Koliko Srbi znaju o svojim duhovnim korenima, ima li Crkva uticaja na
bitna zbivanja u zemlji, slave li se crkveni praznici, pa i Bo�i�, samo
kao deo narodnog folklora ili kao istorijska vertikala izme�u duhovnih
korena i sada�njeg vremena, samo su neka od pitanja na koje odgovara
protojerej prof. dr Radovan Bigovi�, stare�ina zemunske crkve Arhangela
Gavrila i profesor na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu.
"Tajna celog hri��anstva nije ni�ta drugo do tajna li�nosti Bogo�oveka
Hrista. Doga�aj Hristovog ro�enja je istorijska �injenica koja je
preokrenula tok ljudske istorije. Bio je to kraj jednog, a po�etak novog
sveta. U neku ruku, hri��ani su to kroz vekove do�ivljavali kao novo
stvaranje sveta. Ulazak Boga u telo, u istoriju i istovremeno osloba�anje
od nje, ozna�ilo je ne�to sudbinsko za �oveka i ljudsku prirodu. Bila je
to pobeda �ivota nad smr�u, proslavljanje ljudske prirode do neslu�enih
razmera i njeno uzdizanje do samog bo�anskog prestola. �ovek je oslobo�en
prirodnih stihija ovoga sveta, zakona nu�nosti, kojima su bili pot�injeni
i bogovi i ljudi, kako su govorili stari Grci. Na tim faktima i doga�ajima
nastalo je novo dru�tvo, to jest crkva, kao zajednica slobodnih li�nosti,
nastala je nova kultura, nov na�in mi�ljenja i novi tip ljudske
egzistencije. Jednom re�ju, zasnovan je novi stil �ivota i pogled na svet.
To su razlozi, a naravno ima ih jo� mnogo, �to se Bo�i� od najstarijih
vremena slavio tako sve�ano, jer je to praznik �ivota, radosti i mira.
Svaki narod je ovaj praznik kitio svojim folklorom i obi�ajima, zato
nijedan drugi praznik ne izgleda tako dekorativno sve�ano. Danas, me�utim,
preti opasnost da mnogobrojni bo�i�ni obi�aji, tradicija i folklor potpuno
zasene su�tinu ovog praznika", ka�e dr Radovan Bigovi�.
O su�tini vere
Smatraju�i da nema pouzdanih dokaza na osnovu kojih bi se moglo tvrditi
koliko Srba slavi Bo�i�, protojerej Bigovi� ka�e da "mnoga zapa�anja
ukazuju da ga slavi veliki broj ljudi, makar i na sekularan na�in". "�ak i
oni koji veoma malo ili ni�ta ne znaju o svojoj veri, ose�aju da je taj
praznik ne�to veliko i zna�ajno", smatra on.
Na pitanje �ta je vera, jer je izvesno da ni mnogi vernici ne bi znali
da objasne njenu su�tinu, Bigovi� potvr�uje da "razli�iti ljudi pod tim
pojmom podrazumevaju razli�ite stvari, ponekad se doga�a da pojmovi koji
imaju mnogo zna�enja na kraju izgube svako zna�enje".
"Vera se danas naj�e��e svodi na odre�enu psiholo�ku kategoriju, na
izvesno ose�anje. Za hri��ane vera ima mnogo dublje zna�enje. To je
prvenstveno ontolo�ko-egzistencijalna kategorija, temelj li�nosti, na�in
�ivota i postojanja. U hri��anskoj literaturi vera se identifikuje sa
Hristom i �ivotom u Hristu, sa samim pojmom Crkve. Drugim re�ima, vera je
saznanje i uverenje da je svaki ljudski �ivot mimo Boga i protiv Boga
proma�en i nedovr�en �ivot. To je shvatanje da se jedino u crkvenoj
zajednici pobe�uju zlo i smrt", ka�e dr Bigovi�, obja�njavaju�i i kakva je
uloga Crkve u razvoju religijske kulture.
"Izvesno je da je fenomen religije i danas prisutan u svetu kao �to je
to bio slu�aj kroz celu istoriju. Pitanje je samo kakva je to religija.
Zar komunizam, marksizam, fa�izam nisu svojevrsne religije? Crkva ni
danas, kao �to nije imala ni ranije, nema za cilj da uspostavlja
religioznu kulturu, ve� crkvenu kulturu, a to nije isto. Jer, ne postoji
Crkva da bi davala informacije i podatke o Hristu i hri��anstvu, njen cilj
je �ivot u Hristu. Zato je oduvek stvarala svoju kulturu, koja je imala za
cilj da doprinese egzistencijalnom susretu Boga i �oveka. Svoju misiju, pa
i misiju u crkvenoj kulturi, Crkva mora da ostvaruje nenasilnim putem. To
su �esto ponavljali Sveti oci i veliki hri��anski teolozi, podse�aju�i da
Bog mo�e sve, osim da prisili �oveka da ga voli. Na to je mislio francuski
filozof Blez Paskal kad je govorio, misle�i pri tom na Boga: "Stvorio sam
tebe bez tebe, ali tebe bez tebe ne mogu i da spasem. Za Crkvu ljubav i
sloboda moraju biti neodvojivi pojmovi, a iskustvo nam govori da se ljubav
bez slobode �esto pretvara u nasilje".
Nametnuto zadu�enje
Na pitanje mo�e li Crkva, ne izneveriv�i neprikosnovenost ljudske
slobode, da doprinese duhovnoj i moralnoj obnovi naroda i dru�tva, dr
Bigovi� podse�a da "moderan svet uporno Crkvi name�e, kao zadu�enje,
obnovu morala i duhovnosti", a to, zapravo, zna�i "da se od Crkve o�ekuje
da bude glasnogovornik jalovih moralnih definicija, sladunjavih moralnih
pouka i nekog duhovnog �ivota koji nema veze sa konkretnim �ivotom".
"Pristajanje na to najve�a je nesre�a za Crkvu, jer se ona time svodi
na neki religiozni servis. Crkva ima zadatak da svedo�i da se duhovno i
telesno ne mogu razdvajati, a ne da se pretvori u ’dragu Savetu’ i daje
gotove recepte za bolju i sre�niju budu�nost. Pojednostavljeno re�eno,
hri��anstvo je poseban stil �ivota, �to zna�i da ono ima svoju ontologiju,
gnoseologiju, etiku, antropologiju, sociologiju. Zato je velika zabluda
ako neko misli da mo�e obnoviti moral i duhovnost bez obnove sveukupne
hri��anske svesti, hri��anske metafizike i hri��anske kulture", izri�it je
profesor Bigovi�, tvrde�i da se �ivot dana�njeg �oveka ne zasniva na
hri��anskim principima. Jer, ka�e, Crkva je dovedena u poziciju da nema
bitnijeg uticaja na svet i konkretan �ivot.
"Crkva u savremenom dru�tvu redukovana je na deo tradicije i
nacionalnog folklora. Istinski hri��ani postali su manjina, ali i pored
toga oni su, kako se to ka�e u Jevan�elju, so i nada svetu. Kada se
verovalo da su moderne ideologije na vrhuncu svoje mo�i, da je Bog ubijen
a Crkva proterana iz sveta, one su do�ivele svoj slom, a Crkva �ivotnost,
vitalnost, uspon. Upravo zbog te razlike izme�u ideologije i vere,
hri��ani se ne pona�aju prema komunistima onako kako su se komunisti pola
veka pona�ali prema hri��anima. Da je druk�ije, po �emu bismo se me�usobno
razlikovali? Su�tinski, ni po �emu", obja�njava protojerej profesor doktor
Radovan Bigovi�.
Mirjana Kuburovi�
