RATKO MLADIC – Paradigma Srbije
Drzava u saci vojske i policije
Sasvim je jasno da cemo bez izrucenja haskih optuzenika imati ogromne probleme na medjunarodnom planu, sto bi trebalo da bude dovoljan razlog da se, bar u konkretnom pojedinacnom slucaju Ratka Mladica, sluzbe bezbednosti uozbilje i otvore za saradnju
General Ratko Mladic, odmetnik koji se krije, a povremeno izlazi na svetlost dana diljem cele Srbije, paradigma je sve nemoci, neodlucnosti i neozbiljnosti drzave, i Srbije i Jugoslavije.
Bice preterana izjava glavne tuziteljice Haskog tribunala, gospodje Karle del Ponte, da je doticni general tokom jedne od njenih poseta samo nekoliko ulica dalje sedeo u jednom luksuznom restoranu i izrugivao se njenoj poseti. (Izvori Reportera kazu da je to bio pukovnik Sljivancanin.) Medjutim, anegdota tuziteljice, koju je prenela skoro sva svetska stampa, pojednostavljeni je strip prikaz, da bivsi vojni komandant VRS ima sigurno utociste u zemlji koja nije rascistila sa svojim medjunarodnim i unutrasnjim politickim i moralnim obavezama.
Gde je Mladic: Spekulacije i nagadjanja o njegovom pojavljivanju u beogradskim restoranima, na fudbalskim utakmicama (vidjen je na fudbalskoj utakmici protiv Kine, kako trci na Kosutnjaku, sedi na Adi Ciganliji, a poslednji put maja 2000. u lozi Partizanovog stadiona), stvorile su famu o coveku protiv koga je pocetkom novembra ove godine Haski tribunal objavio izmenjenu i dopunjenu optuznicu sto ga tereti za genocid nad bosanskim Muslimanima, a u kojoj su sazete dve optuznice koje su do sada postojale. Ratku Mladicu stavlja se na teret, u po jednoj tacki, genocid i saucesnistvo u genocidu; zatim, u sedam tacaka, zlocini protiv covecnosti – ukljucujuci progon na politickoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje, ubistvo, deportacije i druga nehumana dela - i, u sest tacaka, krsenje zakona i obicaja ratovanja: ubistva, podvrgavanje civila teroru, uzimanje talaca i drugo.
Srpski premijer Zoran Djindjic bio je nedavno vrlo jasan. Rekao je da on vise nije spreman da preuzima odgovornost na sebe kao sto je to bio slucaj prilikom hapsenja Milosevica.
Medjutim, Mladic je ozbiljniji problem. Njegovim hapsenjem drzava treba da pokaze da je odgovorna u obecanjima medjunarodnoj zajednici, da je efikasna u koriscenju svojih resursa, da ima snagu da naredi akciju hapsenja. Jos od 28. novembra 2000. godine predstavnici Tribunala neprestano opominju da je Mladic u Srbiji, pod zastitom VJ.
Ivan Jankovic, advokat i predsednik Centra za antiratnu akciju smatra da “niko ozbiljan ne moze poverovati tvrdnjama predsednika drzave, nacelnika Generalstaba VJ, predsednika vlade, svejedno koga, da ne znaju gde je Mladic ili da ne mogu da ga uhapse. To je neozbiljno”, kaze Jankovic, jer “na drzavi je da insistira na doslovnoj primeni Zakona o saradnji sa Hagom, da utvrdi gde se Mladic nalazi i da ga uhapsi i isporuci. Makar to vodilo i nekim zrtvama”.
Ko hapsi: Drzava je medjutim nesposobna ili, kako pravilno primecuje Sonja Biserko iz Helsinskog odbora za ljudska prava, nema dovoljno kredibiliteta da naredi bilo kakvu akciju. Bila bi najsrecnija da neko drugi to uradi umesto nje – stranci ili lovci na ucenjenu glavu (pet miliona dolara za Mladica).
Da to urade stranci – nerealno je ocekivati, objasnjava Zoran Dragisic sa Fakulteta civilne odbrane, jer su mere Mladicevog obezbedjenja i kontraobavestajne mere takve da njegovo hapsenje tesko moze da izvede bilo ko osim drzave.
“Nerealno je ocekivati da se u lov na nagradu za Mladica upute i stranci”, kaze ovaj strucnjak, jer bi oni jako tesko mogli da dodju do informacije gde se general nalazi, a cak i da do nje dodju, oni ne mogu da nastupe sa takvom opremom i logistikom koja bi garantovala uspesno izvodjenje akcije. Mogucnost da se u potragu za Mladicem upuste pripadnici domacih gangova (u nedostatku profitabilnijih poslova), prema Dragisicu, najmanje je verovatna, jer, kako kaze, “nase kriminalne grupe ne vode nezavisnu politiku da bi se neko odvazio na to”.
Razloge zbog kojih je Mladic jos na slobodi Biljana Kovacevic-Vuco, predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, vidi i u postojanju “nekog” straha da se on uhapsi od strane vlasti. Ona zakljucuje da hapsenje Mladica nije ideoloski, da nije ni tehnoloski problem, da se ne okleva ni iz straha od nereda kao posledice hapsenja, vec da, jednostavno, ”nasi politicari nemaju politicku moc da isporuce Mladica. Centar moci koji mozda cak i fizicki ne obezbedjuje Mladica, ali stoji iza njega, jeste taj koji vlada situacijom u ovoj zemlji. To je to opasno mesto koje se zove Ratko Mladic", tvrdi Biljana Kovacevic-Vuco.
Da u ovome ima istine govori nam i cinjenica da niko od politicara koje je Reporter direktno pitao “ko treba da uhapsi generala Mladica” nije bio spreman da o tome kaze ni jednu jedinu rec.
Vojna zastita: Poslednja poseta Karle del Ponte Beogradu u potpunosti je obelezena markiranjem VJ kao kljucnog faktora u razresavanju problema zvanog Ratko Mladic. Ovaj pritisak na vojni vrh, nas sagovornik Dragisic ocenjuje kao najozbiljniji do sada i ocekuje da bi najodgovorniji ljudi u zemlji konacno trebalo da se dogovore oko toga sta je nas drzavni interes. “Sasvim je jasno da cemo bez izrucenja haskih optuzenika imati ogromne probleme na medjunarodnom planu, sto bi trebalo da bude dovoljan razlog da se, bar u konkretnom slucaju Ratka Mladica, sluzbe bezbednosti uozbilje i otvore za saradnju”, kaze Dragisic. Prema njemu, stvar je jednostavna: ako vojska stiti generala Mladica onda je sigurno da podatke nece da da, a ako ga ne stiti, moguce je da ce dati te podatke kako bi pokazala nezavisnost u datom slucaju.
Vrlo je moguce da Mladic ne uziva zastitu VJ u onom smislu da mu je dodeljeno vojno obezbedjenje, misljenja je advokat Ivan Jankovic. On primecuje da general Branko Krga prilikom susreta sa Karlom del Ponte nije porekao da Vojna obavestajna sluzba raspolaze podacima gde se Mladic nalazi, nije porekao da Mladic zaista uziva zastitu koju mu najverovatnije pruzaju i formalno a mnogo vise i neformalno pripadnici obavestajnih sluzbi VJ i verovatno jos jedan broj oficira.
“General Krga izjavio je da se vojska ni na koji nacin ne bi suprotstavila organima unutrasnjih poslova koji vrse svoj posao”, kaze Gradimir Nalic, savetnik za ljudska prava u kabinetu saveznog predsednika.
O mogucoj pobuni u delovima VJ i policije koji su zaduzeni da uhapse Mladica, u javnosti se spekulise taman toliko koliko i o njegovom pojavljivanju u Beogradu. Analiticari ocenjuju da, kad vec hapsenje Milosevica nije izvuklo na ulice vise od stotinak njegovih ostrascenih pristalica, sigurno ne bi ni Mladicevo. Ali, u vojsci, objasnjava advokat Jankovic, postoji solidarnost koja ima vise motiva. “Rec je o solidarnosti medju kriminalcima koji neposredno stite Mladica, a ko zna koliko ih je koji su ratovali u BiH, ucestvovali u svim zlocinima ukljucujuci i Srebrenicu. Drugo je oficirska solidarnost i oficirska cast. To su ostaci starog rezima u vojsci koji sebe zaista vide kao cuvare ustavnog poretka”, kategorican je Jankovic.
Pritisci: Dok Del
Ponteova zahteva pojacavanje pritiska na drzavu, vlasti u Srbiji misle drugacije
– u odnosu na sve zemlje bivse Jugoslavije, mi saradjujemo najvise, porucuju i
tuziocu i medjunarodna javnost. Nesto slicno ce reci i Milan Paunovic, profesor
medjunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. On smatra da je teza o
nedovoljnoj saradnji SRJ sa Hagom postala sredstvo za pritiske. Bez obzira sto
nije isporucila Mladica Haskom tribunalu, formalno pravno gledano, kaze
Paunovic, SRJ ispunjava uslove i za ulazak u Savet Evrope, cak, ako budemo to
zeleli, i za ulazak u NATO. “Politicka manipuilacija oko hapsenja Mladica ima
veze samo sa politikom odredjenih zemalja na Zapadu koje zele da sredstvima
medju koja spada i to, da se navodno Mladic namerno ne izrucuje, pogorsaju nas
medjunarodni polozaj i da nas i dalje ucenjuju. Zavisi od vlasti da li ce
pristati na takvu vrstu neutemeljenih ucena ili nece”, kaze Paunovic. “To je
politicko pitanje. Ako pristaju na te ucene, po mom misljenju, ne obavaljaju
posao u interesu drzave i naroda", direktan je ovaj profesor.
"Ponekad mi se
cini da Mladic nije glavni problem u saradnji sa Hagom. Nas glavni problem nije
samo isporuka i clan 39. Zakona o saradnji sa Hagom, ciju je ustavnost JUKOM
osporavao, nego je problem u bazicnom nepovernju prema Haskom tribunalu, sto je
pogresno shvacen nas drzavni i nacionalni interes i nas odnos prema
Milosevicevoj politici. Biljana Kovacevic-Vuco je svakako u pravu kad kaze da
nesaradnjom sa Hagom pokusavamo da branimo ono sto se odbraniti ne moze i, u
stvari, na odredjeni nacin, indirektno podrzavamo politicku volju koja je bila
dominantna za vreme Milosevica.
Kostunica ne hapsi Mladica: “Ovo je samo jos jedna od politickih prica koja treba da uvuce predsednika Jugoslavije u ulogu nekoga ko se protivi hapsenju ovoga ili onoga, a pri tome je predsednik potpisao Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom I sve vreme insistirao na tome da se saradnja odvija po zakonu”, kaze Gradimir Nalic, savetnik jugoslovenskog predsednika za ljudska prava. “Sve sto mu se sada imputira - da nije za saradnju, da krije Ratka Mladica, da VJ krije Mladica - nesto je sto treba dokazati a prema mojim saznanjima to je netacno”, objasnjava Nalic i dodaje da “kabinet predsednika SRJ nije zaduzen da traga za pociniocima krivicnih dela vec to radi kabinet srpskog premijera kroz Ministarstvo unutrasnjih poslova”.
“Premijerova izjava da je on dovoljno ucinio na izrucenju okrivljenih pred medjunarodnim krivicnim sudom u Hagu u najmanju ruku je neozbiljna. Predsednik republicke vlade je, izmedju ostalog, lice koje je nadredjeno i MUP-u Srbije, a s obzirom da je Ratko Mladic civil, onda bi MUP trebalo da vrsi radnje na otkrivanju njegovog boravista”, kaze Nalic.
MLADICEVA PROTIVVAZDUSNA ODBRANA
Vojni obavestajni izvori obezbedjenje generala Ratka Mladica opisuju kao “gotovo savrseno“. Ono je organizovano u vise pojaseva (prstenova) i u principu se nikad ne zna ko ce se nalaziti u kojoj zoni obezbedjenja i na kojoj funkciji. Neki ljudi iz njegovog obezbedjenja su vraceni jer su bili sumnjivi, cak su i oni izmedju sebe ucenjeni. Ko izda, rizikuje ne samo svoj zivot vec i zivote clanova svoje porodice.
Vrhu VJ treba verovati kad kaze da vojska ne vrsi neposredno obezbedjenje Ratka Mladica, ali ne treba iskljuciti mogucnost da nemali broj profesionalnih vojnika, koristeci vojne resurse, a zbog prijateljstva, politickih ubedjenja ili iz nekih drugih pobuda rade na njegovoj zastiti bilo neposredno, bilo pruzanjem odredjenih informacija, snabdevanjem potrebnom opremom i rezervnim delovima, doturom goriva, pracenjem, na prvom mestu radio-saobracaja u blizini njegovog lociranja.
Mladicev sistem obezbedjenja zahteva ogroman broj ljudi, prema procenama vojnih obavestajaca od najmanje sto, pa cak do tri stotine, sa 30 do 50 ljudi u epicentru, oko samog Mladica.
Jedan vojni obavestajni izvor poverio je Reporteru da je prilikom povlacenja sa Kosova, citav arsenal naoruzanja i opreme prebacen direktno u funkciju obezbedjenja generala Mladica.
Mladic u svom obezbedjenju ima i rakete zemlja-vazduh tipa «igla» koji su otporni na infracrvene mamce, koje se samonavode vibracijama vazduha sto je nemoguce izbeci bilo o kojoj letelici da je rec. U tom arsenalu su i minobacaci kalibra 60 i 82 milimetra, rucna protivtenkovska sredstva, sve vrste protivpesadijskih mina, ukljucujuci i mine sa usmerenim dejstvom, protivoklopne rucne bacace najsavremenije generacije, protivpesadijske rasprskavajuce oklopne mine, senzore za rano otkrivanje svih vrsta kretanja ljudi i zivotinja...
Za akciju hapsenja Mladica, neophodno je da onaj ko zeli da je izvede, mora da ima apsolutno i kontinuirano pracenje njegovog kretanja, da ima vrhunski obucene i, sto je najvaznije, motivisane i tehnicki opremljene jedinice, da odredi tacno vreme otpocinjanja akcije i precizira ulogu svakog pojedinca u njoj.
Nosilac akcije bi morao da obezbedi evakuaciju Mladica i njegovih saboraca i evakuaciju svojih ranjenih, povredjenih, ubijenih i prezivelih pripadnika jedinica. Za to bi se najverovatnije morao koristiti veci broj transportnih helikoptera (ili vozila) koji bi bili unosna meta prenosnih sistema PVO, kako u dolasku i rejonu prikupljanja tako i u odlasku (preletu) sa lokacije na kojoj bi se odvijala borbena dejstva.
Jugoslavija raspolaze snagama sposobnim za ovakve akcije. Jedinice MUP-a i VJ izuzetno su respektivne snage, vrhunski obucene i opremljene najsavremenijom opremom i za kretanje po terenu nisu im potrebne topografske karte i druga sredstva predvidjena za to.
Medjutim, obavestajci procenjuju da bi u bilo kojoj jedinici MUP-a i VJ tesko mogao da se motivise dovoljan broj pripadnika za jednu ovakvu akciju. Mladic je sa mnogim pripadnicima ovih jedinica bio i ostao u veoma bliskim odnosima - zajedno su ratovali, ucili iste skole, sluzbovali u istim garnizonima. Vecini njih, posebno komandnom kadru, preti ista opasnost – Hag.
I na kraju, od koga Mladic treba da se cuva i od koga mu preti najveca opasnost? Naravno, od onih koji ga cuvaju, odnosno od pojedinaca iz neposrednog okruzenja. Zato se, kazu isti izvori, oko Mladica nista ne ponavlja, nikad se ne ide na staro mesto, samo on zna kada i kuda ce se krenuti, licno odredjuje ko ce i kada biti pored njega.
U vojsci postoji i institut vojnicke, odnosno oficirske casti. Iz razloga oficirske casti, iz razloga patriotizma, da ne bi doveli svoju zemlju u situaciju ucenjenosti, u Hag je dobrovoljno otislo nekoliko vojnika i civila, medju kojima i admiral Jokic i general Ojdanic. Mladic, ocigledno, takvih motiva nema.
KO CE DA HAPSI HASKE OPTUZENIKE: Zandari glancaju lisice za Mladica
Godinu dana posle protesta Jedinice za specijalne operacije (JSO), koja se onomad zarekla da ce hapsenje brace Banovic biti njeno poslednje angazovanje po pitanju Haga, prakticno nema mnogo dileme ko bi mogao da se upusti u jedan tako riskantan posao kao sto je otpremanje generala Mladica (i ostalih) u Hag. Zoran Dragisic sa Fakulteta za civilnu odbranu veruje da ce taj zadatak gotovo izvesno biti poveren nedavno formiranoj Zandarmeriji. “Jedinice Zandarmerije su namenjene za hapsenje najopasnijih kriminalaca i, uopste, za sve rizicnije akcije. Posto je za haske optuzenike nadlezan MUP Srbije, ukoliko on proceni da bi hapsenje haskih optuzenika bilo rizicno, sto u vecini slucajeva i jeste, najizvesnije je da bi taj rizik preuzela Zandarmerija”, procenjuje Dragisic.
Eventualno, u takvu akciju mogla bi da se ukljuci jos jedna elitna policijska formacija, znatno manja od Zandarmerije - Specijalna antiteroristicka jedinica (SAJ). “SAJ bi prvenstveno trebalo da bude namenjen za ono sto mu ime kaze - borbu protiv terorizma. Ipak, to je jedinica MUP-a Srbije, koji odredjuje koja ce jedinica ucestvovati u hapsenjima. Mislim da je najlogicnije da to radi Zandarmerija, ali ukoliko se odredi da to radi SAJ, ni to nije protivzakonito”, dodaje Dragisic.
Vojska: Osim policije, i Vojska Jugoslavije raspolaze respektabilnim jedinicama koje bi, iskljucivo tehnicki gledano, mogle da izvedu rizicna hapsenja. Stavise, proslonedeljna demonstracija protivteroristicke akcije specijalaca jedinice “Kobre” na batajnickom aerodromu, pokazala je da su oni i te kako izdrilovani za taj vid posla. Medjutim, nasi sagovornici nemaju dileme da bi eventualno angazovanje “Kobri” ili neke druge vojne formacije u svrhu hapsenja haskih optuzenika bilo – nezakonito. “Vojska ima nadleznost samo nad aktivnim pripadnicima VJ protiv kojih se vode postupci u vojnim sudovima, to jest prema onima koji su pocinili krivicno delo kao sto je spijunaza, odavanje vojne tajne i slicno. Takva lica hapsi Vojna policija. Bez obzira sto je u ovom slucaju rec o ratnim zlocinima u kojima su ucestvovali i bivsi pripadnici vojske, prema Zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom, hapsenje lica osumnjicenih za ratne zlocine u iskljucivoj je nadleznosti MUP-a Srbije”, objasnjava vojni analiticar Aleksandar Radic.
Zandarmerija: Uspeh operacije hapsenja, prirodno, umnogome zavisi i od kvaliteta i sveobuhvatnosti informacije. Za rad na prikupljanju validnih informacija o poziciji i logistici haskih optuzenika, pored vojne, najkompetentnija je drzavna sluzba bezbednosti, odnedavno preimenovana u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA). “Nesumnjivo je da se u akcijama tog tipa ocekuje pomoc sluzbi poput BIA. Jer, BIA sigurno raspolaze podacima o tome gde se haski optuzenici nalaze, kakvo je njihovo obezbedjenje, naoruzanje, kao i kakve su procene o nivou sile koja bi mogla da bude upotrebljena. Medjutim, i Zandarmerija ima svoj obavestajni deo i moze se reci da je i ona sama dovoljno sposobna da i bez pomoci BIA obavi celi zadatak”, kaze Dragisic.
U sastavu Zandarmerije, koja inace broji nesto vise od hiljadu pripadnika, nalaze se uglavnom prekaljeni policajci, koji su iskustvo i vestinu stekli visegodisnjim stazom u specijalnim jedinicama policije, a nista manje sposobni - tvrde oni koji su imali priliku da ih posmatraju na vezbama - nisu ni oni novoprimljeni. Ono sto daje poseban kvalitet ovoj novoj formaciji u sastavu MUP-a Srbije jeste solidan nivo opreme i naoruzanja koji prati najsavremenije trendove i u mnogome svodi mogucnost gubitaka na minimum.
Osim zandarma, pripadnici SAJ su takodje vrhunski osposobljeni za za najteze akcije. Za razliku od Zandarmerije, ovu jedinicu popunjava relativno mali broj ljudi (izmedju 100 i 150). Zajednicko i jednoj i drugoj jedinici jeste cinjenica da je vecina pripadnika imala ratni staz, u cemu bi mogao da se skriva eventualni “sindrom JSO”.
Veliborka Staletovic, Jovica Krtinic
REPORTER
www.pcnen.cg.yu/
