|
SEDNICA SAVETA DIJASPORE
Kad bi sloga postala zarazna
Otad�bina i dijaspora ravnomerno finansiraju
skup�tine u rasejanju. - Neizvesna sudbina tri miliona evra iz Fonda
dijaspore
Jednogodi�nji u�inak rada Saveta dijaspore Savezne vlade u najve�oj
meri odre�en je niskim stepenom politi�kog raspolo�enja i doziranom
otvoreno��u vladaju�ih krugova u zemlji prema zahtevima rasejanja.
Ovakav nepodeljen utisak sti�e se posle ju�e okon�anog dvodnevnog
zasedanja u Beogradu ovog savetodavnog organa, jedinog koji je na dr�avnom
nivou zadu�en za odnose sa na�ima preko granice. Podvla�e�i crtu ispod
mnogobrojnih inicijativa, pisama i predloga, koje je ovaj reprezentativni
sastav od po 11 predstavnika dijaspore i otad�bine slao na najva�nije
adrese u dr�avi, zaklju�eno je da je Savet u�inio vidljiv napredak na
homogenizaciji nacije i stvaranju neophodnog jezgra u svakoj od zemalja
gde je zavidna koncentracija na�eg �ivlja. Uprkos tome, najbitniji zahtevi
dijaspore koji se ponavljaju kao pokvarena plo�a ostali su bez - odgovora.
"Srbi su danas bli�i jedni drugima nego �to je to ikad bilo", re�eno
je, a kao jedan od argumenata navedeno je i istorijsko pribli�avanje tri
najuticajnije srpske organizacije u Americi, uz ocenu da je to toliko
ohrabruju�e da bi trebalo da postane zarazno. S tim u vezi vo�ena je duga
i na momente neprijatna rasprava povodom organizovanja skup�tina srpske
dijaspore u pojedinim zemljama, u kojoj je na�alost, kod malobrojnih
pojedinaca proradio sindrom olakog srpskog rasturanja i onog te�ko
stvorenog.
Rukovo�eni principom da se stvore skup�tinska tela Srba u rasejanju da
bi se ovi ujedinili, prvo po zemljama, onda po kontinentima i potom na
nivou cele srpske dijaspore, �lanovi Saveta uspeli su da za nepunu godinu
dana svog rada konstitui�u takva demokratska tela u Rumuniji, Francuskoj i
�vajcarskoj, dobri nagove�taji za slede�u godinu sti�u iz Austrije i
Nema�ke, u Americi bi tu ulogu mogla da preuzme nova ujedinjena "ki�obran
organizacija" Srpsko-ameri�ki kongres, dok u Kanadi, Australiji i �vedskoj
nije ura�eno skoro ni�ta. Kruna aktivnosti bila bi Glavna skup�tina
dijaspore kao krovna organizacija svih Srba u svetu.
Najve�i iskorak u tom pravcu napravljen je ju�e odlukom o na�inu
finansiranja aktivnosti i rada novoformiranih i skup�tina u nastajanju,
prema kojoj bi sredstva za ove namene ravnopravno obezbedili i matica i
dijaspora. Onoliko koliko dijaspora bude davala kroz posebno uvedenu
taksu, isto toliko bi matica izdvajala iz bud�eta, a sve bi se slivalo na
posebne ra�une za svaku od zemalja u kojima se konstitui�u ili rade
skup�tine. Kona�nu odluku o tome done�e republi�ke skup�tine u Srbiji i
Crnoj Gori.
Ni ju�era�nja sednica nije mogla da pru�i odgovor, koji se ve� godinama
tra�i, kada �e pare upla�ene u Fond dijaspore biti dostupne onima kojima
su od srca namenjene. Budu�i da je raniji Fond, kojim je kako je ju�e
re�eno, privatno raspolagao �ivadin Jovanovi�, biv�i ministar spoljnih
poslova, definitivno izbrisan iz registra na saveznom nivou, �ime
preostala tri miliona evra ostaju, prakti�no, bez vlasnika koji �e njima
raspolagati, odlu�eno je da se pokrene procedura da novcem raspola�e
sada�nji Savet dijaspore. Ali to �e biti mogu�e samo u slu�aju da se na
neki vol�eban na�in ova zama�na suma izuzme iz ste�ajne mase Beogradske
banke, koja je svojim propadanjem i odlukom ministra �eli�a povukla u
neizvesnost i pare sakupljene u rasejanju za obnovu zemlje.
�injenica da se ve� vi�e od dve godine vodi bitka za raspolaganje ovim
novcem, kao i da istraga, uprkos, o�iglednim mahinacijama Fondom ne izlazi
sa rezultatima istrage, na najplasti�niji na�in dokazuje da je Savet
dijaspore Savezne vlade ostao u granicama skromnih mogu�nosti i politi�kog
dometa koji je odre�en u vladaju�im vrhovima matice.
Radivoje Petrovi� |
