http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02112202.shtml
Glas javnosti, 23.novembar, 2002.
Tema:
Hrvatska jos primenjuje dvostruke standarde pri vracanju imovine
Uzurpirano 50.000 stanova Srba
Izgnanim Srbima "kvadrati" ce biti vraceni tek kad drzava zbrine
prognane Hrvate iz BiH koji u njima zive
BEOGRAD (Tanjug) - Savetnik predsednika SRJ Vojislava Kostunice za
pitanja izbeglica Petar Ladevic, povodom nedavnih izmena i dopuna u
hrvatskom zakonodavstvu koja se ticu imovine i stanarskih prava, izjavio
je Tanjugu da je SRJ sa odobravanjem prihvatila neka poboljsanja, ali da
i dalje postoje dvostruki standardi kada je rec o raseljenim Hrvatima u
odnosu na izbegle i prognane Srbe.
"U hrvatskom zakonodavstvu i dalje postoje dvostruki standardi jer se
prave razlike u obavezi vracanja imovine i stanarskih prava izmedu
podrucja od posebne drzavne "skrbi", odnosno bivse Republike Srpske
Krajine (RSK), i ostalih podrucja Hrvatske", rekao je Ladevic.
Prema njegovim recima, na osnovu izmena i dopuna Zakona o podrucjima od
posebne drzavne vaznosti pozitivno je to sto se ukidaju stambene
komisije koje su suspendovale pravo vlasnika da stite svoja prava pred
sudom, pa sada vlasnik dokumentaciju podnosi Ministarstvu za javne
radove, obnovu i graditeljstvo.
............................
Hapsenje povratnika
Savetnik predsednika SRJ je rekao i da je za povratak Srba u Hrvatsku i
dalje kljucno "stanje nesigurnosti i problem politickih zatvorenika",
podsetivsi da je ucestalo hapsenje povratnika, kao i to da se srpska
zajednica nalazi "u praznom prostoru" jer nije donet zakon o pravima
nacionalnih manjina. "Donosenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih
manjina jeste pretpostavka za potpisivanje medunarodnog sporazuma o
zastiti nacionalnih manjina - srpske u Hrvatskoj i hrvatske u
Jugoslaviji", naglasio je Ladevic.
................................
"To ministarstvo ce najkasnije do 31. decembra ove godine doneti resenja
o vracanju u posed imovine vlasniku, ako je podneo zahtev za povracaj
imovine do 1. avgusta 2002. Pozitivno je i to sto vlasnik ima pravo
podnosenja tuzbe zbog zastite prava na imovinu i u tom slucaju sudski
postupak je hitan", kaze Ladevic.
U izmenama i dopunama Zakona o podrucjima od posebne drzavne vaznosti
jeste i to sto prvenstvo zbrinjavanja imaju trenutni korisnici, odnosno
Hrvati, a tek posle izbegli i prognani Srbi, ciji su stanovi uzurpirani.
To, medutim, ne znaci da ce vlasnici odmah stupiti u posed svoje
imovine, nego tek posto privremeni korisnici njihove imovine ostvare
pravo na stambeno zbrinjavanje.
Manjkavost i nedorecenost izmena i dopuna Zakona o podrucjima od posebne
drzavne skrbi ocita je u delu koji ne obuhvata ostala podrucja Hrvatske,
a odnosi se na velike gradove van bivse RSK u kojim je zivelo najvise
Srba.
Prema podacima Oebsa, u Hrvatskoj ima oko 50.000 stanova nad kojima je
uzurpirano stanarsko pravo Srba.
Drugi dokument koji je Sabor usvojio u avgustu ove godine su izmene i
dopune Zakona o naknadi za imovinu oduzetu za vreme jugoslovenske
komunisticke vladavine (imovina koja je prenesena i opstenarodnu
imovinu, drzavno, drustveno ili zadruzno vlasnistvo konfiskacijom,
nacionalizacijom, agrarnom reformom i drugim propisima).
Prema tom zakonu, vlasnici koji su po popisu stanovnistva iz 1991. imali
prebivaliste na podrucju bivse RSK, odnosno pod upravom UNTAES-a, mogu u
roku od sest meseci od stupanja na snagu tog zakona, odnosno do 5.
januara 2003. godine, podneti zahtev nadleznoj sluzbi u zupaniji gde se
imovina nalazi.
"Tim izmenama i dopunama, na zalost, nije omoguceno da zahtev za naknadu
podnesu i one izbeglice koje su izbegle iz podrucja Hrvatske pod
kontrolom hrvatskih vlasti, a tu je najvise oduzete imovine", istakao je
Ladevic.
Pitanje Srba, napomenuo je Ladevic, ostaje otvoreno i kada se radi o
podrucju istocne Slavonije, gde je Hrvatska preuzela obaveze prema
Erdutskom sporazumu (12. novembra 1995.) da radi na "postovanju ljudskih
prava srpske zajednice", a koja se u jednom delu politicke javnosti
negiraju.
"Ukupna demokratizacija hrvatskog drustva, rezim granica prema
Jugoslaviji i eventualno ustanovljenje instituta dvojnog drzavljanstva
bili bi veliko olaksanje za izbeglice", ocenio je Ladevic. Sef Oebsa u
Hrvatskoj je u svom najnovijem izvestaju naveo da je stav vlasti prema
povratku izbeglica i dalje "ambivalentan".
"Izostavljanje povratka srpskih izbeglica s popisa prioriteta, koji je
nova vlada usvojila u julu, i dalje izaziva najvecu zabrinutost misije
Oebsa", navodi se u izvestaju te organizacije.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
