http://www.vreme.com/cms/view.php?id=327913
VREME, 620, 21.novembar, 2002.
POLITIKA
Predsednicki izbori, drugi put:
Vojislav vs. Vojislav, bez Miroljuba
Kad je iz igre izbacen Zospen, a u igri ostali samo Sirak i Le Pen,
citava Francuska se digla na noge. Ovde se na Seseljevo nastupanje gleda
sa zluradom ravnodusnoscu
Saopstavajuci svoju odluku da se kandiduje, Vojislav Kostunica je
proslog cetvrtka (14. novembra) rekao da je to je jedna od onih
tamnovilajetskih situacija - kajacete se i ako ucinite nesto i ako to ne
ucinite.
Republicka izborna komisija je potom u ponedeljak (18. novembra)
proglasila kandidature Borislava Pelevica (Stranka srpskog jedinstva) i
Vojislava Kostunice (Demokratska stranka Srbije) za predsednika Srbije.
Kandidatura Vojislava Seselja prihvacena je 14. novembra.
Sociolozi politike skepticni su kad treba da procene da li ce dovoljan
broj gradana u prvom krugu drugog turnusa izaci na izbore, s obzirom na
to da zbir rezultata iz prvog kruga predsednickih izbora trojice
sadasnjih kandidata iznosi 2.107.775 biraca (Kostunica 1.123.420, Seselj
845.308, Pelevic 136.047).
Ognjen Pribicevic (Institut drustvenih nauka) smatra da na ovim izborima
nedostaje "jedan Zospen" ili "jedan Labus", neko ko bi u prvom krugu
privukao znacajan kontingent glasaca.
Kako ce izgledati ta bitka Vojislava protiv Vojislava, a bez Miroslava?
Kostunicina stranka se samoprepoznaje kao narodnjacka (takvo mesto
zauzima na spektru Evropskog parlamenta), dakle, kao partija desnog
centra. Sam Kostunica je jednom knjigom i nedavno objavljenim clancima
podsetio da je on vec 30 godina demokratski liberal evropskog tipa.
Njegov problem je pomalo i to sto ga u medunarodnim medijima nonsalantno
nazivaju umerenim nacionalistom, a ne liberalom. Tokom najnovije
nominacije, on izjavljuje: "Krenuli smo iz jednog autoritarnog, zapravo,
monistickog poretka, koji je, nesumnjivo, predstavljala partijska
drzava, a pokusavamo da izgradimo savremeni evropski liberalizam,
pluralisticki, razume se."
"Kostunica stalno pobeduje, a ne preuzima vlast", primecuje Dorde
Vukadinovic, urednik "Nove srpske politicke misli". Kostunica je u
protekle dve godine triput pobedivao na izborima (septembar 2000,
septembar 2002, oktobar 2002), ali te pobede mu nisu donele odgovarajucu
moc i rizik novog neuspeha izbora za njega je verovatno neprijatan jer
kroz pobede moze da ga odvede i do konacnog poraza i politicke
marginalizacije.
Kostunicini takmaci iz DOS-a vodili su protiv njega seriju negativnih
kampanja (mart 2001, jun 2001, avgust 2001, novembar 2001, jun 2002,
avgust 2002) i mnogo komplikovanih manevara. Njegov rezultat u drugom
krugu predsednickih izbora (1.991.947) pokazuje, medutim, da je on u
osnovi tokom tog perioda bio relativno imun na negativne kampanje
(doduse, 2000. je osvojio 400.000 glasova vise, ali to je bilo
istorijsko opredeljivanje birackog tela cele Jugoslavije koje je
oficijelno iznosilo 7.249.831 upisanih biraca, mada je kosovsko biracko
telo bilo fiktivno ukljuceno u ovaj broj, pa kasnije iskljuceno odlukom
Saveznog ustavnog suda, a deo Crne Gore je bojkotovao izbore). Tesko je
pretpostaviti da li Kostunica moze da prevazide svoj sadasnji
dvomilionski skor. Deo glasaca koji su glasali za Labusa programski bi
mogao da glasa za Kostunicu. Taj deo bi mogao da bude veci od onog dela
glasaca koji su se izmedu dva kruga od Seselja slili u Kostunicin levak,
ako se napravi takva atmosfera. Nje jos nema.
Slobodan Antonic (Filozofski fakultet) ocenio je (Pres klub, 18.
novembra) da predstojeci izbori za predsednika Srbije nece uspeti zbog
neuredenih birackih spiskova i zato sto nema kandidata koji bi
predstavljao opciju premijera Srbije Zorana Dindica, a tesko je
zamisliti da biraci koji podrzavaju premijera Dindica ili Nenada Canka
izadu na izbore i glasaju za Kostunicu, a kamoli za Seselja.
Politicki analiticar Dorde Vukadinovic ocenjuje da je redosled poteza
srpskog premijera bio motivisan kalkulacijama i zeljom da se spreci
Kostunicina kandidatura. Iza igara oko ovih izbora nazire se i namera da
se razlicitim manevrima osujeti neposredni izbor predsednika, da se
neposredni izbori za ovu instituciju napuste, da se potom prede na
sistem po kome bi se predsednik birao u parlamentu.
Takva racunica mozda postoji, ali tesko da je ona jos uvek na realnosti
zasnovana. Novo "ponistenje" jos jedne izborne pobede bi produbilo
sumnje da Dindic zeli da osigura jos jedno mesto pod svojom kontrolom. S
druge strane, srpska vlada, posto nije uspela da otme mandate DSS-a,
nema vise sigurnu vecinu u parlamentu i mora da prede na sistem
usaglasavanja o svakom zakonu.
Ognjen Pribicevic, koji takode procenjuje i da ce predstojeci izbori
biti neuspesni, prognozira da bi taj neuspeh, kao i fakat da srpska
vlada rapidno gubi podrsku, morao da dovede do raspisivanja vanrednih
parlamentarnih izbora u Srbiji.
Vukadinovic smatra da je Kostunica morao da se kandiduje jer bi suprotna
odluka bila protumacena kao povlacenje i odustajanje od pokusaja da se
uvede red u nas politicki zivot.
POTKOPAVANJE: Kostunica je ponavljao da je njegova pobeda u drugom krugu
osujecena specificnom vrstom bojkota i potkopavanjem izbora (tu se
poziva na izjavu Miroljuba Labusa koju je ovaj dao kada je odlucio da se
ne kandiduje ponovo i da napusti Demokratsku stranku). Kostunica tvrdi
da je neuspehom izbora jos jedanput ozbiljno dovedena u pitanje
predstava o Srbiji kao o drzavi zreloj i sposobnoj za demokratsko
uredenje i izgradnju institucija.
Kako je prosle nedelje procenjivala Ljiljana Bacevic, direktorka Centra
za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje Instituta drustvenih
nauka, jos je rano procenjivati koliko ce biraca izaci na predstojece
izbore, iako treba ocekivati da ce posebno biti motivisani Kostunicini i
Seseljevi glasaci ciji zbir nije i dovoljan za uspeh izbora.
Baceviceva procenjuje da je oficijelno biracko telo 6,5 miliona, a da bi
realno bilo da ono ima pet do 5,5 miliona biraca. U DSS-u su polazili od
ove procene kako bi ponovili ranije izrecenu procenu da je za uspeh
izbora potrebno da izade ne pedeset odsto, vec oko 65 odsto "realnih"
biraca.
Izvesne reakcije na zahteve za uredenje birackih spiskova ipak ima.
Ministarstvo za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu angazovalo je 14
upravnih inspektora sa zadatkom da provere biracke spiskove u 163
opstine. Inspektori, izmedu ostalog, treba da provere imena 115.000
osoba starijih od 90 godina, da ukrste podatke maticnih sluzbi, bolnica
itd. Aktivnost je fokusirana na opstine na koje je u prethodnom periodu
ukazivano kao na posebno problematicne (Vracar, Vranje, Kanjiza, Novi
Pazar, Negotin). Izgleda da ta provera ne vodi bitnijim promenama posto
se ispostavlja da, prema podacima policije, na Vracaru ima 74.000
prijavljenih gradana, od kojih su 62.000 biraci. Podatak o stanovnistvu
iz popisa ne smatra se pouzdanim.
Najveci problem predstavlja grupa biraca koja se odselila u inostranstvo
i koja fakticki nije u mogucnosti da glasa, a upisana je u spisak iz
koga niko ne moze da bude izbrisan ukoliko nije odjavio prebivaliste.
(Prijava i odjava boravista je, inace, obavezna pod pretnjom kazne kod
sudije za prekrsaje). Tokom rasprava o izmenama izbornih zakona tokom
izbornog perioda, a i pre toga, DSS je insistirao na tome da se
dijaspori omoguci glasanje, ali to nije prihvaceno. Vojislav Kostunica
je ocenio da je toj kategoriji nasih gradana biracko pravo oteto, da
oni, "naravno, ne mogu kada nekome dune da raspise izbore, potegnuti
preko okeana i doci 8. decembra da ovde glasaju. Nazivajuci to velikom
brukom i sramotom, Kostunica kaze kako su u XIX veku postojale odredene
kategorije ljudi kojima nije bilo dozvoljeno da glasaju: oni koji su
bili siromasni; u Americi jedno vreme oni koji su bili crne puti; nije
bilo dozvoljeno dugo i zenama da glasaju, a da je danas, na pocetku XXI
veka, uz mnogo krupnih reci o reformama, jednom delu nasih gradana, a to
su nasi sunarodnici u dijaspori koji fakticki imaju pravo glasa, to
pravo glasa oduzeto...
SAMAR: Kostunica je svoju odluku o kandidaturi saopstio dan posto je
predsednistvo DOS-a odlucilo da predlozi Dragoljuba Micunovica za
predsednickog kandidata za slucaj da Kostunica ne istakne kandidaturu.
Sto se podrske Kostunicinoj kandidaturi tice, razlicite partije DOS-a
razlicito su reagovale. DC, DA, GSS i SPD saopstile su da ce podrzati
Kostunicu posto procenjuju da Srbija treba da izabere predsednika.
Demokratska stranka je uslovljavala podrsku promenom Kostunicinog
predsednickog programa i izborne retorike. Zapravo, trazila je da se
Kostunica obaveze da nece rusiti vladu Zorana Dindica. Kostunica je
izjavio da bi se morao odreci eventualne direktne podrske Zorana
Dindica. DSS je potom najavljivao da ce Kostunica voditi pozitivnu
kampanju, ali da se nece odreci kritike vlade. Seselja DSS-ovci nazivaju
ekstremistom.
DS je najavio da nece aktivno ucestvovati u kampanji ("Taj samar nije
moj", Dindic), ali da ce kontrolisati izbore. Iz ove partije su,
medutim, slali poruke suprotne od Kostunicinih - tvrdili su da neuspeh
izbora nece izazvati institucionalnu krizu u Srbiji. Clanica vladajuce
koalicije Baticev DHSS saopstava da je ti predsednicki izbori ne
interesuju, a Cankov LSV nalaze svom clanstvu da bojkotuje izbore.
Na pitanje hoce li dobiti podrsku G-17 Plus, Kostunica je rekao da se
nije "raspitivao", ali je dodao da je veoma vazno da dobije podrsku da
ovi izbori uspeju. Uveren je da ce se G-17 Plus prema izborima odnositi
sa svescu da je vazno da Srbija ima jake institucije. Labus licno ostao
je pri stavu izrecenom tokom kampanje. On smatra da Kostunica nije dobar
kandidat za predsednika Srbije.
Mada iz Demokratske stranke (Zivkovic) porucuju da je odlaskom Miroljuba
Labusa Demokratska stranka slabija za samo jednog clana, moze se reci da
je Kostunica pobedom nad Labusom mozda iznudio novi rascep u DS-u.
Pojava G17 na partijskoj sceni ostetice vise DS nego DSS.
Interesantno je da sociolog Milan Nikolic, direktor Centra za
proucavanje alternativa, procenjuje da bi se u buducem
neoliberalistickom bloku mogli naci DSS, koji nema strucnjake i G17 Plus
koji voli vlast. Buduci socijaldemokratski blok mogao bi da se
konstituise iz niza malih stranaka takve orijentacije, a da i
Demokratska stranka koja je konkurisala za clanstvo u Socijalistickoj
internacionali, u svojoj politici (politici vlade) ima mnogo vise
liberalnih nego socijaldemokratskih elemenata. Nikolic uporno ukazuje da
neoliberalna ideologija mora da dobije konkurenciju u
socijaldemokratskoj opciji, da je u Poljskoj, Ceskoj, Madarskoj i
Sloveniji smena neoliberala i socijaldemokrata dala pozitivne efekte a
da tamo gde su se politicke konfrontacije odvijale na drugim frontovima
(Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Rusija) takvih uspeha nije bilo.
KOREKCIJA: S namerom da privuce one koji ranije nisu glasali za njega,
ili nisu izlazili na izbore, Kostunica je najavio neku vrstu korekcije
izborne kampanje. On veruje da ce na biracko telo otreznjujuce delovati
svest o tome da su izbori prosli a da nisu uspeli. Najavljuje novi
kontakt sa sindikatom "Nezavisnost" iz koga dolaze nove kritike Zakona o
privatizaciji.
Poenta Kostunicine kampanje se ocito vrti oko drzavnog razloga, a uz to
ide i ponavljanje poruka da reforme podrazumevaju izgradnju pravnog
poretka: "Da se temeljnije pristupilo reformama, ne bismo vise u
ekonomiji imali dirigovanje komandnim linijama partijske drzave
(svejedno da li espeesovsko-julovske ili dosovske), tj. uredbama. Imali
bismo deregulaciju, zamah privatne inicijative i slobodnog
preduzetnistva, konkurenciju. Uloga drzave se ne bi svodila - i u tome
bila prenaglasena - na izdavanje dekreta i poddekreta, nego bi bila
ojacana tamo gde joj je mesto: u odrzavanju osnovnih institucija
demokratskog pravnog poretka i trzisne privrede. Tu je potrebno
sprovesti prave reforme - da se zna sta je pravni poredak, sta je
svojina, sta je ugovor."
VOJVODA U POLICIJI: Kostunicin glavni konkurent na ovim izborima srpski
radikal Vojislav Seselj u kampanju ulazi s ambicijom da sakupi vise
socijalistickih glasova nego sto mu je to poslo za rukom proslog puta.
Okosnica njegove kampanje je bazirana na govoru o kriminalu. On na
medijski atraktivan nacin koristi saznanja koja ocigledno dobija iz
policije i mesa ih s bulevarskim elementima politicke harange,
optuzujuci razlicite ljude iz vladajuceg establismenta za vezu s
vrhovima podzemlja. Na tuzbe za klevetu (jednu uslovnu osudu je vec
dobio) ne obazire se. Najenergicnije mu se u tome suprotstavlja Nebojsa
Covic.
U socijalnoj oblasti Seselj se fokusira na prognozu da ce u narednih
nekoliko godina jos oko 400.000 radnika ostati bez posla, da to nije
nacin uspostavljanja solidne ekonomije, vec da je to haos koji niko ne
kontrolise, sem u sporadicnim slucajevima. DOS-ovsku vlast napada da
zbog toga sto kuburi s budzetskim deficitom zahvata porezima previse.
On pokusava da mobilise socijalne nezadovoljnike i fakat da u anketama
(CPA) cak 80 odsto ljudi izjavljuje da zivi isto kao pod Milosevicem ili
gore.
Paradoks je u tome sto izbori tehnicki mogu da budu uspesni ako Seselj
ostvari veliki izborni uspeh. Veliki uspeh takve desnice lose osvetljava
stanje u zemlji. Opet, ako izbori ne uspeju, on ce imati slagvort za
poruku da "dosmanlije" nisu sposobne ni izbore da organizuju.
Neki politikolozi smatraju da je Seselj u septembru dosegao svoj
maksimum od oko 850.000 glasova. Nema pouzdanih nagovestaja koliko bi
razocaranih i demoralisanih bivsih glasaca SPS-a on mogao da sakupi.
Njegov najbolji rezultat, 1.730.581 napravljen protiv Lilica 1997. u
vreme onog nesrecnog bojkota dela koalicije "Zajedno", sadrzao je ocito
"takticke" glasove iz tadasnjeg opozicionog prodemokratskog bloka, a i
od SPO-a. U prvom krugu tih izbora on je imao 1.125.140 glasova.
Seselj je politicki fenomen koji je priredio najveci broj iznenadenja
politickim analiticarima. Istrazivaci javnog mnjenja ne daju
ultranacionalnoj opciji vise od 20 odsto birackog tela i uglavnom
konstatuju da je Seselj tu negde na nivou Le Pena. U dosadasnjem toku
kampanje ima jedna bitna razlika: kad je iz igre izbacen Zospen, a u
igri ostali samo Sirak i Le Pen citava Francuska se digla na noge. Ovde
se na Seseljevo nastupanje gleda sa zluradom ravnodusnoscu.
Milan Milosevic
Odgovornost istrazivaca
Istrazivanja javnog mnjenja dozivela su pravu ekspanziju u protekloj
deceniji. Pored drzavnih instituta, istrazivanjima su pocele da se bave
i privatne istrazivacke agencije, nevladine organizacije, mediji...
Posao istrazivaca jeste da otkriva istinu o drustvu. Upravo tako glasi i
jedan od clanova moralnog kodeksa Jugoslovenskog udruzenja sociologa
(JUS). Izmedu ostalog, od sociologa istrazivaca zahteva se:
1) da ucestvuje u jednom istrazivanju samo ukoliko su mu poznati ciljevi
istrazivanja i izvori finansiranja;
2) da je uvek spreman da rezultate svojih istrazivanja prezentuje
javnosti;
3) duzan je da navede izvore podataka koji su dostupni kontroli;
4) duzan je da navede imena svih saradnika koji su ucestvovali u
istrazivanju itd.
Ovo su samo neki od clanova univerzalnog moralnog kodeksa koji ne vaze
samo za sociologe vec i za sve ostale kojima je istrazivanje profesija
(za psihologe-istrazivace, statisticare itd.). To su pravila kojih se
pridrzavaju istrazivaci svuda u svetu. Stoga postoji vise medunarodnih
udruzenja, izmedu ostalog i Medunarodno sociolosko udruzenje
(International Sociological Association), ciji su clanovi i nasa
udruzenja. Pitanje koje se ipak namece jeste: da li se snosi neka
odgovornost u slucaju da se prekrse pravila ponasanja u sferi
istrazivacke profesije? Odgovor je potvrdan. Medutim, sankcije su pre
svega moralne prirode, ali i trzisne, u smislu da istrazivac zbog
neprofesionalnog ponasanja moze da izgubi partnere u poslu, odnosno
narucioce istrazivanja, te da dobije status neozbiljnog. Zakonska
odgovornost za sada ne postoji. Postoji jedino profesionalni Sud casti,
koji nikad ne zaseda.
Stjepan Gredelj, istrazivac i sociolog, smatra da je moralna odgovornost
primarna kada su u pitanju istrazivaci javnog mnjenja. Naime, on kaze da
vec dugi niz godina postoji potreba da se napravi i postuje eticki
kodeks u oblasti istrazivanja, da bi se ustanovila moralna ogranicenja u
bavljenju profesijom. Tako je osnovano, izmedu ostalih, i Udruzenje za
unapredivanje empirijskih istrazivanja, s osnovnim ciljem da nacini
eticki kodeks kojim bi se utvrdila obaveza saopstavanja podataka o
uzorku, vremenu i obliku istrazivanja (da li je naruceno ili ne) i
okviri fer konkurencije.
Gredelj, medutim, ne iskljucuje ni mogucnost neprofesionalnog ponasanja:
"Kad istrazivac ne dolazi pod udar zakona, pa ni profesionalnih
udruzenja, on nema strah od sankcija, pa uvek postoji mogucnost da
narucilac istrazivanja utice na rezultate - ali ja sam siguran da
ozbiljne istrazivacke agencije kod nas tako nesto ne dopustaju. Sto se
tice inostranih istrazivaca, smatram da su oni mnogo profesionalniji od
nas i da su svesniji cinjenice da moraju odgovorno da obavljaju svoj
posao kako ne bi izgubili narucioce istrazivanja."
Slicno misljenje deli i Srecko Mihailovic, sociolog i istrazivac iz
Instituta drustvenih nauka u Beogradu. On takode smatra da "ne postoji
zakonska odgovornost istrazivaca javnog mnjenja, osim opstih zakonskih
normi koje vaze za sve. Ipak, postoje eticke i profesionalne norme, kao
sto su norme Socioloskog udruzenja Srbije, Socioloskog udruzenja
Jugoslavije, Udruzenja psihologa i Udruzenja za unapredivanje
empirijskih istrazivanja. Cilj ovih udruzenja je normiranje poslova u
oblasti istrazivanja. Sto se tice Udruzenja za unapredivanje empirijskih
istrazivanja, osnovna ideja je bila da napravi spisak minimalnih
podataka koji treba da se objave u javnosti. Medutim, u globalu nismo
dobili pozitivan odgovor od istrazivackih institucija."
Autor istrazivanja u nedeljniku NIN Zoran M. Markovic smatra: "Kritika
istrazivaca javnog mnjenja i postavljanje pitanja njihove odgovornosti
prisutni su samo u predizbornoj kampanji, uglavnom iz politickih
razloga, i to od strane onih koji nisu dobro prosli u istrazivanju.
Postizbornih kritika gotovo da i nema ili boluju od slepila za
cinjenice, tako da istrazivaci ne snose nikakvu odgovornost, a stvari su
jednostavne i lako merljive - potrebno je samo uporediti prognozu sa
rezultatom izbora. Tako je bilo moguce da istrazivacke institucije
izlaze u javnost sa izbornim prognozama i da, posle demantija na
izborima, ne snose trzisne posledice i potpuno normalno nastavljaju s
radom, zadrzavajuci i dalje autoritet u javnosti." Markovic dalje
navodi: "Problem koji se aktualizovao u poslednjih nekoliko godina jeste
da preovladuje misljenje da istrazivanja javnog mnjenja uticu na samo
javno mnjenje. To nije netacno, ali je opasan osnov za manipulacije. Na
kraju, odgovornost za ovakvo stanje nije samo na strani istrazivaca, oni
su uglavnom onakvi kakvo je i nase drustvo - siromasno, podlozno uticaju
politickih stranaka i 'visih interesa', nespremno za promene i uvodenje
drugih kriterijuma, osim nama drage i nikad prezaljene
'drustveno-politicke podobnosti'."
Milica Lezajic
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
