PREMIJER VLADE SRBIJE ZORAN �IN�I� SUMIRAO REZULTATE U OVOJ
GODINI
U Srbiji rizi�nije biti policajac nego
kriminalac
Bolji rezultati u ekonomiji nego politici. -
Dr�ava nije bila monopolista koji raspola�e oru�anom silom ve� su to bile i
ozbiljne grupacije u na�em dru�tvu. - Za�to policija nije intervenisala ispred
Patrijar�ije?
-
Mo�emo biti zadovoljni onim �to se de�avalo u protekloj godini na spoljnom i
ekonomskom planu. Primljeni smo u �lanstvo najzna�ajnijih me�unarodnih
organizacija, ovogodi�nja inflacija �e iznositi 15 posto i potpuno je pod
kontrolom, dok je dru�tveni proizvod, i pored lo�e privredne strukture, porastao
za �etiri procenta - naglasio je na konferenciji za novinare republi�ki premijer
Zoran �in�i�, ukazuju�i da je zna�ajan uspeh i redovna isplata prinadle�nosti
koje dr�ava duguje gra�anima. Premijer je najavio da �e prioritet u narednoj
godini biti modernizacija javnog sektora, a da �e svakog meseca biti analiziran
poneki segment, od lokalnog nivoa do republike. Tako �e u februaru ’na tapetu’
biti vatrogasne slu�be, u martu hitna pomo�, a u aprilu �alterski rad.
- Na
politi�kom planu ova godina bila je te�a nego prethodna, i ako neko ka�e da tu
nismo imali mnogo rezultata, potpuno se sla�em sa njim - rekao je �in�i�. - Za
mene je najva�nije �to smo sa�uvali ve�inu u parlamentu, kako politi�ki sistem
ne bi blokirao ekonomske reforme i kako bismo mogli da izglasamo zakone koji su
nam potrebni.
Vlada Srbije samo je delimi�no akter u dono�enju ustavne
povelje, a da smo u potpunosti bili zadu�eni za to, sve bi bilo okon�ano mnogo
br�e. Tada ne bi bilo pauza izme�u sednica Ustavne komisije i podkomisija nego
bi u jednom mesecu svi zasedali onoliko koliko je potrebno, pa i 24 sata, dok ne
bi isterali stvar na �istac. Ne �elim da svi budemo podjednako odgovorni �to
ulazimo u 2003. godinu, a nismo usvojili osnovni, vrlo �turi i skromni dokument,
koji se zove povelja. Nadam se da �e slede�e godine, ili, eventualno u poslednja
dva - tri dana ove, povelja biti usvojena i da �e profunkcionisati zajedni�ki
organi, kako bismo mogli da pristupimo izradi srpskog ustava.
|
Milutinovi� mora u Hag - Imamo savezni zakon i obavezu da isporu�imo osumnji�ene Hagu. Kada Milanu Milutinovi�u istekne predsedni�ki mandat, ne postoje pravne ni tehni�ke prepreke za njegov odlazak u Hag. O�ekujem da on sam bude u kontaktu sa ha�kom kancelarijom i da se dogovore o mehanizmu i na�inu sprovo�enja postupka, istrage i sudskog spora, da se to pitanje ne politizuje i ne di�e na nivo javne polemike. I u njegovom interesu je da se slu�aj ne di�e na nivo kontroverze - Hag se ne mo�e izbe�i, jedino je pitanje da li �ete i�i trnovitim putem i da li �e vas neko vu�i i nositi, ili �ete i�i dobrovoljno i time pove�ati svoju �ansu da vam tretman bude malo bolji - ukazao je �in�i�. |
Na
pitanje novinara “Dnevnika” da li Vlada, uporedo sa radom na novom ustavu,
planira da oformi radnu grupu koja bi pokrenula pitanje statusa Kosova i
Metohije, kako nam ovaj problem ne bi bio kamen oko vrata kao ustavna povelja,
premijer �in�i� je odgovorio da na tome ve� radi nekoliko ministara, i to je
pitanje koje moramo na neki na�in da zatvorimo 2003. i 2004. godine. Dalja
otvorenost pitanja Kosova i Metohije nama samo �teti. Naredna godina treba da
bude i godina kada �emo poku�ati da prona�emo neko definitivno re�enje za status
Kosova i Metohije.
Premijer je naglasio da nije zadovoljan unutra�njom
bezbedno��u u na�oj zemlji. Bilo je trenutaka u 2002. godini kada dr�ava nije
bila monopolista koji raspola�e oru�anom silom, ve� su to bile i ozbiljne
grupacije u na�em dru�tvu koje je prili�no arogantno i drsko koriste, kao �to se
desilo u Sur�inu.
|
Putujem u Brazil Imam zvani�an poziv da prisustvujem inauguraciji brazilskog predsednika, koji je interesantan politi�ar i ima dosta bliskosti s politi�kom orijentacijom koju mi ovde poku�avamo da sprovedemo. Po�to nemamo neke preterano intenzivne ekonomske odnose s Brazilom, putujem zvani�no samo ja i to ne u ime Srbije, ve� Jugoslavije - kazao je premijer �in�i�. |
- Ako
�elimo da najkra�e oslikamo situaciju, onda mo�emo re�i da je u Srbiji jo� uvek
rizi�nije biti policajac i sudija, nego kriminalac - smatra �in�i�. - Sistem je
jo� uvek manje u stanju da �titi svoje slu�benike, nego �to je mafija u stanju
da ih ugrozi pretnjama, ucenama, potkupljivanjem. Kaznena politika bele�i pomake
od polovine godine, ali je jo� uvek 57 odsto presuda s uslovnom kaznom, i to
najvi�e za najdrasti�nije slu�ajeve kao �to je proizvodnja i prodaja opojnih
droga. Kaznena politika mora biti mnogo o�trija, da bi delovala uzorno. Premijer
je istakao da je stavljen akcenat na tehni�ko osposobljavanje
policije.
Premijer �in�i� je naglasio i da su de�avanja ispred Patrijar�ije
SPC u Beogradu, kada je spre�eno bogoslu�enje Anglikanske crkve, pokazala da smo
dru�tvo u kojem jo� uvek grupa huligana mo�e da nametne imid� celini.
- Bio
sam nezadovoljan �to policija nije intervenisala, ali kad sam to svoje
nezadovoljstvo izrazio, ve� je bilo kasno da se ne�to ispravi, napomenuo je
�in�i�. - Organi reda moraju biti mnogo o�triji u definisanju granice izme�u
dozvoljenog i nedozvoljenog i ne mo�e sve biti izraz slobode, ve� postoji i
ne�to �to kompromituje zemlju.
|
Nisam prijatelj s LJubi�om Buhom LJubi�a Buha �ume nikada nije bio moj prijatelj, video sam ga dva
ili tri puta u �ivotu, ali nikada u �etiri oka, poslednji put vrlo davno.
Na takav na�in sam upoznao na desetine hiljada ljudi - istakao je �in�i�,
a na pitanje da li je dizanje u vazduh ma�ina firme “Difens” terorizam,
naglasio je da taj napad nije politi�ki, da nije uperen ni protiv njega,
niti Vlade i dr�ave, ali po sredstvima koja su kori��ena ima
karakteristike terorizma. - Ako se pola miliona ljudi probudi u sred no�i
zbog ne�ega, to ne mo�e biti samo obra�un bandi. Slu�aj u Sur�in je
teroristi�ki, zbog sredstava koja su primenjena i ugro�avanja javnog reda
i mira, a ne zbog neke politi�ke konotacije. |
Na
pitanje kako �e se u DOS-u razre�iti situacija s Novom Srbijom, �in�i� je rekao
da je povod za formiranje radne grupe bila izjava Velimira Ili�a da su poslanici
koji su u Skup�tini glasali za bud�et, dobili novac, ili im je on nu�en.
-
Zaintersovani smo, ako je to istina, da saznamo ko im je nudio pare, da li
postoji neki dokaz i da to sankcioni�emo. Ne �elimo da na� parlament postane
buvlja pijaca. Ako se utvrdi da je bilo zloupotreba radna grupa ne�e biti
poslednja instanca, ve� �e biti uklju�eno i Tu�ila�tvo. Svako ko izri�e optu�be
trebalo bi da je zainteresovan da na�e ljude koji su spremni da ga saslu�aju i
da to ozbiljno shvate, pod uslovom da i on sam sebe ozbiljno shvata. Ako ne,
niko mu ne mo�e pomo�i, pa ni komisija ni radna grupa.
|
Raspakivanje policijskog paketa Na pitanje ima li mesta odgovornosti ministara policije i pravde,
premijer je istakao da istraga traje i da ni�ta ne�e biti stavljeno pod
tepih po�to je ovaj slu�aj probni kamen sposobnosti policije da se
razra�una s razularenim kriminalom. |
Na
pitanje da li �e ministri Goran Svilanovi� i Zoran �ivkovi� ostati u savetu
ministara, premijer je odgovorio da je preraspodela resora dobila nepotrebne
komentare u javnosti. Crnogorska strana sama je ponudila Srbiji resor spoljnih
poslova, u slu�aju da im pripadne mesto predsednika dr�ave, budu�i da ima takvo
ministarstvo i u Republi�koj vladi. Srbija smatra da zbog bud�etske kontrole
novca, Ministarstvo odbrane treba da bude u nadle�nosti funkcionera koji bi
dolazio iz na�e republike. To su tehni�ki dogovori koje nemaju nikakve veze s
nekim statusima i simbolima, a da Srbija za sebe ho�e da uzme sve, to nije
ta�no.Predlog da dobijemo resor diplomatije do�ao je iz Crne Gore, dobronamerno
smo ga prihvatili, ali o�igledno je da u Crnoj Gori nisu svi dobro informisani o
na�em razgovoru.
Novinare je interesovalo i ko �e biti guverner Narodne
banke Srbije, a premijer �in�i� je rekao da nema ni novo ni staro ime, jer u
republi�kom parlamentu postoji kompleksna ve�ina i bi�e potrebno mnogo
konsultacija izme�u stranaka i poslani�kih grupa, kako se ne bi desilo da neko
bude predlo�en, ali da ne bude i izabran.
S. Stankovi�
