|
Italijanski mediji i dalje �ute o okolnostima pod kojima je
vlasnik „Telekoma“ odlu�io da proda 29 odsto vlasni�tva „Telekoma Srbija“
Srbija profitirala zbog „straha od Milo�evi�a“Od specijalnog dopisnikaRIM - Informacija da je predsednik „Telekoma“ Mark Tronketi Provere doneo odluku o prodaji 29 odsto vlasni�tva „Telekoma Srbija“ PTT-u „Srbija“, obelodanjena je krajnje neuobi�ajeno - u apsolutnoj konspiraciji oko vo�enja pregovora, u subotu popodne izme�u Bo�i�a i Nove godine, te uz „zaglu�uju�u“ ti�inu �tampe i elektronskih medija na Apeninskom poluostrvu. Sve to podgrejalo je mnogobrojne sumnje �ija se osnovanost ve� paralelno proverava u Javnom tu�ila�tvu u Torinu i parlamentarnoj komisiji „�etrdesetorice“, koja ispituje pozadinu posla izme�u „Steta“, dana�njeg „Telekoma“, i Slobodana Milo�evi�a, �iji je rezultat bila kupovina dela „Telekoma Srbija“ u leto 1997. godine. Posebno �u�enje izaziva �injenica da su italijanski novinari pre�li �utke preko nezabele�enog poslovnog „uspeha“. „Stet“ je kupio 29 odsto „Telekoma Srbija“ 1997. za blizu 450 miliona evra, a u pro�lu subotu je isti procenat srpskog preduze�a, u me�uvremenu privatizovani „Stet“ s novim imenom „Telekom Italija“, prodat za samo 195 miliona evra. Dakle, italijanski lider u mobilnoj telefoniji nije uspeo da postigne ni polovinu cene koju je platio pre pet i po godina. Vredi podsetiti da je u tom vremenskom periodu vrednost svih kompanija koje se bave telefonijom zna�ajno porasla, sem, eto, u slu�aju „Telekoma Srbija“! �utanje medija odzvanja jo� vi�e, jer se u Italiji di�e pra�ina di�e i za mnogo benignije stvari od posla u kojem je izgubljeno vi�e od 200 miliona evra. Za na�e prekomorske kom�ije nije tajna da je Marko Tronketi Provera jedan od najbogatijih Italijana koji je u 2000. prijavio zaradu od 226 miliona evra. Predsednik Telekoma je i gazda Pirelija, a sa svojim velikim prijateljem i poslovnim partnerom Masimom Moratijem, predsednikom Intera i vlasnikom najve�e italijanske naftne kompanije, bio je u igri kao kandidat „levog centra“ za mesto gradona�elnika Milana. Me�utim, Marko i Masimo nisu �eleli da se otisnu dalje od simpatija za levu opciju kada je u pitanju politika. Imaju�i u vidu takav politi�ki stav, neracionalni poslovni potez predsednika Telekoma dobija opipljive motivacije. Naime, Telekom Italija �eli da se �to pre oslobodi balasta mutnog posla s Milo�evi�em u koji je na posredan ili direktan na�in upleten dobar deo politi�kog establi�menta „levog centra“, od biv�eg premijera i dana�njeg predsednika Evropske komisije Romana Prodija, preko biv�eg ministra Lamberta Dinija i �efa najja�e opozicione partije „Demokrata sa levice“ Pjera Fasina, do predsednika Republike Karla Azelja �ampija, koji je bio �ef ministarstva trezora pod �ijom jurisdikcijom je bio Stet u vreme kupovine dela Telekoma Srbija. Rad parlametarne komisije „�etrdesetorice“ se pokazao neo�ekivano efikasan i za samo tri meseca rada komisija je otkrila vi�e detalja nego Javno tu�ila�tvo iz Torina za dve godine istrage. Svedoci koji su se pojavili pred izabranim poslanicima Kamere i Senata svojim iskazima su u dobroj meri doveli u krajnje nezgodnu situaciju pomenute politi�are. Nastavak istrage vrlo lako bi mogao da dovede u pitanje i funkciju predsednika �ampija, koji je jedina politi�ka li�nost koja u�iva poverenje i levog i desnog politi�kog bloka. Upravo to i jeste razlog ko�nice medija, pre svega onih bliskih Silviju Berluskoniju. U jednoj re�enici, politi�ka trgovina je jasna, jer Berluskoni spasavaju�i �ampija mora da „amnestira“ i svoje protivnike Prodija, Fasina i Dinija, bar do slede�e prilike. Zbog svega toga gubitak 200 miliona evra za Italiju nije „veliki“, a Srbija je zbog takvih okolnost otkupom dela Telekoma Srbija profitirala na najbolji mogu�i na�in. �eljko Panteli�
|
Title: Message
