CUPS predstavio zakon o rehabilitaciji
Naknadna pravda za 100.000 ibeovaca
Ostavljeno �rtvama da se same izjasne da li �ele da budu rehabilitovane
BEOGRAD - Samim stupanjem na snagu zakona o rehabilitaciji politi�kih osu�enika i ka�njenika bi�e, po automatizmu, rehabilitovane sve �rtve politi�kih i ideolo�kih progona i pogroma i lica koja su ka�njena bez sprovedenog postupka ili po osnovu sprovedenog administrativnog ili obi�nog upravnog postupka - istaknuto je na ju�era�njoj konferenciji za novinare Centra za unapre�ivanje pravnih studija, na kojoj je predstavljen model zakona o rehabilitaciji.
Rehabilitacijom se obuhvata period od 29. novembra 1945. godine, pa do stupanja na snagu pomenutog propisa. Kako je obja�njeno na konferenciji, razlog �to se njime ne obuhvata period, na primer 1944. godine, kada je u Beogradu streljano mnogo ljudi pre svega iz politi�kih i ideolo�kih razloga, je taj �to pomenuti datum odgovara zvani�nom ustanovljenju nove dr�ave, a �to je bila praksa i prilikom dono�enja sli�nih zakona u zemljama tranzicije.
Dr Vladimir Vodineli�, direktor CUPS-a je istakao da su ciljevi ovog zakona prevazila�enje autoritarne pro�losti, uklanjanje posledica svih montiranih sudskih procesa i ukazivanje na �injenicu da delatnosti koje su tretirane kriminalnim, u stvari ka�njavanje politi�kih i ideolo�kih neistomi�ljenika iz isklju�ivo politi�kih motiva, nikada ne mogu i ne smeju biti tretirana kao krivi�na dela. Va�no je i to, dodao je Vodineli�, da se zakonom i njegovim sprovo�enjem dr�ava distancira od tada�njih i takvih zakona, postupaka i presuda.
- Sa dono�enjem ovog zakona se prili�no kasni i kada se uporedimo sa drugim zemljama, a da za to nema opravdanih razloga jer je njega mogu�e relativno brzo sprovesti. Va�no je da zakon bude donet pre zakona o denacionalizaciji, ili barem paralelno sa njim, da oni kojima je po osnovu konfiskacije oduzeta imovina (kao sporedna kazna koja je izricana uz presudu), ne bi imali problem da ostvare svoja prava - rekao je Vodineli�.
Dr Neboj�a �arki�, pomo�nik saveznog ministra pravde i rukovodilac projekta izrade modela ovog zakona, je objasnio da on po svojoj su�tini i sadr�ini odgovara Predlogu zakona o rehabilitaciji koji �eka na usvajanje u Saveznoj skup�tini i da postoje vrlo male pravno proceduralne razlike.
On je objasnio da je modelom zakona ostavljeno �rtvama da se same izjasne da li �ele da budu rehabilitovane ili ne i dodao da �e osim prve grupe lica koja �e biti rehabilitovana po automatizmu biti ostavljena mogu�nost da se ulo�i pravni lek i preispitaju izre�ene sudske presude u razli�itim procesima ili zahteva obnova postupka odnosno su�enja - sudska rehabilitacija.
Pored toga ostavljen je rok od dve godine za podno�enje zahteva za rehabilitaciju onima koji su ka�njeni, njihovim bliskim srodnicima, pravnim zastupnicima. Javni tu�ilac, pa i nadle�ni sud mo�i �e i po slu�benoj du�nosti da obnove pojedine postupke ili tra�e primenu pravnih lekova.
Procena je da bi ovim zakonom trebalo da bude obuhva�eno oko 100.000 ibeovaca, ali te�ko je re�i koliko bi ukupno lica trebalo da bude rehabilitovano. Objavljivanje spiskova rehabilitovanih lica zavisi�e tako�e od volje onih koji su bili �rtve politi�kih procesa i ka�njavanja bez ikakvog sprovedenog postupka.
