Poreklo masona
MASONI HIT MIT MOC!
@ Vladan DINIC
Ko su masoni, frank-masoni, slobodni zidari?
Nema nikakve sumnje da je red slobodnih
zidara (na engleskom mason, a na francuskom macon znaci zidar) jedna od
najcudnijih i svakako najtajnijih organizacija na svetu. Vec vekovima masonski
rituali, njihova moc i uticaj raspaljuju mastu svih onih koji veruju da
gospodari sveta nisu ni vodeci politicari, ni ekonomski giganti, vec upravo tihi
ljudi iz senke, masoni.
Da li u tim
pricama ima istine?
U poslednjih 50
godina o masonima se, zahvaljujuci poplavi knjiga i tekstova, saznalo vise nego
za gotovo pet vekova njihovog postojanja. Ali to sto se o masonima zna vise ne
znaci da su oni slabiji, ili da je javnost izmakla njihovoj kontroli, vec je u
pitanju prilagodjavanje jedne mocne organizacije novostvorenim uslovima kako u
svetskoj politici i ekonomiji, tako i u medijskom prostoru i shvatanju znacaja
informacije. Kakvo je poreklo masona? I danas mnogi masoni veruju da su direktni
potomci Hirama, arhitekte koji je napravio Solomonov hram, a koji je i sam
direktni potomak Adama i Eve. Ovde je, razume se, rec o legendi, ali tama koja
okruzuje rodjenje masonske organizacije pothranjuje najneverovatnije
pretpostavke i nagadjanja. Posto legenda pocinje pricom o hramu, a na francuskom
hram se kaze temple, masoni se dovode u blisku vezu i sa Templarima, legendarnim
vitezovima koji su, po predanju, bili cuvari Isusove krvi i koje je raspustio
kralj Filip Lepi. Takodje, masoni su u organskoj vezi sa jos jednom tajnom i
veoma razgranatom organizacijom - rozenkrojcerima, o cijoj moci se pletu jos
neverovatnije price i koji, za razliku od masona, imaju dosluha i sa visim
silama. Pa ipak, prvo mesto po intrigantnosti i dalje drze
masoni.
Prema britanskom istoricaru
Dejvidu Stivensonu sve pocinje 1598. godine u Skotskoj, u Edimburgu. Vilijam So,
ministar tada nezavisnog skotskog kraljevstva, koji ima titulu nadglednika
kraljevskih gradjevina, organizovao je graditeljsku profesiju uvodeci u nju
cinove.
Istovremeno on teritoriju deli
na ”loze” koje su u pocetku bile samo barake za majstore. Bilo je to, dakle,
jedno cisto operativno, odnosno profesionalno zidarstvo, za razliku od
frank-masonerije, takozvanog ”spekulativnog” slobodnog zidarstva, koje je
proisteklo iz te prvobitne, striktno profesionalne organizacije posla. Jezicki
strucnjaci pretpostavljaju da se i kroz sam pridev frank (na engleskom free)
moze videti prelazak sa profesionalnog na tajni plan. U originalu se, prema
dostupnim podacima, govorilo o freestone masons, odnosno o zidarima sa
obradjenim kamenom. U sirem smislu su, dakle, u organizaciju ulazili i
kamenoresci, skulptori i vajari. Ali rec frank znaci i sloboda. Otud i
pretpostavka da se, zapravo, u pocetku radilo o organizaciji koju su sacinjavali
putujuci zidari i koji su isli od grada do grada, odnosno od gradilista do
gradilista po Evropi i koji nisu bili vezani samo za jedno mesto. Velika je
nepoznanica, medjutim, sto se u renesansnoj Skotskojne moze pronaci nikakav trag
toj organizaciji. Pretpostavka je da se organizacija upravo u to vreme
preobrazila u tajno drustvo.
Najzad, po
trecoj pretpostavci, prve masonske loze, koje su proizisle iz ”Soovog
pravilnika”, okupljale su ne-profesionalce koji su, iz raznih razloga, bili
zainteresovani za majstorski posao, ali sami nisu radili i medju kojima je bilo
onih koji su izdavali naredjenja, civilnih i crkvenih vlasti. Radilo se, znaci,
o nekoj vrsti ”pocasnih” zidara, pa bi pridev frank, zapravo, znacio prihvacen.
Tajna koja obavija poreklo, postojanje sifri i tajnih obreda, dovelo je do
negovanja nekih znanja koja nadilaze proste zahteve zanata. Glas o tajnom
drustvu u Skotskoj uskoro je stigao i do vecito radoznalih Engleza koji su, na
svojim proputovanjima kroz Skotsku, preuzeli neke gotove formule i u XVII veku
stvorili vlastite klubove zatvorenog tipa koji su bili inspirisani, kako se tada
govorilo, ”skotskim ritualima”. U to vreme Englesku su razdirali verski i
politicki sukobi, pre svega izmedju katolika i protestanata, kao i izmedju
kraljevskih kuca. Zbog toga je postojala velika potreba za strukturama koje ne
bi pripadale nikome, nijednoj strani i koje bi nezavisno mogle da resavaju
sporove, ili da razvijaju ideje bez ucesca, ili uticaja zakrvljenih strana.
Organizacija slobodnih zidara pruzala je upravo takvu sansu. Po nekom cudnom
sistemu povratne sprege, nacin na koji su Englezi organizovali masonske loze
presao je severne granice Engleske i u samoj Skotskoj doziveo izvanredan prijem.
Tako masonerija postaje medjunarodni fenomen. Francuzi su prvi kontinentalni
narod kod kojih masoni postaju znacajnija organizacija. Krajem XVII veka
nekoliko regimenti engleske dinastije Stjuart prelazi na stranu Francuza,
donoseci Francuzima, zajedno sa oruzjem, i tajni masonski kult. (Neke od tih
regimenti ce, kasnije, ucestvovati i u ratu za nezavisnost Sjedinjenih Drzava,
tako da ce se ideja masonstva prosiriti i na zemlje preko Atlantika.) U isto
vreme, neki francuski intelektualci, medju kojima je svakako najznacajniji
Monteskje, svom snagom sire nove ideje koje su im dosle iz Londona. Zahvaljujuci
velikoj energiji Francuza, masonstvo se veoma brzi siri kontinentalnom Evropom,
tako da masoni postaju istinsko bratstvo koje se nalazi iznad svih verskih i
politickih sukoba. Kako se kult tajnovitosti odrzavao od samog pocetka,
masonstvo ostaje zagonetna i privlacva organizacija za ogroman broj slavnih,
bogatih, ali i sasvim obicnih ljudi. Prema nekim istoricarima moc masona varira
od epohe do epohe, ali je izvan svake sumnje da je njihov uticaj stalno
prisutan, narocito ako se uzme u obzir da su cesto najmocniji politicari i
bogati ljudi upravo - masoni. Francuski istoricar Ogist Kosen, na primer, tvrdi
da su masoni odigrali izvanredno vaznu ulogu u francuskoj revoluciji, kao i da
su doprineli veoma brzom sirenju revolucionarnih ideja. Jedan od paradoksa
masonstva je i striktno postovanje pravila, kao i odanost redu.
Tako se i dogogilo da je veliki majstor
Filip Egalite, vojvoda od Orleana i kraljev rodjak, izglasao smrt Luja XVI koji
je, 1892. godine, i giljotiniran. Posle samo nekoliko mesec i vojvoda je
giljotiniran. Masonsko bratstvo mu, ocigledno, nije pomoglo, iako je, sudeci po
tadasnjoj moci, to moglo da uradi. Moze se samo pretpostaviti da se vojvoda od
Orleana bio ogresio o organizaciju...
Kolika je, medjutim, stvarna moc masona danas, ostaje samo da se nagadja.
Uzimajuci u obzir broj clanova, kao i njihov ugled, analiticari smatraju da je -
velika.
Kolika tacno, to niko ne zna?!
S obzirom na cvrstu i striktnu
hijerarhiju, to ne zna ni najveci broj clanova. U tajnu su upuceni samo veliki
majstori masonskih loza. o
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=32819
MASONI KOD
MILANA NEDICA
Price o masonima,
aktuelizovane posle prerane Tapijeve smrti, izazvale su ogroman interes
javnosti. U redakciju "SVEDOKA" prispele su dve izuzetno zanimljive
knjige, dosad nepoznate siroj
javnosti:
SUSRET SRPSKIH MASONA I
MILANA NEDICA 1941. GODINE, Vojislava Paljica
i,
SLOBODNO ZIDARSTVO ILI
MASONERIJA (izdanje Radnog komiteta antimasonske izlozbe) – koje govore
"za" i "protiv" masona i iz kojih prenosimo najzanimljivije
odlomke
