|
Politika, 08. I 2003.
Izmi�ljena ispovestU cenjenoj "Politici", od 25. decembra 2002, �italac Branko Bok�an iz Beograda, postavlja jedno pitanje i nudi jednu ocenu. Njegovo pitanje glasi: "Za�to nijedan novinar, knji�evni kriti�ar ili neki istra�iva� ili, pak, politi�ar, nije do sada dao prikaz knjige Vjenceslava Cen�i�a "Titova poslednja ispovjest" (objavljene 2001); nudi ocenu da su u njoj "objavljene �injenice u �iju se autenti�nost ne mo�e posumnjati" i izra�ava �aljenje za�to knjige nema u prodaji (ima je, iza�lo je drugo, ekskluzivno izdanje). Radi po�tovanih �italaca "Politike", evo nekih elemenata za odgovor na postavljeno pitanje, koji su ujedno prilog komentaru date ocene. Za�to do sada nije bilo pravog prikaza te knjige u novinama i �asopisima (izuzev nekih negativnih komentara, njenog osporavanja u nekim podgori�kim i zagreba�kim listovima)? Verovatno zato �to niko ko dobro poznaje jugoslovensku stvarnost od 1941. do 1980. i li�nost J. B. Tita nije mogao prihvatiti tu knjigu kao ozbiljnu. Ipak, zbog javnosti, istorije i budu�nosti dvadesetak Titovih saradnika, javnih radnika i afirmisanih istori�ara 20. veka - napisalo je knjigu (obima oko 400 strana) pod naslovom "Velika podvala, Cen�i� podme�e Titu izmi�ljene stenograme", koja se nalazi u �tampi (jedan sam od njenih recenzenata). Osnovno pitanje koje se postavlja jeste - ko i za�to tek posle 20 godina od Titove smrti nudi neku njegovu "poslednju ispovest" i da li su objavljeni stenogrami (razgovor Tita sa delegacijom JNA, 21/XII 1979. u Kara�or�evu, razgovor sa �lanovima Predsedni�tva SFRJ i CK SKJ, krajem decembra 1979, vi�ednevni razgovor na Brionima sa J. Kopini�em, sredinom avgusta 1979), autenti�ni, a njihov sadr�aj verodostojan. Budu�a knjiga nudi odgovore na ta pitanja i predstavlja dokumentovan, analiti�an komentar Cen�i�eve knjige. Radi �italaca ("glas naroda je glas bo�ji"), evo nekih elemenata za razmi�ljanje i odgovore. Te zapisnike, bukvalno niko i nikada nije video (osim Cen�i�a) i prepisao ih (oko 200 kucanih strana) rukom za jedan dan!? Tito ih nije autorizovao, Cen�i� ka�e da su skrivani od njega, ni u jednoj dr�avnoj ustanovi oni nisu pohranjeni (svi pismeno to demantuju), niko od u�esnika u tim razgovorima nije potvrdio odr�avanje takvih i sa takvim sadr�ajem sastanak, svedoci koje autor pominje (nijedan) nisu �ivi, i sl. Kakvi su prema knjizi njeni glavni akteri, jer to svedo�i o "verodostojnosti" stenograma? V. Cen�i� - prema njegovom "skromnom mi�ljenju", on je veliki istra�iva� i povjesni�ar, mada niti poznaje, niti se slu�i istorijskom metodom; J. Kopini� - prema sopstvenom mi�ljenju je veliki, nepriznat �ovek, skoro svetski obave�tajac (mada nijedno njegovo obave�tajno "delo" nije poznato), smatra sebe zapostavljenim, �rtvom, po svaku cenu ho�e da se opravda za te�ku kerestina�ku tragediju (kada je njegovom krivicom �ivot izgubilo oko 80 hrvatskih antifa�ista za �ta postoje brojni dokazi, dokumenti, uklju�uju�i i njegovo priznanje, i sigurno bi izgubio glavu da nije bio sovjetski obave�tajac). On je "veliki intimus" sa dva Josipa - Staljinom i Titom. Staljin je, ka�e on, njega hteo da postavi za sekretara CK KPJ, ali se on odrekao u Titovu korist!? Hteo da ga imenuje (njega, jugoslovenskog podoficira) za komandanta sovjetske balti�ke ratne flote (ne znamo za�to nije); Tito ga je odmah posle rata (njega, sovjetskog obave�tajca) imenovao za ambasadora Jugoslavije u SAD (imali smo ambasadora, iskusnog diplomatu S. Simi�a), ali je to Kardelj anulirao; da je Staljin grdio Tita (Moskva 1944) �to zapostavlja Kopini�a i sl. J. B. Tito, prema knjizi, star je, bolestan, razo�aran, proma�en �ovek, koji se �ali da je bespomo�an, da ga niko (i ranije i tada) ne slu�a i sl. Tito tako u stenogram ("ostav�tina za budu�nost"), a taj stenogram vi�e li�i na filmski scenario, jer u njemu sre�emo opise kako akteri izgledaju, �ta piju, jedu, pu�e, kako se ose�aju, pona�aju i sl.), pri�a, svedo�i: da je naredio i platio da se likvidira Srebrenjak (obave�tajac); da je predlagao A. Rankovi�u da se likvidira E. Kardelj, ali da on to nije prihvatio (i Kardelj osta �iv); da su studenti 1968. tra�ili smenu politi�kog vrha (�to naravno, nije ta�no), jer kako bi ih on podr�ao, �to je javno u�inio, tra�ili su, tj. hteli da otu�eni re�im od naroda podvrgnu etici socijalizma); da Tito svoje saradnike na zvani�nom sastanku oslovljava sa deminutivima (Steva, Pera, Lazo, Vlada) i ne persira im, �to njemu nije svojstveno; da dok Kopini� govori (sa kojim ina�e na sopstveni zahtev spava zajedno u sobi!?) hvata bele�ke (da se poka�e koliko ga uva�ava), u svojoj 88. godini, zbog lo�eg zdravlja Tito se plajvaza ma�ao samo kada je morao ne�to da potpi�e; Tito npr. u dva navrata govori o kongresu Kominterne, odr�anom 1935. u Drezdenu (autori stenograma previ�aju da Tito zna, a oni mo�da ne, da je svih sedam kongresa Kominterne odr�ano u Moskvi, a da je tom 1935 (7. kongres) i prisustvovao i to kao sekretar delegacije KPJ; da je bio protiv Ustava SFRJ iz 1974, jer razbija dr�avu, ali da su ga preglasali (poznato je da je odlu�no podr�avao taj Ustav, �ak i preko televizije) i da u znak protesta nije hteo da ga potpi�e (opet previ�aju da prema propisima Ustav potpisuje predsednik Skup�tine koja ga je usvojila, �to je i u�injeno i sl). U stenogramima ima, naravno, i ta�nih informacija, koje su ve� poznate, npr. da je A. Hebrang, sekretar KP Hrvatske u ratu, posle hap�enja (i pu�tanja) od usta�a, sara�ivao sa njima, da je Lola Ribar poginuo zbog izdaje, da je vrh SKJ posle Brionskog plenuma (smena Rankovi�a) znao da nije bilo prislu�kivanja Tita i sl. Nadam se da ve� re�eno pru�a �itaocima barem malo "materijala" za razmi�ljanje i zaklju�ivanje. Stenogrami sadr�e, nude jednu op�tu poruku - za razbijanje SFRJ kriva su rukovodstva Hrvatske i Slovenije koja su uvek (jo� od pre rata, u ratu i posle njega) bila separatisti�ka. "Istina je sklad spoznaje sa njenim predmetom" (Kant). U Cen�i�evoj "Poslednjoj ispovjesti", a u njoj je primenjen metod - "S Titom - protiv Tita", nema ni spoznaje, ni sklada, a uglavnom malo istine. On u njoj govori protiv Tita, ali svedo�i i protiv sebe i zajedno sa svojim izdava�ima prenebregava ono eti�ko upozorenje "�ovek ne sme sve �to mo�e" (M. Miljanov). Dr Dragoljub Vasi�, |
Title: Message
