IZJAVA BILJANE PLAVSIC U CELINI | 18:26 | Izvor: Beta
Hag -- Bivsa potpredsednica Republike Srpske Biljana Plavsic priznala je u utorak u Haskom tribunalu, tokom rasprave o kazni koja ce joj biti izrecena, krivicu za zlocine protiv covecnosti nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima, pocinjenim tokom rata u BiH. Izjava koju je Plavsiceva procitala u sudnici Haskog tribunala u celini glasi: "Gospodine predsedavajuci, gospodo tuziteljice, branioci, zahvaljujem se sto ste mi pruzili priliku da danas govorim. Pre skoro dvije godine dosla sam ovde kao optuzena za ucesce u zlocinima protiv drugih ljudskih bica, pa cak i covecnosti. Dosla sam da se suocim s ovim optuzbama i da postedim moj narod, jer bi bilo jasno da bi oni platili cenu bilo cijeg nedolaska. Do sada sam imala priliku da preispitam ove optuzbe i da ih, zajedno s mojim braniocima, proverim i procenim. Sada sam se uverila i prihvatam da su vise hiljada nevinih ljudi bili zrtve organizovanog i sistematicnog delovanja da se uklone Muslimani i Hrvati sa podrucja koje su Srbi smatrali svojima. U to vreme, ja sam olako ubedila samu sebe da je ovo pitanje opstanka i samoodbrane. U stvari, vise od toga, nase rukovodstvo, ciji sam bila neophodan dio, vodilo je poduhvat koji je za zrtve imao nebrojene nevine ljude. Objasnjenja samoodbrane i opstanka ne pruzaju opravdanja. Na kraju, cak i nasi sunarodnici su rekli da smo u ovom ratu izgubili svoju plemenitost. Postavljaju se ocigledna pitanja: Ako je ova istina sada tako jasna, zasto je ja nisam vidjela ranije? I kako su nase rukovodstvo i oni koji su ga slijedili mogli pociniti takva dela? Odgovor na oba pitanja je, vjerujem, strepnja, zaslepljujuca strepnja, koja je dovela do opsesije, narocito za one od nas za koje je Drugi svetski rat ziva uspomena, da Srbi vise nikada ne dopuste sebi da budu zrtve. Cineci ovo, mi u rukovodstvu smo prekrsili najosnovniju duznost svakog ljudskog bica - duznost da se uzdrzi i postuje dostojanstvo drugih. Bili smo opredeljeni da ucinimo sve sto je neophodno da prevladamo. Iako sam vise puta bila upoznata sa navodima o surovim i neljudskim postupcima protiv nesrba, odbila sam da se s tim suocim ili cak i da proverim. U stvari, ja sam se u potpunosti predala govorenju o nevinim srpskim zrtvama ovoga rata. Ovaj svakodnevni rad potvrdio je moje uvjerenje da se borimo za sopstveni opstanak i da je u ovoj borbi medunarodna zajednica nas neprijatelj. I tako sam ja jednostavno poricala te navode, cak ih ne proveravajuci. Ostala sam sigurna u mom uverenju da Srbi nisu sposobni da ucine nesto tako. U ovoj opsesiji da vise nikada ne postanemo zrtve, dopustili smo sebi da postanemo pocinioci. Culi ste juce, a i delimicno danas, opsirno o patnjama koje su ovim prouzrokovane. Ja prihvatam odgovornost za svoj udeo u tome. Ova odgovornost je moja i samo moja. Ona se ne proteze na druge lidere i njihovo pravo da se brane. Ona se zasigurno ne proteze na nas srpski narod, koji je vec platio visoku cenu za postupke naseg rukovodstva. Saznanje da sam odgovorna za takve ljudske patnje i za kaljanje ugleda mog naroda, uvijek ce ostati deo mene. Postoji pravda koja zahteva zivot za svaki nevini zivot, smrt za svaku gresnu smrt. Za mene, naravno, nije moguce da odgovorim zahtevima takve pravde. Ja mogu jedino da uradim ono sto je u mojoj moci i da se nadam da ce to biti od neke koristi - da spoznam istinu, da je kazem i da prihvatim odgovornost. Ovo ce, ja se nadam, pomoci muslimanskim, hrvatskim i srpskim nevinim zrtvama da ne postanu opsednuti gorcinom koja cesto postaje mrznja i koja je, na kraju, samounistavajuca. Sto se tice mog naroda, rekla sam danas nesto ovde o njegovom ugledu. Mislim da je stoga bitno da pojasnim o cemu govorim. Danas u Beogradu, u centru Beograda, stoji pod kupolom jedna crkva, jos uvek u izgradnji, a izgradnja je pocela davne 1935. godine. Nas narod je istrajao u izgradnji ove crkve posvecene coveku koji je vise nego iko od drugih ugraden u bice srpskog naroda, a to je Sveti Sava. Put koji je on slijedio bio je obiljezen samouzdrzanjem i postovanjem prema svima. Veliki diplomata koji je stekao ugled u svakom narodu i u svijetu koji ga okruzuje, covek ciji je karakter duboko ugraden u bice srpskog naroda. Put i primjer Svetog Save su sledile velike srpske vode, cak i u danasnjem vremenu, istrajno pokazujuci plemenitost i dostojanstvo, cak i u najtezim okolnostima. Dovoljno je samo pomenuti vladiku Artemija Radosavljevica koji je dan-danas glas vapijuceg za pravdu u onome sto je za Srbe postalo pustinja - Kosovo. Na nesrecu, nase rukovodstvo, ukljucujuci i mene, napustilo je ovaj put tokom poslednjeg rata. Vjerujem da vam je jasno da sam se ja razisla s tim liderima, premda prekasno. Ipak, to rukovodstvo bestidno nastavlja da trazi odanost i podrsku naseg naroda. To se cini izazivanjem straha, govorenjem poluistina, kako bi se ubedio nas narod da je svijet protiv nas. Ali, plodovi njihovog rada, tog rukovodstva, su jasni: grobovi, izbeglice, izolacija i ogorcenje prema cijelom svijetu, koji nas je odbacio upravo zbog tih lidera. Neki su me upozoravali da ovo nije ni vrijeme, ni mjesto da se kaze ova istina, da bi trebalo sacekati dok ostali takode prihvate odgovornost za njihova djela. Ali, ja vjerujem da ne postoji mjesto ni vrijeme na kojem je neprikladno reci istinu. Ja vjerujem da mi moramo da uredimo nasu kucu. Ostali ce morati da preispitaju sebe i svoje postupke. Mi moramo da zivimo u ovom svijetu, a ne u pecini. Ali, dok god zadrzimo nas identitet i nas karakter - nemamo se cega bojati. Sto se tice mene, clanovi ovog sudskog vijeca su oni kojima je data odgovornost da sude. Vi se morate truditi da u svojoj presudi nadete bilo kakvu pravdu koju ovaj svijet moze da ponudi, ne samo za mene nego i za nevine zrtve ovog rata. Ja cu, medutim, uputiti jedan apel ovom tribunalu - sudijama, tuziocima, istraziteljima: Uradite sve sto je u vasoj moci da pruzite pravdu za sve strane. Cineci to, mozda cete biti mogucnosti da ostvarite misiju zbog koje ovaj sud postoji. Hvala vam".
<<spacer.gif>>
