Predrag Vujovi�: Na� najve�i avioprevoznik je na dnu po
produktivnosti u Evropi sa 4.700 zaposlenih i delovima preduze�a koji nemaju
veze sa letenjem
Niko u JAT ne�e ostati na ulici
Definisali smo kako bi JAT trebalo da izgleda u budu�nosti, �ist
aviosaobra�aj u koji je uklju�eno 1.359 zaposlenih, sa 14, maksimalno 15 aviona.
Pore�enja radi, slovena�ka „Adrija“ ima sedam aviona i 560 zaposlenih,
„Kroacija“ 11 aviona i 790 zaposlenih, a mi imamo 22 aviona i skoro 5.000
zaposlenih. Mi smo na dnu po produktivnosti u Evropi, put napred je te�ak i
bolan. Prose�na starost u kompaniji je sada 46 godina, a osamdesetih, kada smo
bili na vrh, bila je 34. Zna�i, nismo primali mlade, nismo se spremali za nove
tehnologije. Logi�no je da sada oni ne�e da rade sa laptopom. To je realnost i
to je sada problem - ka�e za“ Blic“ Predrag Vujovi�, generalni direktor JAT-a.
Zna�i da ste napravili plan reorganizacije; koliko ljudi �e biti
tehnolo�ki vi�ak?
- JAT je prvo javno preduze�e koje je iznelo plan razvoja do 2007. godine. U
okviru tog plana predvi�eno je restrukturiranje kompanije iz �ega proizlazi i
pri�a o broju zaposlenih. Ne volim da govorim o tome koliko je to ta�no ljudi iz
prostog razloga �to niko ne mo�e precizno da ka�e. Mogu da vam ka�em jedino u
kom pravcu planiramo da idemo i kako se do toga dolazi.
Koliko ta�no JAT ima zaposlenih?
- Trenutno 4.700, a trebalo bi 2007. godine da do�emo do broja od 3.300
zaposlenih. Restrukturiranje predvi�a odvajanje zavisnih i nezavisnih preduze�a.
Evo, ve� 1. januara 280 ljudi ne�e vi�e biti u JAT-u jer su se odvojili
aerodromi u Crnoj Gori. Ti ljudi nisu ostali na ulici. Po�etkom ove godine
uradili smo analizu i ustanovili da nam je produktivnost jako mala, iskori��enje
flote nisko, a da imamo vi�ak ljudi. Onda smo do�li do zaklju�ka da broj ljudi
uklju�enih u aviosaobra�aj ne bi trebalo da bude ve�i od 2.400. Svi su tada
zaklju�ili - JAT treba da se prepolovi! To nije ta�no. Nisu svu zaposleni
direktno uklju�eni u saobra�aj. To zna�i, na primer, da �emo u toku slede�e
godine da izdvojimo hotele „Slavija“ i da �e to biti posebno preduze�e.
Da li �e oni ostati u vlasni�tvu JAT-a?
- Sistem je slede�i: formira se preduze�e koje je 100 odsto vlasni�tvo JAT-a
i onda se tra�i strate�ki partner. Taj neko mo�e da ponudi da kupi celo
preduze�e ili da ka�e: hajde da zajedni�ki investiramo. Mislim da �e tako i
biti. Nikome se ne isplati da kupi ceo hotel i da ga izdvoji iz aviokompanije
koja garantuje punjenje kapaciteta. Modalitet privatizacije �e biti pre svega po
delovima. Zna�i, odvoji�e se ketering, proizvodnja hrane, i onda �e se pojaviti,
na primer, neki svetski proizvo�a� pica. On �e re�i: imate kapacitete,
hladnja�e, nastavite da radite 30 odsto za JAT, sa 70 odsto snabdeva�emo
obdani�ta, bolnice... Ne postoji niko ko bi �eleo da investira u sada�nji JAT.
Ko �eli da investira u avione, pita se �ta �e mi hoteli, proizvodnja hrane,
privredna avijacija, �kolstvo... Na� zadatak je da te delove osamostalimo i tek
onda da mo�emo da govorimo o privatizaciji osnove delatnosti - aviosaobra�aja.
To je na� zadatak u slede�e dve godine.
Kakav ste socijalni program pripremili?
- Osnova je vladin program, a mi imamo 11 kombinacija koje radnik mo�e da
izabere. Ako do�e sa programom i ho�e, na primer, da otvori pekaru, mo�e da
tra�i pozajmici ili kredit - to je isto deo socijalnog programa; ako ima dete
koje je zavr�ilo �kolu „Petar Drap�in“, pravni ili ekonomski fakultet mo�e da
tra�i da mu zaposlimo dete. Osnova je vladin program, mi smo ga doradili i to
nas dosta ko�ta. Prema gruboj proceni, u pro�loj godini smo izme�u dva i �etiri
miliona dolara neplanski dali vi�e za socijalni program. Ni Vlada nije imala
sredstava da nam isplati ceo iznos jer je dala prednost preduze�ima koja su
lo�eg finansijskog stanja. Ovako �irok socijalni program i �itavo
prestrukturiranje ko�ta�e kompaniju 20 miliona dolara.
Na �ta ste potro�ili �etiri miliona? Na otpremnine?
- Da, 450 ljudi je oti�lo. Mi smo dobili kompenzaciju za 86 ljudi. Naravno,
ne zna�i da Vlada ne�e da pomogne, ali pravi prioritete. Da li planirate
otvaranje novih linija?
- Svaka nova destinacija je investicija od milion dolara. Morate imati dobru
ra�unici. Zato na� plan nije otvaranje novih linija. Gledamo da poja�amo tr�i�te
Nema�ke gde �emo intenzivirati saobra�aj za Frankfurt, uve��emo ve�i broj letova
za Pariz, Brisel, Moskvu i na taj na�in vi�e iskoristiti postoje�e kapacitete.
Svaki dodatni let ko�ta upola manje nego nova destinacija. Cifre pokazuju da smo
nismo iscrpli ova tr�i�ta.
�ta je sa letovima za Kanadu i Ameriku?
- Ne, definitivno ne. Nisu u planu iz prostog razloga �to je tu saobra�aj
enormno skup i za to treba mnogo ja�a ekonomska pozadina. Mi �emo insistirati na
�arter letovima preko leta, u �picu sezone i to pre svega za Kanadu. Jo� nismo
dobili taj papir od kanadskih imigracionih vlasti, a �ekali smo ga celo leto.
Mislim da tu ima mnogo vi�e politike nego saobra�ajnih problema. Osim toga,
vizni re�im i plate�na sposobnost gra�ana ne dozvoljavaju uspostavljanje
celogodi�njeg saobra�aja. Jedno su �elje a drugo realne mogu�nosti.
Skoncentrisa�emo se na Evropu.
Koliko ima istine u pri�ama o preuzimanju bugarskog „Balkana“?
- Nisam rekao da �elimo da preuzmemo „Balkan“. Imali smo kontakte sa Vladom
Bugarske gde smo ponudili stru�nu i tehni�ku pomo� kompaniji koja je do�ivela
bankrot. Na Vladi Bugarske je da odlu�i kako �e to da uradi. „Balkan“ je do�iveo
klasi�an primer lo�e privatizacije. Nije nam cilj da se name�emo kao velika
kompanija koja guta malu, ve� da na�emo zajedni�ki interes.
Da li je to za�etak stvaranja regionalne flote?
- Jeste, mi smo to naveli i u strate�kom planu. Nijedna kompanija u regionu
ne mo�e sama da opstane. Jedini na�in da pre�ivimo jeste regionalno povezivanje
ina�e �e nas veliki progutati. Na teritoriji biv�e SFRJ sada ima 10
aviokompanija. To je mnogo usitnjeno, skupo, neracionalno i kada se pojave
kompanije iz razvijenih zemalja, samo �e nas po�istiti.
Jedno vreme bili ste pod nekom vrstom politi�kog pritiska, imali toga i
sada?
- Nema. Ne, toga nema vi�e.
Novac za zamenu flote
Da li je dogovorom sa Vladom Crne Gore JAT na gubitku?
- To je bilo regulisanje neregulisanog stanja. Kakva je logika da u sastavu
JAT-a budu aerodromi Tivat i Podgorica, a da ne budu Ni�, Pri�tina ili
Beograd? Zato ni mi ni Vlada ne upotrebljavamo izraz prodaja ili kupovina.
Posle du�ih rasprava do�li smo do sume kompenzacije koja treba da nadoknadi
anga�ovanje i ulaganje JAT-a u te aerodrome. Mi smo dobili ono �to smo
tra�ili, ukupna suma kompenzacije je 10 miliona evra. Jedan deo �e biti
ispla�en u gotovini, druga polovina u koncesiji za kori��enje ta dva aerodroma
u nekom narednom periodu, od dve do tri godine u zavisnosti od intenziteta
saobra�aja. Bitno je da Vlada Crne Gore preuzima sve zaposlene na aerodromima.
Novac je strogo namenjen pre svega za zamenu flote, tj. za investiciju u mla�e
avione, zatim za socijalni program...
Ne menjamo ime
Uskoro ne�e vi�e biti Jugoslavije, da li �ete promeniti ime?
- Nemamo nameru da menjamo ime. Kada nosite ime 55 godina te�ko je odre�i
ga se. S druge strane, niko ne zna �ta zna�i DHL, ali svi znaju �ime se bavi.
To je skra�enica od imena osniva�a te firme i nijedan nije vi�e me�u �ivima.
Nikome nije palo na pamet da menja ime firme. Prolazili smo kroz razne faze,
ali JAT je ipak svetsko ime. Ova dr�ava nema mnogo proizvoda koji su svetski
poznati. Zahtev da se promeni ime bio bi kontraproduktivan i ne bi doneo ni�ta
dobro ni kompaniji ni dr�avi.
