ZA�TO JE ZORAN �IN�I� NAGOVESTIO MOGU�NOST NOVE „DEJTONSKE KONFERENCIJE”
Kosmet izme�u sna i
jave
U
slu�aju da kosmetski Albanci dobiju nezavisnost, granice u regionu morale bi
ponovo da se odre�uju, upozorava Zoran �in�i�. - Sporazum iz Ohaja zaustavio rat
u BiH i podelio tu nekada�nju jugorepubliku na dva ravnopravna entiteta. - Zarad
nacionalnih interesa moramo se prilagoditi standardima me�unarodne zajednice,
smatra Damjan Krnjevi� i ocenjuje da Beograd vi�e ne�e potpuno vladati �itavim
Kosovom
Premijer Srbije Zoran �in�i� izjavio je nema�kom “�piglu” da �e “ako kosovski Albanci nastave da insistiraju na nezavisnosti Pokrajine, Beograd zatra�iti novu ’dejtonsku konferenciju’”, jer bi “u tom slu�aju granice u regionu mogle da budu iznova odre�ene”. Ova izjava srpskog premijera u doma�oj javnosti izazvala je razli�ite reakcije: od otvorene ili uzdr�ane podr�ke do osude.
|
Vlada Srbije ne osporava Dejtonski sporazum Kabinet premijera Srbije Zorana �in�i�a saop�tio je ju�e da Vlada Srbije po�tuje Dejtonski sporazum koji garantuje suverenitet Bosne i Hercegovine, ali i da o�ekuje da Srbija u pogledu Kosova i Metohije dobije iste takve garancije. Ne treba osporavati Dejtonski sporazum koji utvr�uje dr�avni suverenitet BiH, ali iz istih razloga ne treba osporavati ni suverenitet Srbije na celoj njenoj teritoriji, navodi se u saop�tenju iz �in�i�evog kabineta povodom reagovanja na navode iz lista “�pigl”. Me�unarodna zajednica je obavezna da primenjuje iste ar�ine prema celovitosti teritorije i teritorijalnoj nepovredivosti svake dr�ave, dodaje se u saop�tenju. |
Da
podsetimo, Dejtonski sporazum postignut je u vazduhoplovnoj bazi ameri�kog
ratnog vazduhoplovstva Rajt Paterson (dr�ava Ohajo) 21. novembra 1995. godine, a
verifikovan u Perizu 14. decembra iste godine. NJime je, posle tri godine,
zaustavljen krvavi rat u Bosni i Hercegovini. Taj dokument, koji su potpisali
tada�nji predsednici Federacije BiH, Hrvatske i SRJ Alija Izetbegovi�, Franjo
Tu�man i Slobodan Milo�evi�, ne odnosi se samo na BiH, ve� i na dr�ave u
regionu.
Do Dejtonskog sporazuma do�lo je u trenutku kada su propali svi
poku�aji me�unarodne zajednice da zaustavi krvoproli�e u Bosni. Po�etkom
novembra 1995. Amerikanci su pozvali u Dejton lidere tri strane, zatvorili ih u
vazduhoplovnu bazu i nisu ih pu�tali dok se nisu dogovorili. Iscrpljuju�i
razgovori trajali su tri nedelje, ali dogovor je, ipak, postignut. Rezultat toga
je da je rat u Bosni prestao, da ta biv�a centralna jugoslovenska republika
danas ima dva ravnopravna entiteta, koji se, uz pomo� me�unarodnih vojnih i
civilnih posrednika, sve vi�e pribli�avaju jedan drugom. Ovaj sporazum, pored
drugih oblasti, odre�uje da su tri dr�ave-potpisnice “suverene nezavisne dr�ave
unutar svojih me�unarodnih granica”.
Danas gotovo da nema stru�njaka koji
veruje da je mogu� opstanak Dejtonskog sporazuma a samim tim i ovakve BiH posle
povla�enja za pet godina.
S obzirom na dosada�nje
uspehe, Dejtonski sporazum je postao i sinonim za re�avanje sli�nih konflikata u
regionu. Jedan od najve�ih je svakako i srpsko-albanski sukob, koji traje ve�
vi�e decenija. U pitanju su dve suprotne te�nje: albanska strana bori se za
stvaranje nezavisne dr�ave na ovim prostorima, dok je srpska za ostajanje
Kosmeta u sastavu Srbije. Bilo je bezbroj poku�aja da se sporno pitanje re�i,
ali dijalog nikada nije uspostavljen. �ak ni u Rambujeu, gde su januara 1999. uz
posredni�tvo me�unarodne zajednice organizovani pregovori, dve delegacije se
nikada nisu ni sastale.
|
Amerikanci ne �ele crtanje Tom Doneli, stru�njak ameri�kog Enterprajs instituta, koji je
svojevremeno kao slu�benik ameri�kog Kongresa pratio krizu u biv�oj
Jugoslaviji, rekao je da bi odvajanje Kosova i povla�enje ameri�kih snaga
sa Balkana bilo najgore re�enje. “Ja �elim da Kosovo ostane gde je i da se
politi�ka prava njegovih stanovnika garantuju daljim ameri�kim vojnim
prisustvom”, odgovara Doneli na pitanje britanskog radija �ta �e, po
njegovom mi�ljenju, Amerika u�initi u situaciji u kojoj sa jedne strane
kosovski Albanci zahtevaju nezavisnost, a Beograd me�unarodnoj zajednici
ka�e ‘ako to prihvatite onda se otvara pitanje nekih drugih granica’. “To
je zagonetka koja mora da se re�i. Ja ne bih podr�ao nikakve promene
sada�njih granica, jer se na �alost ni jedna strana ne pona�a onako kako
bi Amerikanci �eleli”, rekao je Doneli. |
Rezultat nesloge izme�u kosovskih Albanaca, koji su sve vreme imali
sna�nu podr�ku dela me�unarodne zajednice sa Amerikom na �elu i Beograda bilo je
i bombardovanje SRJ. Posle 78 dana, rat je prestao ali ne mirovnim ugovorom ve�
vojno-tehni�kim sporazumom. Posle toga, sa Kosova su se povukle srpska policija
i jugoslovenska vojska, a tamo su do�le, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti, civilna i vojna misija UN, koji odr�avaju primirje i spre�avaju
sukobe izme�u preostalog malobrojnog srpskog stanovni�tva i Albanaca. Kosovo
sada ima predsednika, Skup�tinu, izvr�nu i sudsku vlast. Danas svi albanski
zvani�nici govore o njegovoj nezavisnosti i najavljuju je za blisku budu�nost. U
Beogradu, naravno, o tome ne�e ni da �uju.
�ef jugoslovenske diplomatije
Goran Svilanovi� ranije je izjavio da nema nikakve sli�nosti izme�u Dejtonskog
sporazuma i Rambujea, kako se spekuli�e. Sporazum iz Ohaja ozvani�io je dr�avu
BiH sa dva entiteta, dok tzv. dogovor iz predgra�a Pariza to Kosovu nije
priznao. Ni po vojno-tehni�kom sporazumu iz Kumanova ju�na srpska pokrajina nije
nikakva republika, a i prema Rezoluciji 1244 ona je u sastavu Srbije i
Jugoslavije.
Ekspert za nacionalne odnose Du�an Janji� za �in�i�evu izjavu
ka�e da li�i na �tajnerovu ideju o uslovnoj nezavisnosti pokrajine koju bi
garantovala EU. On ocenjuje da je �ef UNMIK-a prekr�io ovla��enja, jer je po�eo
da vodi me�unarodnu politiku, pa bi trebalo zatra�iti ne samo njegovu ostavku,
ve� i udaljavanje s Kosmeta. Janji� smatra da bi najpre trebalo organizovati
mirovnu konferenciju o Kosmetu, kako bi Beograd pred stalne �lanice Saveta
bezbednosti UN mogao da iza�e sa jasnim stavovima.
Potpredsednik Vlade Srbije
i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Neboj�a �ovi� ne veruje da �e svet
dozvoliti crtanje novih granica u regionu, niti stvaranje nezavisnog Kosova i
novih ve�ta�kih dr�ava. �ovi� o�ekuje da dijalog Beograda i Pri�tine po�ne ove
godine, ali ne o statusu Kosova, ve� o re�avanju tehni�kih i �ivotnih pitanja
gra�ana �itave pokrajine.
Urednik u ameri�kom �asopisu “Nacionalni interes”
Damjan Krnjevi� za “Blic” je izjavio da Amerika nikada ne bi dozvolila da se
problem Kosmeta re�i na na�in kojim bi Srbija bila apsolutno zadovoljna.
“Problemi na Kosovu se ne�e re�iti na na�in koji bi nas potpuno zadovoljio, jer
sigurno je da Beograd vi�e ne�e potpuno vladati �itavim Kosmetom”, ocenjuje
Krnjevi�. On ka�e da na�a zemlja, zarad nacionalnih interesa, mora da prihvati
ili realnost ili da tera inat i zala�e se za prvu varijantu.
- Ako se na
Kosovu ne primene me�unarodni standardi u politici i dru�tvu, naro�ito me�u
Albancima, �to god bude krajnje re�enje za Kosmet izazva�e haos. Odlaganje
kona�nog re�enja uop�te ne ide u prilog Albancima, jer oni ho�e nezavisnost
odmah i njima ne odgovara ko�enje tog procesa - nagla�ava Damjan
Krnjevi�.
|
NENAD �ANAK: Predsednik Skup�tine Vojvodine Nenad �anak nazvao je ju�e
“nepromi�ljenom” izjavu predsednika Vlade Srbije Zorana �in�i�a da bi
u�estali zahtevi za priznavanje nezavisnosti Kosova mogli dovesti do
potrebe da se zaka�e nova Dejtonska konferencija o novim granicama na
Balkanu. PREMIJER KOSOVA BAJRAM RED�EPI: Premijer Kosova Bajram Red�epi ocenio je ju�e da je zbunjuju�a i
nejasna izjava premijera Srbije Zorana �in�i�a o neophodnosti
preispitivanja Dejtonskog sporazuma i ponovnog crtanja granica, ukoliko
Albanci nastave da insistiraju na nezavisnom Kosovu. |
M. Bozokin
