Ex INIURIA IUS ORITUR
Pi�e Kosta �avo�ki
Ubrzo po izglasavanju Rezolucije Saveta bezbednosti UN br. 827 od 25. maja 1993. o obrazovanju Me�unarodnog krivi�nog suda za biv�u Jugoslaviju, a naro�ito posle pada Slobodana Milo�evi�a, jedan broj i na�ih pravnika internacionalista uporno je tvrdio da je ta Rezolucija validna, te da je pomenuti Ha�ki sud valjana pravosudna ustanova. Pri tom se nisu obazirali na �lan 29 Povelje UN po kojem Savet bezbednosti mo�e osnivati samo "pomo�ne organe koje smatra neophodnim za obavljanje svoje delatnosti", a jo� manje na �lan 28. Poslovnika tog organa, po kojem "Savet bezbednosti mo�e da imenuje komisiju, komitet ili izvestioca za neko odre�eno pitanje", �to nikako ne mo�e biti sud. Tako ispada - ako je verovati ovim pravnicima - da sve �to u�ini i propi�e Savet bezbednosti jeste pravo.
Na sli�an na�in ti isti pravnici i njihovi inostrani mentori neprestano nas uveravaju da sve �to nam se iz inostranstva diktira predstavlja i na�u me�unarodno pravnu obavezu. �ak nam stavljaju do znanja da je to njihovo me�unarodno pravo toliko strogo, jasno i razgovetno da ne ostavlja nikakve sumnje i nedoumice.
Za razliku od ovakvih na�ih pravnika i ameri�kih i evropskih (ne)vladinih organizacija u na�oj zemlji, zvani�nici velikih sila i njihovi pravni savetnici su mnogo "fleksibilniji" i pgramati�niji. Primera radi, op�te je poznato da va�e�e me�unarodno pravo zabranjuje upotrebu sile u me�unarodnim odnosima bez odobrenja Saveta bezbednosti, izuzev u slu�aju samoodbrane od agresije. Uprkos tako jasnoj i razgovetnoj odredbi Povelje UN, vlada Sjedinjenih Dr�ava izri�ito tvrdi da za njena ratna dejstva nije potrebno nikakvo odobrenje Saveta bezbednosti.
Tako je povodom mogu�nosti da Irak prekr�i rezoluciju Saveta bezbednosti br. 1441 sekretar Stejt dipartmenta Kolin Pauel ne trepnuv�i izjavio da Savet bezbednosti "mo�e odlu�iti da li je akcija potrebna ili nije", ali da �e Sjedinjene Dr�ave "zadr�ati pravo izbora akcije", te da "ne�e neizbe�no biti vezane onim �to bi Savet bezbednosti mogao odlu�iti u ovoj stvari". Tim povodom postavljaju se slede�a pitanja:
1) Za�to bi Savet bezbednosti utro�io dva meseca da bi odlu�io da li se oru�ana sila mo�e upotrebiti ili ne mo�e ako njegova odluka nije za sve obavezuju�a?
2) I kako odluka ovog Saveta mo�e obavezivati Irak, a da ne obavezuje Sjedinjene Dr�ave?
Ameri�ka vlada nikada nije odgovorila na ova pitanja. Umesto toga Pauel je samo dodao da ameri�ki "predsednik ima ovla��enja,... upravo ona koja smo koristili na Kosovu". I �to je jo� va�nije, vode�i ameri�ki pravnici, naro�ito internacionalisti, ne osu�uju svog predsednika �to kr�i me�unarodno i unutra�nje pravo oru�anim napadom na druge zemlje bez odobrenja Saveta bezbednosti i vo�enjem rata bez saglasnosti ameri�kog Kongresa.
Ovo realpoliti�ko poimanje me�unarodnog prava kao pukog sredstva nadmo�ne vojne sile mo�da najbolje prikazuje razgovor koji je uo�i agresije Atlantskog pakta na Jugoslaviju vodila Madlen Olbrajt s britanskim ministrom spoljnih poslova Robinom Kukom. Kada se ovaj po�alio da ima "problema sa svojim pravnicima" povodom upotrebe oru�ane sile protiv Jugoslavije, Olbrajtova mu je odgovorila: "Na�ite nove pravnike". Na sli�an na�in je i Hitler govorio da �e uvek na�i pravnike koji �e opravdati sve �to on u�ini.
Pa kakva je stvarna uloga prava i pravnika? Ako se pravo, naro�ito me�unarodno, potpuno poistoveti s onim �to se ina�e �ini, onda sila �ini pravo i u pravu je onaj koji je ja�i. Otuda je jedina pravna razlika izme�u Slobodana Milo�evi�a, kome se sudi u Hagu, i vo�a Atlantskog pakta, koji su nedodirljivi, u tome �to je Milo�evi� izgubio rat, a ovi to nisu.
Jo� je gore �to se o�igledno kr�enje prava, uklju�uju�i i najte�i zlo�in protiv mira, kvalifikuje kao pravo ako ga po�ini najmo�nija sila. I ukoliko je zlo�in ve�i ve�e je i pravo, poput ve� prisvojenog prava na oru�anu agresiju. A kada iz neprava nastaje pravo (ed� iniuria ius oritur), ono nije ni�ta drugo doli bezobzirno bezakonje.
