|
Verujete li u Deda-Mraza
Bajka koja se pla�a
Legenda
o dare�ljivom debeljku u crveno-beloj bundi traje gotovo sto trideset
godina. Mnogo pre toga verovalo se da poklone donose sveti Nikola, Isus
Hrist... Kao i sva druga mesta na planeti i Beograd ima svog gospodina
Mraza za iznajmljivanje
Umetni�ko ime beogradskom Deda
Mrazu je �ira. Ima 32 godine i mobilni telefon. Crvenu odoru, od svile, u
kojoj je poslednjih desetak dana decembra, sa�ila mu je mama. Vladimir
Pand�i�, kako glasi puno ime i prezime na�eg Deda-Mraza, preostalih 350
dana u godini radi kao galerista u Narodnom muzeju. I obavezno je 1.
januara bolestan.
- Ne poma�u �ajevi, lekovi, ni vakcine. Za pet godina "sta�a" nije se
dogodilo da mi bez nazeba osvane nova godina. Jer, na priredbe dolaze i
bolesna deca. Kako da propuste paketi� i susret sa sedobradim dekom? A
svaki mali�an ho�e da ti sedne u krilo. Slika se. Neko �eli da te poljubi
- obja�njava �ira kako svake godine zaradi virus.
Ideju da se uo�i Nove godine preru�i u najpoznatijeg deku na svetu i
dru�i sa klincima, Vladimiru su predlo�ile kolege iz muzeja. Te 1997.
godine ljubazno su ga zamolile da usko�i u novu ulogu. Znaju�i da mladi
galerista u slobodno vreme glumi u de�jem pozori�tu, bavi se plesom, i da,
naravno, ne�e hteti da ih odbije.
- Ovaj posao neko radi samo zbog novca. Drugi se preru�avaju jer im to
firma tra�i, a neko jednostavno iz ljubavi. Kod mene je u pitanju ovo
poslednje - iskren je Vladimir.
Nekada�nji profesionalni igra� modernog baleta, �ou-densa, du�u
karijeru u radu sa decom ima kao Smehuljko. U plesnom studio "Princ"
osmislio je lik simpati�nog klovna i sve iskustvo sa nastupa tokom godine
iskoristi za ulogu deke koji deli poklone.
Stanovnik Severnog pola
Deda-Mrazeva za iznajmljivanje u Beogradu, prema njegovoj proceni, ima
samo desetak. Od dvadesetog decembra njihovi telefoni su u oglasima. Pet
dana uo�i Nove godine svi su rasprodati. Anga�uju ih firme za podelu
paketi�a, roditelji da u domu obraduju svoje mali�ane. Cena dru�enja sa
najpoznatijim stanovnikom Severnog pola, vernim drugom irvasa i patuljaka,
u glavnom gradu Srbije je najni�a u Evropi, oko pedesetak evra.
Za razliku od doma�eg Deda-Mraza, redovnog putnika gradskog saobra�aja,
onaj "pravi" sti�e sankama. �ivi na Severnom polu, ta�nije u Laponiji.
Pozla�ene saonice vuku mu lete�i jeleni-irvasi. U ku�e ulazi kroz od�ak, a
klincima i svima koji jo� veruju u �uda, poklone ostavlja u �arapi.
Od davnina su uticaji raznih naroda, kultura, religija, bojili i
docrtavali sada�nji portret dare�ljivog gospodina Mraza.
Po�etak mita naj�e��e se vezuje za svetog Nikolu - za�titnika mornara i
putnika. Ja�u�i na belom konju, Nikolaj �udotvorac pose�ivao je i darivao
decu koja su tokom godine bila dobra. Mali, pospani doma�ini u prozoru bi
ostavljali �iste cipelice u koje bi sveti Nikola spu�tao poklone.
Sada�nji imid� Deda-Mraza, po�etkom 19. veka, utvrdili su, ko bi drugi,
do preduzimljivi Amerikanci. Profesor Klement Mur daleke 1823. godine
napisao je pesmu svojoj deci o dolasku svetog Nikole. Njegov zemljak,
slikar Tomas Nast, pedesetak godina kasnije, inspirisan ovim stihovima,
nacrtao je prvog Deda-Mraza, kakvog danas prepoznajemo.
Uvek nasmejan i dobro�udan, a svuda druga�ijeg imena. Malim Japancima
je Santono Od�isen (Ujka Santa), Italijani ga oslovljavaju sa Babo Natale
(Otac Bo�i�), za �itelje Kostarike, Kolumbije, Meksika on je Ninjo Hesus
(Dete Isus). Kod nas je do Drugog svetskog rata poklone delio Bo�i� Bata.
Obavezno kao sedokosi deka, rumenih obraza, sa crveno- belom kapom i
vre�om poklona.
Vremenom je legenda, na �alost mnogih, komercijalizovana. Po�etkom 20.
veka "Koka-Kola" je lansirala kampanju sa dragim licem, novac je po�eo da
se vrti, a bajka da se pla�a.
Da li iz �elje da razotkriju magiju, ili utvrde ba� suprotno -
postojanje svemo�nog debeljka, �ak su se i ozbiljni nau�nici uklju�ili u
rasprave hamletovskog pitanja - postoji li ili ne?!
Re� nauke
Da je stvaran, novogodi�nji u�inak gospodina Mraza, bio bi, po na�im
zakonima, ravan onom koji ostvaruju ekstraprofiteri.
U jednoj jedinoj novogodi�njoj no�i, deka, �ije se godine ne znaju,
obi�e oko 110 miliona domova. Zbog toga bi samo u jednoj sekundi morao da
zakuca na vrata 967 ku�a. Njegove sanke bi pri tom trebalo da jure 1.080
kilometara u sekundi, �to je �ak 3.200 puta br�e od samoga zvuka. Ako bi
svakom mali�anu ostavio poklon, ne te�i od kilogram, saonice i vre�a za
darove morale bi da izdr�e teret od skoro 500.000 tona!
 Po�etkom 20. veka "Koka-Kola" je
"anga�ovala" za reklamnu kampanju drago lice
| Zoolozi tako�e nisu sedeli
dokoni. Saznali su da sanke vuku obavezno �enke irvasa. Jer, mu�jacima
uo�i Nove godine, zbog hormonskih promena, otpadaju rogovi, a naravno, svi
znamo da su glavni voza�i gospodina Mraza vlasnici prelepih rogova.
U sticanju presti�nog zvanja Deda-Mraza, �irom sveta otvorene su �kole.
U Kopenhagenu, tokom leta, kada agilne �i�ice nisu toliko zauzete,
organizuje se Svetski kongres. Raspravlja se o va�nim pitanjima. Poput
onog, da li je Deda Mraz iz Finske jedini autenti�ni na planeti?! Da li su
klompe prevazi�ena obu�a? Za�to se u Brazilu bune protiv �upavih i toplih
brada i kapa?
Beogradski Deda-Mraz, na�alost, do sada nije imao prilike da u�estvuje
na ovako zna�ajnom skupu. Program koji izvodi klincima, osmi�ljava sam.
- Nije lako zadr�ati deci pa�nju devedeset minuta. Najmla�i, od godinu
i po, dve, obavezno se raspla�u kada me ugledaju. Zato prethodno
upozoravam roditelje. Pred�kolci su najbolji za saradnju. Odmah se
uklju�e, igraju, pevaju. I naravno, svi sa nestrpljenjem o�ekuju poklone.
Nervozniji da zavire u �arene kese, ponekad su njihovi roditelji. Otuda
je Vladimir, alijas Deda-Mraz �ira, navikao na komentare mama i tata "da
se firma i nije pretrgla".
Paketi�i su uglavnom skromni, a za pet godina bavljenja neobi�nim
poslom samo jednom je do�iveo izobilje "kao iz bajke". Porodica iz centra
grada za jedinca je spremila toliko poklona da je sam pola sata unosio
d�akove prepune skupih igra�aka.
Ima i slu�ajeva kada roditelji u stvari �ele da im neko pri�uva decu
dok oni nezainteresovano u drugoj prostoriji jedu i piju. Drugi, me�utim,
odu�evljeno u�estvuju u zabavi. Gostovanja u obi�nim de�jim sobama tako su
Vladimiru najve�e zadovoljstvo.
- Kada su tu mama i tata, deca i svi iskreno pokazuju jedni drugima
sre�u i raduju se dolasku Nove godine. Makar to bilo uz najskromniji
paketi�. To se zaista oseti - poja�njava Vladimir Pand�i�.
Na�alost, sve je vi�e poziva za Deda-Mraza forme radi. Koliko su danas
deca daleko od bajki mo�da pokazuje iskustvo sa nedavne priredbe.
- Osmogodi�njaci su potpuno nezainteresovano gledali moj nastup. Onda
su uz blagoslov odraslih pustili pesmu Olivera Mandi�a "Ako la�em, tu me
seci, nisam kreso �est meseci". U�enici drugog razreda osnovne �kole u
glas su pevali - na�ao se u �udu beogradski Deda-Mraz.
On sam, me�utim, i dalje veruje u lik koji o�ivljava.
- Iako znam da sam to ja, kada idem ulicom i vidim "kolegu", nekog
maskiranog, pomislim: "Jao, Deda- Mraz". Mo�da sam jo� negde u dubini du�e
dete, pa zato i radim sve ovo. Ko zna?
Na samom kraju razgovora sa Vladimirom, nismo tra�ili da nam ispuni
�elju. Pitali smo ga da otkrije svoju. Za pet godina niko se nije dosetio
da mu ne�to pokloni.
Ako vrtite brojeve telefona crveno-belih oglasa, setite se da i njemu
sti�e Nova godina. Poklonite mu makar vitamin S.
Polemike
U susednoj Hrvatskoj u toku su burne rasprave da li je Deda- Mraz
novopaganski lik jeftine, eksploatatorske ekonomije koji nema nimalo veze
sa Isusom Hristom. U muslimanskim dr�avama, verske vo�e prethodnih godina
su poru�ivale da je dare�ljivi dedica �ejtanske prirode. Na Kubi su
komunisti poku�avali da ga zabrane, tvrde�i da je simbol ameri�ke mentalne
kolonizacije.
Politika nije mimoi�la �ivotopis de�jeg junaka.
Kod nas, tvrdilo se, da su ga pedesetih godina uvele partijske
direktive, kao dokaz otvorenosti zemlje prema zapadu. Sedamdesetih godina
nordijske dr�ave duboko su se sporile koja je domovina uglednog starca.
Na po�etku 21. veka, dobu Harija Potera, junaka video igrica, Deda-Mraz
"bije" jo� jednu bitku. Ba� kao i poslednjih sto trideset godina...
Poklon na no�i
Majka je zavapila: "Morate do�i hitno!" Kada je stigao, Vladimira
Pand�i�a �ekala su tri deteta, ne starija od tri godine i bri�ne mame sa
najneobi�nijim zadatkom koji je ikada kao Deda-Mraz obavio.
- Oni jo� ne umeju da sede na no�i. Nau�ite ih - molile su mlade majke.
Beogradskom junaku nije preostalo ni�ta drugo no da zatra�i
odgovaraju�i, za njihov uzrast, no�ni sud.
- Posle predstave nisam imao izbora nego da odglumim "situaciju". Rekao
sam: "Sada �emo svi da sednemo na no�e". Deca su poslu�ala. Onda su mame
dodavale: "Eto, vidi� da nije stra�no. Deda-Mraz kaki i piki u no�u" -
prepri�ava sa osmehom neobi�nu zgodu Deda-Mraz.
Oporije emocije preplave ga kada se seti starijih ljudi. Bake i deke
koji dovedu unuke, a iskoriste priliku da mu se obrate.
- Dok su klinci zauzeti poklonima, oni do�u i ispri�aju neku muku,
zatra�e savet. Kao da nemaju kod ku�e sa kim da popri�aju, pa o�ajni�ki
�ele razgovor sa likom za koji dobro znaju da je iz ma�te. |
