Nisu hteli sa Hrvatima
Branko VLAHOVI� 1/5/2003, 5:25:31 PM
KOJE su argumente imali Milan Marti� i njegovi saradnici za odbacivanje plana Z-4? Kad �ak ni “papir” nisu hteli da uzmu u ruke...
- Stalno su ponavljali da oni ne mogu vi�e �iveti u istoj dr�avi sa Hrvatima posle istorijskog iskustva koje su imali. Otvoreno su mi rekli da nikakva autonomija, pa i naj�ira koju smo im mi nudili, ne dolazi u obzir. Hteli su jedino samostalnu dr�avu. Uzalud sam im obja�njavao da �e jednog dana imati velike probleme zbog svoje tvrdoglavosti. Dobronamerno sam ih upozoravao da - ako ne iskoriste �ansu - posledice mogu biti uistinu lo�e. Tako�e sam rukovodstvu u Kninu govorio da odbijanjem predlo�enog plana kao osnove za pregovore preuzima istorijsku odgovornost pred svojim narodom. Bili su uporni, pa smo se vratili razo�arani - nagla�ava Kerested�ijanc.
Razo�arane diplomate su odbile poziv Marti�a da zajedno ve�eraju. Radije su oti�le u obli�nji �e�ki bataljon, tamo preno�ile i vratile se u Zagreb. Kad su odlazile iz Knina, ruskom ambasadoru je jedan od kninskih pregovara�a u poverenju kazao da ne mogu da prihvate plan “jer im je tako nare�eno”. Kerested�ijanc jo� ne �eli da otkrije ko mu je to iz Knina odao.
ZAGREB LIKOVAO
INA�E, kad su u Zagrebu saznali da je rukovodstvo u Kninu odbilo da uop�te razgovara o Z-4 - do�iveli su to kao veliku diplomatsku pobedu.
Marti� i njegovi saradnici su toliko pomogli Tu�manu da on vi�e nije morao da razbija glavu kako da se pred me�unarodnom zajednicom pravda �to se netolerantno pona�a prema Srbima.
Ruski ambasador je desetak puta bio u Kninu i razgovarao sa tamo�njim tada�njim rukovodiocima postavljaju�i im pitanje: zbog �ega se kooperativnije ne pona�ate? Odgovor je bio uvek isti: ne mo�emo vi�e da �ivimo u istoj dr�avi sa Hrvatima.
- �ao mi je �to ovo moram re�i, ali sa tada�njim rukovodiocima u Kninu se nije moglo razgovarati o tome da mudrije pregovaraju sa zapadnim dr�avnicima i politi�arima. Oni su stalno “pu�tali istu plo�u”... Tvrde�i: Rusija nam mora pomo�i - svedo�i Kerested�ijanc.
Tokom �etiri godine boravka u Zagrebu, ambasador Rusije se mnogo puta sretao sa Tu�manom. Kakav je na njega ostavljao utisak?
- Sa Tu�manom sam razgovarao u vi�e navrata. U Zagrebu su �esto dolazili �urkin i Ivanovski i drugi ruski rukovodioci, pa sam i sa njima bio na razgovorima sa tada�njim predsednikom Hrvatske. Dovoljno je bilo - prise�a se ruski ambasador - da pozovem �efa kabineta �arini�a i vrlo brzo bi bio ugovoren susret sa Tu�manom.
BIZANTINAC I “SRBIN”
KERESTED�IJANCA su �esto napadale hrvatske novine. Nazivan je “bizantincem” koji je po “du�i i ideologiji Srbin”. Da li Vam je Tu�man nekada prigovorio da ste skloni Srbima.
- Tada�nji predsednik Hrvatske nije imao na moj rad zamerki. Ne znam �ta je mislio, ali nismo se sukobljavali. Tu�man je imao samo jednu veliku �elju: da u�e u istoriju kao “otac Hrvatske”, kao onaj koji je stvorio sada�nju Hrvatsku. Odbijao je da razgovara o bilo kakvom prekrajanju granica Hrvatske. Preda mnom Tu�man nikada nije lo�e govorio o Srbima, ali tako�e - ni�ta dobro.
U svojoj knjizi “Kako smo sru�ili Jugoslaviju” Stipe Mesi� pi�e o tome kakvu su podr�ku rukovodstvu Hrvatske davali Nema�ka i Austrija, Gen�er, Vranicki i Mok. Po�to ste se sretali sa ambasadorom Nema�ke u Zagrebu, kakav je on ostavljao utisak na Vas?
- Tada�nji ambasador Nema�ke Horst Vizel, indiferentno je pratio na�e aktivnosti oko plana Z-4. Zanimao se onoliko koliko mu je bilo potrebno da informi�e svoje dr�avno rukovodstvo - ne skriva Kerested�ijanc.
Na pitanje - da li je znao da se �arini�, kao �ef Tu�manovog kabineta i njegov emisar, sastajao sa Milo�evi�em i putovao u Srbiju, Kerested�ijanc odgovara potvrdno.
- Naravno da sam znao da je �arini� putovao u Srbiju i da su vo�eni telefonski razgovori na relaciji Zagreb - Beograd. No, mi tada nismo hteli da se u to me�amo. I �arini� mi je pri�ao o tim susretima i razgovorima. On ih je tada ocenjivao kao “tapkanje u mestu”.
Neosporno je da su Srbi napravili gre�ku �to nisu po�eli da pregovaraju o planu Z-4 i da, �ahovskim jezikom kazano, dobiju tempo i polako menjaju sliku o sebi koju su bili stvorili mediji na Zapadu. Sliku iza koje je Zagreb skrivao i likvidacije srpskih civila po gradovima i selima.
MOGLO DRUK�IJE
- O ubistvima, o kojima se sada pi�e i govori, znalo se i tada. Ruske diplomate su uvek reagovale na takve doga�aje. Se�am se kad je u Zagrebu okrutno ubijena porodica Zec. O ubijanju i zlostavljanju Srba govorio sam i u Tu�manovom kabinetu i u Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske. Te razgovore sam obavio na tra�enje MIP-a Rusije, a i na svoju inicijativu. Dakle, to �to se sada neki politi�ari iz Hrvatske prave da nisu znali za ubijanja i maltretiranja Srba - najobi�nija je la�. Istina je da su mnogi od tada�njih politi�ara u Zagrebu �eleli da se na bilo koji na�in Hrvatska o�isti od Srba - isti�e Kerested�ijanc.
�ta su Vam u takvim prilikama govorili predstavnici hrvatske vlasti?
- Uvek su obe�avali da �e se utvrditi ko je po�inio zlo�in i da �e krivci biti ka�njeni. Tako�e su obe�avali da �e nas o rezultatima istrage obavestiti. Ja sam kontaktirao i sa Srbima koji su �iveli u gradovima, tako da smo dobro znali �ta se i gde doga�a. Na mene je jako dobar utisak ostavio profesor Milorad Pupovac, ali ne samo on. To je razuman i pametan �ovek i prava je �teta da u Kninu nije bilo rukovodioca takvog obrazovanja i pameti. Me�u Srbima u Zagrebu i drugim ve�im gradovima u Hrvatskoj bilo je mnogo pametnih i obrazovanih ljudi. �teta je �to oni nisu bili za pregovara�kim stolom kad je bio aktuelan plan Z-4. U tom slu�aju bi najverovatnije, sled doga�aja bio druk�iji - tvrdi biv�i ruski ambasador u Hrvatskoj.
�TA JE NUDIO Z-4
SRPSKA Krajina je, prema Z-4, trebalo da ima �iroku autonomiju. Zakoni doneti u Saboru Hrvatske ne bi mogli da se po automatizmu name�u Krajini. Krajina je mogla da ima svoj grb, zastavu. Hrvati koji bi �iveli na teritoriji Krajine, mogli bi koristiti “�ahovnicu”. Srbi su mogli da koriste �irilicu i srpski jezik.
U oblasti me�unarodne saradnje bilo je predvi�eno da Krajina mo�e da potpisuje dogovore koji se odnose na kulturu, obrazovanje, turizam... �ak je bilo predvi�eno da mo�e osnivati svoja predstavni�tva u drugim dr�avama i pri me�unarodnim organizacijama.
Centralna banka Hrvatske trebalo je da �tampa i valutu za Krajinu, koja bi bila u paritetu sa kunom. Na svojoj teritoriji, Krajina je mogla samostalno uvoditi poreze.
Zakonodavni organ Krajine (skup�tina) birao bi se na proporcionalnoj osnovi na period �etiri godine, a predsednik autonomije na pet. On bi imenovao ministre, a bilo je predvi�eno da Krajina ima i svoje sudove.
Planom Z-4 bila je predvi�ena demilitarizacija Krajine. U roku od tri godine trebalo je da zapo�ne demilitarizacija koja bi se zavr�ila najkasnije kroz pet godina. Policija Krajine trebalo je da se pot�injava predsedniku Krajine, dakle - Kninu. Nacionalni sastav policije trebalo je da odgovara sastavu stanovni�tva po rezultatima popisa iz 1991.
Planom Z-4 je bio predvi�eno i da Hrvatska mora garantovati Srbima ljudska prava po me�unarodnim standardima. Uklju�uju�i pravo na dvojno dr�avljanstvo.
