|
Udru�enje Memorijal Staro sajmi�te Poziv logora�ima i potomcima umrlih zato�enika da se uklju�e u rad novoosnovanog udru�enja "Staro sajmi�te", u stvari Beogradski sajam, sazidano je 1937. godine. Za vreme nacisti�ke okupacije 1941-1945. ovo sajmi�te je pretvoreno u nacisti�ki logor, najpre za Jevreje koji su skoro svi pobijeni, a potom je pretvoreno u "Prihvatni logor Zemun" za politi�ke zatvorenike iz Srbije i �ire, u rukama nema�kog Gestapoa. Za vreme savezni�kog bombardovanja, prole�a 1944, sve zgrade sajmi�ta su poru�ene, izuzev Centralne kule i Spasi�evog paviljona, koji je slu�io kao logorska bolnica. Iako je Skup�tina grada Beograda svojom odlukom od 9. jula 1987. Staro sajmi�te proglasila za Kulturno dobro grada Beograda, te�ko je danas u Beogradu na�i mnogo tako zapu�tenih prostora kao �to je Staro sajmi�te, iako su podignuta dva spomenika u znak se�anja na �rtve logora (vi�e od deset hiljada Jevreja i vi�e od trinaest hiljada Srba i pripadnika drugih nacionalnosti). Pro�le godine, neki pre�iveli logora�i pokrenuli su inicijativu da se ovaj prostor o�isti i da se poprave dve preostale zgrade, od kojih je jedna Centralna kula. Godinu dana traju pripreme za osnivanje Udru�enja Memorijal Staro sajmi�te. Pro�le nedelje sastali su se osniva�i Udru�enja - pre�iveli logora�i, njihovi potomci i ro�aci, kao prijatelji obnove Starog sajmi�ta - i odr�ali osniva�ku Skup�tinu, kojoj je predsedavao jedan od pre�ivelih - Desimir To�i�. Posle rasprave od jednog i po sata, usvojen je statut novog udru�enja i izabrani upravni i nadzorni odbor, na �ijem se �elu nalaze Aleksandar Mo�i� i dr Slavko Maksimovi�. Za po�asnog predsednika udru�enja izabran je najstariji pre�iveli logora�, sudija Mihailo Berberijan. Ovim obave�tenjem pozivaju se pre�iveli logora�i Starog sajmi�ta, potomci pomrlih i pobijenih logora�a, kao i svi oni koji bi �eleli da budu �lanovi ovog Udru�enja, da se obrate dr Slavku Maksimovi�u, Tre�i bulevar 102/40, 11070 Novi Beograd, telefon-faks 134-145. Udru�enje Memorijal Staro sajmi�te
|
Title: Message
