SVETSKA ZAJEDNICA I TERORIZAM 5.1.2003.
12:30
SVETSKA ZAJEDNICA I TERORIZAM: KONFRONTACIJA SE NASTAVLJA Valentin
KUNJIN, politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti"- za
DANAS)
Analizirajuci rezultate 2002. godine mnogi politicki posmataci
postavljaju pitanje: je li svetska zajednica nacinila sustinske pomake u
borbi protiv medjunarodnog terorizma? Na zalost, hronika dogadjaja tokom
poslednjih meseci protekle godine ne omogucava nam da pozitivno
odgovorimo na to pitanje. Podsetimo se. U oktobru su cecenski teroristi
u jednom od pozorisnih centara u Moskvi uzeli 800 talaca. Poginulo je
129 ljudi. Istog meseca odjeknula je eksplozija u jednom od odmaralista
na indonezzanskom ostrvu Bali, koja je odnela 187 zivota, a u Helsinkiju
je poginulo sedam ljudi od eksplozije u trgovinskom centru finske
prestonice. U novembru je 16 ljudi poginulo od eksplozije u hotelu
kenijskog grada Mombase. Istovremeno je tamo pucano na avion sa
izraelskim turistima. U Vasingtonu i njegovoj okolini deset ljudi
ubijeno je iz snajpera. Isto je tako krvav bio i poslednji mesec
protekle godine. Krajem decembra teroristi-samoubice digli su u vazduh
dva vozila ispred zgrade vlade u prestonici Ccenske Republike - Grzonom.
Ubijeno je vise od 60 i ranjeno oko 200 ljudi. Dva dana kasnije u Jemenu
je religiozni fanatik, koji se obucavao u jednom od logora "AL-Kaide",
ustrelio trojicu americkih lekara - saradnika baptisticke bolnice u
mestascu Dzibla. U tom istom decembru u Parizu su, sa intervalom od dve
nedelje, francuske sluzbe uhapsile dve grupe terorista - dosljaka iz
Alzira i Maroka. Jedna od tih grupa planirala je teroristicke akte u
parisom metrou i trovanje gradskog vodovoda. Druga grupa planirala je
izvodjenje teroristickih akcija protiv niza ruskih institucija u
prestonici Francuske. Francuski istrazni organi ustanovili su, da su
uhapseni teroristi obucavani u logorima "Al-Kaide" u Avganistanu. Posle
razbijanja tih logora deo terorista prebacen je na dalje "stazziranje" u
baze cecenskih terorista u Pankiskom klancu u Gruziji, dok su drugi
presli na teritoriju Cecenije. Tamo je obucavano jos nekoliko grupa,
koje je trebalo, sem u Francusku, da krenu u Belgiju, Holandiju,
Italiju, Veliku Britaniju i jos neke druge evropske zemlje. Sve ove
cinjenice omogucavaju da se izvedu, u najmanju ruku, dva zakljucka.
Prvi, apsolutno je ocigledno da realizacija operacije u Avganistanu,
koju su izvele Sjedinjene Americke Drzave uz podrsku drzava
antiteroristicke koalicije, ni u kojoj meri nije predstavljala prelomni
momennat u borbi protiv medjunarodnog terorizma, kako su to izjavljivali
neki predstavnici americke administracije. Tacno je da je u operaciji
likvidiran pokret "Talibani" kao politicka snaga i da teritorija
Avganistana vise ne sluzi kao mostobran za pripremu mnogih hiljada
"boraca za trijumf istinske vere" iz desetina zemalja. Istovremeno, vec
sada je ocigledno da antiteroristicka operacija u Avganistanu prakticno
nije mogla ni da iole osetno minira pozicije medjunarodnih terorista.
Organizaciji Osame bin Ladena je za samo nekoliko meseci uspela da
prevlada posledice razbijanja njenih avganistanskih baza i, kao i dotad,
ostala glavni faktor globalne mreze medjunarodnog terorizma. Tacno je da
su u protekloj godini, saglasno rezoluciji 1373 Saveta bezbednosti OUN
zamrznuti bankarski racuni sa 116 miliona dolara u finansijskim
institucijama 166 zemalja sveta, sa kojih su, kako se sumnjalo, odlazile
pare za pomoc teoristima. Medjutim, prema podacima eksperata OUN, tom
akcijom nije nanet iole osetniji udar po finansijskoj bazi "Al-Kaide",
koja danas raspolaze najmanje sa 300 miliona dolara. Te pare se gomilaju
u zemljama Bliskog Istoka, Azije, Evrope, Severne Amerike. Izvori tako
upecatljivih "prihoda" su najrazlicitiji - "pokloni" arapskih milionera
i razbacanih po citavom svetu islamskih blagotvornih fondova, sredstva
od trgovine narkoticima, sverca oruzja, trgovine ljudima, regularni
"danak" koji se ubira sa hiljada kriminalnih grupa. Kao i dosad
funkcionise na stotine i stotine bankarskih racuna "na tudje ime", iz
kojih se pare slivaju u kasu "Al-Kaide" i organizacija takvog "profila".
Ociglendo da ce za otkrivanje i blokiranje tih finansijskih kanala biti
potrebno ne jedna godina marljivog rada na koordinaciji napora
specijalnih sluzbi, policije, finansijskih obavestajnih sluzbi zemalja u
sastavu antiteroristicke koalicije. Ocigledan je i drugi zakljucak iz
dogadjaja u protekloj godini. Vitalnost, efikasnost antiteroristicke
koalicije zavisice od toga, hoce li njeni clanovi uspeti da odbace
zastarele politicke stereotipe i dvostruke standarde, nece li pokusavati
da borbu protiv terorizma iskoriste u svojstvu sredstva za postizanje
sopstvenih taktickih ili strateskih ciljeva, kao sredstvo za politicki
pritisak na ove ili one saveznike u koaliciji. Zasad se, medjutim, takvi
pokusaji nastavljaju, sto se ponajbolje sagledava u konstantnim
razlikama izmedju Zapada i Rusije povodom njenog delovanja na Severnom
Kavkazu. Zapadni partneri Moskve ne negiraju da se Rusija u Ceceniji
bori protiv separatista, koji su u tesnoj sprezi sa razlicitim
medjunarodnim teroristickim organizacijama, pored ostalog i clanovima
ccelija "Al-Kaide". A to znaci, da je krug zatvoren i da je cecenski
terorizam stigao u Evropu. I cinilo se da elementarna logika i
jednostavno zdrav razum treba da podstaknu Evropu na tesnu saradnju sa
Moskvom na suprostavljanju zajednickim opasnostima. To se, medjutim, ne
dogadja. Cak stavise, tokom poslednjih meseci zbog sumnje u indirektnu
pripadnost organizaciji Osame bin Ladena u Evropi je uhapseno na
desetine ljudi. A istovremeno je dansko pavosudje odbilo da izruci
Rusiji Ahmeda Zakajeva - glavnog predstavnika u inostranstvu lidera
cecenskih terorista Mashadova. Ne prestaju ni apeli ruskom rukovodstvu
od strane predstavnika Ebropske unije i Parlamentarne skupstine Saveta
Evrope da sedne za pregovaracki sto sa separatistima. S tim u vezi
umesno je navesti misljenje poznatog holandskog strucnjaka za probleme
terorizma Dika Lerdejka. On smatra da se akcije takozvanih cecenskih
"ustanika" ni po cemu ne razlikuju od uobicajene taktike terorista, koji
"svesno napadaju na mirne objekte i obicne gradjane". Lerdejk naglasava,
da u potpunosti deli poziciju predsednika Vladimira Putina koji je
izjavio, da nisu moguci pregovori sa teroristima. "Misljenja sam da bi i
americki predsednik Buss apsolutno uradio to isto da su posle 11.
septembra od njega zatrazili da pregovara sa "Al-Kaidom", ubedjen je
Lerdejk. Na zalost, to misljenje danas je samo glas vopijuceg u
pustinji. Moskva, 5. januara 2003. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
