Nisam bio sre�an kad je Savezna Republika Jugoslavija nastala, niti �u
biti sre�an kad nestane. Mislim da je bolje za Srbiju, a posebno za Crnu
Goru, da ostanu jedinstvena dr�ava, pod uslovom da se prestane sa ucenom
Srbije, kako od strane Evrope, tako i Crne Gore. Ako je ovaj minimum
zajedni�ke dr�avnosti nemogu�, bolje je da se rastanemo kao bra�a, iako
neki ve� odavno smatraju da to nismo.
Ovo u razgovoru za "Politiku" isti�e dr Rado� Lju�i�, istori�ar,
profesor na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.
• Ispod naslova va�e knjige "Istorija srpske
dr�avnosti" stoji podnaslov: "Srbija i Crna Gora - novovekovne srpske
dr�ave". Molimo vas da objasnite �ta je bio povod da napi�ete ovu knjigu
sa ovakvim naslovom i podnaslovom.
- Moja knjiga je drugi deo trotomnog poduhvata "Istorije srpske
dr�avnosti". Svaki tom ima svoj podnaslov, a njih su dali sami autori.
Autori prvog toma su Milo� Blagojevi� i Dejan Medakovi�, a tre�eg Ljuba
Dimi�. Na Novosadskom sajmu delo je progla�eno za izdava�ki poduhvat 2001.
godine. Va�e pitanje o podnaslovu, pretpostavljam, izazvano je sada�njim
trvenjima i nesporazumima srbijanskih i crnogorskih politi�ara (ne smem
re�i dr�avnika!).
Bilo je i sloge i nesloge
• Da li je postojala srednjovekovna crnogorska
dr�ava?
- Tokom postojanja novovekovne Srbije (�to je sasvim jasno), ali i Crne
Gore (ona nije srednjovekovna ve� samo novovekovna dr�ava), �to podvla�im
posebno, nikada, ba� nikada i niko, nije dovodio u pitanje da su to srpske
dr�ave. Crnogorci su se tada ponosili srpstvom vi�e nego danas
crnogorstvom, a sopstvenu dr�avu smatrali su isklju�ivo srpskom, �to se
vidi na vi�e mesta u knjizi.
I mitropoliti i svetovni vladari u Crnoj Gori isticali su i ponosili su
se srpskim dr�avnim identitetom. Svi nara�taji tako su vaspitavani, a kao
primer navodim jedan citat iz "Zemljopisa Knja�evine Crne Gore", �tampanog
na Cetinju 1895. godine, a unet u knjigu: "U Crnoj Gori �ive sami �isti i
pravi Srbi, koji govore srpskim jezikom"... Zbog svega navedenog jedini
ispravan podnaslov je onaj koji sam dao knjizi.
• Koji su razlozi uticali da se opredelite za trodelnu
periodizaciju i Srbije i Crne Gore?
- Pitanjem periodizacije bavio sam se ranije, pa sam je u knjizi samo
primenio. Osnovni kriterijum bio je dr�avni razvoj Srbije i Crne Gore.
Povest o dr�avnosti Srbije svrstao sam u ove celine: 1788/1804-1833 -
borba za dr�avu, 1833/1878 - vazalna dr�ava, 1878-1918 - samostalna
dr�ava; a Crne Gore: 1796-1852 - vladi�anstvo, 1852-1878 - knja�evina ili
kraj dr�avotvornog procesa, 1878-1918 - suverena dr�ava. Nastanak dr�ava i
njihov razvoj dobili su prednost u odnosu na pitanje ujedinjenja srpskog
naroda.
• �ta karakteri�e srbijansko-crnogorske odnose u ovom
periodu?
- Mo�da �e �itaoci va�eg lista biti iznena�eni tvrdnjom, zasnovanom na
�injenicama, da oni nikada nisu bili posebno dobri. Najbolji su bili onda
kada su kontakti bili najslabiji, a to je period vladi�anstva u Crnoj Gori
(do 1852). Tad se verovalo da �e, ako do�e do ujedinjenja ovih dveju
srpskih dr�ava, jedna od dve srbijanske dinastije, Kara�or�evi�i ili
Obrenovi�i, dobiti svetovnu vlast, a cetinjski mitropoliti crkvenu. I to
je bio jedino ispravan princip, koji �e Crnogorci kasnije napustiti.
Kako su se Srbija i Crna Gora vremenom teritorijalno �irile, potom
stekle i nezavisnost, to su odnosi izme�u njih postajali sve
komplikovaniji i gori. Bez obzira na me�usobne ugovore (1866, 1876, 1912),
nepoverenje, pre svega izme�u vladara, a potom i politi�ara, bivalo je sve
ve�e. U�estale su prepirke, sva�e, denunciranja, ali znatno vi�e kod
knjaza i kralja Nikole nego kod srbijanskih vladara.
• Imate li primere za to?
- Na Protokolu o zajedni�koj saradnji Srbije i Crne Gore (1866) knjaz
Nikola je svojeru�no, sasvim neosnovano, napisao za kneza Mihaila i Iliju
Gara�anina: "La�ovi stari"! Kralj Nikola i kralj Petar, tast i zet, nikada
se kao vladari nisu sreli niti su odr�avali normalne odnose, rodbinske i
vladarske. Kad je 1912. godine, zahvaljuju�i uspehu u Prvom balkanskom
ratu, uspostavljena granica izme�u Srbije i Crne Gore, umesto da se u�ini
poslednji napor i ubedi Evropa u ujedinjenje dveju srpskih dr�ava,
srbijansko-crnogorska komisija za razgrani�enje sva�ala se nepotrebno oko
toga da li �e neki kamen ili neka bukva vi�e pasti na jednu ili na drugu
stranu! Da zavr�im, lak�e je na�i, jer ih ima vi�e, trenutke sva�e i
nesporazuma nego trenutke dobrih odnosa izme�u Srbije i Crne Gore u ovom
periodu. Nije nimalo �udno �to su tako te�ki poro�ajni bolovi oko izrade
sada�nje slavne povelje, ako smem da je nazovem aktom zajedni�tva, u �ta
li�no ne verujem.
Nastanak nezavisnih dr�ava
• �ta je Srbiji i Crnoj Gori donela 1878.
godina!
- Teritorijalno pro�irenje i nezavisnost. Postoje neslaganja u
istoriografiji o zna�aju odluka Berlinskog kongresa u povesti srpskog
naroda. Odluke koje se odnose na Srbe izvan dveju srpskih dr�ava nisu bile
povoljne, ali odluke u vezi sa njima su zadovoljavaju�e. Ono �to se
kasnije pokazalo kao lo�e jeste �injenica da je izme�u dve nezavisne
srpske dr�ave nastao i stalno se uve�avao rivalitet u pogledu
predvodni�tva oko ujedinjenja dveju srpskih dr�ava i srpskog naroda.
• U uvodu knjige napisali ste da dr�ava nastaje i
nestaje u krvi. Iako nije bila va�a tema, molimo vas da uporedite doga�aje
iz 1918. i 1991. godine. Da li je Badinter kona�no sahranio jugoslovensku
ideju?
- Godine 1918. do�lo je do nesre�nog jugoslovenskog ujedinjenja, a
1991. do kona�nog nesre�nog jugoslovenskog razjedinjenja. Ovim doga�ajima
zajedni�ko obele�je jeste nesre�a! Verujem da je Srbija kao dr�ava
napravila nepopravljivu gre�ku �to je 1918. godine stvorila Kraljevinu SHS
(Jugoslaviju) umesto srpske dr�ave. Tu pogre�ku nije mogu�e vi�e
ispraviti, pokazalo se da je bilo nemogu�e i 1991, kada smo se razdru�ili
protivno interesima srpskog naroda. Posle pada na�ih zemalja pod Turke,
ovo su dva mo�da najve�a proma�aja u celokupnoj srpskoj politici. Prvo su
usta�e poku�ale u Drugom svetskom ratu da sahrane jugoslovensku ideju, ali
su je komunisti vaskrsnuli, a kona�no ju je uni�tila severnoameri�ka
alijansa. Posle svega �to nam se desilo, Srbi ne bi trebalo da snevaju
neku novu 1918. godinu.
• Kako sa istorijskog stanovi�ta ocenjujete
potpisivanje Beogradskog sporazuma, ako se to, naravno, mo�e u�initi za
tako vremenski bliske doga�aje?
- Ovakav kakav je, mada jo� ne znam sve pojedinosti, sporazum smatram
velikim dr�avotvornim srbijansko-crnogorskim proma�ajem. Ni gospodin
Solana nije njime zadovoljan - ka�e na kraju razgovora dr Rado� Lju�i�.
Jedinstvena pojava u svetu
Godina 1804. nije samo godina kada je po�eo Prvi srpski ustanak, kako
ka�e dr Rado� Lju�i�, ve� godina jednog procesa koji karakteri�u dve
pojave - nastanak dr�ave i oslobo�enje seljaka od feudalnih obaveza. Te
godine su Srbi u Beogradskom pa�aluku zapo�eli prvi rat protiv Turske koji
se zavr�io tek okon�anjem Drugog srpskog ustanka (1815). Po du�ini
trajanja i rezultatima, srpski ustanci su jedinstvena pojava u istoriji
sveta.
- Ispravno je re�i da postoje dva veka novovekovne srpske dr�avnosti,
budu�i da su Srbi imali i vi�e srednjovekovnih dr�ava. �to se ti�e
priprema za obele�avanje godi�njice, moram da ka�em da smo svi, ama ba�
svi zatajili. Kad je re� o istoriografiji, da navedem samo jedan primer:
mi jo� nismo napisali novu i moderniju istoriju srpske revolucije, iako je
proteklo 175 godina od dela Leopolda Rankea na tu temu. Ni �injenica da je
Sretenje, dan izbijanja Prvog srpskog ustanka ili srpske revolucije,
progla�eno za dr�avni praznik Republike Srbije nije doprinela da se
adekvatnije osmisli ovaj doga�aj. A da li �e, to jo� niko ne zna.
Stana Risti�
Foto �. Jovanovi�
