Otkri�a: Papa Pije Drugi i Srbi
Dragoceni podaci o Ra�anima
Malo je poznato
da se jedan od najve�ih italijanskih humanista 15. veka Eneja Silvije
Pikolomini, potonji rimski papa, posebno zanimao za Srbe i njihovu
istoriju
Eneja Silvije Pikolomini (1405-1464) do sada je
samo delimi�no kori��en u srpskoj istoriografiji. Bio je jedan od najve�ih
italijanskih humanista, diplomata najvi�eg ranga, dugogodi�nji sekretar i
savetnik nema�kog cara Fridriha III Habzbur�kog (1440-1493) i rimski papa
(1458-1464). Ogromno delo koje je ostalo iza njega spada u sam vrh
evropske kulturne ba�tine. Njegov "Opis Evrope i Azije" sadr�i
istorijsko-geografske podatke o zemljama i gradovima, �ak i pojedina�nim
spomenicima, cele hri��anske vaseljene. Istorija cara Fridriha III
svojevrsna je istorija Nema�ke, ali i Evrope. To va�i i za "Komentare",
dok je istorija �e�ke, najvi�e posve�ena husitskoj "jeresi". Njegova
prepiska meri se tomovima. U svim tim delima ima podataka o Srbima.
Kori��enje Eneje Silvija nije nimalo lako. Ne zbog njegovog latinskog,
�ak ni zbog nepostojanja ve�ine njegovih dela kod nas. Kako se objavljuje
od pronalaska �tampe, u izdanjima iz XVI, XVII i XVIII veka ima varijanti,
obi�no dodataka prire�iva�a. O tome nisu vodili ra�una manje upu�eni, �ak
ni neki profesionalci. Za izvorno prou�avanje tekstova potrebno je
konsultovati sva izdanja. A ona se, po pravilu, �uvaju u trezorima
najve�ih svetskih biblioteka.
Izve�taji za evropsku elitu
Eneja Silvije poti�e iz sijenske plemi�ke porodice Pikolomini. Ro�en je
18. oktobra 1405. na poljskom dobru Korsinjanu, blizu grada, a �kolovao se
u Sijeni, koja je imala univerzitet od sredine XIII veka. Kao u�enik i
student prava isticao se talentom i marljivo��u. Njegovo obrazovanje brzo
je uo�eno i jedan kardinal, na proputovanju kroz Sijenu, uzeo ga je za
pisara. Tako su po�ela njegova putovanja, diplomatske misije,
kosmopolitska dru�enja; brzo je postao svetski �ovek.
Od 1435. skrasio se u Bazelu, gde se na Saboru okupila duhovna i
svetovna elita da reformi�e zapadnu hri��ansku crkvu. Kao i mnogi
obrazovani ljudi toga vremena, u po�etku je bio reformista i �ak sekretar
bazelskog pape Feliksa V. Kada je osetio da su Bazelskom saboru dani
odbrojani i da �e pobedu odneti rimski papa Evgenije IV, jedne jesenje
no�i 1442. godine, zajedno sa carem Fridrihom III, napustio je Bazel.
Cene�i njegovo obrazovanje i ve� veliko spisateljsko delo, car ga je
krunisao za "pesnika" i uzeo za sekretara. Tako se, s novim gospodarem,
nastanio u Be�u i postao sused balkanskih naroda, pa i Srba.
Eneja Silvije, kao i pisci (latinski i gr�ki) toga vremena, nazivao je
Srbe anti�kim imenima: Tribali ili Mizi, ali je odmah dodavao: danas se
zovu "�as Srbi �as Ra�ani". Za njih se zanimao prvenstveno zbog
ugarsko-turskih ratova i pokretanja krsta�kog pohoda. Srpsku istoriju
po�eo je da izla�e jo� od vremena pre svog dolaska u Be�, da bi detaljnije
ispri�ao doga�aje iz prvih decenija XV veka. Opisao je "Dugu vojnu" protiv
Turaka, koju su 1443. predvodili ugarsko-poljski kralj Vladislav III,
uporni Jovan Hunjadi i despot �ura� Brankovi�. Redovno je dobijao
izve�taje od najva�nijih u�esnika pohoda, koje je zatim prosle�ivao
evropskim gospodarima. Tako su lokaliteti Srbije, Beograda, dolina Morave,
Ni�, i celokupna muka i nevolja njenih �itelja, decenijama okovanih
osmanlijskom kand�om, postali bolje poznati evropskoj eliti.
�ive�i u Be�u, Eneja je bio dobro obave�ten o poziciji srpskog despota
u Ugarskoj, navode�i da je povremeno pisao i caru. Na kraju re�io je da
u�e u crkvu, jer je to bilo najsigurnije. U Be�u je 1446. proizveden za
�akona. Ina�e, u diplomatskim misijama, sve vi�e se dru�io s Tomazom
Parentu�elijem, istaknutim humanistom i biskupom Bolonje, koji mu je, u
jednoj drumskoj mehani, prorekao da �e obojica biti pape. Uspeo je da
vrati nema�ku crkvu u pokornost Rimu, a ve� 1447. za papu je izabran
Tomazo Parentu�eli. Pod imenom Nikola V, odmah je naimenovao Eneju za
biskupa Trsta. Novi biskup nastavio je da �ivi na be�kom dvoru, a
biskupijom je upravljao preko vikara. Doga�aji u Rimu tekli su po njega da
ne mo�e bolje biti. Na Balkanu da ne mo�e gore biti. Iako nedovoljno
pripremljen, Jovan Hunjadi po�ao je protiv Turaka kroz Srbiju i oktobra
1448. pretrpeo te�ak poraz na Kosovu, na mestu slavne bitke iz 1389.
Srpski narod opevao je taj rat, vekovima ponavljaju�i izreku "pro�ao kao
Janko na Kosovu". Eneja je opisao pohod, prikazuju�i detaljno prilike u
Turskoj carevini.
Dolazili mu glasnici iz Srbije
Po�to je postao biskup rodnog grada, Eneja je potresno opisao pad
Carigrada. Prekorevao je Latine da nisu dovoljno pomogli Grke, ne
uvi�aju�i da propast jednog dela hri��anstva zna�i propast i njegovog
drugog dela. Ve� u julu 1453. javio je iz Graca da je o padu Carigrada
obave�ten od onih "koji iz Ra�ke kod nas dolaze" ("qui de Rascia ad nos
veniunt"), �to pokazuje da su mu dolazili glasnici iz Srbije. Posle pada
Konstantinovog grada, bacio se na stalno propovedanje krsta�kog rata.
Pri�ao je evropskoj gospodi da Turci napadaju despota Ra�ke, koji je javio
da �e priznati vlast sultana, ako ne dobije pomo� hri��ana. Za to vreme
srpski poslanik obijao je pragove italijanskih gospodara i tra�io pomo�.
Dok je Eneja dr�ao govore na saborima u Frankfurtu, Regensburgu u Be�kom
Novom Mestu, muslimanski valjak s Istoka mleo je sve pred sobom. Mehmed II
Osvaja� zauzeo je 1455. Novo Brdo, najve�i rudarski grad u Srbiji i na
celom Balkanskom poluostrvu, i ceo ju�ni deo Despotovine.
Izbegli despot �ura�, po Eneji, "ve� star, u dubokim godinama", ali
"dostojan po�tovanja", tra�e�i pomo�, stigao je do Be�a. U �uru se sastao
s u�enim franjeva�kim fratrom Jovanom Kapistranom, koji ga je ube�ivao da
pre�e u katolicizam. Prema Eneji Silviju, �ura� je odgovorio: "Ja sam
devedeset godina �iveo u ovoj veri, koju su mi ulili u du�u moji preci, te
sam kod svoga naroda, mada nesre�an, uvek smatran pametnim. Sada bi ti
hteo da pomisle, kada bi videli da sam se promenio, da sam zbog starosti
izlapeo, i da sam, kako prost narod ka�e, podetinjio. Ja bih pre pristao
da umrem nego da izneverim veru svojih predaka". Zanimljivo je da je ove
re�i zabele�io budu�i papa.
O �ur�u Brankovi�u
Ostavljaju�i po strani �lanove porodica Orsini i Kolona, koje su dale
tolike pape, 1455. izabran je za rimskog pontifeksa �panac Alfons Bor�a,
biv�i sekretar napuljskog kralja Alfonsa Aragonskog. Kao Kalikst III,
odmah je naimenovao Eneju za kardinala. Uvek ose�aju�i gde treba da bude,
biv�i carski sekretar napustio je Be� i pre�ao u Rim. Kako su u "ve�ni
grad" i dalje vodili svi putevi, stigao je i srpski poslanik, dubrova�ki
vlastelin Junije Gradi�, koji je �iveo i trgovao u Smederevu. Tra�io je
pomo� od novog pape, ali i od mleta�kog du�da i milanskog vojvode
Fran�eska Sforce, koji je vodio sve zama�niju isto�nu politiku i brojao
svoju kopilad. Do�ao je do trideset. Dalje nije brojao.
Nastavljaju�i da i u Rimu prima izve�taje s Balkana, Eneja je opisao
hri��ansku pobedu kod Beograda 1456. godine. Predstavio je polo�aj grada i
ceo tok borbe. Opisao je, zatim, sukob despota �ur�a s bra�om Sila�i kod
Beograda i ranjavanje starog srpskog vladara u Kupinovu. Tom prilikom
odse�ena su mu dva prsta na desnoj ruci. Po�to je zarobljen, dr�an je u
Beogradskoj tvr�avi, sve dok se nije otkupio, kako ka�e Eneja, "velikom
svotom zlata". Dodao je da je uskoro umro, jer nije mogao da zaustavi krv
iz ranjene ruke.
Retko je koji pisac XV veka ostavio toliko podataka o �lanovima srpske
vladarske porodice i njihovim me�usobnim odnosima kao Eneja Silvije
Pikolomini. Znao je da su posle smrti despota �ur�a bili posva�ani.
Mom�ilo SPREMI�
