http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2002-11/21/26054.html
NIN, 2708, 21.novembar, 2002.
Politika:
Resenje-turizam
Kofi Anan kazao je prilikom posete Crnoj Gori da je Prevlaka izvanredan
kompleks koji bi mogao dobro da se iskoristi u turisticke svrhe
Poluostrvo Prevlaka se prvi put, kako nas obavestava u jednoj od
retkih studija na ovu temu profesor Stjepo Obad, u istoriji spominje u
desetom veku. Granice Vitaljine s Prevlakom znaju se preciznije 1419.
godine prilikom prodaje istocnih Konavala i Vitaljine, koji su bili u
posedu bosansko-hercegovackog velikasa Sandalja Hranica, Dubrovcanima. U
kupoprodajnom ugovoru, pored ostalog, pise da to podrucje prelazi u
posed Dubrovcana "na vike vika".
Na strategijskom znacaju Prevlaka dobija prvi put za vreme sukoba
interesa velikih sila na istocnom Jadranu u ranom devetnaestom veku. Da
bi sprecile izlaz ruske flote iz Bokokotorskog zaliva prema Dubrovniku,
francuske pomorske snage iskrcale su se na Prevlaci (1806), ali su se
ubrzo morale povuci zbog pretnji ruskog admirala Senjavina.
Za vreme austrougarske uprave Prevlaka ponovo dobija na
strateskom znacaju. Sredinom pedesetih godina na njenom vrhu izgradena
je tvrdava (For), potom svetionik, mol i put, sve, naravno, za vojne
potrebe. Otada je u tvrdavi stalna vojna posada koja ostaje sve do
raspada Monarhije 1918. godine.
U novoj Kraljevini SHS, jugoslovenska vojska je na Prevlaci
podigla nove vojne objekte dok je Boka prikljucena Zetskoj oblasti
(1922), a potom Zetskoj banovini (1929).
Posle dolaska komunista na vlast posebnim resenjem (1953) Drzavni
sekretarijat za poslove narodne odbrane u Beogradu odreden je za organ
upravljanja zemljistem i vojnim objektima na vrhu Prevlake.
U novije vreme vecina obicnih ljudi nije ni znala da postoji
Prevlaka, a kamoli da ce postati decenijski problem, dok nije doslo do
raspada SFRJ.
Demilitarizovana zona
Kada je 8. oktobra 1991. Sabor Republike Hrvatske usvojio odluku
o osamostaljenju Hrvatske ubrzo je i Skupstina Crne Gore pokrenula
inicijativu za dogovor o odredivanju morske i kopnene granice izmedu
Hrvatske i Crne Gore. Tada su i predlozeni pregovori o "manjoj korekciji
kopnene granice u predelu Prevlake i Vitaljine".
Medutim, na mirovnoj konferenciji o SFRJ u Hagu 1991. godine,
Momir Bulatovic, tadasnji predsednik Crne Gore, izjavio je da priznaje
teritorijalnu celokupnost Hrvatske. Zakljuccima Badinterove komisije
granice izmedu bivsih republika fakticki postaju medunarodne granice.
Granice, dakle, izmedu republika "mogu da se menjaju samo na osnovu
slobodnog i medusobnog dogovora".
Jugoslovenska narodna armija je Prevlaku napustila 20. oktobra
1992. godine i Prevlaka postaje demilitarizovana zona pod kontrolom UN.
Od tada pa nadalje, Prevlaka je koliko medunarodni toliko i unutrasnji
spor Jugoslavije, jer je svih ovih godina ovaj problem koriscen i u
unutrasnjim politickim obracunima izmedu Crne Gore i Srbije
(Jugoslavije).
Recimo, govoreci o Dejtonskom sporazumu u Saveznoj skupstini
Milan Milutinovic ni jednom recju nije pomenuo Prevlaku. Kada su ga
poslanici iz Crne Gore upitali zasto, tadasnji ministar inostranih
poslova se lupio po celu rekavsi: jao, zaboravio sam.
Problem Prevlake se i danas krece u okvirima prepucavanja na
relaciji Podgorica-Beograd, kao i na relaciji SNP-DPS.
Predsednik Crne Gore, Milo Dukanovic je u intervjuu zagrebackom
"Globusu" od 15. novembra rekao da je siguran "da su danas Crna Gora i
Hrvatska spremne i sposobne da odgovorno pristupe rjesavanju tog dugo i
nepotrebno ispolitiziranog problema i da za to preuzmu odgovornost, bez
bilo cijeg posredovanja, u obostrano najboljem interesu", dodavsi da se
"odnosi izmedu Crne Gore i Hrvatske krecu uzlaznom linijom".
Medutim, Savezna skupstina je, dan ranije, usvojila, na predlog
poslanika iz Crne Gore, Deklaraciju o zastiti interesa SRJ u procesu
razgranicenja sa Hrvatskom u kojoj se od jugoslovenske vlade trazi da se
pitanje Prevlake resava uz ucesce saveznih vlasti. U deklaraciji od
vlade SRJ se zahteva da oformi strucnu komisiju za pregovore o
razgranicenju SRJ i Hrvatske na Prevlaci, ciji ce zadatak biti da
pripremi nacrt medudrzavnog ugovora o razgranicenju u podrucju
poluostrva u skladu sa interesima i Ustavom SRJ, kao i medunarodnom
regulativom. Takode, nalozeno je vladi SRJ da zatrazi od UN produzenje
mandata mirovnih snaga na Prevlaci za jos najmanje sest meseci.
Milo Dukanovic je u pomenutom intervjuu kazao da ce crnogorski i
hrvatski eksperti uskoro obelodaniti postignuti dogovor, dodavsi "da
vise nije problem je li tu ukljucen Beograd ili Podgorica. Sustinski
rjesenje se trazi na relaciji izmedu Crne Gore i Hrvatske, a Beograd je
tu formalno-pravno prisutan onoliko koliko je to potrebno da se dode do
dobrog rjesenja".
Korektna saradnja
Medutim, poslanik SNP u Vecu republika savezne skupstine Duro
Cetkovic smatra da se vode "tajni pregovori" o Prevlaci koji ne mogu
biti u interesu SRJ i istakao da se "na saveznom nivou mora resavati
pitanje Prevlake". Zabrinutost za bezbednost i teritorijalnu celokupnost
SRJ izrazio je i general Momcilo Perisic (koji se jos nije pojavio na
vojnom sudu po optuzbi za spijunazu jer ga stiti poslanicki imunitet)
isticuci da "Hrvatima nikako ne treba popustiti, jer su bezobzirni i
ucenjuju".
Sef crnogorskog ekspertskog tima u pregovorima sa Hrvatskom o
statusu Prevlake Nebojsa Vucinic najavio je da ce pocetkom decembra biti
zavrsen nacrt sporazuma o resavanju pitanja tog poluostrva i da je
veliki deo pitanja usaglasen ali da je ostalo "jos nekoliko spornih
tacaka u vezi sa jurisdikcijom na moru". Vucinic je naglasio da je sa
predstavnicima Savezne vlade postignut "visok stepen saglasnosti" o tome
da "glavnu rec" u pregovorima sa Hrvatskom vode predstavnici Crne Gore,
ocenivsi da je "saradnja sa saveznim organima do sada bila korektna" i
da "oni nisu ometali nase inicijative u resavanju pitanja Prevlake".
U utorak uvece Generalni sekretar UN Kofi Anan se susreo sa
predsednikom Crne Gore Milom Dukanovicem. Tokom razgovora bilo je reci i
o Prevlaci. Milan Rocen, savetnik predsednika Dukanovica za spoljnu
politiku, za NIN je rekao da je tokom razgovora sa Generalnim sekretarom
UN "konstatovano da bi trebalo izaci sa predlogom resenja po pitanju
Prevlake, kako bi se doslo do dogovora, pre 15. decembra kada istice
mandat misiji UN na Prevlaci. Takode, konstatovano je postojanje
konstruktivnih napora na relaciji Beograd-Podgorica-Zagreb da se dode do
zajednickog privremenog prihvatljivog resenja". Generalni sekretar UN
Kofi Anan, koji je dobro upoznat sa ovim problemom, kazao je tom
prilikom da je Prevlaka izvanredan kompleks koji bi mogao dobro da se
iskoristi u turisticke svrhe.
LUKA MICETA
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
