Tuga na Bozic
Ponovo grupica ekstremista baca ljagu na sve nas. Jedna grupa hriscana sprecena je da proslavi svoj najveci praznik Bozic.
Ovaj tuzni, anahroni dogadjaj s mirisom srednjovekovne zatucanosti zvono je za uzbunu u celom drustvu, a u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posebno. On osvetljava sa vise strana pomraceno stanje svesti ne tako malog broja mladih Srba (da ih ne uvredim nazivajuci ih gradjanima Srbije). O postojanju grupa pravoslavnih fundamentalista govorilo se dosta stidljivo. Sada je dokazano da postoje ljudi koji su veci pravoslavci i od samog patrijarha Pavla koga su sprecili su da u svoju kucu primi goste koje je pozvao jer gosti nisu prave vere. U ime svog agresivnog primitivizma i neznanja obescastili su i gospodina Pavla i Crkvu i Veru koje on predstavlja.
Ne sumnjam da ce ambasador Velike Britanije videti crnohumorni element u cinjenici da je proglasen za katolika ali isto tako ne sumnjam da ce od ovog Bozica na sve nas gledati drugim ocima, pre svega s iskrenom tugom za izneverenom nadom u modernu Srbiju.
Mogli bi nabrojati mnoge uzroke za ovaj dogadjaj, ali taj spisak nikako nece biti potpun ako i SPC ne preuzme svoj deo odgovornosti. Uporno cutanje na bujajucu versku netoleranciju, svodjenje hriscanstva na pravoslavlje, neprijateljski katolicizam i sekte jeste poziv na obracun, na nasilje kome se ne vide granice. Podrska Obrazu, Justinijanovcima, nekriticnost prema nekim stavovima vladike Nikolaja polazi od uvek pogubne ideje da se mogu kontrolisati ekstremisti koje sami stvaramo. Trebalo je zato da pred naletom "pravoveraca" iz Patrijarsije izadju svi koji su se tamo zatekli i fizicki se "ograde" od nasilnika. Saopstenja i izvinjenja ocigledno vise nisu dovoljna.
Sto posejes to pozanjes - vazi i za SPC.
Autor je izvrsni direktor
Gradjanske inicijative
Ponovo grupica ekstremista baca ljagu na sve nas. Jedna grupa hriscana sprecena je da proslavi svoj najveci praznik Bozic.
Ovaj tuzni, anahroni dogadjaj s mirisom srednjovekovne zatucanosti zvono je za uzbunu u celom drustvu, a u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posebno. On osvetljava sa vise strana pomraceno stanje svesti ne tako malog broja mladih Srba (da ih ne uvredim nazivajuci ih gradjanima Srbije). O postojanju grupa pravoslavnih fundamentalista govorilo se dosta stidljivo. Sada je dokazano da postoje ljudi koji su veci pravoslavci i od samog patrijarha Pavla koga su sprecili su da u svoju kucu primi goste koje je pozvao jer gosti nisu prave vere. U ime svog agresivnog primitivizma i neznanja obescastili su i gospodina Pavla i Crkvu i Veru koje on predstavlja.
Ne sumnjam da ce ambasador Velike Britanije videti crnohumorni element u cinjenici da je proglasen za katolika ali isto tako ne sumnjam da ce od ovog Bozica na sve nas gledati drugim ocima, pre svega s iskrenom tugom za izneverenom nadom u modernu Srbiju.
Mogli bi nabrojati mnoge uzroke za ovaj dogadjaj, ali taj spisak nikako nece biti potpun ako i SPC ne preuzme svoj deo odgovornosti. Uporno cutanje na bujajucu versku netoleranciju, svodjenje hriscanstva na pravoslavlje, neprijateljski katolicizam i sekte jeste poziv na obracun, na nasilje kome se ne vide granice. Podrska Obrazu, Justinijanovcima, nekriticnost prema nekim stavovima vladike Nikolaja polazi od uvek pogubne ideje da se mogu kontrolisati ekstremisti koje sami stvaramo. Trebalo je zato da pred naletom "pravoveraca" iz Patrijarsije izadju svi koji su se tamo zatekli i fizicki se "ograde" od nasilnika. Saopstenja i izvinjenja ocigledno vise nisu dovoljna.
Sto posejes to pozanjes - vazi i za SPC.
Autor je izvrsni direktor
Gradjanske inicijative
