Neposlu�ni monasi
Po odluci Carigradske patrijar�ije, monasi svetogorskog gr�kog manastira Esfigmen moraju do 28. januara da napuste ovaj manastir. Odluku je donela svetogorska uprava 26. decembra na zahtev Carigradske vaseljenske patrijar�ije. Kako manastir saop�tava, u njemu ima 117 monaha. Oni nisu spremni dobrovoljno da odu. Tra�e od pravoslavnih u svetu da ih podr�i i da �alje protestna pisma.
Preporu�uju da se peticije �alju Ninu �emeliju, predsedniku Komiteta za �albe Evropskog parlamenta u Luksemburgu, ministru inostranih poslova Gr�ke Papandreuu, njegovom zameniku Megriotisu, kao i mona�koj upravi Svete Gore (Jera Epistasija). Gr�ka policija poku�ava svakom monahu pojedina�no da uru�i re�enje kojim se nala�e napu�tanje manastira. Monasi, pak, odbijaju da prime re�enje isti�u�i da ih "samo mrtve" mogu izneti. Optu�uju gr�ku policiju da kr�i me�unarodno pravo, navodno ne po�tuju�i autonomiju Svete Gore. Gnevni su i na upravu mona�ke republike �to je "sau�esnik" Carigradskoj patrijar�iji.
Sukob izme�u ovog manastira i Patrijar�ije traje ve� gotovo tri decenije. Ovaj, kao i svi drugi manastiri Atosa, pod jurisdikcijom je Carigrada. Du�nost monaha je da budu poslu�ni svome episkopu i patrijarhu, tako�e da na liturgiji molitveno spominju njihova imena. Esfigmenski monasi su odavno otkazali svoje obaveze.
Javljano je da umesto svog nadle�nog patrijarha Vartolomeja spominju ime atinskog arhiepiskopa Hristodula koji je i sam zatra�io da to ne �ine. Tvrde da su oni "istinito pravoslavni," a da to carigradski patrijarsi vi�e nisu, po�to su potpali pod uticaj "najve�e jeresi" - ekumenizma. Konflikt izbija odmah posle susreta carigradskog patrijarha Atinagore sa papom Pavlom �estim.
Oni su tada odlu�ili da se me�usobna anatema, proklinjanje, ukine i da je potrebno da izme�u dve crkve postoje redovni kontakti. Patrijarsi su osim sa katolicima uspostavili dobre odnose i sa anglikancima i protestantima koje esfigmenci tako�e smatraju krivovercima i otpadnicima. Carigrad je veoma aktivan u Svetskom savetu crkava (SSC), za koji u ovom manastiru ne �ele ni da �uju.
Esfigmen je postao centar suprotstavljanja svojoj patrijar�iji i preko svojih publikacija sve manje bira re�i kada govori o patrijarhu Vartolomeju. Svi pozivi na "razum", disciplinu i red, nisu uspeli. Patrijar�ija ima svoj komitet za Atos kojim predsedava mitropolit heliopoljski Atanasije, a �ine ga i mitropoliti filadelfijski, sevastijski i laodikijski. Razgovori sa monasima do sada nisu davali pozitivnog rezultata. Pre osam meseci manastiru je po nalogu gr�kih vlasti ukinut bankovni ra�un preko koga su stizali bogati prilozi. Monasi su protestovali smatraju�i meru protivzakonitom, nastavljaju�i borbu sa "ekumenskom jeresi".
Manastiru Esfigmen pripada osamnaesto mesto u redosledu manastira. On nije stalno zastupljen u centralnoj svetogorskoj upravi. Srbima je dobro poznat po�to je najbli�i Hilandaru od koga je udaljen samo nekoliko kilometara. Po predanju, osnovan je jo� u petom veku u vreme vizantijske carice Pulherije. U Svetogorskom tipiku iz 1045. se pominje ovaj manastir koji je tri puta postradao od pirata sa mora. Vi�e puta ga je zadesio po�ar, posebno 1491. godine. U njemu su nekada na neko vreme �ivela i dva svetitelja - Atanasije, potonji patrijarh Carigrada i Grigorije Palama. Turska vojska je okupirala Esfigmen za vreme gr�kog ustanka 1821.
Nekada je manastir imao brojne nepokretnine u vi�e gradova, ali vremenom je postao sve siroma�niji. U tursko doba nije imao uvek sredstava za pla�anje poreza, po�etkom 20. veka je Rusija otkupila dugove. Manastir je posve�en Vaznesenju Gospodnjem. Ima sedam hramova na prostoru manastirskog kompleksa, a isto toliko van njega. Biblioteka �uva oko 400 rukopisnih i osam hiljada �tampanih knjiga.
Prema ovome manastiru imaju jake simpatije gr�ki starokalendarci koji su se pre osamdesetak godina odvojili od Atine, stupiv�i u raskol, ne prihvataju�i napu�tanje Julijanskog kalendara. Od tada su se oni izdelili na bezbroj grupa, a Carigrad ih svrstava gotovo na nivo sekti. Drugi svetogorski gr�ki manastiri ne dele njihov ekstremni stav. Naklonjeni su im po svetu grupe i pravoslavne zajednice koje su i same van kanonskog, regularnog, statusa.
Odlu�nost carigradskog patrijarha Vartolomeja nije iznena�uju�a, ve� u skladu sa crkvenim poretkom. Sa esfigmenskim monasima zato se do sada niko javno nije solidarisao. Mera iseljenja �e biti sprovedena, verovatno ne sasvim brzo po�to se �eli izbe�i primena fizi�ke sile od strane gr�ke policije. Ona mo�e na zahtev Carigrada da pomogne u sprovo�enju neke mere ne kr�e�i time poseban status Atosa. Gr�ka policija je i do sada intervenisala kada je bilo potrebno da se neko uhapsi (ubica, lopov) ili protera iz bilo kog razloga.
Monasi Esfigmena verovatno �e, ukoliko pojedina�no ne potpi�u pismo "lojalnosti," potra�iti uto�i�te u nekoliko gr�kih starokalendarskih manastir.
