Padom komunizma u Srbiji postalo moderno biti religiozan, �to je ponekad kontraproduktivno
Osve�tavaju kazina i mrse na Nikoljdan
Neki vernici se �ale da ne mogu da u�u crkvu od novope�enih "turbo- pravoslavaca"
Scena se odigrala uo�i Svetog Nikole u poslasti�arnici u centru Beograda. Blajhana plavu�a u bundi koja dose�e do �lanaka, i ogromnim krstom na "ple�ima", kupila je �ito za slavu, a onda u izlogu primetila jo� ne�to. "Jel imate ove poga�e"- upitala je.
Prodava�ica je zapanjeno pogledala: "Gospo�o, nije to poga�a, to je slavski
kola�".
- Aha, to, znate, mi ponekad kupimo, ponekad ne kupimo. Po�to je ta
poga�a…- nastavila je uporno, i na kraju odustala, jer porud�bine vi�e nisu
primali, bio je 18. decembar, a obi�aj je, kako joj je rekla �ena iz
poslasti�arnice, da slavski kola� no� pred sveca, preno�i u ku�i.
Otkad je u Srbiji nastupilo, zlobnici bi rekli -
"bogouogodno vreme"- postala je stvar mode biti religiozan. Kao i turbo
bogata�i, pojavili su se i "turbo pravoslavci", oni koji po svaku cenu �ele da
istaknu svoju naglu pobo�nost, pa verske obi�aje ponekad pretvaraju u cirkus
nevi�enih razmera.
Oni koji su uvek slavili krsnu slavu, Bo�i�, Uskrs, postili, i�li na bogoslu�enja, i kri�om obele�avali Novu godinu po starom kalendaru, ponekad su ljuti na Crkvu �to izjedna�ava njih i "ove nove". Crkva, s druge strane, raduje se sve ve�em broju vernika, isti�u�i "da bez pokajanja nema hri��anstva", i da su neki od najve�ih svetitelja u istoriji bili pokajnici.
Tako da dana�nji sve�tenici ne razlikuju one koji su u crkvu po�eli dolaziti
od kada je to postalo "in".
- Ponekad mi je mrsko da u�em u crkvu, jer ne
mo�e da se pro�e od ovih novope�enih. Kupe po dvaes sve�a, i balave ih, misle�i
valjda da �e se tako iskupiti. Kada sam krajem osamdesetih trebala da diplomiram
na Arhitektonskom fakultetu, imali smo jednu budalu koja je s ponosom isticala
da je �lan Saveza komunista, i �ak se sva�ala s nama kada bi o nekom velikom
prazniku odlazili u crkvu.
Sve mi se sru�ilo kada sam skoro �ula da je jedan moj tada�nji kolega sreo nedavno doti�nu ispred jedne crkve, s maramom na glavi. Pozdravila ga je glasno, da svi �uju: "Poma�e Bog, brate". Jo� gore mi je kad me drugarica koja se krstila sa dvaes i ne�to godina upitala - kako sam se ose�ala posle kr�tenja. Rekla sam joj da ne znam. Verovatno su mi menjali pelenu po�to sam tad imala manje od godinu dana - pri�a Beogra�anka, koja je jedan od zagovornika teorije da treba dobro proveriti ko je �ta radio nekada i "razdvojiti �ito od kukolja".
Proto�akon LJuba Rankovi� u svojoj knjizi " Srpske slave i verski obi�aji",
obja�njava da se svaki Srbin mora vratiti sebi i Bogu.
- �esto se danas mo�e
�uti od pojedinih na�ih vernika, kako, eto, oni ne mogu sada da u�u u crkvu od
onih koji su do ju�e gonili crkvu, bili nevernici, govorili protiv Boga. To ne
sme da govori pravi i iskreni pravoslavac. Nema ve�e radosti za crkvu i za Boga
kada se neki gre�nik kaje i popravlja. Zato sa rado��u moramo primati one , koji
do ju�e nisu bili u crkvi, i treba da im pomognemo da i oni budu Bo�ija deca i
pravi hri��ani - stav je prote Rankovi�a.
Kao i sve �to je mlado, i pomama pravoslavlja ima svojih "zanimljivosti". Sve�tenici obilaze�i svoje nove parohijane, �esto, umesto ikone, zati�u priveske, tanjire i ki� suvenire sa likom sveca. Neki od njih ne umeju ispravno da se prekrste, a o eventualnom znanju bar da se o�ita "O�e na�" nema ni govora. U �elji da malo popri�aju sa parohom, oni, kako smo �uli od beogradskih sve�tenika, ponekad patrijarha nazivaju NJegova "svetlost" umesto "Svetost", a svecima se sve �e��e tepa.
Tako je Sveti Nikola - Nid�a, Sveti �or�e - �oka, a Sveti Jovan - Joca…. Slave se ponekad pretvaraju u lumperajke, a negde se �ak i sve�tenik prihvati sviranja harmonike, kako je nedavno prime�eno na proslavi Sveta tri jerarha jedne ovda�nje vanparlamentarne stranke. Doma�in ponekad i ne nosi kola� i �ito u crkvu na se�enje i osve�enje, niti zove sve�tenika. Ima �ak i onih koji �ito i ne prave, ve� samo polome kola� sa izabranim gostom, "deliba�om", iako verske obrede ne mo�e vr�iti niko ko nije posve�en u svetu tajnu sve�tenstva.
Postoje i mnogobrojni slu�ajevi kada se i na slavama koje padaju u vreme posta, ili u sredu i petak, pravi mrsna hrana, �to Crkva tretira kao sablazan. Na jednoj proslavi Svetog Nikole u Beogradu, gosti su do pono�i mezetili posnu hranu, a onda kada su se kazaljke sklopile pre�li na masnu prasetinu, ra�unaju�i valjda da je bo�i�ni post s tim danom pro�ao, i ne shvataju�i o�igledno razlog i su�tinu posta.
- Nevolja je �to na�i ljudi slavu �esto smatraju gozbom na kojoj valja dobro pojesti i popiti, pa i zapevati i zaigrati, pa otud i manir da nema slave bez pe�enog praseta i torte, �ak i kada je u pitanju slava kao �to je Nikoljdan, koja je u vek posna. Oglu�ivanje o post pri spremanju slave je verski prestup, ta�nije greh, i ko se ne dr�i pravila, bolje da i ne slavi, nego �to slavi nepravilno - mi�ljenje je Dimitrija Kalezi�a, profesora Bogoslovskog fakulteta.
Verska pravila poslednjih godina kr�e se naveliko. Tako je pre nekoliko godina u �umi�evom soka�etu osve�tana �ak i kockarnica "Aleksandar" kontroverznog biznismena Milorada Majki�a. Gradona�elnik �a�ka Velimir Ili� doveo je popove da osve�taju temelje fabrike duvana (zanimljivo je da su se u Patrijar�iji svojevremeno lomila koplja oko toga - da li vladiku Nikolaja proglasiti za sveca jer je - pu�io).
Sve�tenici neretko imaju tarife za vr�enje odre�enih obreda, iako je stvar vernikove dobre volje da li �e "uslugu" platiti. Folk peva�ice u dubokim dekolteima preko poluobna�enih grudi nose �to ve�e krstove, i pominju Boga na sav glas, a na crkvenim ven�anjima mlade ponekad dolaze u mini suknjama. Da se ne govori o �injenici da Crkva najo�trije osu�uje i zabranjuje bilo kakvo vra�anje, proricanje, pa �ak i verovanje u horoskop, a to je, poslednjih godina gotovo uobi�ajena pojava u Srba.
