Crkva i
politika
U vrtlogu zbivanja
Slo�en odnos
Pravoslavne crkve i dru�tva u tranziciji. Na ovo pitanje Srpska crkva jo�
nije ponudila konkretan i jasan odgovor. Brza pravoslavizacija unapred je
osu�ena na neuspeh
U vremenima potpune pometnje, dezorijentisanosti,
nesigurnosti i straha, u tzv. grani�nim situacijama �ije iskustvo �oveka
psihi�ki razara, ljudi imaju izrazitu potrebu za nekim osloncem. Jedno od
takvih mogu�ih upori�ta je, zasigurno, vera. I upravo ovde le�i, danas,
mogu�a spona izme�u �oveka i pravoslavlja koje u sebi nosi prakti�an
podsticaj ka punijem ostvarivanju individualnosti i nadila�enju postoje�e
stvarnosti, jo� ta�nije ka iskora�enju iz "sveta jugoslovenske krize" u
tzv. alternativni svet.
Kako pravoslavlja, me�utim, nema bez crkve i izvan crkve, onda je
potpuno jasno da u "oduhovljenju" ovih na�ih prostora ima odlu�uju�u ulogu
Srpska pravoslavna crkva. Stoga je na njoj i najve�a odgovornost. Mo�e li
ona valjano odgovoriti na ovakve zahteve duha vremena i obaviti svoju
misiju danas? Mo�e li izneti na ple�ima teret koji joj je namenjen?
Povoljne okolnosti za o�ivljavanje religije u celini dru�tvenog i
politi�kog procesa valjalo bi mudro iskoristiti na na�in koji odlikuje
pravoslavnu tradiciju u najboljem smislu te re�i. U suprotnom, kriza koja
ina�e radi za crkvu mogla bi se kao bumerang okrenuti protiv nje,
usisavaju�i je u vrtlog u kome se nemilosrdno rasta�e sve �to je anahrono,
konzervativno, nedelotvorno i istro�eno... Drugim re�ima, ukoliko se ne
osposobi danas za obavljanje svoje tradicionalne dru�tvene uloge crkva bi
i sama mogla zavr�iti kao �rtva te krize.
"Zatvoreni" krug
U prilog tome govori �injenica da su sva dosada�nja nastojanja
"premo��ivanja" istorijskog, kulturnog i nacionalnog diskontinuiteta -
nastalog vi�edecenijskom ideolo�kom prinudom - "vaspostavljanjem stole�ima
delatne tradicije, uglavnom zavr�ila u domenu ritualnog" i politi�ki
instrumentalnog. Takve tradicionalne vrednosti nisu doista "u�le u na�
�ivot, postaju�i njegov sastavni deo i onaj vekovima efikasan regulator" i
"koordinator" ljudskih aktivnosti i odnosa. Za�to je to tako? Nad ovim
pitanjem morala bi se ozbiljno zamisliti Srpska pravoslavna crkva i �to
pre izvu�i korisne pouke.
Jedna od njih je, zasigurno, u spoznaji da crkva kona�no mora napustiti
ustaljeni i "zatvoreni" krug u kome predugo ve� funkcioni�e uglavnom kao
"servis" za zadovoljavanje �ovekovih isklju�ivo verskih potreba,
neposrednije se uklju�iv�i u javni dru�tveni �ivot. Naime, tek �irokim
otvaranjem prema dru�tvu i oslu�kivanjem njegovih "damara" ona mo�e ste�i
neophodan senzibilitet za predose�anje onoga �to �ovek, danas i ovde,
ose�a i misli, kako bi se suo�ila s njegovim su�tinskim problemima i u
"ve�no pulsiraju�oj" i �ivoj energiji Pravoslavne crkve prona�la ona
sredstva koja �e mu poslu�iti za spasenje. Duhovnim silama koje su joj na
raspolaganju, crkva mora dopreti do samog "unutarnjeg bi�a" �oveka -
doju�era�njeg podanika agresivne ateisti�ke ideologije, kako bi mu mogla
ponuditi mogu�nost li�nog preobra�avanja i duhovnog usavr�avanja. Dakle,
ona mora iznova misionariti u pravom smislu te re�i, dokazuju�i snagom
sopstvenog primera ono �to je dosta davno bilo sasvim neupitno na ovim
prostorima! Jer, ne treba zaboraviti da je vera zapravo personalisti�ko
iskustvo, stvar odluke i li�nog izbora svakog pojedinca, pa stoga ne mo�e
pripadati bilo kojem narodu "po sebi", pa tako ni srpskom narodu u celini.
Naime, me�u Srbima danas ima pravoslavaca u najve�em broju, ali i
pripadnika drugih konfesionalnih zajednica, raznih sekti, te ateista i
pravih bogoboraca... Stoga, pitanje koje ima odlu�uju�e zna�enje za
razmatranje slo�enog odnosa Pravoslavne crkve i dru�tva u tranziciji
glasi: na koji se to na�in, zapravo, misli izvr�iti recepcija pravoslavlja
u sada�njoj duboko sekularizovanoj i ateiziranoj srpskoj kulturi,
stvarala�tvu, moralu, dru�tvenom saobra�anju? Na ovo pitanje Srpska crkva
jo� uvek nije ponudila konkretan i jasan odgovor. Sigurno je, me�utim, da
bi svaki politi�ki ili ideolo�ki tip delovanja bio u suprotnosti s njenom
pravom prirodom, a ukoliko bi ona ipak ovako postupila do�lo bi do sasvim
apsurdne situacije. Jer, dva potpuno razli�ita i u mnogo �emu suprotna
vi�enja sveta imala bi identi�ne stvarne u�inke.
Zato je, mislim, svaki mogu�i poku�aj neke brze i efikasne
pravoslavizacije ve� unapred osu�en na neuspeh. Pre svega, otuda �to svaki
oblik recepcije pravoslavlja, koji na bilo koji na�in insistira na
obavezuju�oj prirodi tzv. pravoslavnih obrazaca dru�tvenog komuniciranja,
neizbe�no poseduje elemente prisile nad ateiziranim delom srpskog naroda.
A upravo to bi, nesumnjivo, dovelo u pitanje osnovnu vrednost "pravoslavne
inicijative" u re�avanju dana�nje krize - ostvarivanje �oveka kao slobodne
li�nosti - od koje se ni po koju cenu ne bi smelo odustajati!
Neophodan dijalog
Tako�e, svaki mogu�i vid neposredne politizacije SPC bi ozbiljno
naru�io njenu sabornost od koje, ina�e, presudno zavisi sprovo�enje
crkvene misije danas. I, jo� vi�e od toga, tek ukoliko prethodno bude
o�ivela i obnovila svoje vlastito saborno telo bolno pogo�eno brojnim
raskolima, ova crkva �e biti u stanju da vaspitava svoje vernike za takav
na�in �ivota u dru�tvu. I ba� od toga, izgleda, velikim delom zavisi njena
osposobljenost da se snagom svojih stavova i argumenata nametne sada�njoj
javnosti kao ravnopravan i kompetentan u�esnik u osmi�ljavanju �ivota
dru�tva! Ujedno, to je i jedini put da se ova crkva od ustanove
marginalnog dru�tvenog zna�aja transformi�e u javnu ustanovu, sa svim onim
ovla��enjima i kompetencijama koje pripadaju crkvenoj organizaciji u
modernom, demokratskom i civilizovanom dru�tvu.
Kona�no, Srpska crkva bi se morala kloniti opho�enja prema vernicima
koje odlikuje pona�anje bilo koje birokratizovane dru�tvene organizacije.
Shodno tome, nedopustivo je njeno "autisti�no" zatvaranje u sebe i
insistiranje na ma kakvom ekskluzivisti�kom pravu saop�tavanja "istine" u
domenu "religijskog", isklju�uju�i iz neizbe�nog dijaloga o temeljnim
pitanjima duhovne situacije vremena tzv. pravoslavne intelektualce, te
pripadnike raznih teorijskih opcija. Naravno, to podrazumeva i uno�enje
nekih novih sadr�aja u ve� postoje�e na�ine komuniciranja crkve i
javnosti. A to za nju ne�e biti jednostavan zadatak!
Gordana �IVKOVI�
