"O MOGUCIM POSLEDICAMA RATA PROTIV IRAKA" 3.1.2003.
11:41
INSTITUT ZA PROBLEME MEDJUNARODNE BEZBEDNOSTI RUSKE AKADEMIJE NAUKA
PRIPREMIO IZVESTAJ "O MOGUCIM EKONOMSKIM POSLEDICAMA RATA PROTIV IRAKA"
(Moskva, RIA "Novosti"- za Artel-Geopolitiku)
U svojstvu osnove za analizu izabrani su najverovatniji scenariji vojnih
dejstava SAD. U prvoj fazi borbenih dejstava osnovna uloga ce pripadati
avijaciji Vono-vazduhoplovnih snaga i Vojno-pomorskih snaga SAD i njenih
saveznika. Posle unistavanja PVO Iraka, osnovni ciljevi ce biti komandni
punktovi, osnovne komponente sistema za vezu i borbeno rukovodjenje,
stabovi snaga bezbednosti i republikanske garde, kao i najefikasnije
borbene divizije oruzanih snaga Iraka, narocito one koje se smatraju
lojalnim Sadamu Huseinu. Posebna paznja, prema tim scenarijima, bice
poklonjena objektima u kojima se mogu nalziti iracka sredstva za masovno
unistavanje. U cilju sprovodjenja kopnene operacije prema ovim
scenarijima, Amerikanci i Englezi ce raspolagati najmanje sa tri teske
divizije, sposobne da se pokrenu iz Kuvajta, kao i znacajnim lakim
snagama sa pridodatim udarnim i transportno-bojevim helikopterima.
Oruzane snage antiteroristicke koalicije bice spremne za vodjenje
ulicnih borbi. Razmatraju se tri osnovna scenarija razvoja i rezultata
vojnih dejstava. Prvi scenarij tretira se kao najverovatniji (sa 40-60
procenata verovatnoce). Prema ovom scenariju, brza i odlucna pobeda nad
irackim smagama postize se za 4 do 6 nedelja, bez znacajnijih razaranja
koja bi ozbiljno iskomplikovala ekonomsku obnovu Iraka. Pri tom se
pretpostavlja da se rezim Sadama Huseina srusi, da ulicne borbe budu
lokalne u nekim oblastima, da broj zrtava medju civilnim stanovnistvom i
ukupna steta nece biti znacajniji. Isto tako, nece biti ozbiljnije
primene oruzja za masovno unistavanje protiv americke vojske, Izraela i
drugih zemalja regiona. OPEK nece smanjivati vadjenje i izvoz nafte.
Saudijska Arabija ce povecati vadjenje nafte. Nece biti masovnijih
protesta stanovnistva protiv vojnih dejstava u zemljama-saveznicama,
nece biti sukoba u irackom drustvu po okoncanju vojnih dejstava. Nece
biti znacajnijih ostecenja na naftnim poljima Iraka i drugih zemalja.
Drugi scenario pretpostavlja srednju varijantu razvoja dogadjaja. Vojna
dejstva po ovom scenariju ce trajati izmedju 6 i 12 nedelja, mada vreme
nije glavni faktor. Glavni elementi tog scenarija su sledeci:
Neopcekivani ozbilljni otpor od strane oruzanih snaga Iraka, ozbiljne
ulicne borbe u nekim gradovima, prosecan broj zrtava medju mirnim
stanovnistvom, ali i znacajnija razaranja uz negativno osvetljavanje tih
dogadjaja u SMI. Irak nanosi udare po objektima za vadjenje nafte u
regionu, ali uz ogranicenu stetu. Irak pokusava da upotrebi oruzje za
masovno unistavanje u ogranicenim razmerama, uglavnom neefikasno protiv
Oruzanih snaga SAD i Izraela. Ograniceno mesanje Izraela i povecanje
politicke napetosti u regionu. Zanemarljivi sukobi u irackom drustvu po
okoncanju vojnih dejstava. Osnovni pokusaji iracke strane da atakuje na
ciljeve SAD ili Velike Britanije bice razotkriveni i spreceni, ili ce
steta biti zanemarljiva. Bice pruzena pasivna podrska antiirackoj
koaliciji od strane Saudijske Arabije, vadjenje nafte ce rasti, ali
sporo. Verovatnoca ovakvog scenarija procenjuje se izmedju 30 i 40
procenata. Treca, najgora varijanta sa aspekta SAD i njenih saveznika
izgleda ovako: Borbe ce trajari izmedju 90 i 180 dana, a pri tom ce doci
do zestokog vojnog otpora irackih oruzanih snaga. Usledice intenzivne
ulicne borbe, sa znacajnim zrtvama medju mirnim stanovnistvomn i velikom
materijalnom stetom. Nastace veliki politicki problemi u SAD i Velikoj
Britaniji u vezi sa razvijanjem antiratnog pokreta. Iracani ce biti
kudikamo neprijateljski raspolozeni prema SAD i Velikoj Britaniji, SAD
ce izgubiti podrsku OUN. Velika Britanija, Turska ili jedan od saveznika
SAD u regionu Persijskog zaliva najavice istupanje iz saveznicke
koalicije. Irak nanosi udare po naftnim fabrikama u regionu pomocu
oruzja za masovno unistavanje, uz znacajna razaranja. Irak uspesno
napada na arapske (turske) baze ili gradove. Irak atakuje na oruzane
snage SAD uz primenu oruzja za masovno unistavanje, sto dovodi do veceg
broja zrtava. Irak napada na oruzane snage Izraela uz upotrebu oruzja za
masovno unistavanje, sto dovodi do velikog broja zrtava. Dolazi do
ozbiljne intervencije od strane Izraela, uz opasnost od upotrebe oruzja
za masovno unistavanje od strane Izraela. Dolazi do masovne poliitcke
nestabilnosti u regionu. Ulsedili bi ozbiljni teroristicki napadu na
objekte koji su od interesa za SAD i Veliku Britaniju u regionu. Irak
ili njegove pristalice nanose udare po teritoriji SAD i Velike
Britanije. Napori SAD u civilnoj, vojnoj i humanitarnoj oblasti u Iraku
su neadekvatni (neefikasni). Dolazi do ozbiljnih razaranja na naftnim
poljima i u njihovoj infrastrukturi. Sjedinjene Americke Drzave i Velika
Britanija nalaze se pred licem neprijateljski raspolozenog stanovnistva
ne samo Iraka, nego i drugih arapskih zemalja. Takav scenario razvoja
dogadjaja Amerikanci smatraju malo verovatnim (6-8 procenata
verovatnoce). Ekonomska analiza bazirana je na tri spomenuta scenarija
vojnih dejstava. Prema porvom scenariju, iracka nafta nestaje sa trzista
samo na kratko - najvise 3 meseca, OPEK kompenzira njen nedostatak. SAD
objavljuju namere da iskoriste svoje strateske naftne rezerve. Na
naftnom trzistu nema panike. Sve to dovodi do toga da ce vec u trecem
kvartalu 2003. godine cena nafte biti ispod 20 dolara za barel. Prema
tome, po misljenju americkih strucnjaka, u prvom scenariju uticaj vojnih
dejstava na cene nafte je neznatan i brzo prevladiv. U slucaju drugog
scenarija razvoja vojnih dejstava efekat bi bio ozbiljniji. Iracka nafta
bi nestala sa trzista na 6 meseci. Bojazan od neredovnih isporuka dovela
bi do gomilanja rezervi. Situacija na berzanskim trzistima bila bi
slozena tokom citave 2003. godine, a prosecna cena nafte do 2004. godine
iznela bi 30 dolara za barel. Rast BDP SAD bi bio usporen na nekoliko
kvartala, a nezaposlenost u zemlji zadrzala bi se na nivou od 6
procenata krajem 2003. godine. Ukoliko bi se dogadjaji razvijali po
trecem scenariju, ekonomika SAD bi se nasla u recesiji, a nezaposlenost
bi se popela na nivo od 7,5 procenata. Iracke nafte ne bi bilo na
trzistu u toku citave 2003. godine. Sabotaza od strane zemalja Bliskog
Istoka dovela bi do deficita nafte. Moguce da bi usledila dislkusija o
koriscenju nafte kao poliitckog oruzja protiv SAD, sto bi ih primoralo
da iznesu na trziste vece kolicine nafte iz strateskih rezervi. Cena
nafte iznosila bi 80 dolara za barel u prvom kvartalu 2003. godine i do
2004. godine cena za barel bi se ustalila na nivou od 40 dolara. Opsti
zakljucci su sledeci: U oba slucaja - ako nema vojnih dejstava ili ako
su vojna dejstva uspesna, cene nafte bi kroz godinu dana bile nize nego
danas (po ocenama vodecih strucnjaka naftnog trzista, prosecna cena
nafte za barel iznece u tekucoj godini 25,8 dolara). Ukoliko se
dogadjaji budu razvijali po srednjoj varijanti, ili po najlosijem
scenariju, onda ce cene nafte biti vece od sadasnjih najmanje jos u toku
naredne dve godine. Ekonomski pokazatelji su bolji ukoliko bi doslo do
brzog i pobedonosnog rata, nego ukoliko ne bi bilo vojnih dejstava, jer
u tom slucaju nema elementa neopredeljenosti koja komplikuje savremeni
ekonomski razvoj. Postoje iI znatno nepovoljnije posledice po ekonomiku
u slucaju razvoja vojnih dejstava po srednjem ili najgorem scenariju,
jer u poslednjem slucaju ekonomika SAD zapada u recesiju. - 0 -
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
