|
Jugoslavija
E, pro�e i to Vekovni san ju�noslovenskih plemena, zemlja za koju je palo ili polo�eno onoliko �rtava e da bi njihovi potomci u�ivali u slobodi, ukratko – tu tamnicu naroda baci�e u mutnu Maricu. Naju�eniji kazuisti, mahom isti oni koju su pronalazili najdublje i najtananije �ilice korena iz kojih je nikla i dokazivali neminovnost njenog nastanka, sad otkrivaju isto, samo sasvim suprotno. Ve�ta�ka tvorevina, proizvod me�unarodne zavere, dogovor pola-pola dvojice alkoholi�ara, Vinstona i Josifa, njihov poklon ba�en u krilo onom belosvetskom vagabundu, Josipu. Sve uz pomo� podruma Vatikana i restorana moskovskog hotela Luks, naravno. Kako god, potrajala je 73 ili 84 godine, zavisi od ra�unanja: 1918–1991. u jednom ili 1918–2002. u drugom, "skra�enom" slu�aju. Koliko za jedan pristojan ljudski vek, taman da ima jo� onih koji su ro�eni u jednoj, �iveli u drugoj, do�ekali unuke u tre�oj, penzije u �etvrtoj i najavu neke nove, pete dr�ave. Pa posle reci da ovde ne �ive dr�avotvorni narodi. Ili bar da im nije zanimljivo, u skladu s onom kineskom poslovicom. Paso�i �e bar neko vreme, po ve� ustaljenom obi�aju, nad�iveti i ovu, tre�u Jugoslaviju. Ne bi se reklo da se oko nje, na izdisaju, mnogo �ali. �ini se da je samo ona "velika" bila upe�atljiva dovoljno da proizvede jugonostalgiju, nekakav sindrom uglavnom svrstan negde izme�u vrste emocionalnog poreme�aja i krivi�nog dela. Sa stanovi�ta sve one sitne doktorske boranije koja je na jugostrvini iznikla, dakako. Uostalom, ve�ini paradr�avnih tvorevina nastalih od 1991. naovamo zajedni�ki je taj dr�avno-politi�ko-nau�ni napor da, ako je ve� nemogu�e izbrisati, istorija dvadesetog veka na "zapadnom Balkanu" bude nanovo napisana ili bar "autenti�no" druk�ije pro�itana. Ni�ta nepoznato, novo ili neo�ekivano unazad sve do nastanka onog �to danas nazivamo istorijskom naukom. Nije nov ni provincijalizam ovda�njih novo-starih tuma�a pro�losti. Tu bi se – u provincijalizmu – mo�da mogao na�i razlog simptomati�nom odsustvu nekih vrsta �injenica u javnom opticaju. Na primer, da je pod tre�om Jugoslavijom sada�nje stanovni�tvo nestaju�e SRJ pro�ivelo najdu�e razdoblje mira, ako zanemarimo onih "500" godina pod Turcima. Da je SFRJ u jednom trenutku prekora�ila prag srednje razvijene (evropske) zemlje i, istovremeno, u�ivala me�unarodni ugled daleko iznad bilo koje stvarne, potencijalne ili hipoteti�ki zamislive sopstvene veli�ine i mo�i. Da je bila nekakva multietni�ka, multikulturna, multikonfesionalna i uop�te multi-kulti dr�ava �iji su gra�ani tridesetak godina mogli da putuju diljem sveta, bez viza. To jest, da je bila sve ono �to bi sad svet od njenih ostataka – etni�ki �istih ili o�i��enih – ponovo da napravi. Pod izvesnim uslovima, druk�ijim pravilima i promenjenim "okolnostima". Pre no �to �e se u krvavom �enlu�enju zbratimljenih naroda raspasti, ona Jugoslavija imala je ne�to vi�e od 22 miliona stanovnika. Me�u njima i gotovo dva miliona �lanova Saveza komunista Jugoslavije. Ako odbacimo maloletnike, uzrasnu, polnu ili ideolo�ku "reakciju" i ostale izuzetke, nije daleko od istine tvrdnja da je svaki �esti gra�anin tre�e Jugoslavije bio "komunista". U isto vreme, sredinom osamdesetih, Kina je jedva uspela da u svoju Komunisti�ku partiju upi�e ne�to vi�e od 20 miliona �lanova �to, srazmerno broju stanovnika, nije ni prineti ovda�njem pravoverju a, izvesno je, i u tre�em milenijumu nema teorije ni da mu se pribli�i, a kamoli da ga dostigne. Gde se dedo�e onoliki komunisti ako ne u �etnike, usta�e, baliste, domobrane, patriote, pravoslavce/katolike/muslimane, nacionaliste, svi �uture u – demokrate. I, valjda, obi�an svet. S obzirom na tu vrstu i razmere ovda�nje prevrtljivosti, pri �emu je pomenuta "partijska pripadnost" samo jedan u mno�tvu bizarnih primera, ne treba se uzdati ni u dugotrajnost pojedina�nog pam�enja. Jugoslavija je, prosto, pro�lost, koliko god i kakvih god ko uspomena na nju nosio, zatomljivao, krojio, gu�io, preispitivao i probirao. Ili pa�ljivo, sentimentalno negovao. Problem sa njom jeste i, koliko god to glupavo zvu�alo, problem sva�ijeg, pojedina�nog identiteta. �to se Srba i Crnogoraca ti�e – ukoliko potraje Zajednica, Unija ili kako god se zvala ta originalna tvorevina – izvesno je da �e imati bar jedan problem manje od Saotomljana i Prinsipljana. Ovi na�i lak�e se izgovaraju i br�e dele. Kada su komunisti posle rata onu drugu Jugoslaviju ubrzano tipizirali kao trulu-propalu-propalu-trulu, neko je smislio komentar: "Imalo, pa trulelo". Ima jo� jedan, s ovom temom sasvim nepovezan vic. Ide, otprilike, ovako: Krenuo Milojica na va�ar da proda kravu, a Radojica mu pravi dru�tvo. Usput nai�u na govno, kojim povodom Radojica pita: "Je l’ Milojice, da mi da� kravu ako pojedem ovo govno?" I, na potvrdan odgovor, pojede ga. Radojica, kaju�i se zbog olako prepu�tene krave, jedva do�eka da nai�u na drugo govno: "A da mi vrati� kravu, ako sad ja izedem govno?" Pa, na odgovor "’O�u", pojede i on govno. Idu tako dalje neko vreme, dok (se) Radojica ne upita: "Je l’ bre, Milojice, �to mi izedosmo ona govna?" "Tja, a valjda zato �to smo seljaci." Toliko o tome. Aleksandar �iri�
|
Title: Message
