iz kulisa ovog gostovanja, razgovaramo sa
najpozvanijim da nam odgvori - organizatorom turneje, protojerejom
Radom Radanom, direktom Srpskog koled�a "Sveti Sava".
|
|
Autor
"Solunaca" pogre�io
Prota Radan isti�e da je zanimljivo da niko ne osporava
Antoniju �uri�u autorstvo nad tekstom koji se izvodi.
- Drama "Solunci
govore" je ra�ena po svedo�anstvima koja je sakupio �uri� i, naravno, po
njegovom odobrenju. On je ispla�en za svoje pravo kao autora. Dakle, ta
predstava i sve �to je vezano uz nju je svojina Narodnog pozori�ta iz
Beograda. I Narodno pozori�te je dozvolilo da ova grupa glumaca, sa
njihovim odobrenjem, napravi ovu posetu Australiji. Antonije �uri� nije
zaista imao za�ta da se �ali. �ao nam je �to je on to sve tako pogre�no
video i ja ga i sad uveravam da nikakvog povoda nije bilo za ovako ru�na
de�avanja koja je pokrenuo. U stvari, njemu je trebalo da bude �ast �to je
predstava prikazivana i ovde, i �to je jo� va�nije, �to je prekrasno
primljena.
|
|
Blagoslov
vladike Nikanora |
|
Za vreme prijema u rezidenciji episkopa
Srpske pravoslavne crkve, vladika Nikanor potvrdio je svoj
blagoslov glumcima predstave "Solunci govore" i zahvalio im se
zbog toga �to su, kako je rekao, "Srbima Australije doneli
blagovest da biti Srbin - upravo zna�i biti celim svojim
�ivotom dostojan takvih predaka. Predaka koji su, po re�ima
Marka Miljanova, znali i za �ojstvo i za juna�tvo. Juna�tvo -
jer su umeli braniti sebe od drugoga, i �ojstvo, jer su umeli
braniti drugoga od
sebe". | |
• On je tvrdio i da ansambl ne �ine glumci iz
beogradske postave?
- Predstava je, kako je prvobitno postavljena,
predstavljena i ovde, bez razlike. Istina je da su samo dva glumca iz
prve, premijerne postave. Ali, to je tako logi�no - praizvedba je bila pre
vi�e od 20 godina, neki glumci su umrli, neki u penziji, jedan je u Kelnu,
drugi u Hrvatskoj... Ono �to je, me�utim, �injenica jeste da su svi
izvo�a�i danas - prvaci Narodnog pozori�ta, izuzev jedne devojke koja je
student Pozori�ne akademije.
• Nije samo �uri� "osuo paljbu" na
glumce...
- Mene u ovom i u drugim na�im poduhvatima ne brinu izjave
osoba kakav je Antonije �uri�. Mene vi�e brine pona�anje jednog voditelja
srpskog radio-programa, kakav je bio Sreta Dragi�evi� u Kanberi. Ho�u da
ka�em da, nakon svega, posebno �alim �to izgleda da mu je namera bila zla.
Nije mi jasno �ta je hteo da s tim postigne. Dopustio je vre�anje na�ih
gostiju, iznosio la�ne informacije, a da ni jednog trenutka nije ni
poku�ao da kontaktira bilo koga od nas, da proveri ima li istine u onome
�to je �uri� s njim zastupao. To je bilo neprofesionalno, neeti�ki,
nesrpski i - nepravoslavno. Nakon serije optu�bi u jednoj emisiji, u
drugoj je objavio vrlo korektan demanti na�ih gostiju, a onda opet dao
prostor - klevetama. LJudi koji su do�li da besplatno igraju nazivani su
torbarima, profiterima, tezgaro�ima, komunistima,
diletantima...
|
|
Nesrpsko
u srpstvu
• U pojedinim gradovima, posebno Adelejdu,
Kanberi, pa i Melburnu, poseta je bila manja od o�ekivanja. Destruktivne
radnje da se predstava omete svakako, nisu jedini razlog - koji su po vama
ostali razlozi da ve�i deo ljudi jednostavno ignori�e �ak i takve akcije
kakav je prvi srpski koled� na ovom kontinentu?
- Ne znam da
odgovorim na to pitanje, jer mi je to neshvatljivo. Ne bih voleo da
verujem �ak ni za ove koji su kritikovali, da su su�tinski protiv tog
projekta. Mo�da bismo pore�enjem s "Kolom" mogli da do�emo do nekih
zaklju�aka. Tada su, recimo, do�le hiljade ljudi. Mi smo bili svesni da su
"Solunci" pozori�te i da hiljade ljudi ne�e do�i. Ali, nismo o�ekivali
toliko manju posetu na pojedinim mestima.
Prota Radan ka�e da je kao
razlog nedolaska najprihvatljiviji stav koji je �uo od dela na�ih ljudi -
njihove rane su jo� veoma sve�e i zato im je rata i svega �to govori o
tome - preko glave.
- Mislim, ipak, da kod ve�ine pasivnih taj razlog
nije postojao.
|
|
Suze sve
govore |
|
- Branko Jevtovi� se, pre svega, izvinio
episkopu Nikanoru, zbog nemira unetog u na�u eparhiju, te
glumcima Narodnog pozori�ta i ku�i iz koje su do�li - zbog
omalova�avanja njihove posete. Izvinjenje je upu�eno i Odboru
Koled�a "Sveti Sava" zbog omalova�avanja na�eg rada i meni
li�no, za uvredljive re�i koje su izgovorene - ka�e prota
Radan. - Suze na licu brata Branka Jevtovi�a, kao i kod mnogih
za vreme predstave, znak su za mene iskrenosti i njegove i
drugih prisutnih iz njegove crkveno-�kolske
op�tine. | |
Bojim se da je pre ne�to drugo - da je me�u Srbima u
Australiji srpstvo svedeno na neke sklonosti koje su u osnovi - nesrpske.
Mi mislimo da su potrebe zadovoljene ako odvedemo dete da slu�a nekog
peva�a turbofolka, neke novokomponovane muzike i ako mu kupimo �evape i
jedemo ih u okru�enju Srba. Pogre�no je uverenje da smo time ispunili na�
roditeljski zadatak. Ja nisam ni protiv takvih zabava. Ali se razvoj
li�nosti i negovanje u njoj nacionalnih i drugih vrednosti ne sme svesti
samo na to. Posebno i zbog toga �to ni muzika koju tako slu�amo naj�e��e
nije srpska - ve� neka razgoli�ena peva�ica zavija na turskom... Uz to jo�
ide dva puta godi�nje odlazak u crkvu - na Bo�i� i slavljenje slave i tu
se cela pri�a zavr�ava. To, me�utim, tako�e govori u prilog postojanja
srpskog koled�a...
• Nije �udno, dakle, �to se ba� Odbor
koled�a sukobio sa ovim mentalitetom, u nastojanju da organizuje ne�to �to
nismo pre vi�ali?
- Upravo zato.
• Ho�ete li, onda,
menjati �ta u programu, prilago�avati ga..?
- Ni govora. Ja vam
garantujem da �e i ubudu�e, kao i dosad, svi koji budu videli na�e
programe posvedo�iti da je takvu stvar trebalo organizovati, do�iveti, da
je ovo sastavni deo na�e kulture, �to nismo iskusili ranije, ne�to od
neprocenjive vrednosti, ne�to sto nadahnjuje, �to daje smisao, obja�njava,
tuma�i, ispunjava. Svi �e oni to da govore. |
|
Hri��anska propoved
predstave
- Da se pomognem "Soluncima" u ovome �to tvrdim. Ja sam
u u Sidneju posle tre�e predstave rekao da je ovo vi�e od pozori�ne
predstave. Rekao sam da je ovo hri��anska propoved. Zato �to nas ova
predstava podse�a upravo na period kada je srpski narod imao duboko
razvijenu hri��ansku svest. Drugo, ovi koji govore tekstove, vi�e su nego
glumci, ve� blagovesnici, propovednici, upravo zbog toga �to nas podse�aju
na Hristove re�i da nema ve�e ljubavi no ko �ivot svoj polo�i za
prijatelja svoga.
- Ko je pratio izgovorene tekstove, video je da se
nije krenulo u osvaja�ke ratove, ve� su ljudi polagali �ivote svoje iz
hri��anskih pobuda i to je odraz srpstva. I pitam se da li bih ja bio u
stanju da to u�inim danas? Da li bismo mi kao Srbi bili u stanju to da
uradimo? I da li smo mo�da pali na tom ispitu? Od tada pa do dana�njeg
dana? Da li padamo kao narod? Ne ka�em da jesmo, ve� se pitam, da li smo?
Zato treba da do�ivimo ove stvari - one izazivaju duboka razmi�ljanja u
svakom �oveku. Ako mislimo da opstanemo, onda moramo da se pozabavimo
integralnim pitanjima na�e vere i na�e nacije. Ina�e smo osu�eni na
propast. Jer nas "Pink" televizija sigurno spasiti ne�e.
|
|
Sergije Princip |
|
|
