|
ISTRA�IVANJE "POLITIKE" I
AGENCIJE "FAKTOR PLUS"
Bo�i� se po�tuje
i slavi u Srbiji
Najve�i i najradosniji hri��anski praznik
slavi, iz uverenja ili po�tovanja tradicije, �ak 70 odsto gra�ana
Prema istra�ivanju koje su zajedni�ki sproveli "Politika" i agencija za
marketing istra�ivanja "Faktor plus" iz Beograda, najve�i i najzna�ajniji
verski praznik hri��anskog sveta, Bo�i�, slavi, iz uverenja ili po�tovanja
tradicije, ve�i deo stanovni�tva Srbije (70 odsto).
 Da je po�tovanje i slavljenje Bo�i�a jedno, a
religioznost ne�to sasvim drugo, govore i slede�i podaci iz ovog
istra�ivanja. Naime, bez obzira na to �to ve�ina stanovnika u Srbiji na
neki na�in obele�ava Bo�i�, kada je re� o veri situacija je sasvim
druga�ija. U prilog navedenoj tvrdnji govori podatak da je tek 20 odsto
anketiranih na pitanje "Verujete li u
Boga" odgovorilo potvrdno, dok je broj onih koji su bili izri�iti u
tvrdnji da ne veruju prili�an i iznosi oko 41 odsto. Istra�ivanje je
pokazalo da u Srbiji postoji znatan broj onih koji nisu sigurni u svoju
religioznost, nisu sigurni u pogledu svoje vere u Boga.
Ispostavilo se, tako�e, da gra�ani Srbije religioznost ne vezuju za
redovno pose�ivanje bogomolja, a preovla�uje stav da biti religiozan ne
podrazumeva i odlaske u crkvu. Dodatni dokaz u prilog ovako izra�enom
stavu javnosti jeste podatak koji govori da svega �est odsto stanovnika
Srbije redovno pose�uje crkve, dok je znatno ve�i broj onih koji to �ine
samo u posebnim slu�ajevima (u vreme ve�ih verskih praznika) i onih koji
to uop�te ne �ine.
Zanimljivost ovog istra�ivanja jeste, svakako, spoznaja da se s
porastom "verskih obaveza" (od ni�eg ka vi�em hijerarhijskom nivou -
slavljenje Bo�i�a - vera - odlasci u crkvu - molitve) smanjuje broj onih
koji ih po�tuju i sprovode. Prevedeno u brojke, ovo zna�i da Bo�i� slave
gotovo svi, u Boga veruje znatno manji broj ljudi, u crkvu redovno odlaze
retki, a svakodnevno se mole samo pojedinci.
Dokaz i potvrda istinske vere jeste po�tovanje deset Bo�jih zapovesti.
Sude�i prema anketi, istinskih vernika u Srbiji nema previ�e jer je svega
tri odsto ispitanika izjavilo da po�tuje ove duhovne zakone potpuno, a 11
odsto smatra da to uglavnom �ine. Preostali deo javnosti ili ne zna koje
su to zapovesti ili smatra da ih je nemogu�e po�tovati ili ih uop�te ne
po�tuje.
Stvari postaju jo� jasnije kada se posmatraju odgovori ispitanika kad
se pokrene pitanje religioznosti. Naime, ve�ina gra�ana Srbije
religioznost vezuje za pojmove pripadnosti narodu i tradiciji, a ne za
Boga.
Stanovnici Srbije se, verovatno, kao i mnogi drugi na planeti, pla�e
smrti jer "vole da �ive".
�ajka�a i opanak su naj�e��e pominjani suveniri koji na
najbolji na�in oslikavaju srpski etnos. Za �ajka�u kao nacionalni suvenir
izjasnilo se 32, 6 odsto ispitanika, a za opanak 25, 4 odsto, �to u
ukupnom zbiru daje 58 odsto stanovnika koji glavnim suvenirima Srbije
smatraju ova dva proizvoda.
Kori��enje etnosimbola i elemenata u dana�nje vreme postaje sve vi�e
zastupljeno u raznim segmentima �ivota (muzika, film, arhitektura). Drugo
pitanje je bilo da li bi elementi narodnih no�nji mogli da se uklope u
savremene modne trendove odevanja i �ta prose�na javnost misli o tome.
Sude�i prema istra�ivanju, veoma mali broj ispitanika misli da bi ovo
uklapanje moglo da se sprovede na uspe�an na�in. S druge strane, oni koji
smatraju da bi uklju�ivanje elemenata narodnih no�nji u modne kreacije
moglo da ima tr�i�nu pro�u misle da ne postoje modni kreatori koji bi to
realizovali.
Na pitanje iz istra�ivanja "Da li biste obukli ode�u sa etnoelementima
Srbije", �ak 48,5 odsto ispitanika je odgovorilo sa da, ukoliko bi to bilo
u skladu s trendovima obla�enja.
Sude�i prema odgovorima ve�ine ispitanih (47,5 odsto) proizvodi iz
etnogrupe mogli bi da se plasiraju samo na ona svetska tr�i�ta (zemlje) u
kojima je visok udeo na�e dijaspore (na�im ljudima koji �ive i rade u
inostranstvu).
Ukoliko se ne�to ne u�ini po pitanju etnografskog edukovanja dece na
na�im prostorima preti nam opasnost da u budu�nosti potpuno zaboravimo
svoje korene.
Ovo je nedvosmisleni zaklju�ak koji se name�e na osnovu dobijenih
odgovora na pitanje iz ankete: "Smatrate li da na�a deca dovoljno poznaju
na�e etnoproizvode". Naime, �ak 65 odsto anketiranih je izjavilo da deca
ne poznaju etnoproizvode Srbije, �to zbog toga �to ih tome niko ne u�i,
�to zbog �injenice da je etnoproizvod generalno prepu�ten zaboravu.
Jo� jedan razlog za brigu i razmi�ljanje. Vi�e od 50 odsto ispitanika
(ta�nije 58,2 odsto) smatra da na�a deca u �kolama ne u�e dovoljno da bi
nas na dobar na�in mogla predstavljati u svetu.
Tradicija u Srbiji se, prema mi�ljenju 45,2 odsto ispitanih (ve�ine od
ukupno anketiranih), po�tuje tek donekle. Samo devet odsto anketiranih
smatra da se tradicija po�tuje u celosti, a podjednak je i broj onih koji
smatraju da se ona uop�te ne po�tuje.
Odgovori ispitanika na pitanje o poznavanju tradicije svog naroda su
uglavnom u skladu sa odgovorima ispitanika na pitanje o po�tovanju
tradicije u nas.
Naime, dve tre�ine ispitanih je izjavilo da poznaje osnovne obi�aje
tradicije srpskog naroda.
Sude�i prema odgovorima ispitanika tradicija bi trebalo da bude na�in
odupiranja sve prisutnijoj globalizaciji, u prilog �emu govori stav ve�ine
(72 odsto) ispitanih da uticaj tradicije treba, u uslovima globalizacije,
pove�avati.
Ovo istra�ivanje sprovedeno je na slu�ajnom uzorku od 1.500 stanovnika
Srbije metodom telefonske ankete, krajem decembra 2002. godine. | 
